Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

UČESTANOST PROSTOR-VREME KAO OSNOVA MENTALNE KONSTRUKCIJE FILMSKE NARACIJE (V deo)

Primena zaustavljenog kretanja

autor: magistar Šandor Šetalo

ilustracija: Šandor Šetalo, Nenad Bedov

Fotografska slika je najčistija, zato što ne simulira ni vreme ni pokret i drži se u tome najstrože irealizma.

Žan Bodrijar [1]

Drugi nazivi za zaustavljeno kretanje su stop – kadar, zaustavljena slika, zamrznuta slika, zamrznuti kadar, stop – fotografija i friz frejm (freez frame).

Smatram da se na filmu sve kreće, baš sve. Kada govorimo o vizuelnim dinamičkim formama onda uz sva kretanja objekata mislimo i na vožnju kamere, švenk, optičko približavanje i udaljavanje, preoštravanje, montažu, senke u pokretu i igru svetla (na licu aktera, odraz sunca u ogledalu, na prozoru, u naočarima…).

Pod zvučnim dinamičkim formama podrazumevamo fonetske promene, promenu glasnoće i boje zvuka, promenu tona i temporalne promene.

I prisustvo zaustavljenog kretanja u filmskoj naraciji je dinamičkog karaktera. To potvrđuje i primer iz filma Dobar, loš, zao (Buono, il brutto, il cattivo, 1966, Serđo Leone (Sergio Leone), žanr: špageti vestern, središnji dramski likovi: Blondi (Blondie, ulogu tumači: Klint Istvud (Clint Eastwood), rođen: 1930, visina: 188 cm), Sentense (Sentenza, ulogu tumači: Li Van Klif (Lee Van Cleef), rođen: 1925, visina: 188 cm) i Tuko (Tuco, ulogu tumači: Eli Valah (Eli Wallach), rođen: 1915, visina: 170 cm)). Engleski prevod naslova: The Good, the Bad and the Ugly.

 

Slučaj br. 1

Negativac iskače kroz izlog saluna: brzina kretanja na sredini akcije odlazi u v = 0; preko razapetog pokreta ispisuje se the ugly zatim se pokreti oslobađaju i nastavlja se proletanje kroz staklo (slika br. 1).

Slučaj br. 2

Plaćeni ubica se osmehuje u srednje krupnom planu. Princip je isti kao i kod prethodnog slučaja, s tim da se ovde pojavljuje the bad (slika br. 2).

Slučaj br. 3

The good su reči kojima je po istom stilskom opredeljenju potpisan dramski junak na konju (slika br. 3).

Zaključak:

  1. Zaustavljanja i pokretanja su promene, dešavanja. Isto je i u slučajevima kada se promena vrši rezom ili pretapanjem (prelaz sa kadra u kome je zaustavljen pokret na kadar bilo koje brzine kretanja i obrnuto).
  2. Na relaciji sadašnjost (normalna brzina kretanja) → sadašnjost (prvi trenutak zaustavljenog kretanja) i prošlost (naredni trenuci zaustavljenog kretanja) → izranjanje sadašnjeg vremena (oživljavanje slike – normalna brzina kretanja) uspostavlja se jedinstvena vremenska perspektiva.
  3. I najvažnije: zaustavljeno kretanje samo po sebi nema nikakvo dinamičko svojstvo (izuzev unutrašnjeg ritma likovnih elemenata), ali u spoju sa drugim kadrom, a to je već montaža, ili zaustavljanjem i oživljavanjem pokreta unutar kadra, izaziva kinestetičko dejstvo.

Vremenski kvaliteti zaustavljenog kretanja

Zaustavljeno kretanje se može tumačiti i kao a) prošlost koja traje i kao b) fiksacija sadašnjosti.

a) Prošlost koja traje. Na samom kraju filma Buč Kesidi i Sandens Kid imamo sledeću situaciju (slika br. 1): dvojica simpatičnih razbojnika u punom naletu istrčavaju iz opkoljene kuće – akcija odlazi u v = 0, čuju se pucnji (kreće optičko udaljavanje), ostaje samo prošlost koja traje (slike br. 4 i 5). Delanje središnjih dramskih likova je samo na vizuelnom planu podvrgnuto rastezanju vremenske tačke. Dramska radnja se nastavlja na zvučnom planu: rafalna paljba bolivijske vojske.

Buč Kesidi i Sandens Kid (Butch Cassidy and the Sundance Kid, 1969, Džordž Roj Hil (George Roy Hill), žanr: vestern, avantura, drama; središnji dramski likovi: Buč Kesidi (Butch Cassidy, ulogu tumači: Pol Njumen (Paul Newman), rođen: 1925, visina: 177 cm) i Sandens Kid (Sundance Kid), ulogu tumači: Robert Redford, rođen: 1936, visina: 179 cm))

Peterlić se na ovakve završetke osvrnuo kroz sledeći tekst: „Izražavanje trajnog može sugerisati ideju večnosti, a izražavanje večnosti zaustavljanjem pokreta može koincidirati sa izricanjem smrti, izricanjem trajnog ništavila. Brojni filmovi zbog toga se i završavaju s kadrom zaustavljenog pokreta. Neko je stigao na kraj svog životnog puta, a ako u trenucima završavanja filma umire, ako njegove vitalne funkcije prestaju „stop-fotografija” kao prestanak „vitalnih funkcija filma” pojačaće doživljaj da je prikazano biće prestalo i biološki egzistirati; dokazuje to da se zaustavljanjem pokreta sugestivno izražava prestanak života, jer biće „traje” samo po vremenu projekcije, dok se fizičko vreme njegovog životnog i filmskog zbivanja potpuno poništilo.”[2]

b) Na fiksaciju sadašnjosti ukazuju primeri iz filma Dobar, loš, zao – radnja se u sva tri slučaja zaustavlja, pa nastavlja.

Delatna slika – zaustavljena forma

Ova forma je utemeljena na jednom jedinom načelu – na nepostojanju vizuelne akcije – promene. Vizuelne, jer zvukom se, kao u navedenom primeru iz filma Buč Kesidi i Sandens Kid, može nastaviti dalji tok akcije.

Kadar usmrćene devojke iz ostvarenja Psiho je fotografija. Međutim, ovaj prizor nije zaustavljena forma jer vreme i dalje teče, ovaj prizor je simulacija smrti.

Dozvolio sam sebi da u tekstu koji je napisao Edgar Moren (Edgar Morin) umesto reči fotografija upotrebim izraz zaustavljena forma: „Iako je nepomična, zaustavljena forma nije mrtva. Najbolji je dokaz to što volimo zaustavljene forme, gledamo ih. Ipak, one nisu žive. Ova naizgled naivna primedba objašnjava stvar. Što se kinematografa tiče, mogli bismo da poverujemo kako prisustvo ličnosti dolazi od života – pokreta – koji im je udahnut. U zaustavljenoj formi je jasno da prisustvo udahnjuje život. Glavno i neobično obeležje zaustavljene forme je prisustvo neke ličnosti ili stvari koja je ipak odsutna.”[3] Takvo paradoksalno udahnjivanje života kroz prisustvo odsutnosti daje zaustavljenoj formi značaj delatne slike. (podvukao Š.Š.) Intenziviranje doživljaja sadašnjeg vremena je, a to traje samo nekoliko sekundi, u prisustvu odsutnosti.

I ovde, identično prethodnim vrstama mehaničke transformacije pokreta, intimna bliskost slike i trajanja, ali sada trajanja kao vremenskog objekta (tj. neprekidne istosti zbog zaustavljenog kretanja, multipliciranja jedne te iste faze pokreta), u zavisnosti od sadržaja kadra može imati dramski, fizički i komični karakter.

Zaustavljeno kretanje dramskog karaktera

Fiksacija sadašnjosti

fiksiranje (nl. Fixus čvrst, utvrđen): utvrđivanje, učvršćivanje, utvrđivanje (boje, negativa fotografskih slika), ne skidanje očiju sa koga, piljenje, upiljivanje, gledanje netremice.

Najčešći primeri ove vrste estetske dramatizacije su uvodne sekvence. Sem Pekinpo (Sam Peckinpah) je u filmu Divlja horda preko kadrova u kojima je zaustavljeno kretanje (ulazak konjanika u grad, meštani, škorpija u mravinjaku, deca) potpisao autorski deo filmske ekipe (ovu scenu možete pogledati na sajtu http://www.youtube.com/watch?v=qrgSz2DGxBY).

Divlja horda (The Wild Bunch, 1969, Sem Pekinpo (Sam Peckinpah), središnji dramski likovi: Pajk Bišop (Pike Bishop, ulogu tumači: Vilijam Holden (William Holden), rođen: 1918, visina: 180 cm), Dač Engstrom (Dutch Engstrom, ulogu tumači: Ernest Borgni (Ernest Borgnine), rođen: 1917, visina: 175 cm) i drugi)

Kada sretnete ljubav vašeg života, vreme stane. I to je tačno. Na ove reči se u filmu Velika riba pred očima glavnog junaka zaustavlja cirkuska predstava: artisti usred pokreta, mačka u skoku, slon u iskoraku, rasprsnute kokice i plavuša. Ali, time se iznenađenje ne završava. Dramski junak kreće ka devojci: prolazi kroz kariku ukočenog artiste, razgrće kokice, gleda u devojku koja se ne pomera, čak je i publika zamrznuta – sve je stalo (slike br. 6, 7, 8, 9).  I onda na reči – Ali vam ne kažu, da kada se ponovo pokrene nećete moći da ga uhvatite – sve postaje ubrzano: cirkus se prazni, plavuša nestaje u gužvi, dramski junak izlazi na ulicu (ubrzano kretanje prolaznika i vozila), (ovu scenu možete pogledati na sajtu http://www.youtube.com/watch?v=XkAwpDeu-Ts).

 

Velika riba (Big Fish, 2003, Tim Barton (Tim Burton), žanr: drama, komedija, fantazija, avantura; središnji dramski lik, Ed Blum (Ed Bloom, uloge tumače: Ed Blum iz mlađih dana – Ivan Mekgregor (Ewan McGregor), rođen: 1971, visina: 179 cm, ostareli Ed Blum – Albert Fini (Albert Finney), rođen: 1936, visina: 175 cm))

Ovakvom situacijom nas iznenađuje i film Matriks: Morfeus i njegov učenik se nalaze na ulici, prilazi im agent koji štiti svet simulakruma i simulacija i upire pištolj u Nea, u tom trenutku se kroz zamrznuto kretanje zaustavljaju prolaznici, golubovi u letu, a zajedno sa njima i gonilac. Obilazeći ukočenog agenta, Morfeus se ovim rečima obraća svom učeniku: Ovo nije Matriks. To je još jedan program za trening, napravljen da te nauči nešto. Ako nisi jedan od nas, onda si jedan od njih. Ko su oni? Programi koji osećaju. Mogu da se kreću kroz svaki softver i stalno su prikačeni na svoj sistem. To znači da je svako koga nismo isključili potencijalni agent. Unutar Matriksa oni su svako, i oni su niko. Preživeli smo krijući se i bežeći od njih.

Matriks (The Matrix, 1999, Endi i Lari Vačauski (Andy, Larry Wachowski), žanr: naučna fantastika, triler; središnji dramski lik: Neo (ulogu tumači: Kijanu Rivs (Keanu Reeves), rođen: 1964, visina: 186 cm), učitelj: Morfeus (Morpheus, ulogu tumači: Lorens Fišburn (Laurence Fishburne, rođen: 1961, visina: 184 cm))

Ni Gaj Riči nije odoleo fiksaciji sadašnjosti. U filmu Sneč trojica drugara izlaze iz zgrade u kojoj je održan boks meč. Pokreti im se iznenada zamrzavaju. A kako i ne bi kada su se našli na nišanu mafijaša. Jedan od mladića u off-u izgovara sledeću rečenicu: Samo se smrznete i napravite glupu facu. Čuju se pucnji. Međutim, dramski junaci su iz ove situacije izašli bez ijedne ogrebotine. Kako?! To samo Riči zna!

Sneč (Snatch, 2000, režija: Gaj Riči (Guy Ritchie), žanr: komedija, krimić, triler; neki od središnjih dramskih likova: Tomi (Tommy, ulogu tumači: Stiven Graham (Stephen Graham), rođen: 1973, visina: 166 cm), Turkiš (Turkish, ulogu tumači: Džejson Stejtam (Jason Statham), rođen: 1972, visina: 178 cm) i Miki Onil (Mickey O’Neil, ulogu tumači: Bred Pit (Brad Pitt), rođen: 1963, visina: 180 cm))

Zanimljiv je i primer koji navodi Plaževski: „Sećam se senzacionalnog snimka katastrofe na jednoj trkačkoj pisti: pošto je prikazan ceo tok nesreće, kadar je ponovljen i u jednom trenutku zaustavljen. Bio je to momenat u kojem je vozač još mogao izbeći nesreću.”[4]

 

Zaključak:

  1. Fiksacija sadašnjosti ne znači i bezuslovno zaustavljanje dramske radnje, kao što je to bio slučaj u primerima iz filma Dobar, loš, zao.
  2. Neprekidnost dramske radnje kod zaustavljenog kretanja održava se:

a)      komentarom autora, dramskog junaka ili sporednog lika, dijalogom, žamorom i zvučnim efektima, dakle, kontinuitetom zvučnog sadržaja (zvučne slike); kao i,

b)      logičkom uslovljenošću dramske situacije (zaustavljanje pokreta u filmu Velika riba – vizuelnozvučna subjektivizacija dramskog junaka).

  1. Dramski značaj ovakve estetizacije je u pobuđivanju mašte kroz praćenje dramske radnje bez ikakvog napretka u slici.

Prošlost koja traje

Uz već pomenuti primer iz filma Buč Kesidi i Sandens Kid (istrčavanje iz opkoljene kuće), ukazaću na još neke:

  • Četristo udaraca: na kraju filma dečak, inače glavni junak ovog ostvarenja, dotrčava do mora koje nikad nije video – dolazi do fiksacije pokreta.

Četiristo udaraca (Les quatre cents coups, 1959, Fransoa Trifo (François Truffaut), žanr: drama, kriminalistički; središnji dramski lik: Antoan (Antoine, ulogu tumači: Žan-Pjer Leo (Jean-Pierre Léaud), rođen: 1944, visina: 157 cm))

  • Maratonci trče počasni krug: samoubilačka vožnja Mirka Topalovića završava se zaustavljenim kretanjem, uz to kadar i pregori  kao u stara vremena kada je filmska traka bila preosetljiva na temperaturu koju je zračila projektorska lampa – kraj jeste tragičan (komedija tragika, a ne tragikomedija), ali to je samo film, upozorava autor razbijanjem iluzije kroz pomenuti postupak, koji se bez zaustavljenog kretanja ne bi mogao izvesti.

Zaključak:

1. Zaustavljeno kretanje je manje frustrirajuće dramaturško rešenje za filmove otvorenog kraja od reza na crno ili zatamnjenja.

2. Gledalac je kroz zaustavljeno kretanje pošteđen završnice poslednjeg čina života     dramskog junaka, uz koga je bio tokom čitavog filma.

Zaustavljeno kretanje fizičkog karaktera

Muzičke scene

Bob Fosi (Bob Fosse) je u ostvarenju Slatko milosrđe zaustavljenim kretanjem prekidao preterano brz ritam jedne muzičke scene – primećuje Daniel Eridžon (Daniel Arijon)[5], i dodaje: On, takođe, koristi promenu boje u zamrznutoj sličici. (…) Preteča ovakvog stilskog opredeljenja bio je Stenli Donen (Stanley Donen) koji je u filmu Smešno lice za vreme muzičke numere zaustavio sliku Odri Hepbern (Audrey Hepburn), a zatim nekoliko puta promenio boje u kadru.

Slatko milosrđe (Sweet Charity, 1969, Bob Fosi (Bob Fosse), žanr: komedija, drama, mjuzikl; središnji dramski lik: Čeriti (Charity, ulogu tumači: Širli Meklejn (Shirley MacLaine, rođena: 1934, visina: 170 cm))

Smešno lice (Funny Face, 1957, Stenli Donen (Stanley Donen), žanr: ljubavni, komedija, mjuzikl; središnji dramski likovi: Džo (Jo, ulogu tumači: Odri Hepbern (Audrey Hepburn), rođena: 1929, visina: 169 cm) i Dik (Dick, ulogu tumači: Fred Aster (Fred Astaire), rođen: 1899, visina: 175 cm))

Naučno popularni filmovi

Iako je misterija oko pitanja – Da li konj tokom galopa u jednom trenutku ne dodiruje tlo nijednom nogom? – rešena pradavne 1881. godine kada je Edvard Majbridž (Edward Muybridge) na suve želatinske ploče snimio konja u trku, autori naučno – popularnih filmova još uvek rado zaustavljaju ovaj zanimljiv detalj. Na TV kanalu Discovery sam gledao emisiju o gravitaciji u kojoj su kroz fiksirane pokrete bili prikazani sledeći prizori: skok u vis – trenutak iznad letve, trka na 400 metara – savlađivanje prepona, parada golmana – odbrana penala, košarka – zakucavanje, i sl. Na pitanje šta je gravitacija, niko nije dao odgovor.

Odjavne špice

Primeri:

  • Ima li pilota u avionu – potpisivanje članova filmske ekipe preko kadrova, u kojima je kretanje od početka do kraja zaustavljeno.

Ima li pilota u avionu II (Airplane II: The Sequel, 1982, Ken Frinklmen (Ken Frinkleman), žanr: komedija, ljubavni; središnji dramski likovi: Ted (ulogu tumači: Robert Hejs (Robert Hays), rođen: 1947, visina: 187 cm) i Elejn (Elaine, ulogu tumači: Džuli Hagerti (Julie Hagerty), rođena: 1955, visina: 170 cm))

  • Goli pištolj – isto stilsko opredeljenje kao u prethodnom primeru.

Goli pištolj (The Naked Gun: From the Files of Police Squad!, 1988, Dejvid Cuker (David Zucker), žanr: komedija, kriminalistički; središnji dramski lik: Frenk (Frank, ulogu tumači: Lesli Nilsen (Leslie Nielsen), rođen: 1926, visina: 184 cm))

  • Delikatesna radnja – naizmenično se ređaju kadrovi dramskih likova (iz pokreta u zaustavljeno kretanje) sa imenima glumaca koji su ih tumačili.

Delikatesna radnja (Delicatessen, 1991, Mark Karo (Marc Caro) i Žan – Pjer Žene (Jean – Pierre Jeunet), žanr: komedija, fantazija; središnji dramski lik: Luison (Louison, ulogu tumači: Dominik Pinjon (Dominique Pinon, rođen: 1955, visina: 168 cm))

Važno je istaći:

–           da je ovakvo stilsko opredeljenje, najčešće, svojevrsna retrospekcija zanimljivih detalja filmske priče, uz neizostavne izraze lica punih ekspresija (osmeh, zaprepašćenje, čuđenje, bes);

–           da se muzikom koja stvara prijatno raspoloženje poništava dramski naboj prizora (npr. eksplozije, obračuna, potere);

–           da se ovakvim nizom zaustavljenih kretanja održava recipijentova pažnja i tokom odjavne špice.

 

Zaustavljeno kretanje komičnog karaktera

Dve čađave dvocevke: dramski junak se nalazi na mostu; njegovi drugari su saznali da zamotane dvocevke koje treba da završe na dnu reke vrede čitavo bogatstvo, zovu ga na mobilni telefon, ali uzalud on se jednom rukom drži za banderu i nagnut ka reci sprema se da baci puške – zaustavljeno kretanje (slike br. 10 i 11). Komika je i u tome što je dramski junak pre pentranja na ogradu izvadio telefon iz džepa i stegao ga zubima.

 

Dve čađave dvocevke (Lock, Stock and Two Smoking Barrels, 1998, Guy Ritchie (Gaj Riči), žanr: kriminalistički, triler; središnji dramski likovi: Tom (ulogu tumači: Džejson Fleming (Jason Flemyng), rođen: 1966, visina: 185 cm), Soup (Soap, ulogu tumači: Dekster Flečer (Dexter Fletcher), rođen: 1966, visina: 1966, visina: 168 cm), Edi (Eddy, ulogu tumači: Nik Moran (Nick Moran), rođen: 1969, visina: 179 cm) i Bekon (Bacon, ulogu tumači: Džejson Stetam (Jason Statham), rođen: 1967, visina: 175 cm))

 

Spoznaja gega:

1. situacija je moguća;

2. ona bi izazvala smeh i bez primene zaustavljenog kretanja;

3. dramski junak ostaje u zatečenom stanju – nadgradnja komike kroz prošlost koja traje.

 

KRAJ


[1] Žan Bodrijar: Prozirnost zla : ogled o krajnosnim fenomenima, Novi Sad : Svetovi, 1994, Str. 143.
[2] Ante Peterlić: Pojam i struktura filmskog vremena, Zagreb : Školska knjiga, 1976, Str. 158.
[3] Edgar Moren: Film ili čovek iz mašte : antropološki esej, Beograd : Institut za film, 1967, Str. 16.

[4] Jerži Plaževski: Jezik filma. I, Beograd : Fakultet dramskih umetnosti, 1988, Str. 74.

[5] Daniel Eridžon: Gramatika filmskog jezika, Beograd : Univerzitet umetnosti, 1988, Str 551.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar