O junaštvu, hrabrosti, težnji za istinom i unutrašnjoj promeni

… Čovek koji je u srcu dodirnut božanskim duhom  steći će  jedan osećaj iskrenosti i  čistote…

… Ko je postao svestan svoga stanja postojanja i u izvesnoj se meri može osloboditi turbulencije usred koje mora da deluje, želi da spozna.  Želi da zna ko je on, šta određuje njegov život, šta ga pokreće i šta ga drži zarobljenim…

Junaštvo je duboko utkano u osnovu  ljudskosti.  Među najstarijim poznatim pričama uvek će se  naći neke o junačkim delima. Nisu junaci samo smeli, nesebični vitezovi i čedne device . Junaci su takođe i ljudi  koji koji svoje duboko prijateljstvo prema bližnjima  dokazuju  požrtvovanim delima. I šta je sa onima koji raspolažu naročitim znanjima? Svake godine se dodeljuju nagrade  naučnicima  sa posebnim zaslugama  u pogledu razvoja ljudskog znanja.

Takođe i borac za istinu može biti junak.

Ali ovde moramo reći „može“, jer samo ako  hrabro, čvsto stoji iza svojih ideala i ako njegova misija uspe, zadobiće status junaka. U pričama je junak uvek čovek koji negira sopstvene interese i izvodi neko delo u korist drugih: za životinje, prirodu, ljude, ponekad za mnogo drugih. Njegova dela nastaju u izvesnoj meri  iz humanizma ili su inspirisani religioznim motivima kao ljubavi prema Bogu i čoveku.

Osobine junaka su: čistota, prijateljstvo, znanje, istina,  hrabrost.

Prvih pet stepenika alhemije su čistota, prijateljstvo, znanje, istina, hrabrost. Ko svesno ili duboko u nesvesnom  ne teži ka tome da poseduje ove osobine?  Ova svojstva  nisu  proizvoljno odabrana i ne stoje slučajno u tom redu. Jer u svakom od vas može biti prepoznat alhemičarski zadatak.  U alhemiji je Opus Magnum, veliko delo, ponekad podeljeno u sedam procesa, sedam stepenika.  Pet imenovanih osobina korespondiraju više ili manje sa prvih pet stepenika, naime Calcintio, Solutio, Coagulatio, Sublimatio i Mortificatio.

Ako posmatramo alhemiju kao kategoriju za duševni razvoj,  ova obeležja opet  pokazuju prvih pet koraka ponovnog rođenja:  Svetlo je prodrlo u tamu i ispunilo je. Snage šestog kosmičkog područja  sjedinjuje su se sa onima iz sedmog područja u kome se mi sada nalazimo i zaključno sjedinjuje se vertikalno sa horizontalnim. Tako nastaje krst, na kome simbolično cveta ruža srca.

Čovek koji je u srcu dodirnut božanskim duhom steći će zatim   jedan osećaj iskrenosti i  čistote. Biće konfrotiran sa zračenjem čistog , nedirnutog polja  i morao bi na to da reaguje potragom. U ovom stadijumu, u Calcinatio, dodiruje ga prvi zrak sedmostrukog svetla. U alhemijskoj terminologiji se kaže:  „Razdvoj sa ljubavlju čisto od nečistog i budi potpuno svestan svoje  sadašnje situacije, kao i puta kojim moraš ići, svoga početka i svoga cilja.“

Ko ozbiljno započne sa ovim prvim zadatkom i svesno propusti demaskirajuće svetlo u svoj život, zapaziće, da od tog trenutka drugačije doživljava život. Za neke će uslediti faza brige, rastanka i usamljenosti, za druge faza – ponekad žestoke- konfrontacije i intenzivnih kontakata. U svim slučajevima će se prijateljstva promeniti i staviti na probu.

Tada će se pokazati da smo neopaženo stupili na novi put.  Uskoro stojimo pred drugim alhemijskim zadatkom, Solutio. U jeziku pet svojstava to znači:  „ Pazi na svoje emocije. Primi sve ljude sa čistim prijateljstvom.  Ne dozvoli da budeš vođen osećanjima, simpatijama i antipatijama.“  Drugi zrak sedmostrkog svetla osposobljava ljude pomoću univerzalne ljubavi da se oslobode prejakih emotivnih pokretanja.  To vodi do mira u našem raspoloženju ili kako iz alhemije možemo da naučimo do saznanja:  „Ne postoji dobro raspoloženje. Kako dobro tako i loše raspoloženje ometa čistu objektivnost.“  Osnova prijateljstva sa svima nikada ne može da bude emocionalnost, već mir i uravnoteženost živuće nove duše. Ta uravnoteženost i čista objektivnost su takođe i neophodna  osnova za naredni korak na putu.  Franc Kafka , poznati praški autor ovako je to izrazio:

„Nije neophodno da ideš iz kuće. Ostani za svojim stolom i slušaj.  Nemoj slušati, čekaj samo.  Ne čekaj, budi potpuno tih i sam.  Ponudiće ti se svet  za razotkrivanje, on ne može ništa drugo, presretan će se pred tobom poviti.“

Dolazimo tako do sledeće alhemijske faze. Ko je postao svestan svoga stanja postojanja i u izvesnoj se meri može osloboditi turbulencije, usred koje mora da deluje, želi da spozna.  Želi da zna ko je on, šta određuje njegov život, šta ga pokreće i šta ga drži zarobljenim.  Radi se o jednoj posebnoj vrsti saznanja, naime o znanju kroz šta stvari bivaju pokrenute. Njemu više nisu dovoljna poznata  objašnjenja prirodne religije ili nauke. On pokušava sa svim  raspoloživim da prodre do istinske spoznaje. Ljudi tragaoci  u kojima je probuđena žudnja za takvom spoznajom, za Gnozom, ne žele se više zadržavati na spoljašnjem  učenju i tekstovima. Oni ne žele više da samo izoštravaju svoj razum, jer znaju, da im na putu ne može dalje pomoći.

Znanje Gnoze je delotvorno kao snaga, kao vibracija. Ko se usmeri ka ovom znanju –uz pomoć večnog u sebi-, doživeće podsticaj u srcu i u krvi. U Coagulatio fazi, zajedničkom  toku dva upliva, učenik-alhemičar to razume često kao izreku  „Najviše znanje je da ništa ne znate.“ Pored činjenice da on sada život drugačije doživljava , takođe počinje sveopšte  drugačije i da se odvija.

Treći stepenik alhemije je za mnoge kamen spoticanja. U ovoj fazi postoji opasnost, da se za mnogostruka  saznanja koja smo sakupili, grčevito uhvatimo. Kao i bogati učenik iz biblijske priče teško smo natovareni, da bi mogli pratiti put. Bogati, dakle glave prepunjene spoljašnjim saznanjima, utonućemo u samozadovolstvo.  Jer, onaj ko „sopstvenu mudrost“ ne može da napusti, neće imati udela u sve-mudrosti. Ukoliko je to prevelika žrtva, da se pusti sopstveno znanje, seme prve dve faze ne može da pusti korenje u velikoj misteriji ne-znanja.

Naše veliko delo započinje sa verom u moguću istinu, da se olovo može pretvoriti u zlato ili zemaljski život u duhovni, gde je polazna tačka povratak ka izvornom polju. Kroz primenjenu koncentraciju biće moguć proboj ka univerzalnoj ljubavi za svakog stvora. Sada je potrebna čvrsta i sigurna osnova da bi se dalje išlo putem. Ta postojanost, ta vera, je otvoren plamteći požar u srcu, koji u narednoj fazi mora ostati neugasiv.

Stoga je četvrta alhemijska faza takođe i Sublimatio. To je faza nastupanja duha a  velika prepreka u ovom procesu je sumnja.

Ko ne može da prevaziđe sumnju , ne može nikad otkriti istinu.  Sumnja je negativni pol od interesa i poriva za istraživanjem. To je instrument za protivne snage koje su se uselile u našu   unutrašnjost, tamo gde je neophodan sveispitujući duh, da bi nam održao pažnju i budnost.  Sve ispitujući duh  štiti nas od ludila i iluzija.  On jeodlučujuća pomoć za pronalaženje istine .

Ali sumnja je poslednja slamka za prevlast poseda razuma.  Razum  želi bilo gde, za nešto od starog, da se uhvati i ne prepusti se u potpunosti veri.  Istinska vera, pokazuje unutrašnjost neslućenih  daljina  novog života i podstiče  razum da istražuje puteve.  Zato  četvrti alhemijski zadatak možemo da obuhvatimo rečima.  “Pogledaj istinu i uzmi je. Pusti istinu da zaposedne tvoje biće. Pusti da sva sumnja iz tvoga bića izgori. “   Ko promišlja o istini, spoznaće, da ona  samo  može biti preuzeta bez rezerve.”

Sa snagama šeste kosmičke oblasti stupiće istina u  nas, tako da postanemo sasvim istinski.  Naše horizontalno usmerenje  biće njome  stvarno i doslovno  prekršteno. I tada je najvažnije  da se ta vatra ne ugasi. Mora postati neugasiva.

Ovaj proces se mora odvijati u potpunoj samopredaji, u apsolutnom usvajanju  “Bez mene ne možete ništa učiniti.” To nije prihvatanje istine svojim ja, to nije  lična borba, već vera, koja mirno i bez sumnje narasta u istini. To je Sublimatio.

Poslednja žrtva ja-ličnosti je smrt.  Zbog toga  peti stepenik Opus Magnum, Mortificatio, se sastoji u  tome da se duševno telo postavi nad telesnim. To je principijelo  prevazilaženje  jastva stare prirode.  U ovoj fazi je neophodna hrabrost i sedmostruko svetlo nas  osposobljava da postignemo hrabrost  kroz čvrsto držanje za jedan životno princip. Ko ovaj princip konsekventno sledi, ukloniće sa puta sve prepreke. Nastaće naizgled  sam  od sebe  prostor u životu,  prostor u vremenu, oko svega  što je neophodno da se učini,  da bi se služilo svetu i čovečanstvu i služilo bližnjem.

Samo ko usred nereda , očaja svakodnevnog života, ujednačeno sledi neki princip , otkriva, da se oslobađa praizvorno bogatstvo mikrokosmičkog čoveka.  Time će i put biti oslobođen, jer on je u nama samima.  I tako će biti snage oslobođene, na koje drugi mogu reagovati.

Hrabrost pripada velikim izvornim snagama duha-duše. Ona je postignuto bogatstvo junaka, koji sve konsekvence krsta preuzimaju na sebe. To nije forsirajuća snaga ja-čoveka, već blaga  sila “poniženih” koji znajući da je čas smrti  blizu, gledaju bez straha smrti u oči.  Mortificatio, smrtni čas,  je u stvarnosti oslobođenje iz vremenskog prostora, oslobođenje od smrti, uspon u besmrtnost.

Peti zadatak Opus Magnum je stoga odlučujući.  Možemo ga opisati u smislu pomenutih  pet osobenosti  “Primi tenziju između zemaljske i izvorne prirode u sebi sa radošću. Prihvati bol ovog krsta.  Dozvoli snazi ljubavi šestog kosmičkog područja, snazi ljubavi Gnoze, da svoje delo u tebi dovrši.  Sačuvaj hrabrost. Budi postojan.”

Iz Pentagrama broj 6 godina 2009,

Izdavač: Rosenkruis Pers   http://www.drp-rosenkreuz-verlag.de http://www.rozenkruis.nl/countries

prevela: Branka Mraz

Podelite članak: