Garhing/ Nemačka – Iako još u izgradnji opservatorija Atacama Large Millimeter/submilimeter Array (ALMA) ona je pomogla astronomima da načine prodor u razumevanju obližnjeg planetarnog sistema i dala vredne informacije o tome kako takvi objekti nastaju i kako se razvijaju. Astronimi su utvrdili da su planete koje okružuju planetu Formalhaut znatno manje nego što se do sad mislilo.
Ovo otkriće kako se kaže u saopštenju Evropske južne opservatorije –ESO, počiva na neobično oštrim ALMA snimcima jednog diska odnosno prstena oko zvezde Formalhaut, udaljene 25 svetlosnih godina od zemlje.
ALMA podatci pokazuju da su unutrašnja i spoljna ivica tankog diska prašine strogo ograničene. U poređenju sa kompjuterskim simulacijama naučnici su mogli da zaključe iz ove činjenice da se čestice prašine drže zajedno kroz delovanje sile gravitacije između dve planete u disku, jedna od planeta zvezde unutar prstena a druga koja je izvan obilazi. Uz pomoć ovog opažanja može se razjasniti teško pitanje oko prorede sistema, što se pokazalo iz ranijih posmatranja.
Proračuni obezbeđuju numeričke vrednosti za veličinu predpostavljene planete. Planete moraju biti veće od Marsa, ali maksimalno nekoliko puta veće od Zemlje. Pritom su planete vidno manje nego što se mislilo do sad: još 2008 su snimci NASA/ESA svemiskog teleskopa Habl mogli da pokažu unutrašnjost ovog sistema. Tada su naučnici polazili od toga da se radi o planeti većoj od Saturna. U narednim posmatranjima infracrvrnim teleskopima više se nije uspevalo dokazati postojanje planete, njena egzistencija dovedena je u pitanje od mnogih astronoma.
Za razliku od Habla , ALMA vrši posmatranje ne u vidljivoj svetlosti već u mnogo većim talasnim dužinama. ALMA ukazuje na mnogo veće čestice prašine sa prečnikom od oko milimetra, i ovi veći partikli nisu pod uticajem zračenja zvezda. Tako su oštrije ivice i prstenaste strukture diska jasno vidljivije što omogućuje precizne zaključke o uticaju gravitacije.
„Poređenjem rezultata kompjuterskih simulacija sa oblikom diska, koji proizilaze iz naših ALMA podataka možemo tačno utvrditi masu i orbitu planete u blizini prstena“objašnjava vođa studije Aron Bolej. “Kako se ispostavilo mase planeta moraju biti vrlo male, u suprotnom bi razorile prsten.“ To je takođe objašnjenje zašto se planete u ranijim infracrvenim posmatranjima nisu dale zapazili.
Prema ALMA podatcima prsten od unutrašnje do spoljne ivice meri oko 16 puta veće rastojanje od zemlje do Sunca. Njegova debljina je sami sedminu od ove ekspanzije. „Prsten je mnogi tanji i uži nego što se mislilo.“ dodaje Matej Pejna sa univerziteta u Floridi.
Prsten se nalazi na udaljenosti oko 140 puta većoj od razdaljine Zemlja-Sunce od zvezde. Sistem prstena ima veće mere od našeg sistema. „Iz razloga njihove neznatne veličine i velikog razmaka od zvezde dve planete u blizini prstena su najhladnije planete koje su nađene u orbiti oko normalne zvezde.“
„Iako je ALMA još u izgradnji već je najmoćniji teleskop te vrste.To je samo početak jedne uzbudljive ere u istraživanju diskova i nastanka planeta oko drugih zvezda“ zaključuje ESO astronom i član tima Bil Dent (ALMA, Čile)
eso.org / grenzwissenschaft-aktuell.de
ALMA (ESO/NAOJ/NRAO).
u 
