Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

Kako se trujemo konzervama

Fondacija za rak dojke (BCF) testirala je  nedavno dvanaest gotovih jela i u svima ustanovila bisfenol A (BSA). Toksični BPA koristi se za oblaganje konzervi za hranu  i izaziva slične reakcije kao hormoni. Najnovije studije pokazuju  promene DNS-a i  način ubijanja ženskih jajnih ćelija tako  da u sledećim generacijama može doći do Daunovog sindroma ili problema sa reprodukcijom. Zapravo niko netreba da uzima BPA, ali su deca naročito u opasnosti, a testirane supe i jela sa testeninom su prvenstveno bila usmerena na decu kao potrošačku grupu.

U tim ispitivanjima je nađeno u supama između 34 ppb i 148 ppb (delova po milijardi 10:9).  Proteklih meseci su  američke službe za kontrolisanje životnih namirnica u 71 od 78 testiranih konzerviranih  jela dokazali prisustvo BPA. FDA je ispitivala različite vrste namirnica uključujući konzerviranu tunjevinu i povrće. U ovim namirnicama je pronađena  čak mnogo viša vrednost BPA. Kretala se između 300 ppb pa preko 700 ppb.

 

Neka ispitivanja pokazuju da se BPA relativno brzo luči iz tela. Slabost tih ispitivanja je u tome da polaze samo od jednog jedinog snimka, što jedva da može odgovarati svakodnevnom životu, gde je verovatno da bi učestalije snimanje pokazalo akomulaciju BPA u telu.

 

Konzervirana hrana ni u kom slučaju nije jedini izvor BPA. Takođe se može naći i u hrani spakovanoj u plastiku. Prema podatcima Radne grupe za zaštitu okoline, BPA  je detektovan u krvi devet od deset novorođenčadi.

 

Čeril Rozenfeld  sa univerziteta Misuri  u Kolumbiji i njeni saradnici su posmatrali iz jednog  drugog ugla posledice BPA kontaminacije i ispitivali miševe u uslovima približnim realnom životu.

Davali su svakodnevno  miševima u hrani dodatak BPA u malim količinama. Pokazalo se da tokom vremena pod ovim uslovima akomuliraju BPA. Rozenfeld smatra da nema razloga da se poveruje da ljudsko telo drugačije reaguje.

 

Naučnici su takođe utvrdili da telo apsorbuje veću količinu BPA ukoliko se unosi uz hranu umesto ako se posebno dozira. “Utvrdili smo da su životinje hranjene na ovaj način, zadržale više BPA nego ako su primale i višu pojedinačnu dozu“,  objasnila je Rosenfeld.

ScienceNews environmental working group

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

One Response do “Kako se trujemo konzervama”

  1. Ambalaze od stakla su oduvek bile najbolje. Ukus namirnica kao sto su tursija, mlecni proizvodi pa i sokovi iz staklenih ambalaza se najbolje odrzavaju i zadrazavaju najbolji uskus.

Ostavite komentar