(BLISKA PROŠLOST I BLISKA BUDUĆNOST)

Prof. dr. Miloš Abadžić:

…podrazumeva delovanje Prirode kao sistema sa uređenom strukturom hijerarhijski raspoređenih nivoa i uzročno-posledičnog njenog delovanja i ispoljavanja. U takvom slučaju postoji mogućnost ocene njene evolucije u prošlosti i prognoze za kraći budući period…

…Krajem 19. i tokom 20. veka došlo je do promene odnosa posebno pojavom ideja Nikole Tesle i   John Worrell Keely koji su svojim radovima i postignutim rezultatima zašli u do tada nepoznate oblasti delovanja Prirode u kojima se dešavaju procesi i pojave mnogo višeg energetskog nivoa, ne samo u odnosu na stanje zatečeno u to vreme već i do danas postignuto…

…za­hvaljujući većoj širini i dubini Teslinih istraživačkih projekata u odnosu na Keely-ja koja je zadirala u suštinske domene Prirode i njenog delovanja sa jedinstvom različitosti nefizičkih i fizičkih veličina i njijhovog delovanja, odnosno jedinstvom duha i materije….

1.UVODNA NAPOMENA

Ovaj rad je napisan na osnovu stavova sadržanih u knjizi (L.1) i njihovog kraćeg prikaza u radu (L.2), a odnose se na novi model Priorde označen kao NMN model (Natural Model of Nature – NMN model) i pokušaj da se na osnovu njegovih stavova da kraća analiza nekih procesa na zemlji. Zbog novina uvedenim u pristupu posmatranja Prirode predložio bih čitaocu da radi lakšeg razumevanja ovog članka pročita barem kraći prikaz u L.2. Suština novina je uvođenje mentalne supstance kao osnovnog energetskog, upravljačkog, kontrolnog i korekcionog sistema u Priorodi na svim njenim strukturnim nivoima. Kroz interakcije komponenti ovih sistema sa odgovarajućim fizičkim supstancama (električna i materijalna) na svim strukturnim nivoima formiraju se različiti pojavni oblici od atomskih struktura pa do nebeskih tela i njihovih sistema uključujući i sve vrste bioloških pojavnih oblika različitih karakeristika i nivoa svesti, zaključno sa homo sapiensom. Uticaj ovih sistema posebno je značajan za homo sapiensa, njegovu pojavu na sceni Prirode, njegove karakteristike i neprekidni razvoj, što podrazumeva nepre­kidnu njihovu multilateralnu vezu sa pojedinim mentalnim sistemima.

Karakter ovog modela je da podrazumeva delovanje Prirode kao sistema sa uređenom strukturom hijerarhijski raspoređenih nivoa i uzročno-posledičnog njenog delovanja i ispoljavanja. U takvom slučaju postoji mogućnost ocene njene evolucije u prošlosti i prognoze za kraći budući period, ali pod uslovom da se dovoljno puzdano i detaljno sagleda model njenog delovanja. Cenim da u NMN mo­delu ima dovoljno elemenata koji omogućavaju takvu ocenu pa ću se upustiti u taj postupak, bez ob­zira na skrivene teškoće koje sadrži ovako složen sistem kakva je Priroda. Kvalitet te ocene pred­sta­vljaće i izvesnu ocenu valjanosti samog modela.

Potrebno je još ukazati na jedan stav ovog modela, koji neću ovde detaljnije obrazlagati, a koji  se odnosi na usaglašenost delovanja kosmičkih mentalnih sistema i bioloških pojavnih oblika, a pre svega homo sapiensa. Ta usaglašenost delovanja zasniva se na potrebi Prirode za postojanjem i razvojem bioloških pojavnih oblika, jer iz njih crpi dodatne količine mentalne mase neophodne za neprekidni razvoj same Prirode (L.1).

2.OPŠTA OCENA EVOLUCIJE OGRANIČENIH PROSTORA

Kao polazište u formiranju NMN modela poslužila je sledeća polazna paradigma:

Priroda je u neograničenom prostoru Kosmosa široko razu­đeno har­mo­nično jedin­stvo razli­či­tosti tri supstance: dve fi­zičke (ma­te­­rijalna i ele­ktrična) i jedne nefizičke (mentalna) sa svojim sis­te­­mima i po­­lji­ma. Je­din­­stvo koje se odr­ža­va kroz razno­vrsne in­te­raktivne procese za­hva­ljujući pro­­­storno asin­hronim cikli­č­kim i rege­nerativnim pro­menama i pro­cesima na pojedi­na­čnim lo­ka­­ci­ja­ma Kosmosa, programira­nim i vođenim od strane nefi­zi­č­kih sis­tema spo­sobnih za samo­or­­ga­ni­za­ciono delovanje. Ovo je­dinstvo se ispoljava kroz procese i po­javne ob­­­­like pri­sutne u mno­­­gim sis­te­mima i podsistemima hije­rar­hijski ras­­pore­đenim na različitim struk­tur­nim nivoima u okviru odvo­je­nih pro­stor­nih loka­cija sa povećanom koncentracijom materi­jal­nih stru­k­tura kao entiteta razmeštenih u prostoru Kosmosa i nazvanim Ograničeni pro­stori – OP. Nosioci te cikličnosti su periodične pro­gramski određene promene energetskog nivoa ne­fi­zičkih sistema u pojedinačnim OP. Premeravanje Kosmosa i prebro­ja­va­nje OP u njemu ne mogu se sma­trati raci­onalnim postup­ci­ma, obzirom na naše mogućnosti uvida u stanje Kos­mo­sa u celini, pa smatram da se u oba slučaja radi o uslovno neogra­ni­če­nim veličinama.

Svaki od ovih Ograničenih prostora predstavlja jednu po ponašnju jedinstvenu materijalnu sredinu u kojoj se neprekidno odvijaju ciklični procesi formiranja i raspada njenih materijalnih struktura sa periodama reda više desetina milijardi zemaljskih godina. Inicijativni procesi uspostavljanja i kom­plet­nog odvijanja ovih ciklusa su posledica delovanja kosmičkih mentalnih sistema. Ove ciklične pro­mene, koje imaju u određenoj meri i  evolutivni karakter, treba posmatrati sa dva aspekta čija je specifičnost sledeća:

1. Razvoj pasivnih i poluaktivnih materijalnih struktura u OP koje obuhvata i različita nebeska tela sa njihovim sistemima. Ovaj razvoj teče po skoro ustaljenoj šemi iz ciklusa u ciklus mentalnih energetskih talasa (MET) koji zahvataju periodično svaki OP. Skica osnovnog toka ovih cikličnih procesa u OP prikazana je grafički na Sl.1. Na njoj je za početak označen veliki prasak označen sa 1, posle prelaznog perioda nastaje tzv. kvazistacionarni period 2 formiranog OP sa svim pojavnim oblicima, kolapsa materije 3 tokom kojeg se formira crna rupa i period njenog trajanja 4.  Moguće su manje promene tog razvoja na osnovu opšte analize razvojnog procesa svih OP u Kosmosu i neprekidnog rasta energetskog nivoa kosmičkog mentalnog sistema.

Sl.1. Periodi ciklusa stanja materijalnih struktura  u jednom OP

Sam proces formiranja ovih struktura je relativno dug i iz prvobitno stohastičkih dinamičkih procesa tokom raspada crnih rupa prelazi u programirane, kada se od oslobođenih komponenti crnih rupa prelazi prvo na programsko formiranje atomskih i osnovnih molekularnih struktura, da bi se zatim prešlo na formiranje nebeskih tela i njihovih sistema. Integracioni procesi u završnoj fazi razvoja stanja navedenih materijalnih strukstura u OP odvijaju se pod isključivim uticajem programa mentalnih sistema i subsistema koji se oslanjaju i na uspostavljeno stanje na pojedinim lokacijama u OP posle stohastičkog ponašanja oslobođenih čestica i relativnog pada njihove brzine udaljavanja od crne rupe i njene lokacije. Zbog pada brzine i kinetičke energije oslobođenih čestica kod njihovog udaljavanja od lokacije crne rupe proces formiranja većih materijalnih strukstura nije ujednačen u OP već je prostorno i vremenski fazno pomeren od sloja do sloja prostora oko crne rupe. Mi nemamo uvid u tok ovih procesa jer su se za nas oni desili u davnoj prošlosti, a većina od njih su bili na nedohvatljivim odstojanjima u odnosu na naš položaj. Zbog toga su naša saznanja o događanjima u sistemima nebeskih tela širom OP samo delimična, a često i pogrešna.

2.  Druga faza obuhvata razvoj svesnih bioloških pojavnih oblika na pojedinim planetama na kojima su u toku periodi povoljnih uslova za formiranje i razvoj bioloških pojavnih oblika posebno tipa homo sapiensa sa postignutim značajnim nivoom svesti. Ovaj razvoj nije samo rezultat delovanja jednozna­čnih prirodnih zakona već je delimično uslovljen interakcijom opštih mentalnih sistema, postignutim nivoom pojedinačne i kolektivne svesti i angažovanjem dodatnih posebno programiranih mentalnih struktura koje je uslovljeno postignutim stepenom usaglašenosti delovanja homo sapiensa i uspostav­ljene prirodne ravnoteže svih bioloških pojavnih oblika na posmatranoj lokaciji, kao i opštih plane­tarnih uslova na njoj. Nesklad između tih delovanje utiče na tempo razvoja sposobnosti homo sapi­ensa ili, u slučaju ozbiljnog ugrožavanja osnovnog programa razvoja Prirode u celini, može izazvati određene korektivne mere koje mogu biti i veoma drastične po biološke pojavne oblike nosioce te neusklađenosti. Time Priroda posredsvom svog svesmenskog mentalnog sistema obezbeđuje pozi­tivni globalni trend svog razvoja, što je jedno od njenih obeležja bez obzira na povremeno moguće negativne efekte tog razvoja na pojedinim lokacijama.

Kombinacija ova dva aspekta razvoja Prirode neprekidno je prisutna na pojedinim planetama tokom kvazistacionarnog perioda MET kada se na njima steknu povoljni uslovi za formiranje i razvoj različitih vrsta bioloških pojavnih oblika. Ocenu tog toka razvoja, kao i eventualnu procenu potrebe nje­gove korekcijem vrše odgovarajući segmenti svesmenskog sistema na osnovu kriterijuma formi­ranih kroz mnoge dosadašnje cikluse razvoja svih OP u Kosmosu.

Evolucija bioloških pojavnih oblika tipa homo sapiensa predstavlja bitan element razvoja Prirode na pojedinim planetama i cele razvijene strukture OP. U skladu sa tim Priroda stimuliše i usmerava njihov razvoj tokom dela ciklusa sa povoljnim uslovima za njihov opstanak i razvoj. Naime, radi se o to­me da su periodi povoljni za razvoj bioloških pojavnih oblika relativno kratki i da se ne javljaju is­tovremeno na svim planetama pogodnim za razvoj hominida, te da je potrebna povremena njihova migracija sa jedne planete,na kojoj su uslovi postali nepovoljni, na neku drugu planetu gde su se takvi uslovi uspostavili. Mogućnosti za to ne pružaju raspoloživa naša savremena klasična sredstva sa koji­ma se prave pokušaji posete pla­netama u našem sunčevom sistemu, a koja se svode na korišćenje materijalnih energetskih izvora i klasičnog fizičkog kretanja kroz prostor. Osim toga takva migracija zahteva odgovarajuće obimne pripremne radnje na odabranoj lokaciji. Mogućnosti koje Priroda može da pruži u takvim situacijama daleko prevazilaze sve ono sa čim danas raspolaže ova populacija ho­mo sapiensa i što se može očekivati u bliskoj budućnosti. Radi se o za naše pojmove neverovatnim energitskim potencijalima i metodama njihovog korišćenja, čijim korišćenjem se tek mogu steći pred­uslovi za ovakvu vrstu migracije. Dovoljno je pogledati odnos gustine potencijalne energije elektrona i osnovne subelemen­tarne električne čestice pelsiona koji je reda oko 6,3∙10⁷⁸ u korist pelsiona [L.1]. Zna­čajno je što je  upravljanje tom energijom putem mentalnih sistema skoro trenutno i može biti ne­lo­kal­no, pa, kada se koriste sposobnost mentalnih sistema za formiranje različitih replikacija mate­ri­jalnih struktura na odabranoj lokaciji, nagoveštava mogućnosti koje bi mogli uslovno označiti kao po­stupak njihove teleportacije, ili bi bio povoljniji termin teleprojektovanje.

