Dipl. inž. Goran Marjanović: …Mnoštvo Teslinih otkrića nije dostupno javnosti. Njegovi najkontroverzniji eksperimenti su obavijeni velom tajne, brojna i vrlo specifična tehnička rešenja su nam nepoznata …

…najinteresantnija je jedna od mogućnosti HAARP-a koja se ne pominje na listi zvaničnih ciljeva, ali ipak postoji – a to je da se talasima niske frekvencije utiče na rad ljudskog mozga …

… Projekat veoma blizak prethodnom je projekat … globalnog nadgledanja vremena … širom sveta… ih ima oko 150 i razmeštene su širom sveta… Nedavno je proradila i jedna stanica u našoj zemlji. Smeštena je u selu Beljina pored Barajeva…

… Nedavno se u dnevnoj štampi pojavio jedan neobičan tekst. Citat: ”EKSKLUZIVNO OTKRIĆE, AMERIKANCI IMAJU TESLINO ORUŽJE! …

…Tesline izjave da radi sa česticama koje i do 60 puta premašuju brzinu svetlosti, verovatno su glavni razlog što se ovo bizarno i zaista zastrašujuće oružje dovodi u vezu sa njim…

Direktna veza Skalarnih talasa sa najdubljim aspektima ljudskog bića i uopšte celokupnog živog sveta, kao osnovne komunikacione forme na ćelijskom, molekularnom i onim još suptilnijim energetskim nivoima opisana je u ovom časopisu, u članku S.Marjanović: ”SVETLOST NA TRAGU DUHA” (http://kpv.rs/?p=1605). Pored te, nesumnjivo velike i izuzetno značajne uloge koju skalarni talasi imaju u bio-medicinskim istraživanjima i posebno u domenu komplementarnih metoda lečenja, odnosno u oblasti mikro i hipersveta koji nas ispunjava i od kojeg smo sazdani, njihov značaj i uloga podjednako je važna i u makrosvetu, odnosno u delu Realnosti koji je ”izvan” nas, a koji nam je čulno, iskustveno i dimenziono mnogo bliži.

Pored skalarnih talasa, kada je reč o Teslinim tehnologijama, često se govori i o stojećim ili longitudinalnim talasima što su zapravo sinonimi, odnosno tri imena istog fenomena. Strukturu skalarnih talasa i njihovu različitost u odnosu na klasične, tzv. Hercijanske, transverzalne elektromagnetne talase opisali smo u našem prethodnom tekstu: ”Priroda talasa suptilne energije” (http://kpv.rs/?p=1684). Podsetimo se ukratko.

Skalarni talasi nastaju uzajamnim delovanjem dva koherentna elektromagnetna talasa iste frekvencije i suprotne faze. Pri tome, rezultantno energetsko polje nastalo prožimanjem suprotnih elektromagnetnih polja, NIJE njihovo potpuno PONIŠTAVANJE, kako se to obično misli, nego transformacija energije u oblast vakuma, u stanje potenecijala i stvaranje tzv. SKALARNOG POLJA!

Ukoliko su interagujući talasi koherentni i suprotni, ali nejednakih intenziteta – nastaje stojeći ili stacionarni talas. Sporo ili brzo pokretna skalarna polja su modifikacija ovakvog talasa i nastaju kada koherencija interagujućih talasa nije potpuna, odnosno kada jedan od njih ili oba menjaju fazu.

Longitudinalni talas je talas pri čijem prostiranju čestice medijuma osciluju u pravcu prostiranja talasa. Može se kretati samo kroz supstancijalne sredine koje poseduju elastičnost. Primer mehaničkih logitudinalnih talasa su zvučni talasi u vazduhu. Elektromagnetni skalarni talasi ili longitudinalni elektromagnetni poremećaji, mogu nastati odgovarajućom modulacijom strukture plazmoidnih fenomena. U tom smislu, loptaste munje su jedna specifična forma stacionarnog EM polja.

