Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

TESLA ZAOSTAVŠTINA I SVETSKA VLADA

Piše: Dr. Velimir Abramović

 

 

 

 

 

 

 

 

Tesla nije običan tehnolog elektrotehnike, već u suštini vizionar i mislilac jedne civilizacije, koja još uvek nije ostvarena. Njegove glavne ideje za koje je on vec tada imao prototehnička rešenja, takodje izveo osnovne eksperimente i merenja, zapravo još uvek pripadaju budućnosti….
1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i došao do značajnih otkrića i zapažanja koji su ostali u senci rada na bežičnom prenosu….
U patentu “Tehnika prenošenja električne energije kroz prirodne sredine” koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniža rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca…Jos 60-tih godina XIX veka desilo se razdvajanje nauke na tajnu i na javnu…
Na kraju, po nekim simptomima specijalnog interesovanja za Teslu, može se zaključiti da je Teslina naučna ideja ona od koje se danas najviše očekuje u krugovima svetske vlade koji se bave naučnim istraživanjima.
Samo Teslina ideja čoveka-pojedinca kao note u matematičkoj partituri kosmičke harmonije osmišljava pokušaj da se zajedno prevaziđu kriza civilizacije, kriza tehnologije i kriza ljudskoga duha. Shvatanje vremena kao glavnog prirodnog zakona i uvodjenje u moć tehnologije beskonačnog, omogućiće da savremeno čovečanstvo umesto da izazove prirodnu katastrofu i nestane, predje u novu fazu kolektivne svesti i preživi.
Još 80-tih godina dvadesetog veka, čitajući Teslu, video sam da u njegovoj brojnoj zaostavštini , (desetine hiljada naučnih dokumenata u arhivu Teslinog muzeja u Beogradu), postoji potencijal jedne potpuno nove nauke, potpuno novog shvatanja prostora, vremena i energije, koje je dublje i od relativističkog i od kvantnomehaničkog, kao i od onog kosmološkog koje se danas u astrofizici razvija kao teorija ’velikog praska’.
Tada me je iznenadilo saznanje, do danas nepromenjeno, da se u Srbiji, zemlji gde se nalazi najveći deo Tesline naučne arhive, niko ozbiljno ne bavi ponavljanjem njegovih eksperimenata, ciji rezultati protivreče verovanjima u savremenoj nauci.
1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i došao do značajnih otkrića i zapažanja koji su ostali u senci rada na bežičnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri pražnjenju njegovog oscilatora nastaju vatrene lopte, u jednom trenutku je u pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih bića sa druge planete, stvorio je veštačku maglu u laboratoriji i uverio se u tehničku mogućnost veštačkog proizvođenja kiše. Pred sam odlazak iz Kolorada, Robert Džonson mu je poslao fotografa koji je snimio najvažnije detalje eksperimenata.
U patentu “Tehnika prenošenja električne energije kroz prirodne sredine” koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniža rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, što je potvrđeno tek merenjima koje je 60-tih godina izveo Prof. Schuman sa tehničkog fakulteta u Minhenu. I dok mu je ovaj podatak obezbedio veliko priznanje tadašnje nauke, jedan drugi podatak je bio uzrok kritike i mišljenja da je u svojim merenjima i proračunima negde pogrešio. Naime, on je tvrdio da se, na u patentu opisan način proizvedeni stacionarni talasi, šire planetom srednjom brzinom većom od brzine svetlosti, tačnije 471 240 kilometara u sekundi. Teslin eksperiment i merenja izvedena su šest godina pre objavljivanja teorije rlativnosti, čiji postulat o konstantnoj brzini svetlosti u vakumu. Opšta teorija relativnosti, istog autora. Svetlost po ovoj teoriji skreće u blizini gravitacionih masa, što znaći da ubrzava i stoga njena brzina po Opštoj teoriji relativnosti, kao što znamo, nije konstantna. Svoj gore navedeni rezultat, Tesla je prijavio kao patent, tačno pet godina pre objavljivanja Specijalne teorije relativnosti.
Sve u svemu, želeo sam da saznam zašto je naučna zaostavština Teslina uopšte došla u Beograd, kako se to uopšte desilo. Zašto je Tesla neprirodno iščupan iz istorije Američke civilizacije, ne samo nauke, iako je bio američki naučnik čitavog svog života, kao i holandjanin Edison, i kako je moguće da na primer u Smitsonian instituciji Tesla gotovo da nije zastupljen mada je on taj koji je praktično zasluzan sto je Amerika postala super sila. Bez Tesline tehnologije, (nauke+tehnike), organizacione sposobnosti J. P. Morgana i G. Westinghousa ostale bi na nivou farmersko-trgovackog poslovanja, parne mašine i za industrijski razvoj nepogodne jednosmerne struje. Teslini izumi tu su bili ključni, fundamentalni, kao na primer patent daljinskog upravljanja iz 1898. godine, kojim je omogućen razvoj telekomunikacije, kada je Amerika bila još čisto agrarna zemlja.
Pre svega, važno je shvatiti da Tesla nije običan tehnolog elektrotehnike, već u suštini vizionar i mislilac jedne civilizacije, koja još uvek nije ostvarena. Njegove glavne ideje za koje je on vec tada imao prototehnička rešenja, takodje izveo osnovne eksperimente i merenja, zapravo još uvek pripadaju budućnosti.
U članku „Povećanje ljudske energije“ Tesla eksplicitno pise da je moguće materiju, odnosno atome i molekule, sintetisati direktno iz svetlosti, luminoferoznog etra, za koji je po njemu neka vrsta fluida koji se razređuje i zgušnjava. On ima merenja, konkretne merne rezultate superluminalnih brzina, odnosno brzina većih od svetlosne za nehercijanske talase koji se rasprostiru kroz zemlju ili obuhvataju zemljinu površinu.

 

 

 

 

 

 

 

Tesla je Zemlju tretirao kao sferni kondenzator vrlo velike snage koji se sam elektriše i nabija potencijalom. Zasto? Sama planeta Zemlja očigledno je rotor gigantskog električnog generatora. Zemlja je zapravo magnet koji se obrće, i prema tome Tesla je zaključio da nema nikakve potrebe graditi objekte koji proizvode struju, jer Zemlja to već i onako čini, nego samo antene kojima bi se to zemljino ogromno električno polje jednostavno upotrebilo.
Ono bi u potpunosti bilo i ekološki čisto, jer energija zemljinog elektriciteta koja bi došla na aparat, izvršila rad i vratila se u sistem planete u istom elektromagnetskom obliku, ne bi podlegla konverziji. Dakle, konverzija energije, posebno preko fosilnih goriva, kao glavni zagađivač naše sredine, bila bi apsolutno izbegnuta.
Neshvaćen naučnik cija su najveća naučna otkrića i dalje neprimenjena
Bilo mi je jasno da je Tesla neshvaćen naučnik cija su najveća naučna otkrića i dalje neprimenjena. On je išao trećim putem u fizici koji je u dvadesetom veku u potpunosti zanemaren. Razvijale su se relativistika i kvantna mehanika, ideje bez najdubljeg značaja, koje su danas potpuno iscrpljene. Pobedila je tehnologija zasnovana na u filozofskom smislu nedovoljno promišljenim fundamentima fizike i matematike i zastranila koristeći zemljine resurse na takav način da to čitavo čovečanstvo danas dovodi u opasnost i ugrožava mu opstanak.
Rukovođen ovim čuđenjem zbog nepriznatih a u potpunosti poverljivih Teslinih rezultata koji bi bili u stanju da razreše mnoge probleme današnjice i verovatno da globalnu civilizaciju usmere na jedan humanistički put koji bi vodio u harmoniju čoveka i kosmosa a zaustavio bi se trend ljudskih pokušaja da prirodu prilagode sebi na neadekvatan način, jer priroda je beskonačni osnovni entitet – uvek je iznad čoveka, jer i samo čovečanstvo nije ljudski proizvod. Znači, moramo imati u vidu da je Kosmos ono što je u svakom pogledu ne samo jače od svakog ljudskog fizickog eksperimentalnog napora, vec istinitije i dublje i od svakog ljudskog mišljenja.
Zato sam 1996. godine otišao u Vašington i proveo tamo tri meseca pokušavajući da odgovorim na jedno jedino pitanje, a to je: Zašto je Teslina zaostavština došla u Beograd, gde se njom niko ozbiljno ne bavi od 1953. godine kada je počela da stiže? U Americi bio sam gost Simonide Perica i Roberta Juta, bračnog para koji je sa pola miliona dolara kapitala finansirao film o Tesli u sopstvenoj produkciji. Robert Uth, scenarista i reditelj filma, četiri je godine filmovao svakoga do koga je uspeo da dođe uključujući i Teslinog poslednjeg asistenta, kanadskog inženjera Metjusa. Robertovo istraživanje pokazalo je da se na bazi Tesline nauke, jedan broj vojnih inženjera u Americi, uglavnom penzionisanih, u svojim garažama i kućnim uslovima bavi ponavljanjem Teslinih ključnih eksperimenata.
Ti ljudi u Americi su u izvesnom smislu prezreni i i marginalizovani, kao na primer Thomas Burden, iako imaju određene uspehe u svom naučnom radu, zato što naučna zajednica zvanične univerzitetske nauke Teslu smatra nekim gotovo barbarogenijalnim izumiteljem koji nikad nije dosegao nivo naučne spoznaje, dakle koji nikad nije u strogom stručnom smilu osvestio sopstvena saznanja.
Teslin društveni život, njegove veze sa uticajnim ljudima tog vremena
Pokušavajući da rekonstruišem Teslin društveni život, koji je bio vrlo bogat, njegove veze sa uticajnim ljudima tog vremena, otkrio sam da su mu lični prijatelji bili iz kruga engleskih spiritualista, velikih naučnika koji su pokušavali da naucno dokažu egzistenciju duše umrlih ljudi i posle smrti, egzistenciju duše van tela. To su bili Vilijem Kruks, čovek koji je 1915 – 1918. godine vršio dužnost predsednika Royal Society of England, a još u XIX veku bavio se spiritualizmom kao naučno teorijskim saznanjem i spiritizmom kao tehnikom održavanja kontakata sa umrlim osobama. Preko 40 godina Kruks je eksperimentisao i neki od čuvenih medijuma bili su opisani u njegovim naučnim radovima, kao što je to Daglas Houm, čovek koji je bio u stanju da telekinetički svira harmoniku, zatim, da levitira i najzad, bio je u mogućnosti da smanjuje težinu tela, za šta postoje mnogi dokazi u Kruksovim eksperimentima. Vilijam Kruks je bio inače eksperimentalni fizičar prvog ranga, poznate Kruksove cevi zapravo su prve katodne cevi, dakle pre Lenardovih i Roendgenovih cevi, zatim izumitelj spintariskopa, sprave za prebrojavanje radioaktivnih čestica u gasovima. Bavio se hemijom i pronašao element Talijum.
Drugi naučnik bio je Oliver Lodž, takođe Teslin prijatelj iz engleskog spiritualističkog kruga koji je kao rektor univerziteta u Glazgovu pisao udžbenike iz fizike koji se i danas smatraju najboljim srednjoškolskim udžbenicima. Oliveru Lodžu sin je poginuo u Prvom svetskom ratu i on je sa njim po sopstvenim rečima održavao redovnu komunikaciju. Treći je bio Lord Kelvin, koji se bavio teozofijom i bio uveren da etar postoji. Bili su to Teslini lični prijatelji kao i tri američka predsednika,Teodor Ruzvelt, Vilijam Harding i Vudro Vilson. U svoje vreme Tesla je vrlo često izlazio na naslovnim stranama New York Times-a i ni najmanje nije bio usamljen. Utoliko je neobičnije što je danas u ovakvoj meri zaboravljen. U Srbiji Tesla takodje nije naročito cenjen od stručnih ljudi. Elektrotehnički fakultet u Beogradu nije dao niti jedan doktorat ili magistraturu, pa čak ni diplomski rad, na osnovu proučavanja Teslinog dela. Ali, Tesline ideje bude maštu na Istoku. Nedavno je u emisiji na državnoj ruskoj televiziji, emitovanoj za svih petnaest časovnih zona Rusije, jedan od najvećih ruskih akademika, Ribakov, govorio o tome kako je isključivo objašnjenje za Tungusku katastrofu 1908. godine zapravo test Tesline kule Vardenklif izgrađene na Long Ajlendu, koja je bila u stanju da celokupnu planetu zemlju uhvati u rezonantno kolo, jer je tako bila i konstruisana. Ruski naučni novinar Pravdivcev otišao je u kongresnu bibilioteku u Vašington i pronašao podatak da je Tesla poslao u martu 1908. godine svog asistenta Šerfa u Kongresnu biblioteku u Vašington da trebuje detaljne karte Sibira, posebno Tunguzije, a eksplozija se dogodila 30. jula u sedam sati i sedam minuta i uzrok je do danas ostao nepoznat iako su Rusi detaljno ispitivali mesto navodnog udara komete ili ledenog meteorita ili kako je to Pjotr Leonidevič Kapica pretpostavio vrlo malog parčenceta anti-materije koje je uspelo da prođe kroz atmosferu.
Početkom XX veka sa razvojem kvantne mehanike i relativističke teorije Tesla je na izvestan način izašao iz fokusa zvanične svetske nauke i praktično je preostalih 38 godina (1905-1943) do smrti u Njujorku, radio u potpunoj usamljenosti razvijajući sopstvenu teoriju materije, sopstvenu teoriju prostora, i vremena i onoga što je on, po Aristotelu, zvao – luminoferozni etar, dakle, prameterije, materie prima iz koje nastaje sva druga ’teška masa’.
U međuvremenu odbio je poziv i Lenjina i Staljina da ode da radi u Sovjetski Savez, gde su mu nudili bajkovite uslove, a nije održavao naučne kontakte ni sa Srbijom jer tu nauka prosto nije bila na tom nivou da bi joj Tesla bio od pomoći.
Redovni član srpske akademije nauka postao je tek sa punih osamdeset godina (1937) na predlog Đorđa Stanojevića i to tek posle trećeg glasanja. Ali, Tesla za to nije mario, iz jednostavnog razloga što je bio ne izvan politike i izvan društva, nego iznad njih. Nije se interesovao za bilo kakve počasti ili slavu koju bi mu donelo priznanje njegovog istorijskog rada.
Istražujući obiman materijal koji je Robert Uth prikupio za film o Tesli i koji nažalost zbog intervencije televizije SBS koja je otkupila film i poslala svog montažera da izbaci sav relevantan materijal iz konačne verzije – nije ušao u ono sto je došlo do publike, otkrio sam da je 1942. godine u jesen, dakle svega nekoliko meseci pred smrt, Tesla napisao predgovor za knjigu tadašnjeg potpredsednika Amerike, Ruzveltovog potpredsednika, Henrija Volasa, koji je bio levičarskih uverenja i koji je napisao knjigu The Age of The small man (Doba malog čoveka). Pošao sam tim tragom i otkrio da je Henri Volas 1934. godine bio ministar poljoprivrede Amerike, što je u Americi velika funkcija i da je tada bio učenik čuvenog ruskog mističnog slikara Nikolaja Reriha, jednog od osnivača Ruskog kosmizma i vrlo visokog teozofa. Važan je podatak da su Rerih, ezoterik masonske provenijencije i ministar Henri Volas, 1934. i 1935. godine zajedno putovali Mongolijom, Srednjom Azijom i stigli čak do Mandžurije u Kini, jer je Rerih pokušavao da osnuje sopstvenu državu od Tibeta, Mongolije i delova Altaja, kao i delova starih Himalajskih kraljevstava. Ovo mu nije uspelo zbog Staljinove intervencije kod Ruzvelta koji je Rerihu ukinuo podršku za taj poduhvat. Međutim, kao mističnu odmazdu, Nikolaj Rerih je Henriju Volasu predložio da se promeni revers dolara, dakle, da se na dolar unese crtež piramide sa svevidećim okom, veliki pečat SAD kao i drugi znaci koji se i danas tu nalaze. Do 1934. na reversu novčanice od jednog dolaru je pisalo samo ’one’. Za knjigu Rerihovog učenika Volasa, Tesla piše pogovor. Kako se to desilo, to nisam uspeo tačno da utvrdim, ali pretpostavljam da je ta veza išla dvostruko, preko ruskog masona Paje Radosavljevica i americkog masona i Teslinog sestrica – Save Kosanovića, koji je na kraju čitavu Teslinu zaostavštinu preneo kao lično nasleđe, dakle, kao sopstvenu imovinu u Srbiju i na taj način lišio Ameriku njenog tehničkog osnivača.
Iako je bio građanin Amerike od 1884. godine, po Teslinoj smrti 1943.g, njegovi naučni radovi smešteni su u Biro za imovinu stranaca. Ovo zvuči besmisleno kada se zna da Tesla rođen1856. godine u državi Austriji, u delu naseljenom Srbima, dakle u državi koja 1943. godine nije postojala u istom obliku i nije imala istu teritoriju. Čudnim prebacivanjem Tesline imovine u biro za strance legalizovan je inace ilegalni transfer njegovih stvari u Beograd.
Henri Volas i Sava Kosanović napisali tekst Tesline podrške Titu