Sa tačke gledišta Prirode ove mogućnosti mogu biti ograničavajući činilac u razvoju homo sapi­ensa, posebno njegovih mentalnih sposobnosti, prirodne svesti i potencijala koje određuju njegovo ponašanje u re­al­nim uslovima sadašnjosti. Dovoljno je pogledati šta smo uradili sa atomskom ener­gijom čiji su poten­cijali zanemarivo mali u odnosu na one koji se nalaze na subelementarnom struk­turnom nivou i pogotovo u kosmičkom mentalnom sistemu, a koji su podložni upravljanju men­talnim putem. Prva njena upotreba bila je namenjena uništavanju ljudi, a u daljoj primeni ugrožava uslove opstanka homo sapiensa i ostalih bioloških pojavnih oblika na ovoj našoj planeti. I jedan i drugi slučaj štetnih posle­dica mogu se naći u događanjima u Japanu. Nivo pri­rodne svesti koji pri tome ispoljava­mo predstavlja upozorenje Prirodi i utiče na tempo i kvalitet našeg razvoja.

Ove mogućnosti i odnosi deo su NMN modela i smatram da mogu poslužiti za drugačiji pogled na događaje u bliskoj prošlosti pa, čak, i za kraću prognozu bitnih događanja u neposrednoj budućnosti. Ovo poslednje se logično nameće pod pretpostavkom da postavke na kojima se ovaj model Prirode zasniva odražavaju realne odnose u njoj i barem delimično uvažavaju zakone po kojim ona deluje. Osim toga takva ocena može poslužiti kao potvrda barem nekih od stavova ovog modela.

Pri tome se mora imati u vidu programsko delovanje Prirode u celini i korekcije koje ona vrši kada razvoj događaja na nekim lokacijama odstupaju od programiranog toka, a ugrožavaju planiranu pri­rod­nu ravnotežu na njima. Mi neznamo granice te tolerancije, ali ne bi smeli sumnjati u njihovo posto­janje. Treba se samo prisetiti stampeda bizona niz litice ili migraciju mrava i skakavaca kada dođe do narušavanja prirodne ravnoteže na njihovoj lokaciji. Rezultat toga je tragičan za taj deo njihove populacije, a o njimu nije održan referendum već je bio posledica pri­rodno nametnutog unutrašnjeg poriva. Bitno je da je pri tome održana prirodna ravnoteža biloških po­javnih oblika na posmatranoj lokaciji. Logično je zaključiti da taj damaklov mač visi nad glavom svake populacije koja u svom ponašanju prekorači tu granicu tolerancije različitu za njihove pojedine vrste. Takva mogućnost je ugrađena u osnovni koncept NMN modela.

3.OCENA NEKIH DOGAĐANJA U BLIŽOJ PROŠLOSTI

Ova ocena odnosi se na bližu prošlost kada se posmatranju Priroda počelo prilaziti ne samo sa religiozne tačke gledišta već se počeo razvijati pristup koji je mogao poneti epitet prirodni. Počelo se sa promenom shvatanja pojava i procesa u kosmičkom okruženju zemlje, a nastavilo se sa sve dub­ljem poznavanju prirodnog okruženja i zakona njegovog ponašanja i delovanja, kojem je bio izložen i homo sapiens. Promene su bile postepene i sadržale su kako materijalno i tehničko ispoljavanje Prirode, tako i njenu nematerijalnu stranu što je kod homo sapiensa predstavljalo promena njegove prirodne svesti.

U narednih nekoliko vekova pojavila se plejada pojedinaca koji su unosili značajne novine u shvatanju Prirode i njenih zakona, često praćene nizom novih tehničkih i tehnoloških rešenja što je označeno kao industrijska revolucija koja je u tom periodu doživela nekoliko kvalitativnih skokova. Zagovarane ideje nisu lako prihvatane, ali su tokom vremena postale nezaobilazni deo stila življenja na zemlji, mada su neki od njihovih zagovrnika platili glavom za svoje stavove. Posmatranjem tog perioda postavlja se pitanje njihove pojave. Ideje koje su zastupali bile su izvan vremena u kojem su živelim, a i genetski nije bilo podloge za njihovu pojavu. Smatram da bi bilo naivno njihovu pojavu pripisati slučaju, pogotovo što su se ti slučajevi ponavljali sve ćešće. Prema NMN modelu njihova pojava i neki slični događaji upućuju na zaključak da bi ona morala biti deo programiranog delovanja mentalnog sistema u sklopu razvoja odnosa tokom ciklusa MET u OP i na zemlji kao delu tog pro­stora. Čitav period do pred kraj 19. veka može se označiti kao period sve organizovanijeg svestranog prosvećivanja većih delova generacija homo sapiensa i podizanja opšteg nivoa življenja na planeti zahvaljujući ostvarenom tehničkom i tehnološkom napretku. Prateća negativna pojava bila je promena svesti dela populacije koja je sve više imala obeležje bezskrupulozne egocentričnosti i borbe za bezobzirno sticanje materijalnih dobara i vlasti pojedinaca i njihovih organizovanih grupa.

Krajem 19. i tokom 20. veka došlo je do promene odnosa posebno pojavom ideja Nikole Tesle i   John Worrell Keely koji su svojim radovima i postignutim rezultatima zašli u do tada nepoznate oblasti delovanja Prirode u kojima se dešavaju procesi i pojave mnogo višeg energetskog nivoa, ne samo u odnosu na stanje zatečeno u to vreme već i do danas postignuto. Smatram da je za bolje razu­me­va­nje njihovog rada neohodno dati jedno dodatno objašnjenje koje proizilazi iz stavova NMN modela. Radi se o tome da na nekom početnom strukturnom nivou odvojeno egzistiraju električna i materijana masa koje se sjedinjuju  tek na atomskom i molekularnom strukturnom nivou. Ta okolnost, uz jedin­stveno važeće prorodnih zakona, znači da se početni sistemi formirani od ovih supstanci ponašaju slično i da su nosioci odvojenih dinamičkih talasnih procesa označenih kao masodinamički i elek­tro­dinamički talasi. Dok se radi o procesima na tom početnom subelementarnom nivou ovi talasi se pobuđuju i prostiru kao samostalni procesi. Zalaskom u atomske i molekularne sisteme i strukture složene od čestica obe ove supstance dolazi do mešanja njihovog delovanja pa se istovremeno u dinamičkim procesima pubuđuju obe vrste ovih talasa (ovde neću ulaziti u detalje njihovih nosilaca, njihovog pobu­đi­vanja i prostiranjam, a oni mogu biti transverzalni i longitudinalni, već ću se samo zadržati na konstataciji da izlaze iz okvira važeće koncepcije po kojoj su fotoni nosioci talasnih procesa). Pri tome se Keely bavio masodinamičkim talasima a Tesla pretežno elektrodinamičkim, uz napomenu da se Keely mogao orijentisati samo na prve dok su se kod Teslinih istraživanja javljali i dodatni maseni efekti.