Mnoštvo Teslinih otkrića nije dostupno javnosti. Njegovi najkontroverzniji eksperimenti su obavijeni velom tajne, brojna i vrlo specifična tehnička rešenja su nam nepoznata, a mnoge neobične spoznaje su ostale u domenu misterije sve do današnjih dana. Najbolja ilustracija ovakvog mišljenja je Teslina kula Wardenclyffe koja je trebala da služi za bežični prenos (slobodne) energije. Iako je njena gradnja zaustavljena 1905. godine, nakon obustave finansiranja od strane J.P. Morgana, Tesla je nastavio svoje eksperimente i postigao rezultate koje ni danas, posle više od sto godina, nije ponovio ni jedan savremeni institut, istraživačka grupa niti pojedinac. Postoje brojna mišljenja da je Tungusku katastrofu planski i kontrolisano 1908. godine izazvao Tesla poslavši skalarni talas u tu oblast iz svoje laboratorije na Long Island-u. Da li je to tačno – ne znamo – ali ostaje nesporna činjenica da je Tesla, neposredno pre eksperimenta, od ruskih organa zatražio i dobio detaljne karte Tunguske oblasti. Bilo kako bilo – kula Wardenclyffe je srušena 1917. godine uz obrazloženje da bi mogla poslužiti kao orjentacija nemačkim podmornicama !?!

Sasvim je verovatno da je deo Teslinih znanja iz određenih oblasti sklonjen od javnosti, a odgovarajuće tehnologije adaptirane za potrebe specijalnih službi. Primer za to je HAARP projekat.

Program Aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije (High-frequency Active Auroral Research Program) je projekat istraživanja sa ciljem razumevanja, stimulisanja i kontrole procesa u jonosferi. Jonosfera je deo zemljine atmosfere na visini od 50-80 km koji sadrži veliku količinu jona (naelektrisanih čestica) nastalih delovanjem sunčevog vetra i ima veliki uticaj na prostiranje elektromagnetnih talasa. Oprema je smeštena na površini od 13 hektara u blizini mesta Gakona na Aljasci. Sastoji se od velikog broja uređaja za prijem i slanje ogromnih količina energije, koju čini 180 antena i 6 generatora ukupne snage od preko tri miliona vati. Iako su osnovni ciljevi izučavanje polarne svetlosti i satelitskih radio komunikacija, komuniciranje sa podmornicama u domenu ekstemno niskih frekvencija (ELF), ovaj sistem omogućuje ispitivanje šupljina ispod površine zemlje (pretraživanje skrivenih tunela i podzemnih skrovišta …), ometanje radio komunikacija na odredjenim područjima pa čak i uništavanje neprijateljskih aviona, projektila ili satelita. Ipak, ono što je najvažnije je mogućnost sistema da se promenom hemijske strukture, temperature i vlažnosti viših slojeva atmosfere deluje na klimu i sve prateće klimatske efekte na željenoj teritoriji. Međutim, nama je najinteresantnija jedna od mogućnosti ovog sistema koja se ne pominje na listi zvaničnih ciljeva, ali ipak postoji – a to je da se talasima niske frekvencije utiče na rad ljudskog mozga …

Projekat veoma blizak prethodnom je projekat Stenfordskog univerziteta: “Space Weather Monitor Program, Stanford Solar Center”. Program globalnog nadgledanja vremena stenfordskog solarnog centra je obrazovni projekat za izgradnju i distribuciju jeftinih monitorskih stanica studentima širom sveta kojima je moguće detektovati solarne erupcije i pratiti jonosferske poremećaje. Trenutno ih ima oko 150 i razmeštene su širom sveta, a konkretne lokacije se mogu naći na njihovom zvaničnom sajtu. Nedavno je proradila i jedna stanica u našoj zemlji. Smeštena je u selu Beljina pored Barajeva, nedaleko od Beograda.

