…Mi doživljavamo kraj „dugog brojanja“. Sve to stvara prostor za nove  misli  o propasti i smrti…

…Pokušajmo da sebi predstavimo, da ne moramo biti zahvaćeni ovim protokom vremena, da poznajemo jednu mogućnost da iskoračimo iz „hoda vremena“….

Duševni kvalitet  utiče  na koji način ćemo se sresti sa budućim promenama

Šta su konsekvence velike i neminovne promene koja nam se kosmičkim revoltom  približava, i kako da reagujemo na nju?

Kako ćemo reagovati, zavisi pre svega od toga kako doživljavamo vreme i protok istorije. Grubo gledano možemo da razlikujemo tri reakcije.

Na jednu se poziva tradicionalno društvo iz prošlosti: To kako je uvek biloje dobro i tako treba da ostane. Bitno je zadržati Status quo, pa neka košta koliko hoće. Ukoliko nešto zagrebe po našoj tradiciji, kao na primer teorija evolucije, odmah se prepoznaje rukopis protivnika- poznatijeg kao djavo. Kako je bilo u starim dobrim vremenima, tako treba i da ostane.

Drugo: U modernom društvu-  čija ja osnova  vreme analiziranja- ova misaona šema je obrnuta. Ovde se veruje u sveti napredak. Nije uzalud teorija evolucije paradni konj ovog modela mišljenja. Zahvaljujući nauci i tehnici može biti samo bolje, nada se čovek, i one podržavaju čovekovu veru u rukovođenje svetom, jednim svetom, koji više nije u rukama nekog svemoćnog „nečega“ već u rukama slobodnih, autonomnih i samosvesnih ljudi, kao krune dugog razvoja napred.

To su dva gledišta koja postoje već znatno vreme. Što nas ne sputava da se vrtimo u krug sa svojim nesvesnim modelima reagovanja koji proizilaze iz njih. Stoga često reagujemo na izveštaje o kosmičkim i interkosmičkim promenama, bilo da najavljuju nesreću ili ne, sa totalnom odbojnošću.

U prvom slučaju: Dragi Bog je svet stvorio i on će već paziti da ništa ne krene naopako.

U drugom slučaju: Čovek je sa svojim instinktom za preživljavanje uvek nalazio neko rešenje i to će i sada opet biti. Zar nismo već u stanju da savladamo posledice klimatskih promena? Svi govore o tome i nadaju se povoljnom razrešenju. Trezvena nauka i pozitivno upravljanje će moguće zastrašujuće scenarije očas poslati u carstvo basni.

Napokon  o  trećima: U međuvremenu živimo u jednom društvu koje rado označavamo kao postmoderno: Tradicija i nauka nemaju više šta da kažu. Dosadašnje velike strukture koje su određivale smisao života su se raspale. Mi doživljavamo kraj „dugog brojanja“. Sve to stvara prostor za nove  misli  o propasti i smrti. Jer, ako naši veliki  društveni modeli više ne deluju, ne bi smelo biti iznenađenje kad bi celokupna kultura i čak život na zemlji bez daljeg krenuli putem prokletsva.

Sve ove reakcije su u osnovi odgovor na pretnje našoj sopstvenoj maloj egzsitenciji.

I tako uz sve to gubimo pravu perspektivu i  ne dobijamo globalni pregled toga  šta se zaista zbiva.

U svakom od ta tri pogleda na svet ostajemo čvrsto zaglavljenu u vremenu i u kontinuitetu za koji se nadamo da ćemo doživeti.

Izvan vremenskog i prolaznog

Možemo se lako postaviti u jednu drugačiju vremensku perspektivu, sa širim pogledom na stvarnost. Pokušajmo da sebi predstavimo, da ne moramo biti zahvaćeni ovim protokom vremena, da poznajemo jednu mogućnost da iskoračimo iz „hoda vremena“. Posmatrajmo kao neko sa strane,  ne kao neko  ko se pun  nostalgije drži  takozvanih  dobrih  starih  vremena, niti mnogih počasti  koje prete da budu izgubljene, ali ni sa nestrpljenjem pogleda ka mnogo obećavajućoj budućnosti koja nudi sve ono što nam sada nedostaje – i na kraju ne vođeni strahom od totalnog potonuća koje nam preti od svih mogućih katastrofa.

Ipak svi poznajemo jednu prasnagu , koju možemo opisati kao nepokretni pokretač, koja stoji na početku svega, ali je takođe i obnavljajući stvaratelj. Zar u nama ne živi isti princip večnosti, latentni poslednji zaostatak praizvornog večnog života, koji nije podređen promeni vremena, a ne može ni biti?

To je jedna veličanstvena vizija budućnosti, šematski plan budućeg čoveka, koji smo mi esencijalno, i koji se može očitovati pod posebnim okolnostima.

Jedini  primeran odgovor  na dolazeće promene ne dolazi iz vremena i ne iz toka razvoja samog vremena,

zato što se uopšte i ne nalazi na liniji vremenskog očekivanja.

Ispravan odgovor dolazi iz životnog polja  čiji se izvor ne nalazi u vremenu, već u večnosti. Time ne mislimo na večito trajuće vreme već na bezvremenost koja stoji naspram njega.

To polje se ne mora više razvijati u budićnosti, ono je već tu. Ono egsistira sad kao i u svim vremenima.

Iz tog polja od početka svih vremena polaze impulsi, koji podstiču čoveka na oslobađanje svesnosti.

Ti impulsi naravno, nisu jednaki sa biološkom strategijom preživljavanja čoveka. Oni mogu delovati samo zovom na naše uspavano, latentno, večito bogatstvo – na sve ono , što u nama ne predstavlja biološko prirodno jastvo.  Zar je onda još slučajno, da mnogima  upravo sada dolazi budjenje?  Da li smo sada takoreći pri tome  da zajednički prevaziđemo tok vremena?

Konstantna struja svetlosne energije uliva se u vreme i apeluje na naš unutrašnji kvalitet, naš duševni kvalitet. Ukoliko od tog kvaliteta  ni malo ili upotrebljavamo svega malo – prema gnostičkom zakonu-, može  od kvaliteta postati agonija, kao neka bolest, kako kaže Jakob Boehme.  Tada ta jedinstvena mogućnost  uzrokuje krajnju konfuziju i potrešenost. Jer svetlosna struja čini Prostor-vreme zapravo tanjom i plastičnijom- kao što se u „dubini“ vreme ponovo zgušnjava bude teže i tromije.  U velovima izmedju ove i one strane nastaju povremeno otvori.  Preko viših vibracija  neki od nas mogu svesnije gledati i svu opsenu videti demaskiranu, dok drugi padaju iz jednog u drugi trans ili su zbunjeni halucinantnim vizijama kraja vremena.

Vreme za (duševni) kvalitet

Duševni kvalitet  utiče  na koji način ćemo se sresti sa budućim promenama.  Razlika je kao nebo i zemlja, da li smo prisiljeni okolnostima  da damo  iz ruku sve ono za šta smo još vezani, ili smo zreli za to da  pustimo sa svešću da za novi razvitak više nije potrebno. Ali ukoliko posedujemo ono unutrašnje, koje nam čuva ljubav i daje spoznaju srca i snažno pomaže da pomognemo drugom, moći ćemo to prelazno vreme prepoznati kao vreme žetve koje donosi  plodove.

Iz Pentagrama broj 4, godina 2012,

Izdavač: Rosenkruis Pers   http://www.drp-rosenkreuz-verlag.de/verlag/pentagramm/index.html

Podelite članak: