Američki i britanski naučnici postigli su veliki prodor u proučavanju jezika i komunikaciji delfina. Nakon intenzivnog istraživanja pošlo im je za rukom da odrede osam akustičkih modela inteligentnih morskih sisara i da komuniciraju sa životinjama na njihovom sopstvenom jeziku.
Po navodima tima koji je predvodio Džek Kasevic i Džon Stjuart Rid iz „SpeakDolphin.com“, delfini dve međusobno nezavisne grupe su razumeli reprodukovani slikovni jezik iz čega su istraživači zaključili da delfini između sebe koriste univerzalni sono-piktoralni tj. slikovni jezik.
Istraživačima je uspela komunikacija sa delfinima pomoću jednostavnih i složenih rečenica koje su sadržale imenice i glagole, pa su tako bili u stanju da pokažu da životinje razumeju elemente ljudskog jezika ali da i raspolažu sa sopstvenim kompleksnim vizuelnim jezikom, ukoliko se nađu pred osam objekata, da primene individualne tonove za eholociranje i tako sa odgovarajućim imenicama povežu individualni zvuk.
Tokom studija naučnici su se oslanjali na „CymaScope“ (koji je razvijala firma Rid) pomoću koga su zvuci-kliktaji delfina, bili na osnovu stojećih talasa upoređeni sa simatičnim zvučnim slikama, te tako se moglo vizuelno pokazati, analizirati i katalogizirati.
U svom novom eksperimentu naučnici su zabeležili prve zvuke eho lociranja koji su se odrazili od različitih objekata spuštenih u vodu. Među te objekte ubrajaju se npr. plastične kocke, gumene patke i saksije. Kazevic je shvatio da ovi zvuci takođe sadrže zvučne slike. Ukoliko bi ovi tonovi delfinima iz jedne grupe puštani tokom igre prepoznavali bi objekat sa stopom od 86% tačnosti.
Već pre toga naučnici su naslućivali da delfini mogu pomoću jednog sono-vizuelnog čula da stvaraju takozvane tonske fotografije nekog grabljivca, kao signal upozorenja ostalima u slučaju da dođe do napada. Pomoću „CymaScope“ ova teorija je i potvrđena.
„Ako neki delfin skenira objekt sa svojim visokofrekventnim zvučnim talasom, koji može biti u formi karakterističnih klikova takođe biti i čujan , bilo koji klik može stvoriti sliku objekta, slično kao fotografija.“ objašnjava Rid „ Svaki klik delfina je modeliran formom objekta i vraćen nazad. Drugim rečima: odraženi puls sadrži jedan poluholografski snimak ciljanog objekta. Deo odraženog tona preuzima delfin svojom donjom vilicom, odakle prenosi zvuk u susedno srednje i unutrašnje uho, gde se stvara slika.“
Kako tačno delfini „čitaju“ ovu zvučnu sliku je zapravo još nejasno. U svojoj hipotezi naučnici predpostavljaju da svaki kliktaj stvara sliku na tektorijalnoj membrani unutrašnjeg uha, gde se pretvara u električni signal koji odgovara obliku dotičnog objekta. Preko nerva u unutrašnjem uhu signal se prenosi u mozak ,koji tumači taj signal ponovo kao sliku.
Tim naučnika takođe iznosi tvrdnju, da su delfini u stanju da uz pomoć svog zvučno-slikovnog čula, objekte pojme čak stereo ili trodimenzionalno. Pošto delfini često ispuštaju od sebe dugi niz klikova, naučnici naslućuju da bi to mogla biti neka vrsta video reprodukcije u kojoj su pojedinačne slike pokazane kao pokretni film odnosno mogu se reprodukovati.
Sa „CymaScope“ istraživači mogu proces percepcije koja odgovara prenesenim slikama delfina, da učine takoreći geometrijski vidljivim. „ Moguće je da delfin „vidi“ sliku reflektovanu od objekta ili prenetu preko drugog delfina na vrlo sličan način.“
Kao rezultat istraživanja sa „CymaSkope“, Rid i Kasevic sa istraživačima iz „University of Central Florida“ su započeli sa razvojem novog modela „delfinskog jezika“, koji su nazvali Sono-piktoralni eho-holografski jezik (SPEL).
Eho-holografski deo ovog akronima proizilazi iz činjenice da se slikovni jezik delfina širi okolo delfina čim jedan ili više delfina prime ili odašilju odgovarajuće slike. “Rid je mogao da pokaže da svaki mali deo eholocirajućeg zraka delfina sadrži u sebi sve podatke neophodne da rekonstruišu sliku u laboratoriji.“ Slično tome, zaključuje naučnik, verovatno je moguće i sa mozgom delfina.
„Naš novi model jezika delfina je takav da sa njime delfini ne samo primaju i šalju sliku objekta, već kreiraju i sasvim novu sliku ,pri čemu životinje jednostavno zamisle sadržaj onoga o čemu žele da komuniciraju.“
„Možda je ovaj scenario mnogim ljudima preveliki izazov, s obzirom da bi se morali osloboditi naših simboličnih misaonih procesa, kako bi svet delfina bolje razumeli i naučili da ga poštuju. Verujemo da je njihov svet slika, a ne kako se mislilo do sa svet prožet simbolima. Naše lične predrasude, naše predstave, naša vera i naša sećanja uplivišu svaki oblik komunikacije i time i naš opis i shvatanje nečega što je- kao SPIL- sasvim slobodno od simbola. Delfini, međutim, izgleda su prevazišli simbolički jezik čoveka i umesto njega razvili sopstveni oblik komunikacije izvan evolucionih puteva ljudskog razvoja.“
Svoje otkriće ovi naučnici porede sa nekom vrstom „kamena iz Rozete“ sa kojim postaje moguće „ zaroniti u svet delfina na način na koji pre samo neku godinu nismo smeli ni da zamislimo. Stara izreka –Slika govori više od hiljadu reči, dobija sasvim novo značenje.“
Mnogo naučnika polazi od toga da sposobnost kompleksne komunikacije među ljudima stoji u vezi sa povećanom zapreminom mozga, na taj način bi se mogli objasniti zašto delfini imaju približno veliki mozak.
„ Naše istraživanje pruža takođe odgovor na jedno od izvornih pitanja čovečanstva“, zaključuje Kasevic „jesmo li sami?“ Sada na ovo pitanje možemo dati odgovorsa jasnim „Ne“, SETI potraga za neljudskom inteligencijom, će ne u univerzumu, već direktno ovde na Zemlji u obliku delfina dobiti odgovor.“
Link: http://today.ucf.edu/ucf-scientist-dolphins-impacted-by-bp-oil-spill/
u 