Sam Sava Kosanović radio je u diplomatiji kraljevine Jugoslavije a zatim se približio Titu i partizanima i kasnije bio i ambasador Titov u Americi i takođe Ministar spoljnih poslova. Sava Kosanović je aktivno pripadao organizaciji Američkih masona i čak je sačuvan njegov govor u masonskoj loži u Koloradu, i nalazi se danas u Teslinom muzeju. Poznato je da su Henri Volas i Sava Kosanović napisali tekst Tesline podrške Titu, koji je Tesla samo neznatno redigovao i zatim potpisao. U to vreme direktor FBI bio je čuveni Edgar Huver kome je Henri Volas bio neposredni predpostavljeni. I Sava Kosanović takođe je radio za FBI i kao takav je postao član Titove zapadne grupe za podršku. U tenutku Tesline smrti koja je bila u periodu od 5-7 januara 1943. godine Sava Kosanović nije kontaktirao Teslu. Zašto? On je 5-og januara pošao u hotel New Yorker kod Tesle, međutim, zaustavila ga je policija na ulici i tražila mu dokumenta. Imao dokumenta, ali agenti su rekli da ona nisu u redu i da moraju da ih provere i odveli su Kosanovića u pritvor iz koga je pušten 7-og januara ujutru. Iz zatvora, Kosanović je otišao u svoj hotel da se istušira s namerom da odmah posle toga ode kod Tesle. Dok se tuširao, stekao je gosta, Mirka Markovića, takođe zanimljivu ličnost, generala koji je kasnije završio i kao staljinista na Golom otoku, a u to vreme je u Pitsburgu bio glavni urednik lista Slobodna Reč, koji je finansirala Kominterna. On je neočekivano, verovatno po nalogu, doputovao iz Pitsburga avionom u Njujork, i tako se desilo da zajednički Sava Kosanović i Mirko Marković odu u Teslin hotel. Tamo su već zatekli policiju koja je fotografisala Teslinu sobu, ali i sve Tesline stvari, još uvek netaknute. Tesla je imao apartman u kome je u jednoj sobi bila njegova labaratorija a u drugoj je spavao radio teorijski. U labaratoriji je bilo mnogo prototipova raznih aparata. Na očigled Mirka Markovića i Save Kosanovića došla su tri manja vozila iz Pentagona i sve aparate iz sobe su odneli vojnici a takođe i tehničke crteže koji su bili A3 formata i veći i nalazili se u spavaćoj sobi u velikom namenskom ormanu. Taj možda i najvazniji deo zaostavštine nikada nije došao u Beograd. Moja pretpostavka je da ako je neko hteo da nastavi Teslin rad i posle njegove smrti, onda je naravno idealno bilo da se kompletno njegovo naučno nasleđe zvanično prebaci na mesto na kome će ono biti sahranjeno bolje nego Titanik na dnu okeana. Jer niko se posle 1952.g., uključujući naš Elektrotehnički fakultet, Akademiju nauka, pa čak i slobodne istraživače nije ozbiljno bavio arhivom. Od 1956. godine do danas ta arhiva je još uvek nesređena i nedostupna javnosti u celini, na zahtev se stalno izdaju jedna te ista poznata dokumenta i tako je vec decenijama.
Pomenuti Mirko Marković koji se tako iznenadno umešao u stvari Teslinog nasleđa takođe je veoma čudna ličnost. Prijatelj Hemingveja, još iz Španskog građanskog rata, gde je bio komandant „Americke internacionalne brigade Džordž Vašington“, pri kojoj je Hemingvej bio ratni dopisnik, i posle je odlazio na Kubu kod Hemingveja. Kada se vratio u Beograd, Tito ga je konfinirao na Goli otok. Po odluzenoj kazni bio je profesor političke ekonomije na Pravnom fakultetu sve do smrti i ostavio zanimljive memoare.
Možda najčudnije od svega jeste da engleska nauka i kraljevsko društvo u kome je Tesla držao izuzetno zapažena predavanja 1893. i 1894. godine i posle toga objavio naučni rad Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni, nije posvetila daleko više pažnje Tesli koji je bio tako blizak najvećim engleskim naučnicima toga doba. Kakvo je prijateljstvo i predanost postojala između Tesle i Lorda Kelvina najbolje ilustruje podatak iz 1903. godine kada je Tesla posle bljeska na površini Marsa koje su sve astronomske opservatorije na svetu zabeležile, objavio da je to energetski zrak koji je on poslao na Mars da se reflektuje ka Zemlji. Zbog ovoga Tesla je imao polemiku u novinama gde su ga svi astronomi kritikovali, posebno američki i engleski, sumnjajući u te podatke. Međutim, u to vreme Lord Kelvin, kao član gornjeg doma došao je u političku posetu Americi i bio je primljen kod Teodora Ruzvelta. Intervjuisan za Njujork Tajms, Lord Kelvin je potvrdio da je to što govori Tesla tačno, dakle, na prvoj strani u članku pod naslovom Mars signalizira Njujorku, Kelvin je rekao doslovno sledeću rečenicu: „Ako Tesla kaže da je tako, onda je to tako“. S obzirom na politički značaj i nivo Kelvinove posete, to je ućutkalo ne samo novinare već pre svega naučnike i polemika je posle toga prestala. Treba takođe napomenuti da je Tesla sa novinarima imao jako dobar odnos, oni su ga voleli, jer je uvek za novine imao nešto senzecionalno da izjavi i takođe obećavao buduće pronalaske, anticipirajući svoj naučni rad.
Uzimajuci u obzir da je ono sto nazivamo svetska vlada – globalno upravno telo mentalno planirano još u XIX veku konačno oformljeno 1913. godine i na ekonomskom nivou, jer je jednim amandmanom na Američki ustav koji je sproveo predsednik Vudro Vilson, omogućeno formiranje federalnih rezervi koje su kasnije postale glavna poluga finansijske moći svetskog sistema. Takođe, J. P. Morgan, Teslin finansijer za kulu Vardenklif, koji u stvari nije samostalno odlućivao, već je bio samo egzekutivni menadžer Rotšildovog kapitala u Americi. Bez obzira na Teslinu usamljenost tih godina, ekonomska i posebno naučna sekcija svetske vlade pratila je svaki Teslin korak i pokušavala da dozna svaku njegovu misao, jer je on još 1900. godine objavio osnove svetskog sistema telekomunikacije koji se tačku po tačku ostvarivao.
Razdvajanje nauke na tajnu i na javnu
Jos 60-tih godina XIX veka desilo se razdvajanje nauke na tajnu i na javnu i to istovremeno u Engleskoj i u Rusiji. U Engleskoj u krug tajnih naučnika upisani su spiritualisti kojima je rukovodio Vilijem Kruks, dok je u Rusiji to isto učinio Mendeljejev. Fundamentalna naučna istraživanja i najsmelije ideje postale su vlasništvo ezoteričnih društava u državnim službama, odnosno, ezoterici-naučnici jedini su od tada uključeni u prava naučna istraživanja.
Ezoterijski nivo svetske vlade je visoko intelektualan, i naravno, filozofski sofisticiran i njemu je potpuno jasno da zapravo pravo naučno saznanje jeste harmoniziranje sa prirodom. Osnovno je težiti harmoniji čoveka i prirode, a ne pobeđivanju prirode i nikako se naučna saznanja ne smeju koristiti za sticanje vojne premoći jer je to niži oblik upotrebe ideja, i sveti se kosmološkom nužnošću povratne sprege objektivnog, vanljudskog morala, kojim upravlja Kosmicki razum.
Smatram da je to glavni razlog zašto je svetska vlada odlučila da Teslino naučno nasleđe za koje čovečanstvo još nije bilo spremno, a čini mi se u potpunosti nije spremno ni danas, skloni od očiju javnosti, univerzitetske nauke pre svega, i onemogući niz poluslobodnih i divljih centara moći da se domogne određenih tehnoloških sredstava čija se upotreba ne bi mogla planetarno etički kontrolisati.
Još jedna zanimljivost u vezi Tesle je da u javnosti ne postoji ni jedan metar filma o Tesli, i ako je on više puta sniman pa je čak 1936. godine RCA (Američka kompanija koja je držala radio, a kasnije i televiziju) snimila tri i po sata tonskog filma na Teslin osamdeseti rođendan (tonski film u Americi postoji jos 1927.g.). U javnim arhivama nema ni snimka Teslinog glasa, iako se on, došavši u Ameriku, zaposlio baš kod Edisona, i bio je jedan od prvih ljudi na svetu u istoriji čovečanstva koji je mogao da koristi Edisonov fonograf. I baš ga, eto, Tesla nije iskoristio…i sve tako do 1943.g.
1931. godine na prvoj stranici Američkog Tajm Magazina, izašla je reprodukcija Teslinog plavog portreta koji je grofica Sent-Paralji, nemačko-mađarskog porekla, tadašnji fensi slikar najpoznatijih ljudi Amerike, naslikala u čast svog prijateljstva sa Teslom. On nikada od nje nije uzeo portret, a kada je ona umrla, taj portret je prodat na aukciji, anonimnom kupcu za vrlo veliku svotu i od tada je nestao iz očiju javnosti. Znači, nema Teslinog filma, nema portreta, i nema njegovog glasa. Ukratko, nedostaje sve ono što bi neke od karakteristika Tesline ličnosti moglo da izrazi u obliku odnosa prostor-vreme odnosno frekvencije.
Frekvencije glasa i način kretanja svakako bi mnogo otkrile o tome ko je Tesla. Po mom mišljenju, sve su to otkupili i sklonili u arhiv još J. P. Morgan i njegovi naslednici, ali ne za sebe već za svoje gazde Rotšilde koji su već u to vreme bili u najužem krugu novoformirane svetske vlade. Danas međutim, sastav tog natplanetarnog upravnog tela menja se, i konkretno Dejvid Rotšild nije više onaj koji ima odlučujuću reč. S druge strane, andergraund fizičari, kojiih ima oko 50 hiljada u svetu sve svoje nade polažu u revitalizaciju Teslinih ideja i njegovih tehničkih rešenja koji bi trebalo da dovedu do ovladavanja vremenom u psihološkim, biološkim i fizičkim procesima, jer Tesla u svojoj matematici materije nikad nije računao vreme. Svi njegovi rezultati bili su temporalni rezultati. Ovladavanje vremenom prema Teslinoj tehnologiji pokušano je i u Oktobru 1943. godine, naravno bez njega, u čuvenom Filadelfija eksperimentu koji više nije ponavljan sa ljudskom posadom zbog tragičnih događaja koji su se desili sa mornarima. Reč je o vrlo nisko frekventnom polju fokusiranom na jedan brod, na razarač, koji je trebalo da jakim magnetskim poljem svojih degausera, (magnetski generatori koji detoniraju magnetske mine na daljinu), tako prelomi svetlost da postane opticki nevidljiv. Umesto obične optičke nevidljivosti, čitav brod je nestao nakon pojavljivanja zelene magle oko pramca i onda su vojni naučnici, američki inžinjeri shvatili da taj eksperiment daleko prevazilazi tadašnju nauku, ljudsko znanje i potrebe rata.
Na kraju, po nekim simptomima specijalnog interesovanja za Teslu, može se zaključiti da je Teslina naučna ideja ona od koje se danas najviše očekuje u krugovima svetske vlade koji se bave naučnim istraživanjima. Samo Teslina ideja čoveka-pojedinca kao note u matematičkoj partituri kosmičke harmonije osmišljava pokušaj da se zajedno prevaziđu kriza civilizacije, kriza tehnologije i kriza ljudskoga duha. Shvatanje vremena kao glavnog prirodnog zakona i uvodjenje u moć tehnologije beskonačnog, omogućiće da savremeno čovečanstvo umesto da izazove prirodnu katastrofu i nestane, predje u novu fazu kolektivne svesti i preživi. Zato je Tesla toliko značajan, zato je on jedina preostala scijentistička nada, duhovni izlaz, a time i materijalni spas Čoveka na Zemlji.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

One Response do “TESLA ZAOSTAVŠTINA I SVETSKA VLADA”

  1. Bajo says:

    Poštovani !

    Postoji mišljenje da je grob na gradskom groblju Bare u Doboju
    u Republici Srpskoj, na kome je uklesano ime pokojnice Dane Tesla Braunštajn, u stvari grob Tesline sestre. Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste nas riješili ove dileme.

    zahvalan
    Stevo Bajić Bajo

Ostavite komentar