Razvijene su dve vrste monitoringa, jednostavnija i jeftinija pod nazivom SID (Sudden Ionospheric Disturbances), i druga, skuplja, ali mnogo kvalitetnija čiji je naziv AWESOME (Atmospheric Weather Electromagnetic System for Observation Modeling and Education). Kao kuriozitet navodimo neobično značenje ove reči na našem jeziku: AWESOME = /srp./ strašan, užasan (!?) …, a da li je u pitanju prosta podudarnost sa navedenim značenjem, na nama je da prosudimo.

Zemljina jonosfera veoma snažno reaguje na vrlo intenzivna rendgenska i ultraljubičasta zračenja sa Sunca i predstavlja veoma važan odbrambeni mehanizam planete i svih njenih životnih formi. Korišćenjem prijemnika za praćenje promene jačine signala emitovanih iz udaljenih VLF predajnika i reflektovanih od jonosfere, studenti iz celog sveta mogu direktno nadgledati i pratiti iznenadne jonosferske poremećaje i druge elektromagnetne parametre. To su zvanični podaci. Ipak, sama činjenica da sistem koristi opremu koja radi u oblasti veoma niskih frekvencija ukazuje na mogućnost njenog korišćenja i u razne druge manje ili više tajnovite svrhe – što svakako pobuđuje na razmišljanje.

Ipak, prava moć skalarnih talasa može se naslutuiti tek na bazi razmatranja mogućnosti Teslinih tehnologija.

U knjizi: ”THE TRUE WIRELESS”, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, May 1919., Tesla govori o svojim principima na kojima je, iako oni nisu saglasni sa naučno važećim, zasnovan njegov Sistem bežičnog prenosa energije, pokazujući nam tako da je on istinski tvorac („Father of the Wireless“) jednog zaista izuzetnog i po mnogo čemu jedinstvenog sistema. Za Teslu, Hercijanska talasna teorija je zabluda! U ovom tekstu, on nas uverava da je efekat Hercovih talasa na daljinu veoma mali, jer oni tokom svog putovanja, čak i na kratkim udaljenostima od predajnika, znatno slabe što ih čini apsolutno neupotrebljivim za prenos energije na iole veće udaljenosti. Na brojnim primerima, opisom svojih različitih konstrukcija, Tesla naglašava i ukazuje na to da su signali na prijemnoj strani izazvani strujom kroz Zemlju (Earth Currents) a ne – prostornim, Hercijanskim elektromagnetnim talasima. Šta više, tvrdi da su vibracije vrlo niske frekvencije mnogo efikasnije u prenosu, …, i doslovno kaže: ”Teorija bežičnog prenosa Hercijanskim talasima može biti prihvaćena za neko vreme, ali ja se ne ustručavam reći da će ovo veoma brzo biti prepoznato kao jedno od neobjašnjivih i najznačajnijih zastranjenja naučnog uma koje je ikad zabeleženo u istoriji”.

Tesla je verovao da se energija mnogo efikasnije može prenositi pomoću Ne-Hercijanskih talasa, posebnom bežičnom tehnikom koju je on razvio i nazvao „metodom poremećaja naelektrisanja u zemlji i vazduhu“. U prilog ovakvih njegovih razmišljanja napominjemo da je konstrukcija uzemljenja podjednako složena kao i sam toranj, a postoje indicije da je Tesla u Wardenclyffe-u koristio ekstremno niske frekvencije u kombinaciji sa signalima visokih frekvencija tako da, u praksi, predajnik električki deluje i na zemlju i na prostor iznad nje …

Imajući na umu ovakve Tesline – sasvim jasne i potpuno nedvosmislene – izjave, neverovatna upornost i doslednost brojnih istraživača Teslinog nasleđa u pokušaju replike njegovih uređaja – ali na bazi Hercijanske tehnologije – u najmanju ruku je – čudna. Svaki naš dalji komentar bio bi suvišan.

Rejlgan (railgun), elektromagnetni top

Nedavno se u dnevnoj štampi pojavio jedan neobičan tekst. Citat: ”EKSKLUZIVNO OTKRIĆE, AMERIKANCI IMAJU TESLINO ORUŽJE! … Američka mornarica uskoro će dobiti najmoćnije oružje na svetu, i to zahvaljujući istraživanjima čuvenog srpskog naučnika Nikole Tesle. Reč je o elektromagnetnom topu – rejlgan (šinski top), koji će smrtonosne projektile, bez trunke baruta, ispaljivati supersoničnom brzinom. … Naime, nakon Tesline smrti nestali su neki njegovi radovi za koje se veruje da kriju tajnu moćnog elektromagnetnog oružja. Dugo se sumnjalo da su Amerikanci došli do tih radova i da na osnovu njih razvijaju oružje. To je potvrđeno pre nekoliko dana, kad je američka štampa objavila da je mornarica SAD–a potpisala ugovor vredan deset milijardi dolara s firmom „Rejteon“, koja inače radi za vojsku, za pravljenje napajanja za novi elektromagnetni top.”. Kraj citata.

Zapravo, radi se o uređaju koji jeste zasnovan na Teslinom delu, ali koristi manje više poznate principe, a ključni je osobina kondenzatora, kojom je Tesla bio opčinjen, da pohrani i u deliću sekunde preda ogromnu količinu energije. Pogodnom elektro-mehaničkom konstrukcijom moguće je stvoriti izuzetno jak magnetni impuls koji projektilu daje veoma veliko, čak i supersonično, ubrzanje.

Rejlgan (railgun), elektromagnetni top, oružje 21. veka zaista jeste veoma moćno oružije, no to je ipak samo igračka u odnosu na Rejgan (Raygun), uređaj veoma sličnog naziva, ali bitno različitog principa rada. Radi se zapravo o tzv. “Particle beam weapon”, oružju koje koristi ultra-visoko-energetski snop naelektrisanih čestica, jona ili elektrona koji svojom kinetičkom energijom razaraju cilj narušavajući njegovu atomsku i molekularnu strukturu. S obzirom da se radi o snopu veoma brzih naelektrisanih čestica,  svojim elektromagnetnim delovanjem Rejgan spaljuje elektronska kola, uništava električne uređaje i narušava njihov rad. Kompjuteri, telefoni, …, praktično svi uređaji čiji je rad zasnovan na mikro i/ili poluprovodničkoj tehnologiji postaju potpuno neupotrebljivi. Podrazumeva se da je delovanje “zraka smrti” na živa bića sasvim pogubno.

Tesline izjave da radi sa česticama koje i do 60 puta premašuju brzinu svetlosti, verovatno su glavni razlog što se ovo bizarno i zaista zastrašujuće oružje dovodi u vezu sa njim. Tokom 1930. godine Tesla je zaista najavio oružje kojim je moguće uništiti stotine letelica u krugu od više stotina milja, ali i nešto što bi svaki budući rat učinilo besmislenim – Teslin štit, kroz koji ništa ne može da prodre. Nažalost, 1943. godine Tesla je umro ne otkrivajući tajne ovih svojih verovatno najintrigantnijih izuma.

Kao i svi veliki pronalasci i čuvena “Teslina haubica“ (Tesla howitzer), višemodno Teslino oružje, njegov poznati Skalarni interferometar (Scalar Potential Interferometer) može se koristiti i u konstruktivne i u destruktivne svrhe. Čovek je, kao i uvek, taj koji odlučuje za šta će koristiti svaku novootkrivenu tajnu Prirode. (!!!)

O ovom Teslinom izumu nema mnogo podataka, ali prema nekim, veoma oskudnim informacijama (Aviation Week & Space Technology, July 28, 1980, / http://www.cheniere.org/books/part1/index.html,.), Teslin skalarni interferometar je izgradjen u oblasti anti-balističkog raketnog poligona u Sarišaganu (Saryshagan, Kazahstan).

