Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

Da li smo mi svetlosna ili bića privida?

U svim stvarima očituje se životni princip jednog jedinstvenog organizma. Materija je očitovanje života, ali ona ne živi iz sebe same. Materija nastaje od svetlosnih talasa, atoma, koji prenose ideju univerzuma ili u krajnjoj liniji božanskog. Ali oni sami ne poseduju stvarni život- samo privid, san, projekciju.  Ko ili šta smo mi? Svetlo ili senka?  Na ovo pitanje mora svaki čovek pronaći odgovor u sebi samom.

Istinsko svetlo, kosmičko nepokretno svetlo je izvor sveg nastajanja. Ono je najviša stvarnost.Ustvari je nemoguće videti to svetlo. Nemoguće ga je sa našim čulima pojmiti. To svetlo može čovek iznutra da spozna;  u nepokretnoj tački , koja je središte svega.“

Walter Russel

Kako i sa koje polazišne tačke prosuđujemo šta je stvarnost? Zar ne započinje sve u našem unutrašnjem biću; u malom svetu mikrokosmosa?  U mikrokosmosu se nalazi naše telo sa čulnim organima, osećajima i mislima- neprestano u pokretu kao u nekoj lančanoj reakciji ili u vrtlogu.  To je ono što mi nazivamo „čovek“.  Kada se primirimo onda možemo da iskusimo da se pored svega toga ili u pozadini nalazi jedan tihi Neko ili nešto nevidljivo koje sve opaža.  To je  kao jedan tihi plamen koji nazivamo svesnost. On omogućava nastanak svega preostalog. Neprestano je prisutan čak i kad se sve drugo  menja. Ovaj plamen  se može shvatiti kao pozadina na  kojoj se kao u nekom hologramu  projektuju višedimenzionalne slike. Značenje holograma se sastoji u tome da svaki pojedini deo sadrži mnogo potpunih slika celine. Svaki deo slike sadrži umanjene i malo mutnu- ali ipak potpunu sliku.

Nakon otkrića tehnologije holograma nastala je takođe i analogija sa našim univerzumom, to znači da naš univerzum može biti upoređen sa jednim hologramom. Sve se može kroz to projektovati, pahuljice i zvezde ali i predstava jedne više stvarnosti koja potiče izvan prostorno- vremenske stvarnosti.

Ova saznanja današnje nauke daju naslutiti da svet nije onakav kako se mislilo. On nije skupina posebnih stvari i pojava već je pre projekcija u svetlu univerzalne svesnosti. Pri tome je prisutna važna činjenica da svaki pojedini deo te stvarnosti stoji u vezi sa svim ostalim i nosi u sebi otisak prema hermetičkom zakonu „kako gore tako dole“. Drugim rečima: U svim stvarima se očituje životni princip jednog jedinstvenog organizma. Materija je otkrovenje života, ali ipak ne živi iz sebe same- ona je samo forma čoveka, sunca ili drveta.  Materija nastaje od svetlosnih talasa koji prenose ideje univerzuma, zapravo božanskog.

Ipak iz sebe samih nemaju realan život, već su samo sjaj, san, projekcija. Sa ove tačke gledišta, takođe možemo razumeti zašto se u nauci u tehnologiji pojavljuju nesavršene i često oprečne teorije, koje bi da objasne naš svet. To je kao istraživanje senke.  I ko istražuje senke? Senka sama?

Ko ili šta smo mi? Na to pitanje mora svaki čovek u sebi pronaći odgovor. Postoji jedan istinski život i jedno univerzalno svetlo. Ne svetlo koje pređe u sekundi 300 000 km., već Svetlo koje se kreće nemerljivom brzinom.

To je svetlo koje nigde ne mora da putuje, ono je sveprisutno. Ono tako često nazivano „svetlo svetla“, Immaterijalna egzistencija ili stvarna životna podloga za univerzum i za nas. Isto tako čovek mora u sebi svesno otkriti to svetlo kao unutrašnju esenciju. Svet, realitet koji poimamo zavisi uvek od polazišne pozicije, svesnosti posmatrača.

U tome čulni organi igraju podređenu ulogu. Ako stvarno hoćemo da spoznamo jasnu sliku stvarnosti, morali bi kao prvo  naći jednu čvrstu nepromenljivu tačku opažanja.

To je kao fotografisanje aparatom koji je u pokretu. Slike su nejasne, tek ako smo iznutra mirni i nepokretni, dobićemo jasnu sliku. Taj nepokretni centar se skriva u nama. Sačinjava istinsku, ljudsku esenciju i istovremeno je sveukupna središnja tačka svog bivstvujućeg.

 

C.G.Jung, švajcarski psihijatar jednom je rekao: “Ko gleda prema napolju, sanja- ko usmeri pogled ka unutra- budi se.“

 

Buđenje vodi ka istini, oboje je među sobom povezano.  Da bi mogao da se probudi čovek mora čeznuti za istinom. To znači: podsticati čežnju ka prosvetljenju i spoznaji, sve podrediti tom svetlu; sigurno korak po korak- ali sve.

To se dešava kroz spoznaju srcem, iz dana u dan, od trena do trena, spoznaju toga što se nalazi u sazvučju sa dušom, sa najunutrašnjijim.

Na taj način ćemo se neprekidno približavati izvoru, jezgru našeg bića.

Tako će se plamen naše svesnosti sve jače očitivati u našem mikrokosmosu. Kroz to će lične brige i strahovi biti sve manji i napokon nestati.  Naša ograničenja i lažne predstave će proći i koncept velike celine će stupiti na njihovo mesto. Naravno da to neće ići samo, bez bola i patnje.

To znači, gledati unutrašnje i bez dalje zadrške ići putem ka praizvornom svetlu i istini sopstvenog bića.

To znači, svestan život i moć rasuđivanja između bića senke i bića svetla.

 

Iz Pentagrama broj 6 godina 2011,

Izdavač: Rosenkruis Pers http://www.drp-rosenkreuz-verlag.de/verlag/startseite/index.html

prevela: Branka Mraz

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

One Response do “Da li smo mi svetlosna ili bića privida?”

  1. Miodrag says:

    Prelep tekst!

    Čitav univerzum funkcioniše po sistemu holografa, ali priča ne počinje od svetlosti. Svetlost, kao i sve drugo, nastaje oscilovanjem etra, čije pominjanje, na žalost, nije preporučljivo ako ne želite da vas smatraju šarlatanom.

    “Večiti primalac i sprovodnik te energije jeste etar” (N. Tesla)

    Sav neispoljeni svemir postoji kao beskonačno polje mikrooscilujućeg etra. To je oscilovanje “na leru” čijim radom nastaje toplota od 2,73 stepena celzijusova. Energiju tog oscilovanja nauka opaža kao energiju nulte tačke. Svemir je mračan jer u njemu ne postoji nikakvo kretanje, pa ni kretanje ispoljene svetlosti. Pod određenim uslovima dolazi do stvaranja iskre, neispoljene oscilacije prelaze u ispoljeno stanje oslobođene nuklearne oscilujuće energije.

    Svetlost je obavezan prateći deo tog prelaska oscilacija iz neispoljenog, neuobličenog oscilovanja u ispoljeno stanje. Sav ispoljeni svet kosmosa zbog toga zaista jeste sazdan od svetlosti, ali priroda svetlosti nije mistična. Ona se ne ispoljava kretanjem fotona, koji uzgred budi rečeno ne postoje, nego ispoljenim oscilovanjem etra!Jednostavno, oscilovanje etra u određenom opsegu naše oko zapaža kao svetlost.

    Materija nastaje ritmičkom borbom dva suprotstavljena principa. Oslobođena nuklearna energija teži da se proširi. To je aktivan princip. Statička priroda etra se svojom inertnošću protivi započetom kretanju. Silom reakcije zakrivljuje pravce prostiranja nuklearnih oscilacija i na određenoj udaljenosti od centra primorava ih na zatvoreno kružno kretanje. Tako nastaje NUKLEON prva opeka ispoljenog materijalnog sveta.

    Kako nastaje holografski mehanizam ispoljavanja?

    Nukleon emituje bočnu komponentu nuklearnih oscilacija savijenih u zatvoreno kružno kretanje po stabilnoj orbiti. Inertnost okolnog polja statičkog etra protivi se širenju i tih vibracija. Primorava i njih na zatvoreno kružno kretanje i tako nastaje svet ATOMA kao prva “babuška” nukleona. Atom emituje svoje oscilacije koje okolni prostor takođe primorava na zatvoreno kružno kretanje po stabilnoj orbiti. Tako nastaje svet MOLEKULA – druga “babuška” nukleona. Molekul emituje u okolni prostor svoje vibracije… i čitav holografski strukturiran proces ukrupnjavanja elemenata kosmičkog ispoljavanja ponavlja se sve do Čitavog kosmosa kao najkrupnijeg elementa. U beskonačnom neispoljenom svemiru može da se ispoljava neograničen broj kosmosa. Ako utiskivanje etarskih oscilacija u statičko telo etra predstavlja čin memorisanja informacija (oscilacija) onda je jasno da je svaki delić kosmosa prožet svetlošću i svešću.

    “Znanje je moć” i zato oduvek postoji jak motiv da se stvarno znanje drži podalje od običnog sveta. Na tržište javnog, univerzitetskog znanja se zato iznose nerazumljive hipoteze koje se nakon isteka roka zamenjuju novim nerazumljivim hipotezama.

    Teslina životna misija bila je da otkrije, a ne sakrije znanje. Kao neko ko mu iskreno veruje, šest godina se bavim samostalnim izučavanjem etarske fizike. Otkrića “troagregatne” prirode etra i holografskog mehanizma etarskog ispoljavanja izneo sam u knjigama: “Etar – ključ razumevanja najvećih kosmičkih i religijskih tajni” 2014. godine i “Anatomija kosmosa” 2015. godine.

Ostavite komentar