„Sve u nama i oko nas je u preokretu, želeli mi to ili ne. Mnoge energije u univerzumu su uravo u samopromenama što ima vidljivo dejstvo na zemlju, na klimu i na naše ponašanje.
Pri tome sve više ljudi uvuđa da su naša moderna društva i privredni sistemi dostigli svoj prirodni rok trajanja. Stare strukture se teturaju. U mnogo mesta dolazi do pobune, demonstracija, sukoba. Nastaju udruženja koja pokušavaju da poprave greške nastale nazadnom privredom i politikom- koja se otuđila od ljudi i njihovih potreba.
Ipak, šta svako od nas pojedinačno može da učini da bi održao korak sa svetom koji sve brže menja? Nisu li moćnici na zemlji oveć jaki i strukture nadgledanja sve pokrivaju, da bi čovek išta uradio?“
Mihael Moris, autor političkog bestselera Šta ne treba da znate! u kome opisuje kako je nekoliko stotina familija u zadnjih 200 godina zagrabilo sve resurse i danas uz pomoć politike i ekonomije upravljaju istorijom sveta. U toj knjizi autor ukazuje mogućnost da se izbavimo iz močvare tako što ćemo pronaći jedni druge.
„Knjigu sam napisao sa intencijom da pokrenem promenu u svesti i ljude motivišem da razmisle o nekim oblastima života, postanu hrabriji i kritičniji i ne veruju svemu što piše u novinama ili udžbenicima. Ako se otvorenim ljudima omogući da zauzmu drugo gledište, da stvari ponovo sagledaju, tad se zaista može nešto pozitivno desiti.
Najviše me fascinirala činjenica da sam knjigu pisao za ne-ekonomiste, laike, a čitaju je mnogi ekonomisti, bankari i preporučiju dalje. To govori koliko ljudi iz ekonomije, privrede i bankarstva ne znaju ništa o tome šta se odigrava oko njih.
Nova knjiga, Sada krećemo! bavi se više time kako bi sve moglo biti drugačije, kako možemo iskoristiti sopstveni potencijal. To nije nastavak već logična konsekvenca kada smo shvatili u čemu je problem, želeo sam da predložim kako se on možda može rešiti. Da bi se desila promena spolja mora se pre toga desiti unutra.
Prva knjiga bila je vrlo „prizemna“ „svetovna“ materijalno orijentisana, o novcu, politici, privredi i šta sve pogrešno teče. To sve podvačim kao odskočnu dasku za pitanje „Ko smo mi zapravo, i zašto radimo to što radimo?“
Vidljivo je da je zadnjih godina nešto drugačije, mnogo ljudi je shvatilo da ih vlasti lažu, špijuniraju, manipulišu. Većina ljudi uviđa da su finansije i globalizacija na njihovu štetu. Odlučujuće pitanje je dakle: „Šta možemo da uradimo da se sve popravi? Šta su alternative? Šta će biti ako stvarno sav svoj potencijal upotrebimo?“
Ta alternativa ne može biti čisto materijalne prirode, mora se desiti u našim glavama. Mnogo toga se mora i može promeniti u oblasti poljoprivrede, očuvanja sredine, podele resursa. Potreban nam je novi finansijski i privredni sistem da bi dostupna bogatstva pravednije podelili i jednom za svagda okončali siromaštvo na celoj zemaljskoj kugli. Na zemlji ima svega dovoljno i na raspolaganju, moramo napraviti bolju podelu. Da bi se to postiglo, moramo prići jedni drugima, prevazići prastare strahove, razumeti da smo svi jednaki, da smo svi u istom čamcu, razmišljati drugačije nego do sada. Moramo razgraditi sve strahove od nepoznatog i jednih od drugih.
Odavno već propovedaju filozofi i spiritualni učitelji da promena počinje u nama samima. Zašto bi bilo baš sad moguće nešto promeniti na širokom planu?
Jer je sada vreme zrelo za sveobuhvatni preokret. Pre oko 150 godina Marks je smatrao da je kapitalistički pljačkaški sistem na svom kraju, ali ipak se do danas održao. Već decenijama se žalimo da je društvo sve gluplje i površnije. Pokreti i akcije bledeli su jedan za drugim. Zajedništvo, ljubav i međusobno poštovanje popustili su pred napadnim mehanizmom koji se pogrešno nazvao „slobodno tržište“. Pokušali su da nas ubede da smo samo produkt svojih gena i da nam treba konkurencija za dalji napredak. Sve je to besmislica.
U zadnje dve decenija nauka je napravila velike pomake, međutim ta saznanja se nisu ukorenila, u školama i univerzitetima se još prenose stara znanja.
Maks Plank je rekao da se naučne istine ne probijaju ubeđivanjem protivnika, već njihovim postepenim izumiranjem i upoznavanjem novih generacija od početka sa istinom. Dvadeseti vek je bio vek „genom religije“, ako neko oboli od bolesti kao i otac, ako je debeo, inteligentan ili nasilan, pripisaće se odgovornost genima. Čovek više ni za šta nije odgovoran. Uprkos tome nauka već decenijama zna da smo produkt okruženja, vaspitanja, spoljnih uticaja i da se geni menjaju i prilagođavaju. Ako dete oboli od iste bolesti kao roditelj, to nije samo zbog jednog gena, već jer žive u istim uslovima, hrane se isto, imaju isti način života i ponašanje. Od 100 žena bolesnih od raka dojke, svega sedam nose gen raka dojke u sebi, ostalih 93 ne. I od tih koje imaju taj gen, ne obole sve.
Mi smo ono što mislimo i u šta verujemo. Sve jasnije se pokazuje kako naše misli kreiraju realnost, uplivišu je i menjaju. Hoćemo li da napravimo promenu u svetu, moramo menjati mišljenje i svest. Dokle god shvatamo i razumemo da je spoljašnjost tek ogledalo našeg duha, sve možemo promeniti. Ne smemo predugo čekati na druge. Neće doći nikakav mesija da za nas sve obavi, a sasvim sigurno to neće nijedan političar. Sami moramo sve da učinimo. Mi smo oni na koje se oduvek čekalo!
Postoje brojna nova otkrića u oblasti dobijanja energije i alternativnog pogona vozila, odvijaju se paralelno na svim kontinentima. Brojni su primeri šta svako od nas može da uradi da bi dao smislen doprinos ljudima i zemlji. U oblasti energije načinjen je ogroman iskorak, nema šta ne postoji i šta nije moguće, ali naravno industrija još uvek uspeva da te inovacije potisne. U ovom momentu dešavaju se mnoge tihe revolucije i biće nemoguće sve to zaustaviti.
Ceo svet se menja, vlade se klimaju, puno je građanskih akcija, pobuna, sve pokazuje da je ljudima prepunjen koš i da neće još dugo dozvoljavati da ih se pravi glupima. Niko nije sam, iako to ponekad tako izgleda. Milioni ljudi su trenutno aktivni, samo se nisu još sreli i naučili ponovo da slede instinkte, našu intuiciju, unutrašnji osećaj, umesto stalnog racionalnog delanja. Većina od nas zapravo uvek zna šta treba da učini, ali razum nam stoji na putu – obrasci mišljenja, stari modeli, strahovi koji su nam usađeni a zapravo baš ništa nemaju sa nama. Od dece bi mogli puno da naučimo kada ne bi bili zaposleni time da ih oblikujemo i lomimo.
Ruski geofizičar dr. Aleksej Dimitrijev objavio je još 90-ih da je naš sunčani sistem ušao u jednu svemirsku oblast bogatu plazmom, dakle pojačava se energija u kosmosu, što ima jasno dejstvo na naš sunčev sistem i našu zemlju. Zato se menja klima, zato je sve postalo ekstremnije, zaoštrenije. To nema veze sa CO2, već sa energetskom reakcijom zemlje na promene u univerzumeu.
Nikako ne znači da sad ne treba ništa da radimo, jer ionako nemamo uticaja, sasvim suprotno. To znači da napokon moramo da shvatimo prave odnose. Tako masivne kosmičke promene vode naime uvek do oscilacija u magnetnom polju zemlje i do ekstremnih vremenskih fenomena. U jednom približno sličnom vremenu su pre mnogo hiljada godina naglo izumrli dinosaurusi. Ako ne želimo da nestanemo sa pozornice, onda moramo da se postavimo realno i preuzmeno odgovornost.
Bitno je da dolazeće drastične promene iskoristimo kao šansu i ne podpadnemo iz navike u stanje straha i besa koja vode ka bedi i ratu.
To konkretno znači da moramo stati da ionako opljačkan ekosistem i dalje postošimo, tako što sečemo šume, uplivišemo na vreme kemtreilsima i sistemima antena, izazivamo dubinskim bušenjem zemljotrese itd. Kružni tok propasti mora biti prekinut, to se postiže za sada objašnjenjem i davanjem informacija. Manipulacija ljudima sve više izlazi na površinu, izgleda kao da se budimo iz nekog stanja opijenosti, da prelazimo u odraslo doba iz puberteta.
Napokon moramo shvatiti da sistem permanentnog privrednog rasta dalje ne može da opstane, beskrajni rast na jednoj ograničenoj planeti nije moguć. Sistem je tako načinjen da privreda raste samo ako se osoba, firma ili država dalje zadužuje. Taj novac ne egzistira stvarno, nije fizički dostupan već samo na papiru.
Svi hoće više, zavisni smo od potrošnje. Većina produkata proteklih godina je postalo lošije. Za to postoji čak i stručni izraz: „planska opsolescencija“. To znači da privreda namerno proizvodi sve lošije proizvode, čije je vreme trajanja sve kraće samo da bi češće prodavali nove. Oni pokušavaju stari sistem da održe na nogama i ne primećuju da je taj sistem prevaziđen. I dalje proizvodimo sve više starog gvožđa i smeća.
Ali sve je više i više suprotnih kretanja, to su eko sela, Transition Town Movement (grad u prelazu za postfosilnu privredu po principima permakulture), Voluntary Simplicity (minimalizam kao životni stil). Megakoncerni se moraju rastaviti na mnogo manjih preglednijih zajednica. Ponovo želimo kvalitet umesto kvantiteta. Svi čeznemo za sadržajem i kvalitetom. Širom sveta postoje na hiljade inicijativa gde ljudi jednostavno drugačije rade, bolje, odgovornije deluju nego što je to do sada bio slučaj. Promena se neće moći zaustaviti, obrazovanje, medicina, privreda, saobraćaj, sve se razantno menja. Osnova za sve to je energetska promena u univerzumu, ova povišena energija koja nas sve podstiče i prisiljava da se iznova definišemo, da drugačije mislimo, da preuzmeno odgovornost. Ko se protivi i odupire naći će se na klizavici.
U svom okruženju vidimo da ništa nije kao pre, ljudi gube posao, razboljevaju se, brakovi propadaju, egzistencija je ugrožena, gubi se tlo pod nogama.
Energetsko stanje menja se na svim nivoima a time i materijalno, neki to zovu „povišenje frekvencije“. Njujorški fizičar dr. Paul Lavioletje to nazvao „galaktički super talas“. Kako god zvali, svaki čovek bi morao da se informiše, da bude otvoren, da saoseti sa tim što se oko nas dešava – orkani, vreli i ledeni rekordi, poplave, pobune i demonstracije.
Astrološko gledano je 21.12.2012. bio tačka preokreta. Dostignut je takozvani vrhunac ignorantnosti. Sada klatno ide na drugu stranu. Neki pokušavaju svom silom da spreče taj proces i tako nastaje trvenje. Ali niko ne može da zaustavi tok stvari. Fizički gledano ne postoji stanje mirovanja, uvek je sve u kretanju. Spolja tražimo sigurnost i stabilnost, ali naći ćemo je jedino unutra, u sebi ili nigde. Sa koje god strane posmatrali, naučne, spiritualne, filozofske, sve se slaže. Vreme je za obuhvatnu promenu u svesti. Pravimo preokret, univerzum nas na to primorava.
Iza kulisa izranja polako novi sistem, pravedniji i miroljubiviji. Ako se aktivno uključimo doživećemo skok na svim nivoima i ubrati plodove, principijelno je to moguće ako se prihvatimo posla i preuzmeno odgovornost na sebe.
Svako od nas ako se zagleda u sebe prepoznaće svoje mesto, mesto i ulogu. Ako se okrenemo jedni drugima i sarađujemo umesto da se takmičimo i nadjačavamo, procvetaćemo i mi i svet u kome živimo. Intuitivno već osećamo kako bi to trebalo da bude a naši talenti čekaju da budu do kraja iskorišćeni na opštu dobrobit i sopstveno zadovoljstvo.
Branka Mraz
buy lexapro…
Mi smo oni, na koje se čekalo! | Kroz prostor-vreme…