“Teslina haubica“ iz Sarišagana je veliki skalarni interferometar (interferometrija koristi princip superpozicije /spajanja/ talasa, a rezultat njihove kombinacije zavisi od izvornog stanja talasa) sa dve spregnute skalarne antene. Ima četiri načina rada.

Prvi je kontinuirani mod poznat kao “Teslin štit“. U ovom modu rada kreira se relativno tanka, 3-dimenzionalna, polu-kuglasta ljuska energije preko branjenog područja. Ova skalarna polu-lopta, oblika kupole, ispunjena je potpuno jonizovanim molekulima i atomima vazduha koji su toliko energetski pobuđeni da cela ta užarena oblast svetli. Svi fizički objekti koji pogode tu (energetsku) ljusku apsorbuju ogromnu količinu energije koja razara njihovu strukturu i oni bukvalno isparavaju.

Drugi način rada je impulsni mod u kojem obe antene emituju impulse skalarne energije, ali na poseban način. Jedna antena emituje impuls koji je sporiji, a druga brži skalarni impuls, pri čemu se on emituje sa određenim zakašnjenjem tako da sustiže prvi na izabranom mestu gde se preklapaju, spajaju (pair coupling) i formiraju snažno, klasično, vektorsko (Hercovo) elektromagnetno polje. Energija ovog elektromagnetnog impulsa u potpunosti je identična EM impulsu nuklearne eksplozije (tzv. EMINE impuls) za koji je poznato da ima izuzetno velike destruktivne efekte na sve električne uredjaje i živa bića.

Treći način rada je sličan prethodnom, ali se energija emituje kontinuirano u dužem vremenskom intervalu. Dakle emituju se dva skalarna talasa, jedan brži od drugog, koji se uparuju iznad odabranog regiona gde kreiraju „energetsku loptu“, sasvim sličnu loptastoj munji koja se povremeno javlja u prirodi prilikom vremenskih nepogoda. Ova „vatrena kugla“ (Continous Fireball) predstavlja moćno oružje za uništavanje stotina aviona ili raketa na daljinu, ali – to je ujedno tajna – i jedan od načina bežičnog prenosa energije na proizvoljnu udaljenost bez ikakvih gubitaka!

Četvrti način rada Skalarnog Interferometra je njegova primena na strategijskom nivou. Sistem bi obuhvatao veliki broj međusobno povezanih manjih „Teslinih haubica“ načinjenih od već postojećih konvencionalnih radarskih anti-raketnih postrojenja koja bi bila dodatno modifikovana za odgovarajući način rada. Filmsko ostvarenje „Ratovi zvezda“ je očito zasnovano na Teslinim tehnologijama.

Naravno, ogromna moć Skalarnih talasa i njihove specifične osobine bitno različite od vektorskih (Hercijanskih) elektromagnetnih talasa i brojne potencijalne mogućnosti ove energetske forme mogu se iskoristiti i u mirovne svrhe. Možemo pretpostaviti da je razlog Teslinog neobjavljivanja tih projekata bilo njegovo uverenje da će ljudi prevideti upravo tu njihovu moguću korisnost za ljudski rod, za sveopšti napredak i blagostanje, i iskoristi ih za nečovečne svrhe od kojih bi „korist“ imala manjina.

Prema nekim teoretičarima, na bazi skalarnih energija, u složenim uslovima sa izraženim efektom kontrakcije vremena („time squeeze“), nešto što je krajnje čudno i neobično – kao što su to npr. transmutacija, dematerijalizacija ili antigravitacija – postaje sasvim realno moguće. Isto tako, moguće je ostvariti subluminalne efekte (usporena ili čak zaustavljena svetlost), ali i superluminalne komunikacije tj. prenos informacija brzinama većim od brzine svetlosti, “pogled” kroz zemlju itd.

Koliko god prethodne ideje zvučale neverovatno, futuristički, i po mnogima – „samo san jednog zanesenjaka“, sasvim je izvesno da su Tesline skalarne tehnologije osnova tehnologije 21. veka. One nam daju čvrste temelje za unapređenje svih naših spoznaja posebno u domenu više Realnosti, koja pored makro i mikro sveta obuhvata i oblast hiper svemira, ispunjenu mikročesticama, sub-plankovskim i suptilno-energetskim entitetima iz duhovnog aspekta naše realnosti.

Prema našim vlastitim višegodišnjim teorijskim i praktičnim istraživanjima Teslini talasi su poseban oblik egzistencije energije, dimenziono bogatije i znatno složenije strukture od Hercovih talasa koje, pored klasičnih talasnih atributa: amplitude i frekvencije, karakteriše i niz nama nedostupnih i nemerljivih kvaliteta, s obzirom da su van našeg mernog i perceptivnog opsega. Ipak, na osnovu osobina kvantno-koherentnih sistema i postojećih analogija u raznim oblastima fizike proisteklim iz hologramsko-fraktalnog ustrojstva našeg sveta na svim njegovim dimenziono-energetskim nivoima (denzitetima), njihove “van-čulno/merne” osobine mogu se – barem u osnovi – naslutiti preko anvelope EM signala, tj. “njihove senke” projektovane u naše “ovde-sada” kao jedan od pod-domena više (prave) Realnosti.

Da zaključimo. Osobine Skalarnih, Stojećih ili Longitudinalnih talasa su bitno različite od transverzalnih, Hertzovih talasa u istom smislu u kojem se recimo i gama zraci razlikuju od optičkih talasa, iako su i jedni i drugi transverzalni vektorski talasi i pripadaju istom EM spektru. Verujemo da je to bio osnovni razlog da ih i sam Tesla nazove Ne-Hercijanskim talasima. Jedna od njihovih strukturno bliskih oblika mogla bi biti jedna posebna forma klasičnih, Hercijanskih, EM talasa koje savremena nauka naziva talasima nepostojanog oblika (vidi: G.Nimtz, evanscent mode waves) koje karakteriše negativan talasni broj, tj.negativna talasna dužina, odnosno frekvencija, pa oni sa aspekta Maxwellove teorije, imaju imaginarne energetske kvalitete. S obzirom da predstavljaju punu analogiju virtuelnih fotona i tunelirajućih čestica kvantne mehanke, karakteriše ih nemogućnost detekcije klasičnim detektorima, direktno merenje bilo kojih njihovih kvalteta i superluminalna propagacija.

I najnovija teorijska i praktična istraživanja u domenu tzv. “eterskih energija” dr. Klausa Volkamer-a, dr.G.I. Shipova, dr.A.E.Akimova i drugih, govore u prilog kontroverznih (i od javnosti dugo skrivanih) spoznaja dr. N.A. Kozyreva i ukazuju na nesumnjivo postojanje neke supstance koju odlikuje sveprisutnost, isprepletenost, ne-elektromagnetna svojstva, sposobnost prenošenja energetskih impulsa brzinama koje višestruko premašuju brzinu svetlosti i – što je najintrigantnije – iskazuju osobinu rezidualnosti, tj. sposobnost opstanka i nakon prekida dotoka energije.

Ukratko – ni u fzici – nikada ne treba reci nikad! Opservabilna Vaseljena svakodnevno nam priređuje nova iznenadjenja, a tako je i u kvantnom svetu.

Skalarni talasi bi mogli biti izuzetno moćna alatka u istraživanje sveta u kojem živimo a Generator Teslinih talasa http://www.ibmraz.com velika pomoć na našim putovanjima “Kroz Prostor – Vreme” ka novim otkrićima, spoznaji i saznanjima!

Podelite članak: