Neispunjena želja za detetom- šta duši i telu nedostaje
Upadljivo mnogo parova ostaje bez dece iako čeznu za njima. Mnogo je razloga: zagađenje okoline, svakodnevni stres pa do psihičkih blokada.
Život brži od produkcije spermatozoida
Uprkos komforu i progresu ljudi sve više postaju neplodni. Pored problema zagađenosti zračenjem i otrovima u hrani i okruženju ulogu u tome igra i stalno ubrzanje društvenog života. Produkcija spermatozioda već dugo ne ide u korak sa tempom modernog društva. Što je bruto društveni proizvod veći njihova produkcija je manja. U zapadnoj Evropi je od posle rata opao za 50% ukupan broj spermija u ejakulaciji a kvalitet im je takođe upadljivo snižen. Sve veći je broj nepokretnih ili deformisanih spermatozoida koji ne mogu naći svoj cilj.
Razlozi leže od zagađenja i opterećenosti zračenjem pa do fenomena zvanog „stres“ koji je u medicini već višestruko poznat kao odgovoran za regulacione smetnje.
Ženski hormoni u hrani i vodi
Mušku stranu posebno pogađa još jedan faktor: poplava hormona na svakom koraku. Milijarde anti-bebi pilula i sličnih produkata koje gutaju milijarde žena, napuštaju organizam sa urinom i biohemijski dalje aktivno deluju dospevši u zemlju i vodu. Kada se to sumira uticaj nije mali.
(Bilo bi korisno da žene u periodu menopauze prestanu da uzimaju tablete a time bi smanjile ujedno rizik od raka dojke a da mlade žene anti-bebi pilule odbace ili zamene drugim metodama)
Sredstva za zaštitu bilja od insekata imaju često hormonsko dejstvo a njihova raširenost je tolika da je čak i na Grenlandu u majčinom mleku nađen DDT iako tamo skoro da nema insekata.
Bez da to znaju, muškarci jedući meso unose enormne količine hormona koji se u stočarstvu široko upotrebljavaju.
Pošto sve nabrojano na kraju dospe u tekuće vode i more rezultat je zastrašujući.
Biolozi posmatraju kako razne vrsta morskoh životinja gube na brojnosti jer muški primerci ne proizvode seme sposobno za produkciju. Pogođene su i životinje koje se njima hrane npr. ptice. Problem ne ostaje samo na životinjama u USA je pre 15 god. među mladim muškarcima bilo već 42% nesposobnih za produkciju.
Stariji par- manje šanse
Razvoj društva diktira da se danas sve više parova relativno kasno odlučuje za dete. Ne retko ženama je na prvom mestu profesionalni život pre nego se okrenu deci i privatnosti. Lični razoj takođe je sve važniji od palniranja porodice. Tako prosečno žene dobiju prvo dete tek oko tridesete. Plodnost žene je već od polovine dvadesetih u opadanju dok je kod muškaraca od 35-te.
Psihološko značenje neplodosti muškarca
U našem dobu najčešći problem leži u semenu koje sadrži premalo kvalitetne supstance, nedostaje mu snage da se probije u ženski svet i postigne cilj. Neke spermije su prebrze tako da im za oplonju preostane premlo snage, a neke su i krivo programirane da je uspeh isključen. Ovo daje izvesnu sliku o ličnosti nosioca semena.
U kojoj su meri pogođeni muškarci programirani na sve drugo sem da postanu očevi? Muškarac čija želja za detetom zakaže, mora se zapitati da li u dubini svoje duše gaji želju da i na nivou tela postane plodonosan i koliko mu je partnerka bitna. Koliko može i hoće da se angažuje ili ga nešto vuče na drugu stranu od plodnosti i konačnog postajanja odraslim muškarcem.. Gde je pažnja usresređena na posed ili priznanje, slavu i karijeru tamo možda i nema mesta za dete. Partneri treba da shvate da manje može biti više na drugom planu i zašto su u zemljama gde se jednostavnije živi spermatozoidi daleko uspešniji.
Duševne prepreke za začeće sa ženske strane
Smetnja začeću kod žene može biti nesvesna odbrana od deteta i sa njim vezanim zadatcima.
Metode te odbrane su višestruke i smanjuju se tek kad se sve ostale prepreke pokidaju.
Život pod pritiskom, rad koji iscrpljuje i ne pruža zadovoljstvo, teško savladivi zahtevi posla signalizuju duši koja traži mesto začeća da potencijalna majka nema vremena a time ni mesta za novi život.
Jedan oblik nesvesne zaštite od trudnoće su duboko pohranjeni strahovi koji su ženu toliko „stisnuli“ da nijedna duša ne može naći put u njenu unutrašnjost.
Kod nedovoljno zrelih žena mogu stajati na putu nikad priznati strahovi od uloge majke.
Činjenica da je partnerstvo kroz trudnoću dublje zapečaćeno se ne retko nesvesno preprečuje između „devojčice“ i želje za detetom. I u ovom slučaju se jasno vidi koliko se simptomi tela mogu tumačiti kao jezik duše. Ako bi oslušnula unutrašnji glas možda bi uvidela da problem leži u odbijanju partnera.
Žena sa željom za detetom koja se nesvesno suočava sa ovim problemima morala bi pre svega postaviti prioritete, preraditi sopstvenu traumu rođenja i roditeljskog doma, ispitati izbor partnera pa do konačnog odrastanja koje nastupa sa majčinstvom.
Ponekad se iza neispunjene želje za detetom krije ne baš ispravna motivacija, kao pokušaj da se veže nesiguran partner ili želja da se osmisli neispunjen život. Loša komponenta ovde je omalovažavanje sopstvene ličnosti i parnera što se može negativno odraziti na dete koje bi bilo preopterećeno u takvim uslovima.
Knjigovodstveno planiranje porodice često vodi u razočarenje i ostavlja utisak da je planiranje ometajući faktor.
Parovi koji su svaki detalj proračunali, nakon godina izbegavanja trudnoće, kad su na kraju spremni za dete obično ga i ne dobiju. Deluje kao da život hoće da ih nauči da se donekle čovek mora pustiti sudbini. Sa druge strane čvrsto isplanirana strategija života, prepuna pravila svedoči o unutrašnjoj teskobi iza koje se krije strah. Tamo gde vlada teskoba nije poželjno mesto za biće koje dolazi iz bezgranične udaljenosti.
Beba cveta i raduje se u atmosveri ljubavi i osećaju prihvaćenosti oko sebe a ne skupim stvarima i imetku koje neki misle da moraju prvo steći.
Smisao neplodnosti
Sa gledišta spiritualne filozofije svi darovi sudbine nam donose ono što nedostaje, bile to nevolje kao bolest, nezode, divni darovi kao deca ili ambivalentni kao partner iz snova.Uvek stupa u život ono što fali, često nedostaje u svesti suprotan pol koji C.G.Jung naziva senka. Senka se pojavljuje ne retko kroz druge ljude i kao deo životnog puta kao bolest, supružnik ili dete koje je takodje naš partner. Nemanje dece ne znači da neko nema senku ili da mu ništa ne fali ali može značiti da deca manje nedostaju nego što bi hteo da prizna.
Prevazilaženje neplodnosti
Kod savladavanja teškoće da se zatrudni nameće se pre svega analiza sopstvene situacije i istinskih prioriteta. Čim se istinski prioriteti razjasne odlučujući koraci padaju mnogo lakše. Ukoliko se nakon iskrenog samoispitivanja pokaže da je želja za detetom drugorangirana u odnosu na ostale želje, nemogućnost začeća pašće lakše. Ako želja za detetom iskreno navire iz središta duše onda samim tim će odvajanje vremena i prostora za ispunjenje cilja postati podrazumevajuće.
Kao sledeće mora biti podvrgnuta iskrenom preispitivanju bezuslovnost čežnje za detetom.
Jasno je da svako želi sebi posebnu, divnu i pre svega zdravu decu, ali ponekad se na dete prenosi perfekcionizam našeg vremena koji nas sve porobljuje.
Takvo uslovljavanje deluje ometajuće na začeće deteta i treba se upitati da li je zaista bitno da sve bude savršeno.
Iz tekstova svih velikih religija a time i iz hrišanske se jasno vidi polazište da celu svoju sudbinu i sve što nam donese pa time i decu moramo beskompromisno prihvatiti. To govori da se smemo odlučiti za dete tek kad smo spremni da sa zahvalnošću primimo svako dete koje nam dođe sa zadatcima vezanim za njega, bilo ono genije ili manje od toga.
Ovako visoki zahtevi se kose sa modom prenatalne dijagnostike i odabirom ko sme da se rodi ko ne, kao i sa iluzijom da se sve može držati pod kontrolom ali religija i spiritualna filozofija ima vekovima porvrđene svoje razloge .
Iskustvo pokazuje da planiranje ma kako bilo temeljno nas ne štiti od iskustava koje nam život sprema ili od lekcija koje je naša duša izabrala da prođe. Tako i neispunjena čežnja za decom može biti provera koliko daleko smo spremni da preuzmemo teže zadatke.
Ko svoje sreću vezuje za to da ima sve idealno onako kako želi, prolazi teža vremena nasuprot nekom ko lako uzme sve što dobije od života.
Ljudi sa tako jednostavnim staromodnim stavom žive lakše i lepše u sve komplikovanijem svetu i sa problemom neplodnosti bolje se suočavaju.
Čoveka ništa ne sprečava da pokuša sve moguće i da zahvalno primi ono što dođe, kako bi ispunio jedno od predodređenja svakog od nas da se produži i prihvati najlepši zadatak da postane roditelj nekome ko će ga beskrajno voleti.
U nastavku ćemo pisati o praktičnim merama protiv sterilnosti iz tradicionalne riznice naroda, koliko je čišćenje tela važno i šta možemo naučiti od roda u pripremi gnjezda za potomstvo.
Branka Mraz