Ogledalo duše

Datum postavljanja:Нед јун 24, 2012

Naše oko je svetlosni organ koji nam pomaže da iskusimo dimenzije koje su kroz svetlo postale vidljive. Oko ne prima samo svetlo, ono takođe i zrači svetlo i snagu, snagu koja je za mnogo šta sposobna. Ko i šta smo mi postaje vidljivo zračenjem naših očiju, jer oči su ogledalo duše.

Oko ne može videti sebe samo, neophodno mu je ogledalo. Božje ogledalo- da bi video sebe- je čovek.

„Čovek je oko sveta, svet je odraz Boga i Bog sam je očni vid.

Čovek je oko koje gleda u ogledalo i kako se lice čoveka odražava u ogledalu u koje gleda, tako gleda odraz njegovog oka u oko. Bog koji je čovečije oko sebe samog doživljava kroz ljude. To je nešto izvanredno suptilno. Posmatrano sa određenog stanovišta je Bog ljudsko oko, a sa drugog stanovošta čovek je oko sveta, jer i svet i čovek su jedno. Onaj čovek. koji je oko sveta, biće nazvan savršeni čovek. Zato što čovek predstavlja totalitet svega što postoji, on je svet u sebi. Veza između Boga i čoveka isto tako postoji kao izmeđe čoveka i sveta.“

Šeik Mohamed Lahiji

Kada sebe posmatramo u ogledalu i gledamo oči, izgleda kao da je oko uvek na nešto usmereno. Pitanje može da glasi: koje gleda u koje i šta vidi šta? Egipatski naziv „Ra“ znači svetlo ili Sunce. Ra je kosmička stvaralačka izvorna snaga, nevidljivo Sunce iza Sunca, koje u sebi sadrži sve stvaralačke principe ili dejstva. Sunce koje mi opažamo je oko Ra ali nije Ra samo. U starom Egiptu se često vidja naslikan simbol oka. Desno čovekovo oko se smatra za oko Ra- oko Sunca. Levo oko se drži za oko Meseca. Oba oka su oko Horusa, starijeg i važe za spiritualne sposobnosti čoveka.

Naše oko je svetlosni organ a to znači: pomoćno sredstvo. Pomaže nam da iskusimo dimenzije koje su vidljive preko svetla i samo po sebi nije organ svesnosti. Mi gledamo tako dugo dok verujemo da vidimo. Oči stoje u naizmeničnoj vezi sa organima svesti.

Desno oko je u vezi sa pinealnom žlezdom i regionima mozga koji sa tim korespondiraju.

Levo oko korespondira sa normalnim razumskim mišljenjem koje ima centar u drugom reionu mozga. Pinealni centar je izuzetno osetljiv na gnostičko „ sunčevo svetlo“.

Desno oko primećuje ovo gnostičko svetlo tek onda kada dominantni ja-nagoni nestanu u pozadini. Do tog trenutka može samo kao podređeno da služi levom oku koje je tesno povezano sa trezvenim kauzualnim razumom. Možemo reći: prema svojoj pravoj svrsi desno oko je ostalo još slepo.

Ko još uvek nije zapaljen božanskim svetlom je samim tim zapravo jednook i kroz to upravljen na postojanje u vremenu i prostoru. Istinsko duhovno viđenje će se pokazati kada pinealis primi i doživi duhovno sunčevo svetlo Ra, gnostičku struju svetla.

Mi kroz naše oči privlačimo etre vibracijskog stanja koje korespondira sa našom svešću. Oko ne prima samo svetlo ono i zrači svetlo i snagu, snagu koja je za mnogo šta sposobna. Ko smo i šta smo mi je vidljivo kroz zračenje naših očiju. Oko je ogledalo duše. Naše stanje svesnosti se tako može pročitati u tom ogledalu. Oko nas može hraniti, ali ono može ka spolja da stimuliše, zapali i stvori. U tom smislu je krajnje magično. Naš očni vid, svetlo naše pažnje je uslovljeno našim svetlom svesti. Iz te snage svetla mi zahvatamo. Ipak samostvorena slika sveta koju kreiramo, istovremeno znači i granicu našeg zapažanja. Mi gledamo onoliko dok vidimo da verujemo da vidimo. Sa našim očnim vidom, vidimo samo ono što smo mi sami. Zračenja naših očiju time gradi oko nas naš zatvoreni krug svesnosti, naše polje viđenja. Ako u naš zatvoreni krug svesti jednom prodre neko više svetlo, nastaje u ljudskom uvidu jedna veća stvarnost.

Očni vid, stvoren od centralnog plamena u ja-biću i vidi samo sebe, biće tad inspirisan tom višom svetlošću da odstupi kao centralno vodeće svetlo, oko će postati mirno i čisto. Začarani krug ukočenog zurenja u sopstvenom hipnotičkom ogledalu svesti biče probijen.

„Ne-biće“ oka je čisto ogledalo u kome Bog sebe samog gleda. Kada se to novo viđenje u nama rasplamsa, razviće se novi svet pred našim unutrašnjim okom. Šta vidi unutrašnje oko? Ko vidi sa unutrašnjim okom? To je savršeni, božanski čovek Horus koga su egipćani zvali „sin“ koji u nama vidi spostveni božanski svet, a mi smo tihi prosvetljeni svedoci. U toj tišini može naše oko da zrači transformisanu snagu svetla.