Kolarac, petak, 07.12.2012.g., predavač: Goran Marjanović, dipl.inž, moderator: prof. dr. Vladimir Ajdačić,

…Iako je sala  imala 200 mesta došlo je preko 240 posetilaca pa je deo ostao napolju jer su zakljuičali vrata kad su videli da ljudi nemaju gde više da udju …

Nikola Tesla, jedan od nesumnjivo najvećih intuitivnih genija naše civilizacije, dosegao je tokom života izuzetno duboke spoznaje ali ih, nažalost, nikada nije sažeo u formu neke svoje lične kosmogonije.

Ipak, analizom njegovih brojnih intervjua, članaka, posebno Dnevnika iz Kolorado Springsa, njegovih patenata i dokumenata koji su nam dostupni – može se videti da su svi njegovi uspesi proistekli iz duboke vezanosti za prirodu i poštivanje istih onih opšte-kosmičkih zakonitosti koje se mogu uočiti u sunčevom sistemu, u svetu atoma ili ljudskom mišljenju. Ono što odlikuje te principe je njihova jednostavnost, a jednostavnost je, kao što znamo – krajnji domet savršenstva. Dakle, ako težimo savršenstvu, treba slediti Prirodu – a Nikola Tesla je svu svoju inspiraciju nalazio baš u Prirodi[i].

U skladu sa takvim mišljenjem, u svom nedavno održanom predavanju[ii] u Zadužbini Ilije M.Kolarca, pokušao sam pokazati u kolikoj meri je delo Nikole Tesle saglasno sa prostorno-vremenski nelokalnim principima Jedinstva. Na bazi učinjene analize koja će u ovom časopisu uskoro biti detaljno prezentovana u posebnom radu[iii] tvrdim da postoji puna analogija: Teslinih merenja, očekujućih vrednosti po modelu KGE[iv] i rezultata merenja na Visočici[v], što smatram afimativnim argumentima koji govore u prilog SVIH Teslinih izjava i tumačenja  a prvenstveno njegovih čuvenih, iako – sa aspekta klasične nauke – kontroverznih, tvrdnji da on: «Ne radi sa Hercijanskim talasima nego sa talasima sasvim druge vrste». Smatram da učinjena teorijsko-eksperimentalna istraživanja, čiji je siže iznet u okviru nedavno održanog predavanja /2/, predstavlja veliki doprinos u razumevanju dela Nikole Tesle jer se ono ne može razumeti dovoljno jasno u okviru postojećih teorija, čiju valjanost i tačnost uopšte ne dovodim u pitanje.

U sklopu predavanja demonstriran je rad klasičnog Teslinog kalema sa poluprovodničkim pobudnim oscilatorom (tzv. Solid State TC, MOSFET based) ali i jedinstvene replike Teslinog kalema koji sam konstruisao po principima potpuno analognim onima koje je sledio Nikola Tesla konstruišući svoj čuveni «Magnifying Transmitter» iz Kolorado Springsa. Za razliku od klasično konstruisanih kalemova, ova «fizički umanjena» ali funkcionalno potpuno analogna kopija njegove «dodatne zavojnice» emituje energetsko polje vrlo neobičnih svojstava. Jedno od najinteresantnijih je svakako «rezidualnost», tj. osobina da po isključivanju uredjaja dobijeno polje opstaje desetinama minuta – a što je teško objašnjivo važećim teorijama.

Ono što smatram svojim ključnim doprinosom u istraživanju Teslinih tehnologija i zaista «značajnim korakom u ostvarivanju Teslinog sna o skalarnim talasima», ali i brojnih drugih njegovih ideja, čak i onih najkontroverznijih, su rezultati učinjene analize koja je pokazala da su sva Teslina tehnička rešenja zasnovana na univerzalnim principima svih Kosmičkih mašina kao što je npr. Sunčev sistem, i istim onim kakvi su implementirani i u strukturu određenih, uglavnom sakralnih, građevina drevnih civilizacija.

Razumevanje bilo kakvih fizičkih struktura čija je dimenzionalnost veća od one kakvu poznaje naše iskustvo – veoma je teško. Ipak, Realnost je sasvim nesumnjivo višedimenzionalna i svi problemi klasično-naučne misli proističu iz neadekvatnog opisa stvarne suštine prostor-vremena, a ona se može razumeti isključivo razmatranjem NeEuklidskih,  topološki složenih, višedimenzionalnih, zakrivljenih, Riemann-ovskih struktura. Ovakav pristup smatram veoma važnim i nužno potrebnim za razumevanje Teslinih tehnologija.

Izuzetno velika dubina Teslinih uvida u strukturne mehanizme Prirode, najbolje se može ilustrovati sledećim njegovim rečima: “… Imao sam veliku sreću da otkrijem nove i zapanjujuće fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje bežične vakumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija koji su zadivili svet. (…) Ali ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog je otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899., a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa. …”

Brojne analogije, isprepletenost mehaničko-elektromagnetnih parametara, njihova slaganja, prostorno vremenska «preslikavanja» i podudarnosti niza «raznorodnih» veličina na koje je ukazano tokom predavanja, govore u prilog opravdanosti ovih Teslinih reči, kojima sve ove godine nije poklonjena dužna pažnja.

Prvi članak iz serije tekstova koji nas uvodi u problematiku strukture prostor-vremena: «Trodimenzionalno vreme», može se naći u e-verziji časopisa KPV na adresi: http://kpv.rs/?p=1977.

Imajući u vidu postavke Modela kvantiranih gustina energije, smatram da svi materijalni objekti čija je geometrija zasnovana na principima koji su analogni onima koje je Priroda utkala u temeljnu strukturu Kosmosa, ispunjavaju potrebne i dovoljne uslove za njihovu punu, medjusobnu koherentnost, odnosno za njihovu višedimenzionalnu rezonantnost.

Preslikavanje uređene matematičke strukture u poseban geometrijski oblik i unutrašnju gradju (sadržaj) nekog objekta, rezultira vrlo specifičnim talasnim osobinama takvih objekata i svojstvima karakterističnim za koherentne sisteme.

Sva moja dosadašnja teorijska i praktična istraživanja ukazuju na mogućnost da objekti specifičnih gabarita i naročitog oblika, manifestovanog na supstancijalnom nivou, i posebno uređene unutrašnje materijalne strukture predstavljaju neku vrstu višedimenzionalnih “dipola”, tj. rezonatore i koncentratore posebnih energetskih formi, uključujući i hipotetične sub-plankovske talasne entitete iz domena hiper-svemira (oblast IV kvadranta Realnosti po modelu KGE).

Prema mojim shvatanjima, Realnost je dualna i uvek je čine dve opozitne semi-realnosti. U tom smislu, prostor i vreme su ekvivalentne suprotnosti, tj, dva kvantitativno ekvivalentna ali kvalitativno inverzna entiteta. U prilog ovakvog shvatanja strukture sveta naveo sam nekoliko konkretnih primera u posebnom radu[vi] a ovde, ilustracije radi, navodim primer višedimenzionalne koherentnosti sistema Mesec-Zemlja-Sunce-Galaksija:

Osnovni vremenski kvantum[vii] = 1,59 * 10^11 sec. ;    Osnovniprostornikvantum[viii] = 1,49*10^11 m.

Vreme revol. Sunca oko sred. Gal. = 1.54*10^15 sec. Poluprečnik Sunca iz mase[ix] = 1.4*10^15 m

Vreme revol. Meseca oko Zemlje = 2,42*10^6 sec.;     Realan poluprečnik Meseca = 1.7*10^6 m.

(Kuriozitet: Osn.vrem.kvantum ~ Osn.prost.kvantum ~ Poluprečnik Meseca iz mase /5/ = 2.7*10^11 m.)

Potpuna, višedimenzionalna, simetrija u kojoj se filtrira sve što je nekoherentno, je oblast (prostornog) preklapanja, (vremenskog) sinhroniciteta i 3D/4D (tj. ”izvan-unutar”) “balansa”. Dakle svi objekti odredjenog oblika, specifičnih gabarita i naročito uredjene unutrašnje strukture koje ispunjavaju uslove opšte-kosmičke saglasnosti: prostorna harmonija, vremenski sinhronicitet, i njihova medjusobna koherentnost, predstavljaju višedimenzionalne rezonatore, odnosno suptilno-energetske koncentratore. Drugim rečima (tumačeno sa aspekta našeg modela), da bi se postigla multidimenzionalna rezonantnost, opšta koherentnost ili “superprovodnost”, potreban i dovoljan uslov su da brzina i način kretanja nekog supstancijalnog objekta ili talasnog paketa, odnosno frekventni spektar objekata talasne prirode budu potpuno koherentni sa odgovarajućim parametrima medijuma kroz koji se kreću odnosno propagiraju.

Prema izjavama samoga Tesle, njegov najveći problem prilikom slanja energije je bio samo u tački kontakta sa zemljom koju je «morao što čvršće zgrabiti da bi je mogao dobro protresti…» dok je sama (planeta) Zemlja – medijum kojim propagiraju njegovi «NeHercijanski talasi» iskazivala minimalnu otpornost.

Niz podataka do kojih sam došao analizom Teslinog «Dnevnika iz Kolorado Springsa» ukazao je na potpunu koherentnost Teslinog oscilatora sa Zemljom i Suncem, tj. na njihovu punu – višedimenzionalnu simetriju: prostorno preklapanje, vremenski sinhronicitet i njihov 3D/4D “balans”.

Ova “opšta” uskladjenost jeono što činisuštinu TeslinihNe–Hercijanskihtalasaomogućujući im prostiranje kroz “Prirodne medijume” željenim brzinama, čak i većim od brzine svetlosti !

Činjenica da talasna dužina realno detektovanog Elektromagnetnog signalana Piramidi Sunca ima vrednost koja je potpuno saglasna sa vremenom trajanja Teslinog Mehaničkog Stojećeg talasa, ako ja je opet gotovo istovetna periodi Stacionarnih talasa koje je Tesla uočio tokom olujnih atmosferskih pražnjenja, pri čemu su obe vrednosti bliske veličini koju – na osnovu mehaničkih parametara Zemlje kao očekujuću vrednost nudinaš ModelKGE, ukazuje na njihovu nespornu vezu i opravdanost Teslinih ideja o mogućnost ikorišćenja Zemlje kao višedimenzionalnog “rezonatora”.

U brojnim merenjima različitih timova /5/ pa i svojim ličnim[x], kao i izvršenim analizama /2,3/ na više načina smo ustanovili rezonantnost Zemlje sa vibracijom od oko 30 000 Hz, kako za elektromagnetne, tako i za mehaničke talase, pa nam podatak da je Nikola Telsla – kao radnu frekvenciju svog (višedimenzionalnog) oscilatora u Wardenklifu odabrao baš vrednost od 28 000 Hz – deluje više nego interesantno.

Po svemu sudeći, upravo ta «dvostruka» – mehaničko-elektromagnetna – višedimenzionalna, čestično-talasna rezonantnost Zemlje mogla bi biti jedan od ključnih razloga što je Nikola Tesla za radnu frekvenciju svog oscilatora u Wardenklifu odabrao baš 28 000 Hz.

Model Kvantiranih Gustina Energije obuhvata ogromnu dimenzionu skalu objekata čiji je odnos reda veličine 10^110 i u prostorno-vremenskom i u energetskom smislu. Obzirom na to, nerealno je očekivati visoko precizne rezultate. Ipak, ovaj nam model omogućava analizu Realnosti na način koji dozvoljava prevazilaženje ograničenja koja savremenoj nauci nameće  brzina svetlosti i/ili vrednost Plankove konstante i to – bez narušavanja važećih teorija. Ovaj model predstavlja zapravo neku vrstu njihove nadgradnje, omogućujući nam da uočimo duboku povezanost i isprepletenost svega što jeste, od Svemira u kojem je sadržano sve – pa do Vrhovnog duhovnog Apsoluta koji je sadržan u svemu!

Najinteresantniji podatak i pravi kuriozitet, iznet na predavanju, do kojeg smo došli analizom u /3/ je svakako činjenica da – pod pretpostavkom prostiranja energije na “Teslinnačin” [N.Tesla, Canadian Patent, 142,352; brzina prostiranja Teslinog „wave train“ je 1,5 puta brza od svetlosti !]– nekog hipotetičkog mehaničkog talasa čija je perioda identična trajanju ”Teslinemehaničkevibracije” rezonantne sa Zemljom,  Model KGE nam nudi veličinu koja je potpuno identična procenjenoj vrednosti udaljenosti izvora isijavanja EMT nepoznatog porekla uočenogna Piramid i Sunca, a što ukazuje na mogućnost da je (nepoznati) “izvor isijavanja” zapravo čvornatačka Teslinog Skalarnog talasaza koji Zemlja ispoljava efekte analogne fenomenu superprovodnosti.

Neka teorija može i ne mora biti tačna – u celosti ili u odredjenom domenu. Ipak, brojke su neumitne a one sa aspekta Modela KGE  i izvršenih merenja i analiza, govore u prilog opravdanosti svih Teslinih reči kojima je pokušavao uveriti svoje savremenike da on ”ne radi sa Hercovim talasima nego sa Talasima sasvim druge vrste”.

Ukazujući na moguću istinitost svih reči i poruka Nikole Tesle, uključujući i one najkontroverznije, ovaj rad ima za cilj re-afirmaciju imena i dela tog nespornog svetskog genija.

“Sadašnjost je njihova; budućnost za koju ja zaista radim, pripada meni !” – Tesline su reči u koje čvrsto verujem i koje bi trebale biti motiv za preispitivanje i dalja istraživanja Tesline zaostavštine, koja bi – na dobrobit civilizacije – ostvarivost njegovih nerealizovanih projekata

Podelite članak: