Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 286
orthopedic pain management

Dva lica kafe

…Kafa je usporavajuća droga koja daje utisak budnosti a  da ne razbuđuje stvarno…

 

Kafa često deluje suprotno od onog što očekujemo- može izazvati umor, tugu, nekoncentrisanost i usporenost, dok pred spavanje pomaže da utonemo u san.

Mnogi rano  ustajanje i  polazak iz  kuće  savladavaju   pijenjem kafe, da bi  razbudili  duhove i odgnali  pospanost . Ta nada je varljiva, jer tim naučnika iz  univerziteta Northern Kentacky je pokazao da kofein, glavni sastojak omiljenog razbuđivača ne postiže baš obavezno da neko postane  pouzdan učesnik u saobraćaju. Zajedno sa prethodno unetim alkoholom zapravo je više  pretnja bezbednosti.

 

Ovi naučnici su ispitali sposobnost reakcije na 80 osoba starosti od 18 do 40 godina koji su konzumirali napitak sa placebom  ili sa tri različite količine napitka sa kofeinom. Testirane osobe imale su zadatak da reaguju kad se pojavi izvesna slika. Rezultat je pokazao da samo grupa koja je unela sasvim malo kofeina  je imala  stvarno skraćeno vreme reakcije.  Učesnici iz grupe sa visokom vrednošću kofeina skoro da nisu bolje reagovali a ponekad i lošije nego inače. Iz ovoga zaključujemo: ko se oseća umornim i to savladava sa posebno mnogo kafe postiže upravo suprotno. Jedna šolja kafe je sasvim dovoljna.

U drugom testu kombinovani su kofeinski napitci sa alkoholom- ovde je kafa potpuno zakazala. Nikakav nagoveštaj da se unosom kafe može razbistriti  maglina  uzrokovana  vinom,  pivom i rakijom. Nasuprot tome osobe su pokazale enormnu usporenost i veću  kvotu grešaka, naglasila je Cecili Marcinski rukovodilac studije, „iako su bili ubeđeni da je supotno i navodili da se osećaju sveže i čilo.“

Dakle, ko sa loncem kafe nadvladava mamurluk, postiže  opasnu distancu između toga šta se usuđuje duhovno i telesno i onoga šta stvarno može. Kao vozač sa svojom snažnom tendencijom precenjivanja mogućnosti vrlo rizikuje udes. Kafa je usporavajuća droga koja daje utisak budnosti a  da ne razbuđuje stvarno.

U poslednje vreme se gomilaju dokazi da uobičajeni jutarnji napitak deluje drugačije od očekivanog. Psihijatri izveštavaju da odrasli sa ADS sindromom deficita pažnje ili oni  hiperaktivni  posle unošenja kofeina paradoksalno reaguju često daleko smirenije nego obično. To je neophodno da znaju i anestezisti jer šoljica kafe nakon buđenja iz narkoze može pacijenta vratiti u dremež.

 

Dagni Hole neurološkinja iz Esena, pojedinim pacjentima koji pate od glavobolja savetuje da neposredno pre noćnog mirovanja popiju šolju jake kafe da bi lakše našli san. Jer se  njihovi napadi bola između  ponoći i četiri sata ujutru koncentrišu, što je slučaj kod nekih oblika migrene. Kafa ovde deluje profilaktički, pri čemu širi  problematične  vene u glavi i tako preduhitri tipičnu migrenu.

Ali i bez glavobolje može delovati kao malj  za uspavljivanje. Stariji ljudi tvrde da njima jedna kafica pre spavanja ništa ne škodi i čak imaju problem ako to izostave.

 

Preostaje pitanje zašto napitak čuven kao razbuđivač nekad deluje kao baldrijan.

Prvo objašnjenje počiva na biološkom principu homeostaze-  svaki organizam u sebi teži postizanju ravnoteže  snaga. Što bi značilo da ako je neko alkoholom ili zbog ADS-a već nadražen, kofeinom se neće još više –možda do totalne iscrpljenosti dalje dizati tenzija, već se povlači kočnica i suprotno tome daje signal za smirenje.

Drugo objašnjenje leži u posebnom načinu delovanja kofeina. On blokira materiju zvanu adenosin koja sprečava lučenje nadražujućih transmitera kao dopamin ili adrenalin. Kruže znači, više nadražujućih materija što daje veću budnost.

S jedne strane, s druge strane ove supstance povećavaju krvne sudove i disajne puteve i to vrlo brzo. To konkreto znači da kofen obara krvni pritisak i usporava disanje- što ljudi doživljavaju smirujuće- i tek posle 10-15 minuta  stavlja se mozak pod visoki napon.  Na taj način šolja kafe direktno pre spavanja može koristiti, ali ko duže s čeka dok ne ode u krevet rizikuje besanu noć.

 

I na koncentraciju i moć učenja kafa ne utiče jednostrano ni u kom slučaju, jer mobilizovani neurotransmiteri  rade sasvim različito Dok dopamin stimuliše moć mišljenja, adrnalin deluje kao hormon stresa na poboljšanje refleksa.

„Kofein poboljšava kontemplativno učenje bez cilja“ objašnjava francuska neurološkinja Astrid Nehlig, „ Ipak, nikakvog efekta nema  ako se uči iz nekog razloga.“ Ko znači, opušteno čita neku knjigu i pijucka kafu sve pročitano će završiti u njegovom pamćenju.  Ko napeto buba za neki ispit i već ima u krvi hormone stresa  bolje da se odrekne kofeinskih napitaka.

 

Međutim dugotrajno konzumiranje  kafe  štiti od demencije,  kako  objašnjavaju  na univerzitetu Južne Floride.  Prema njima kafa povećava  u krvi nivo jednog faktora rasta, koji stimuliše matične ćelije u koštanoj srži, one stižu u mozak i sprečavaju stvaranje  nezdravag amyloid plaka. Verovatno ovaj efekat ne počiva na kofeinu već na drugoj komponenti kafe koja se vezuje  sa kofeinom.  Ostali napitci sa kofeinom kao kola pića, ne štite od demencije.

 

Kod depresije se ponovo pokazuje dvostruko lice kafe. „ U vrlo maloj dozi, štiti od promene raspoloženja dok je u visokoj može isprovocirati.“ kaže Dijego Lara sa Pontificija univerziteta u   brazilskom Porto Alegre.  Razlog tome je da  visoka doza može kod ljudi koji nisu navikli na voditi u strahove  i završiti na dnu očaja.  Ko naprotiv ostaje pri četiri šolje dnevno  postiže psihičku stabilnost.

U drugom istraživanju  uživaoci kafe su pokazali 1-20% manju sklonost depresiji a rezultati bi bili i bolji da su ispitanici zdravije živeli. Ali oni to ne čine.  Konzumenti kafe naginju  nezdravom stilu života, češće puše, više piju alkohol i manje su socijalno uključeni. Svakako ne treba za ove  loše osobine kriviti kofein. Neurološkinja Nehlig  nije naišla „ni na kakve dokaze o potencijalu zavisnosti“ jer opasnost od zavisnosti od kofeina se nalazi u ekstremno velikom svakodnevnom korišćenju kafe. To znači: kafa ne izaziva zavisnost ali nju koriste ljudi koji su sklonji zavisnostima. A da kafa ne čini ljude acocijalnim  dokaz je  da se svaka trač partija odigrava uz šoljicu kafe.

 

Branka Mraz

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

One Response do “Dva lica kafe”

  1. zoran says:

    veoma poucno stivo,pogotovo za one koji preteraju u crnom napitku.Moja iskustva su ista kao sto je navedeno u tekstu,pa ako neko sumnja da sve sto pise nije tacno,eto mu moje iskustvo.

Ostavite komentar