PSIHOLOGIJA I MEDICINA BUDUĆNOSTI

Datum postavljanja:Суб нов 12, 2022

Od svog postanka čovek je zagledan u sebe i zna da psiha ima moć da ovlada drugim sistemima, pa i sama sobom. I pored toga on još uvek ne razume da u prividnom haosu njegove psihe postoji pravilnost i red.

U prošlosti su ozbiljne probleme imali oni naučnici koji su odstupili od oficijelne nauke. Savremena nauka svoje naučnike ne kažnjava, već ih podstiče da odstupe od oficijelne nauke i da na predmet svog proučavanja pogledaju iz drugog ugla. To je zadatak koji stoji i pred psihologijom.

Na eksplicitno pitanje američkog Kongresa šta će biti karakteristika nauke 21. veka, grupa eminentnih naučnika je odgovorila da će 21. vek biti vek interdisciplinarnosti. Postavlja se pitanje: na kom nivou će se posebne nauke povezati u jednu globalnu interdisciplinarnu nauku.

Naš odgovor na to pitanje jeste da će se sve posebne nauke povezati na nivou predmeta proučavanja, što će reći, imaće isti predmet proučavanja.

U dokazivanju te tvrdnje poćićemo od jedne analogije:

Pre nego što počnu da uče decu sabiranju odrasli im objasne da se sabira samo ono što je isto. Kao primer navode da se babe i žabe ne sabiraju, već da se babe sabiraju sa babama, a žabe sa žabama. Ipak, babe i žabe se mogu sabrati ukoliko se svedu na ono što im je zajedničko, tj. na ono po čemu su iste, a iste su, na primer, po tome što su živa bića. Ovo pravilo će važiti i za nauku budućnosti. Da bi se posebne nauke interdisciplinarno povezale, neophodno je, dakle, da se bave onim što je u njima isto.

Da bi se došlo do onoga što nauka ne zna, u ovom slučaju ona ne zna šta će biti isto u predmetu proučavanja posebnih nauka, treba poći od onoga što nauka zna.

Nauka zna da:

Svi fenomeni iz prirode su sistemi
Svi sistemi imaju složenu i matematički pravilnu strukturu
Neke od sisteme nikada nećemo videti
Najveći deo strukture sistema koje vidimo nikada nećemo videti
Svi sistemi nastaju (strukturirirani su) iz strukture mnoštva drugih sistema

Sve rečeno se odnosi i na fenomen koji se zove psiha i koji shodno tome možemo zvati psihološkim sistemom.

Psihološki sistem ima sledeće specifičnosti:

Od svih poznatih sistema taj sistem ima najsloženiju strukturu
Nastao je, tj. strukturiran je iz strukture svih sistema organizma, a najvećim delom iz strukture centralnog nervnog sistema
Najveći deo komponenti koje čine strukturu psihološkog sistema nikada nećemo videti
To je jedini sistem kome možemo prići i u njega pogledati neposredno, iznutra

Opšta teorija sistema nam nudi još jednu relevantnu činjenicu koja će koristiti nauci budućnosti, a to je da poznavanje strukture složenijih sistema, kakav je, pre svega psihološki sistem, omogućava razumevanje strukture manje složenih sistema, kakvi su na primer: kvant, atom, ćelija, molekul i sl.

Doduše, savremene egzaktne nauke odavno proučavaju strukturu sistema, ali se one uglavnom bave onim komponentama strukture sistema koje su dostupne opažanju. Setimo se: i sudarač čestica u Cernu i svemiski teleskop Džejms Veb tragaju za onim što se u proučavanim sistemima vidi (onim što je dostupno opažanju).

Rekli smo da mnoge sisteme vidimo, a da mnoge sisteme nikada nećemo videti, (posebno one koji su jako mali i jako udaljeni).

Nauci koja se još uvek bavi opažanjem je problem što je struktura vidljivih sistema najvećim delom nevidljiva. Smatra se da vidimo samo 4 posto Univerzuma, dok je atom vidljiv i manje od 4 posto.

Stoga nauka mora početi da proučava ukupnu strukturu proučavanih sistema. I kod vidljivih sistema i kod nevidljivih sistema nauka budućnosti će proučavati kako same sisteme, tako i njihove nevidljive komponente.

Odgovor na pitanje kako prići nevidljivim komponentama I vidljivih i nevidljivih sistema ponudiće psihologija. Razlog za tako veliki značaj psihologije nalazi se u činjenici da se struktura psihološkog sistema sastoji od komponenti strukture svih sistema iz kojih je on strukturiran, počev od komponenti subatomskih čestica do komponenti koji čine strukturu centralnog nervnog sistema.

Rekli samo da najveći deo komponenti koje čine strukturu psihološkog sistema nikada nećemo videti. Ipak, ono što psihološki sistem može ono što ne može ni jedan drugi sistem, a to je da razume.

Jedino psihologija, koja proučava psihološki sistem, može da razume princip po kome su vidljive i nevidljive komponente tog sistema pravilno konektovane u celinu sistema.

Kada psihologija bude razumela princip strukturiranja psihološkog sistema, ostale nauke će moći da razumeju ukupnu strukturu svojih sistema.

Kada, na primer, psihologija bude razumela po kom principu se misao momentalno kreće po psihološkom sistemu, fizika će moći razumeti kako je Univerzum momentalno nastao, kako se kvanti momentalno kreću po Univerzumu, iz kojih komponenti su strukturirane subatomske čestice i sl, dok će medicina, na primer, razumeti kako je strukturiran nevidljivi deo strukture mozga, DNK i sl.

Dakle, naš konačni odgovor na pitanje na kom nivou će se posebne nauke povezati u jednu globalnu interdisciplinarnu nauku je da će se one povezati na nivou principa strukturiranja sistema.

Pred svim posebnim naukama nalazi se zadatak da uz pomoć znanja o strukturi psihološkog sistema odgovore na fundamentalno metodološko pitanje: zašto. Zašto sistemi funkcionišu onako kako funkcionišu (po principu momentalnosti) i zašto su strukturirani onako kako su strukturirani. U tom cilju će posebne nauke prvo postaviti, pa zatim rešiti teorijske jednačine.

Uzmimo za primer medicinu. Ta nauka će u svoje teorijske jednačine kao poznatu, uneti relevantna znanja iz medicine i iz drugih nauka, sa ciljem da se razume nepoznata, a to je princip strukturiranja i funkcionisanja nevidljive strukture proučavanih sistema našeg organizma.

Ne znamo kako će medicina budućnosti upotrebiti takva znanja, ali znamo da će ona kada bude razumela ono što pre toga nije znala, naći načina da dijagnostiku i lečenje svojih pacijenata učini efikasnijim, što je svakako i njen konačni cilj.

Autorka Ljiljana Dešević, psiholog i psihoanalitički psihoterapeut

Koautorka Ljubinka Dragašević

http://www.psychostructurology.rs/