Decembra 21. 2012. dogodiće se ekstremno bliska konjunkcija zimskog solisticija Sunca sa središnjom tačkom galaktičkog ekvatora (ekvator Mlečnog puta) i ekliptičkom putanjom (putanja Sunca), što je formacija kojoj su drevne Maje dale ime «Sveto drvo». Dolazak u ovakvu rezonancu se odvijao vrlo sporo tokom hiljade godina. Trenutak apsolutnog preklapanja je11:11 po Griniču.
Colkin je kalendar od 260 dana zasnovan na fazama razvoja ljudskog roda. Sačinjen je od 13 promena, meseci, sa po 20 dana Svaki mesec nosi određen znak i posebne osobine i koristi se i za tumačenje natalne karte, kao i u zapadnoj astrologiji. Maje su koristile i kalendar sa 365 dana. Zvali su ga Haab, ili Venerin kalendar. Radi jasnije slike o protoku vremena stvorili su sistem tzv. «dugog računanja vremena» u kome se godina sa 360 dana (jedna «Tun») sastoji od 18 meseci («Uinala») koji traju po 20 dana. Dvadeset Tuna čine Katun; 20 Katuna je Baktun (skoro 400. godina); najzad, 13 Baktuna predstavlja «Veliki ciklus» sa 1.872.000 dana ( 5200 Tuna, ili 5125 godina).
Majanski istraživači su od početka prošlog veka veka pokušavali da prilagode sistem Dugog računanja vremena našem, gregorijanskom kalendaru. Pojavile su se, međutim, ozbiljne razlike. Ipak, 1950. godine došlo je do ujednačavanja dva kalendara, pa se od tada kao početak Velikog ciklusa (dan 0.0.0.0.0) računa datum 11. avgust 3.114 p.n.e, a kraj ciklusa (poznat kao 13.0.0.0.0.) bio bi 21. decembar 2.012.
Hoze Argueles, ekspert za majanski kalendar, smatra da je Colkin harmonijska matrica Velikog ciklusa i da se može koristiti kao mapa istorije svih živih vrsta na planeti koje su do sada prošle kroz pet Velikih ciklusa, odnosno 26.000 Tuna.
Na osnovu ovakvog posmatranja kalendara astronomi zaključuju da se majanski kalendar zaista ne završava 2.012. godine, već se njime završava peti ciklus razvoja i započinje novi, šesti ciklus.
Adrijan Gilbert i Moris Koterel, autori knjige «Majanska proročanstva» («Mayan Prophecies»), takođe podsećaju da Veliki ciklus predstavlja kulminaciju serije dugoročnih solarnih ciklusa, koja će dovesti do promene položaja magnetnih polova Sunca, a time će se pomeriti i solarno magnetno polje koje najznačajnije utiče na život na Zemlji. Da li će to izazvati zemljotrese, poplave, erupcije vulkana ili promene u proizvodnji endokrina u pinealnoj žlezdi? Taj ciklus je započeo dosta pasivno, sa vrlo malim brojem erupcija sunčevih pega i mada se vrh ciklusa poklapa sa krajem Velikog ciklusa za sada ne nagoveštava neke kataklizmične događaje. Treba napomenuti da 2.012. ne dolazi kao neki usamljen i iznenadni događaj. «Era 2.012» ili zona prolaska kroz galaktički ekvator započela je još 1998. godine i trajaće do 2.016. godine.
Decembra 21. 2.012. Ravan našeg, solarnog sistema, proći će kroz sam centar Galaksije.
u 
