U najvećoj pustinji na našoj planeti, duboko pod večnim ledom, nalazi se jedinstveno jezero na svetu – Vostok, u kojem živi svet opstaje bez imalo sunčeve svetlosti već 15 miliona godina izlovan od svega! Kakve li se tajne na tim dubinama skrivaju?
Piše: Ljubisav Panić
Pre samo dva veka na Zemlji nije bilo više od milijarde ljudi, danas se broj od 6,6 milijardi uveliko premašuje, a postoji, čak, 21 megalopolis sa više od deset miliona stanovnika. Milijarde stanovnika preplavile su gotovo sve kontinente, povećavši eksploataciju prirodnih bogastava brojnih ekosistema. Međutim, jedan kontinet i dalje štrči u ovoj najezdi odolevajući vremenu i sve naprednijoj tehnologiji.Dok su Antarktiku neke rane već nanete (na primer, globalno otopljavanje), one u suštini predstavljaju tek opasno grebanje po ledenoj površini koja i dalje ostaje najnenaseljenije mesto na planeti, ništa drugo do carstvo divljih životinja, ukoliko zanemarimo malobrojne naučnike iz neke od osam zemalja.
U svojem opisu već ima neke od najzanimljivijih statističkih podataka, kao što su veoma male padavine, ograničene na priobalni pojas, koje ga čine najvećom pustinjom na planeti ili da je 98 odsto površine prekriveno ledom, zbog čega predstavlja izvorište 70 posto slatke vode na Zemlji, čijim bi se topljenjem izazvanim globalnim zagrevanjem visina svetskih mora mogla uvećati za 60 metara. Ovaj kontinent predstavlja svet za sebe koji ispod svojeg ledenog pokrivača krije začuđujuća iznenađenja.
Godine 1973. Antarktik je, naime, nadmašio sve svoje poznate zanimljivosti: prvi put, ispod četiri kilometra debelih naslaga leda, uočeno jezero kojem su ruski naučnici sa stanicom iznad nadenuli ime Vostok. Jezero čija slatka voda, prebogata kiseonikom, opstaje pod ledenom kape i nije usamljeno – do sada je izbrojano 70 subglacijalnih. Ali, sa 250 kilometara dužine i 50 kilometara širine Vostok je najočigledniji neobične pojave i najveće geografsko otkriće u minulih 100 godina.
Najniža temperatura na svetu zabeležena je, upravo, u istoimenoj ruskoj istraživačkoj stanici iznad jezera (-89 ºC) i naučnici su se s pravom zapitali šta to ogromne količine slatke vode sprečava da se ne pretvore u led, tim pre što je prosečna temperatura tri stepena ispod nule. Tajna je u velikom pritisku ledenog pokrivača i geotermalnoj toploti koju ispušta sama Zemlja iz svoje unutrašnjosti, pa taj spoj ne dozvoljava jezeru da se ne pretvori u led čak ni ispod tačke smrzavanja.
I ostrali podaci u sprezi sa ovim otkrićem plene. Jedan od tih je verovatnoća da je voda u jezeru potpuno izolovana od ostatka sveta 15 miliona godina, zbog čega predstavlja potencijalni ekosistem sa samostalnim pravilima, koji će, ako sadrži živa bića, ponuditi vrste mikroorganizima koje nikada nismo videli. Kako je euforiju otkrivanja ovog arhaičnog i evoluciono nezavisno razvijanog živog sveta nemoguće sputati, istraživači Vostok stanice prodrli su kroz led iskopavši više od 3.600 metara dubok tunel i stali samo nekoliko stotina metara od tečne površine jezera, čija dubina dostiže 600 metara. Zastoj je nastao kao posledica hvale vredne želje da se ovaj vakuumski ekosistem ne zagadi dodirom s površinom, kerozinom i drugim hemikalijama koje su neophodne pri procesu bušenja.
Uzorak uzet iz ledenog pokrova samog Vostoka koji se zamrzao pre oko 400.000 godina nagovešćuje veoma optimistične rezultate po pitanju otkrivanja primitivnog života u samom jezeru. Za neke od mikroba koji su nađeni ispod ovog uzorka po obliku bi se moglo zaključiti da oličavaju nove vrste, ali će sigurna potvrda sačekati detaljne analize. Sličnost ovog ekosistema, čija je voda potpuno izolovana od svetlosti, sa Jupiterovim mesecom Evropom, takođe prekrivenom ledom, s vodom u tečnom stanju koja struji ispod, služi kao smernica u potrazi za dugo traženim odgovorom na to da li je život moguć izvan naše planete. Nedavno istraživanje na grupi jednoćelijskih organizama izvučenih iz uzorka pređašnje zamrznutog sloja površine otkrilo je zadivljujuću metaboličku aktivnost mikroba koji su se iz sna probudili posle milion godina!
Ponovo iznenađeni magičnom slikom naše planete i činjenicom da život pronalazi put i u najekstremnijim uslovima, posegnuli smo za onim što nas najviše karakteriše kao vrstu – za radoznalošću i željom za znanjem koja na isto tako magičan način obogaćuje naš duh i dovodi do napretka naše vrste. Dok Vostok polako razotkriva svoje misterije, od kojih je poslednja da postoji mogućnost da voda ispod ledenog pokrivača cirkuliše između više subglacijalnih antarktičkih jezera, među nama bi trebalo mnogo više da opstrujava svest i predstava da planeta Zemlja ostaje najlepše mesto u Sunčevom sistemu koje svakim danom uspeva iznova da nas iznenadi i inspiriše, zbog čega je treba više negovati i ceniti nego što to činimo.
U suprotnom, veliki broj od 6,6 milijardi ljudi koji nastanjuju Zemlju mogao bi da ostane bez svojeg doma.
u 
