Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

Obnovljivi izvori energije šansa i obaveza

Piše: Ing. Rastislav Kragić

 

U poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve većeg interesovanja za izvorima energije koje zovemo obnovljivim

…………………………………………………..

Šta su to obnovljivi izvori

energije (OIE)?

…………………………………………………..

Postoji više različitih definicija, u zavisnosti od toga u koje se svrhe koristi taj termin. Uopšteno bi se moglo reći da su OIE oni izvori energije koji se u nekom kraćem vremenskom roku obnavljaju ili se racionalnim korišćenjem ne mogu iscrpeti, sa gledišta ljudskih potreba za energijom. Osnovna odlika tih izvora energije je da njihovom eksploatacijom nema ugrožavanja životne okoline, ili je taj uticaj ili rizik sveden na minimum. Pod OIE podrazumevamo energiju sunčevog zračenja, energiju vodotokova ili hidroenergiju, energiju vetra, geotermalnu energiju ili toplotnu energiju zemljine unutrašnjosti, energiju biomase ili razgradivih organskih ma

 

terija koje ne sadrže visokotoksične sastojke, energiju plime i oseke, energiju morskih talasa i još neke druge, manje značajne.

………………………………………………….

A koji su to izvori energije nasuprot OIE?

………………………………………………….

To su pre svega fosilna goriva (nafta, ugalj i prirodni gas) i nuklearna energija.

Mi danas koristimo uglavnom ove druge. Zašto?

Kada je čovek počeo da koristi energiju za svoje aktivnosti, najpre je koristio ono što mu je bilo najjednostavnije i na dohvat ruke. To je drvo za grejanje i kuvanje, vetar za pokretanje jedrenjaka, kasnije za mlinove (vetrenjače), vodotokove za vodenice itd. Čak su i prve elektrane bile hidroelektrane manjih snaga. Međutim, čovekova želja za luksuznijim životom uzrokovala je pravu glad za većim količinama energije. Izradom velikih sistema za eksploataciju uglja i nafte cena energije pada, što ide na ruku razvoju industrije i ekonomskom razvoju uopšte. Sredinom prošlog veka razvijeniji deo sveta je živelo lepo, uljuljkan jeftinom energijom fosilnih goriva i energijom iz prvih nuklearnih elektrana. Ali naftna kriza sedamdesetih godina, kao šamar, navodi čovečanstvo da počne ozbiljno da razmišlja o problemima iscrpivosti izvora fosilnih goriva. Ozbiljne i očigledne klimatske promene i ekološki problemi u poslednjih dvadesetak godina nateruju najrazvijenije zemlje da preduzmu konkretne akcije u cilju smanjenja našeg uticaja na okolinu, dakle pre svega u pravcu racionalnijeg i čistijeg korišćenja energije. Svet počinje ponovo da traga za mogućnostima upotrebe OIE, kako bi sprečio ozbiljne ekološke katastrofe.

…………………………………………………..

Šta je to što zagađuje?

…………………………………………………..

Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađa se velika količina manje ili više zagađujućih mat rija. Pored pepela, čađi, sumpornih i azotnih oksida i jedinjenja teških metala, koji uglavnom imaju lokalni karakter zagađenja, emituje se i velika količina gasova koji se nazivaju “gasovi sa efektom staklene bašte”. Kako pokazuju zvanične međunarodne analize, ugljen-dioksid (CO2) je gas koji je najznačajniji za pomenuti efekat. Sunčevi zraci koji direktno utiču na temperaturu naše atmosfere, kada dospeju do tla jednim delom se reflektuju u vasionu, a drugim delom zagrevaju tlo. Prilikom pr olaska kroz atmosferu sunčevi zraci pripadaju delu elektromagnetskog spektra za koji je CO2 propustan (grubo rečeno, providan). Međutim, zagrejano tlo emituje akumulisanu toplotnu energiju (hladi se) radijacijom elektromagnetskih talasa u drugom delu spektra. CO2 ima tu osobinu da ne propušta taj deo spektra, tako da se, prema tvrdnjama eksperata koji su to analizirali, Zemlja ne može prirodno da se hladi istim intenzitetom kao u vreme kada je koncentracija CO2 bila nešto niža nego danas. Tom teorijom je zvanično objašnjen fenomen globalnog zagrevanja koji danas dovodi do brzog otapanja stalnih ledenih masa širom sveta i sve ozbiljnijih klimatskih poremećaja, kao što su širenje pustinja, učestali i snažni uragani i sve češće i drastičnije suše i poplave.

…………………………………………………..

Zašto jednostavno ne pređemo potpuno na OIE?

…………………………………………………..

Problem je cena. Često se pogrešno misli “OIE su besplatni izvor energije”. Po tom principu i ugalj i nafta su isto besplatni, samo ih treba uzeti i koristiti. Na žalost, danas nas više košta da uložimo u korišćenje OIE nego u korišćenje konvencionalnih izvora. Razvijene zemlje su samoinicijativno preuzele obavezu, da i pored ekonomskih prepreka u tom pravcu, postepeno uvode OIE u upotrebu. To se realizuje subvencionisanjem “zelene energije”. Najčešće primenjivani metod je kroz “podsticajne otkupne cene” proizvedene energije, kojima se proizvođačima energije iz obnovljivih izvora garantuje viša otkupna cena proizvedenog kilovatčasa, dok se ta razlika nadoknađuje podizanjem prodajne cene električne energije ili uvođenjem taksi na fosilna goriva.

………………………………………………….

Da li se pri tome svi proizvo-đači energije iz obnovljivih izvora jednako tretiraju?

………………………………………………….

Ne. Recimo, velike hidroelektrane, snage preko 10 MW, nema potrebe subvencionisati jer je njihova izgradnja ekonomski opravdana i cena proizvedene energije je konkurentna cenama energije iz fosilnih goriva. Danas se već ponegde ukida status povlašćenog proizvođača energije za velike farme vetroelektrana jer su i one, masovnom primenom, postale konkurentne konvencionalnim izvorima. Pored toga, svaka zemlja ima neke svoje prioritete i planove kojim redosledom i u kojoj meri želi da koristi pojedine obn ovljive izvore, ali i do koje mere da optereti krajnje korisnike energije koji sve te promene moraju da plaćaju.

………………………………………………….

Da li postoje subvencije i u Srbiji?

………………………………………………….

U ovom trenutku nemamo nikakav sistem subvencionisanja za upotrebu OIE, ali se vrlo ubrzano radi na njegovom donošenju. To možemo očekivati za manje od godinu dana.

…………………………………………………..

I onda ćemo početi da prelazimo na OIE?

…………………………………………………..

To je dobro rečeno, “početi da prelazimo”. Veoma je važno imati u vidu kolike su naše potrebe i potencijali. Prema zvaničnim podacima, Srbija godišnje potroši oko 15 Mten (miliona tona ekvivalenta nafte) primarne energije. Polovina te energije potiče, mahom, iz niskokvalitetnog, domaćeg uglja, nešto manje od trećine je energija nafte, sedmina je energija prirodnog gasa, a oko 7% energija iz hidroelektrana. Potencijal OIE se procenjuje na oko 3.2 Mten, bez potencijala velikih hidroelektrana i sunčeve energije. Od toga potencijal biomase se procenjuje na oko 2.6 Mten i predstavlja naš najznačajniji obnovljivi izvor energije. Slede: energija vetra sa oko 0.2 Mten, potencijal geotermalnih izvora sa oko 0.18 Mten i male hidroelektrane sa oko 0.15 Mten. Energija sunčevog zračenja se procenjuje na oko 0,1 ten po m2 godišnje.

Pored toga, naša najveća šansa za unapređenje energetske situacije leži u poboljšanju energetske efikasnosti u svim oblastima. Procenjuje se da bi primenama poznatih mera za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji moglo da se uštedi čak do 40% energije koju trenutno trošimo. Naravno, i to ima svoju cenu, ali se takve investicije mogu da isplate za nekoliko godina ili kroz uštede u potrošnji energije.

………………………………………………….

Šta je to što običan građanin može da učini?

………………………………………………….

Pre svega, možemo bolje termički izolovati svoje kuće (zidove, prozore, krov), zatim koristiti sisteme grejanja i klimatizacije koji su ekološki opravdaniji i energetski efikasniji, kao što su visokoefikasne toplotne pumpe koje kao medij za razmenu energije koriste tlo ili bunarsku vodu, zatim solarne panele za dogrevanje vode ili se možemo grejati na biomasu (drvo ili otpatke iz poljoprivredne proizvodnje). Sve to je već u ovom trenutku ekonomski opravdano i investicije u te sisteme se, uz racionalno korišćenje, otplaćuju za nekoliko godina.

…………………………………………….

Koliko mi kao zemlja možemo doprineti “spasavanju sveta”?

…………………………………………….

Mi smo mala zemlja. Primera radi, ceo naš elektroenergetski sistem je po ukupno instalisanoj snazi proizvodnih jedinica oko tri puta manji nego Nemački sistem vetroelektrana, a gotovo dva puta manji od Španskog sistema vetroelektana. Uz to, u tim zemljama je ukupna proizvodnja električne energije korišćenjem vetra još uvek na svega deset do dvadeset procenata. Mada, interesantan je podatak da u pojedinim trenucima, udeo proizvodnje električne energije putem vetra u elektroenergetskom sistemu Španije dostiže čak 80% (naravno u uslovima visoke vetrovitosti i male potrošnje).

Ali i pored toga što je naš uticaj kao zemlje na sveukupnu situaciju zanemarljivo mali, moramo biti svesni da se situacija u energetskom sektoru razvijenog sveta drastično menja. Rasipničko ponašanje na koje nas je navikao dvadeseti vek treba da popravimo i da se vratimo domaćinskom odnosu prema onome što nam je priroda podarila. Jedino tako možemo i našim unucima ostaviti lepote ovoga sveta u nasledstvo.

Na temu razgovarali sa Rastislavom Kragićem, savetnikom za nove i obnovljive izvore energije u Agenciji za energetsku efikasnost.

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar