Autor : Nebojša Hafizović
Prostorvreme, našeg Kosmosa, nastanjuju zvezde stotinu puta većih masa od sunčeve, a da ga, za razliku od nekih drugih, mnogo manjih masa od Sunčeve, ne deformišu u singularnost, maksimalnu zakrivljenost i tako ne formiraju crne rupe. Ta “razlika” ogleda se u različitoj gustini, pomenutih astronomskih tela. U skladu s zaključkom, da astronomska tela deformišu prostorvreme na osnovu svoje gustine, možemo izneti, odgovarajuću tvrdnju.
Tvrdnja : Astronomska tela, deformišu prostorvreme svojom masom, ponašajući se : kao plutajuća tela u fluidu. Tela plutaju u fluidu kada im je gustina jednaka gustini fluida, to znači da : kako astronomska tela imaju određenu gustinu, tako i samo prostorvreme, mora imati, tačno određenu gustinu.
Formiranje crne rupe, treba shvatiti kao proces. Ako crnu rupu, možemo smatrati formiranom u određenom trenutku, samo formiranje ne može podsećati na situaciju u kojoj je, “neko ugasio svetlo”. Proces, formiranja crne rupe, prikazaću na primeru zvezde čija je masa veća od tri sunčeve mase. Zvezda će, po završetku poslednjeg fuzionog procesa, još neko vreme zadržati temperaturu dovoljnu da se odupre gravitacionom kolapsu, ali će tu temperaturu, daljim zračenjem gubiti i doći će u situaciju u kojoj ona neće moći da se suprotstavi gravitacionom sažimanju.
Sažimanjem, elektroni bi bili sabijeni do nivoa atomskih jezgara. U primeru, u kom bi zvezda imala manju masu, Paulijev princip isključenja, zaustavio bi dalje sažimanje zvezde na nivou atomskog jezgra i ona bi se ustalila, kao neutronska zvezda. Po, predloženom modelu, neutronska zvezda, kao astronomsko telo najveće gustine, svojim gravitacionim poljem, deformiše prostorvreme tako da je svojim gravitacionim središtem, ili obimom, u “nivou” prostorvremena. Pod pojmom : “nivoa” prostorvremena, podrazumevam zamišljenu ravan prostorvremena, koju ne nastanjuje, bilo kakva masa.
Kako, zvezda u našem primeru, poseduje masu, čijoj gravitacionoj sili ne bi uspela da se suprotstavi ni barijera atomskog jezgra, ona, daljim sažimanjem i povecanjem gustine, u trenutku, opisanom u slici 2 čini “korak dalje” u pravcu koji je vodi ispod nivoa prostorvremena. Trenutak, u kom zvezda u gravitacionom kolapsu, svojim obimom, tone ispod nivoa prostorvremena, predstavlja fazni prelaz i prvi trenutak u procesu nastanka crne rupe. Nadalje će ona, u procesu, neumitnog, gravitacionog sažimanja, deformisati prostorvreme, tako da : neće više prostorvreme deformisati u obliku sfernog isečka, do sferne polulopte, već započinje formiranje sfere, koja će biti formirana, kada radijus, započete sfere, bude jednak Švarcšildovom radijusu, a srazmerno gravitaciono kolabiranoj masi.
Gravitaciono sažimanje neutronske zvezde dovdi do upada elektrona u atomsko jezgro i njihovog poništavanja s protonima. Destrukcija atomskih jezgara ima za posledicu oslobađanje jake nuklearne sile. Zračenjem će, zvezda, gubiti masu, zbog čega će joj se, srazmerno s gubitkom mase, smanjivati gravitaciono polje. “Uronjena” u prostorvreme preko svog obima ona, smanjenjem gravitacionog polja, zatvara prostorvreme, oblikujući, na taj način, sve zatvoreniju sferu. Nuklearni proces bi povećavao temperaturu, ona bi usporavala proces gravitacionog sažimanja, zračenjem bi se gubila toplota i omogućavalo dalje gravitaciono sažimanje, uz stalan odliv mase zračenjem i smanjenjem gravitacionog polja oko kolabirane zvezde, koja na taj način, srazmerno s preostalom kolabiranom masom i postepeno oblikuje sve zatvoreniju sferu.
Samo zračenje, bilo bi karakteristično po velikoj količini zračenja, sa malog prostora i spektrom zračenja s velikim crvenim pomakom, koji ne bi bio posledica Doplerovog efekta, nego u skladu s Ajnštajnovim zakonom gravitacije i Opštom teorijom relativnosti, posledica uticaja jakog gravitacionog polja na zračenje, koje bi prilikom savlađivanja gravitacione sile, gubilo znatan deo energije. Efekat crvenog pomaka je velik i vremenom sve veći, jer je, na kraju procesa, maksimalan tako da formira horizont događaja, preko kojeg ne prolazi nikakvo zračenje, ma koliko oslabljeno.
Masa je kolabirala u singularnost, maksimalnu zakrivljenost prostorvremena, pri tome je narušila njegovu strukturu i odvojila deo prostorvremena od Kosmosa i formirala sopstveno prostorvreme, unutar, tako formiranog, horizonta događaja.
Model crne rupe, po ovoj Teoriji, je u skladu s drugim zakonom termodinamike, jednostavno, jer odvajanje određene količine materije, koja nosi entropiju, podrazumeva i srazmerno odvajanje prostorvremena, koje, očigledno, formira horizont događaja oko crne rupe. Manje materije u sistemu, podrazumeva i manji sistem.
TEORIJA O KVAZARIMA
Tvrdnja : Kvazari, predstavljaju : pojavni oblik, procesa formiranja crne rupe.
Veliki crveni pomak, kvazara, ne treba tumačiti, kao posledicu širenja Kosmosa, Doplerovim efektom, nego u skladu s Ajnštajnovim zakonom gravitacije, koji nam govori da će zračenje zvezde velike mase, u ovom slučaju, zvezde u gravitacionom kolapsu, imati crveni pomak kao rezultat gubljenja dela energije na savlađivanje jakog gravitacionog polja, takvo zračenje, kada dospe do posmatrača, mora imati manju frekvenciju, veću talasnu dužinu, čime mu se spektar mora pomerati prema crvenom delu spektra. Primedba, da je, do sada uočeni, uticaj gravitacije na frekvenciju zračenja, u skladu s Ajnštajnovim tumačenjem, mali, može da se odnosi samo na astronomska tela koja nisu gravitaciono kolabirala. Kod gravitaciono kolabiranih tela upravo je Ajnštajnov zakon gravitacije onaj koji formira horizont događaja, crne rupe, a pre toga u njenoj fazi Kvazara, dovoljan da obezbedi, uočeni, crveni pomak.
Kvazari, tumačeni u skladu s tvrdnjom, ove Teorije o kvazarima, ne moraju da se udaljavaju od nas brzinama, koje predstavljaju 80 % brzine svetlosti, niti, samim tim, da se nalaze isključivo na velikim udaljenostima od nas, u inače izotropnom Kosmosu, čime njihova sjajnost, dobija realnu meru. I dalje velika sjajnost, je posledica nuklearnih procesa, usled poništavanja elektrona i protona u atomskim jezgrima, zvezde u gravitacionom kolapsu.
Promenljivi sjaj kvazara, koji uočavamo, posledica je cikličnog smenjivanja perioda, dominacije gravitacionog sažimanja, koje traje u vreme slabe sjajnosti kvazara i perioda, time izazvanih nuklearnih procesa, koji dovode do povećanja temperature i zračenja, u periodima najveće sjajnosti kvazara.
u 
Nesto drugaciji pristup Kosmosu manifestaciji i crnim rupama od pristupa koga poima objektivna svesnost bio bi pogled sa stanovista celovite svesnosti.Pojam Svemira nije ograniceno polje nego otvoreno, u kome dpostoji napon sila koje djeluju iz jedne tacke u svim pravcima i cine tacku inertnom i taj neograniceni Potencijal svemirke inercije je za nas inertn i ne ispoljeno, i sprecava bilo kakvu manifestaciju i stvaranje.Drugi potencijal koji je suprotan svim svojim osobinama sa Potencijalom svemirske inercije nazivamo potencijalom svesti i teagovanja.Ovaj potencijal ima napon svesnosti i reagovanja kao da u svakoj tacki ovoga polja djeluju sile ka sentru tacke Ovaj potencijal je nosilac osobina koje se opazaju u ispoljavanju kao svesno osecanje zivit , bog i duh. Napon ovoga potencijala nazivamo bozanskom voljom i ona je pokretac manifestacije. Za razliku ovoga potencijala Bozanske volje iz koje ne izviru svojstva masenosti, otencijal Svemirske inercije ima Slobodnu volju
i iz nje se ispoljavaju svojstva masenosti u manifestaciji.Da bi nastala manifestacija mora se ograniciti prostor.Taj ograniceni prostor ispoljava se kroz kretanje Potencijala svesti i reagovanja kroz potencijal Svemirske inercije. Svemirska inercija pruza otpor kretanju i taj otpor se rezultuje krakom sile otpora koja savija kretanje u krug koskosa a drugi krak te sile pojacava snagu kretanja svesti i reagovanja ovaj krak sile kretanja koja pojacava silu Potencijala svesti i reagovanja i sintetije se sa istom i mjenja njene osobine i pravoliniko kretanja zatvara i kruzno. Ovo kretanje potencijala svesti i reagovanja u svemirskoj inerciji takodje indukuje novi krug kretanja u spoljnom svemiru cije dejstvo neutralise da se ostali dio svemira uvuce u kretanje. Trag kretanje Potencijala svesti i reagovanja kroz svemirsku inerciju ostavlja iza sebe trag kretanja. Ovaj trag kretanja prestavlja memoriju i ona je prvi duhovni entitet. Kada se zatvore ova dva kruga kretanja u svemiru oni ispoljavaju Kosmicki Modul Svest Memorija i reagovanjei svaki od ovih kretanja ima svoju vrstu svesti Svest koju pripisujemo svemirskoj inerciji je ne svest. Ova dva kretanja u daljoj neispoljenoj manifestaciji u svom sinergetskom mjesanju i ispoljavaju prvo svoje uticaje prenose na medjusobno dejstvo i sinergetski izmedju sebe ispoljavaju treci prsten koji se nalazi izmedju njih i kojeg zovemo prsten granicnik i on ima sinergetski ispoljenu svest i osobine dva pocetna prstena i on daje dinamiku djelovanja kosmickih sila u Kosmosu. Ova tri kruga imaju svoja tri oblika svesti koja sinergetski ispoljavaju jedinstvenu apsolutnu svest koja je zakon Kosmosa i stvaranja i ispoljavanja svega u Kosmosu. Kosmos je za nase opazanje ispoljeni a za nasa cula i um nevidljivi modul koji ispoljava polja sile duhove i materiju ispoljavajuci evolutivne procese kroz involuciju i evoluciju. Ispoljavajuci nevidljive kosmicke zrake i dimenzije manifestacije Kosmos dostize svoj stacionani oblik postojanja koji funkcionise dok sva bica koja je indukovala Apsolutna svest kroz involuciju i evoluciju ne uzdigne na svoj nivo apsolutne svesti u vifu holografskih tacaka te svesti a to se desava sa izjednacavanjem napona potencijala volja kada manifestacija prestaje, a Crne rupe nastave dekompezovanje cvega sto nije evoluiralo do apsolutne svesti. Crne rupe pretstavljaju antikosmicki model dekompezovanja i vracanja svega u stanje neispoljenja dva potencijala . Kosmos je modul koji omogucava kretanje i ispoljavanje svega i i duhovnog i materijalnog Kretanje u jednom pravcu opredeljuje opredeljuje stvaranje kosmosa i kosmicke manifestacije dok posetno kretanje u drugom pravsu izaziva antikosmisku manifestaciju i dekompenzovanje svega do pocetnih potencijala. Crne rupe mogu da nastanu u svakoj galaksiji sa istom funkcijom Crna rupa po svojoj vertikali je otvorena prema ne evoluiranim kosmickim entitetima i uvlaci sveispoljeno a svajim antikosmickim poljima dekompenzuje sve i ispusta sve ono sto je nastalo od svemirske inercije vraca u svemirsku inerciju a po horizontali vraca sve ono sto je nastalo od Potencijala svesti i reagovanja u isti.Tako senastavljaju ciklusi stvaranja i rastvaranja.
Drago Bjelica