Poseban značaj tih rezultata bio je što su postizani uz povećano učešće mentalnih struktura u njihovom pobuđivanju i tehničkoj rea­li­za­ciji. Energetski nivo i priroda pratećih procesa bili su takvu da su dobijeni rezultati primani sa neve­ricom pa su čak osporavani, omalovažavani  i skinuti sa spiska naučnih tema interesantnih za dalja naučna istraži­vanja. Suštinski, pak, ove ideje i njihova realizacija predstavljala su značajan kvalitiativni skok u primeni postojećih prirodnih resursa, fizičkih i nefizičkih, čija primena je trebala da omogući anuliranje nepovoljnih efekata primene do tada razvijenih tehničkih i teh­no­loških rešenja praćenih narušavanjem prirodno programirane ravnoteže pojavnih oblika u zemaljskim uslovima i ugrožavanje postojećih ne­ob­novljivih materijalnih i energetski resursa. Ovi pra­teći efekti pretili su da u dužem periodu, ali još uvek u periodu prisutnih generacija homo sapiensa koji se može označiti kao bliža budućnost, one­mo­guće njihov dalji opstanak na zemlji zbog izme­nje­nih opštih ži­votnih uslova i utrošenih materijalnih i energetskih resursa. U oba slučaja radilo se o do tada nepo­znatim energetskim resursima čija primena bi ne samo zamenila postojeće vidove energije već bi uz njihovu primenu do­pri­nela napuštanju postojećih tehnologija i tehničkih rešenja sa profitima koji su proisticali iz njiove primene. Upravo je ova okolnost, koja je upućivala na besplatne i neogra­ničene energetske resurse, bila jedan od motiva zanemarivanja rezultata koje su ova dva nučnika postizala.

Njihovi rezultati verovatno su dobrim delom posledica intuicije ili informacija koje su im bile dostupne preko mentalnih sistema i subsistema zahvaljujući ostvarenim mentalnim vezama sa tim sistemima. Ova mogućnost da se naslutiti iz više izjava Nikole Tesle  za­hvaljujući većoj širini i dubini Teslinih istraživačkih projekata u odnosu na Keely-ja koja je zadirala u suštinske domene Prirode i njenog delovanja sa jedinstvom različitosti nefizičkih i fizičkih veličina i njijhovog delovanja, odnosno jedinstvom duha i materije. Ma koliko su njihova istraživanja i dobijeni rezultati delovali nerealno, pa čak i misterizno, oni su bili realni i objedinjavali su u sebi fizičku i nefizičku ili mentalnu re­alnost sa određenim realnim karakteristikama nosilaca njihovog delovanja. Nepoznavanje te dvo­struke realnosti i dubine subelementarnih struktura bilo je uzrok neshvatanja tih procesa i dobijenih efekata njihovog delovanja. Nažalost, dobar deo toga nepoznavanja prisutan je još uvek u aktuelnoj naučnoj javnosti (barem zvanično zastupanoj). Njeno upoznavanje i barem delimično njenim ovladavanjem cena su ne samo našeg napretka već i opstanka na ovoj planeti, koju će možda neke buduće naše generacije biti u stanju napustiti i naći novu za svoje prebivalište dok se neumitni ciklus MET-a ne završi.

Keely nije dočekao dvadeseti vek pa se ne može govoriti kakvo bi mu ponašanje bilo u tom veku. Interesantno je, međutim, posmatrati ponašanje Tesle u njemu. Njegova javna inovativna delatnost pretežno je vezana za prvih deset-dvadeset godina dvadesetog veka kada su se počeli javljati problemi finansiranja njegovih projekata. Ipak se on i dalje oglašavao o mogućim daljim inovacijama često ne­shvatljivih karakteristika, ali bez nuđenja konkretnih tehničkih rešenja za njih. Iz raspoložive doku­mentacije da se zaključiti da je i dalje bio aktivan. Bilo bi interesantno po­ku­šati odgonetnuti uzroke njegovog povlačenje sa aktivne naučnoistraživačke scene. Može se postaviti više pretpostavki takvog ponašanja. Može se smatrati da je problem finansiranja bio jedan od njih, ali ja bih pošao od stava važećeg naučnog establišmenta, sa jedne strane, ali i visogkog nivoa humanizma u njegovim stavovima i nivoa prirodne svesti koje je ispoljavao u svim svojim nastupima. Dovoljno je pogledati njegovu koncepciju novog svetskog poretka, suprotstavljenog konceptu vladajućih krugova na svet­skoj sceni. To je moralo ostaviti traga na njegovo ponašanje i uzdržanost u upoznavanju javnosti sa rezultatima svojih istraživanja. Pri tome je sigurno bio svestan opasnosti da se ovako visoki ener­get­ski resursi i mogućnosti de­lo­vanja stave na raspolaganje sredini koja još nije postigla odgovarajući nivo prirodne svesti. Već u pr­voj polovini prošlog veka ta se opasnost ispoljavala u sve oštrijem obliku sa tendencijom daljeg porasta. Danas je ona više nego prisutna delimično zahvaljujući i reaktiviranju nekih od Teslinih ideja izvučenih iz arhiva i usmerenih na primenu koju ne bi mogli označiti kao huma­nu i usklađenu sa delovanjem Prirode.

Ova varijanta, ma koliko nekome može izgledati malo verovatna, nalazi određeno uporište u dokumntaciji posvećenoj Nikoli Tesli, ali i u poje­dinim stavovima NMN modela, koji, pored ostalog, mogu poslužiti i za prognozu događanja u bliskoj budućnosti.

Kada je u pitanju ostavština Nikole Tesle treba imati u vidu da je javnosti dostupan samo njen jedan deo. Većim delom su dostupni rezultati eksperimentalnih istraživanja iz prve dve tri dekade njegove aktivnosti. Oni su pretežno bili rezultat negove intuicije i inventivnosti, bez detaljnije teorijske analize prirodne i fizičke podloge na kojoj su ta rešenja počivala. Čak i sam, pored tvrdnje da je otkrio sve tajne zakona Priorde, ipak priznaje da mu je jezgro iz kojeg sve dolazi ostalo nepoznato mada oseća njegovo delovanje. Mi neznamo da li je kasnije daleko od očiju javnosti uspeo da razreši tajnu tog jezgra i da li je ona otišla sa uklonjenim delom negove zaostavštine, ali je činjenica da javnost nema uvid u nju ako postoji. Do povećanog ineresaovanje za Tesline pronalaske je došlo krajem pro­šlog veka ali za sada je utisak da se još uvek radi o ponavljanju njegovih eksperimenata i is­tra­ži­va­nji­ma mogućnosti njihove primene u praksi, sa naglaskom na aspekte te primene kojih se Tesla izgleda počeo pribojavati. Iskreni pobornici Teslinog dela morali bi, pored ponavljanja njegovih eks­pe­ri­men­tal­nih rezultata, pokušati dešifrovati nagoveštene teorijske podloge njegovih patenata koristeći se saz­na­njima stečenim u međuvremenu i odužiti mu se za sve ono što nam je ostavio. Pri tome bi tebalo voditi računa o dve stvari:

1. Rezervi koji je Tesla pokazivao prema teorijama plasiranim početkom prošlog ve­­ka, a koje još uvek predstavljaju suštinu stavova zastupanih od strane zvaničnog naučnog esta­bli­š­menta.

2. Svi rezultati koje je postizao su realni kao i polazne veličine na fizičkom i nefizičkom nivou koje stoje iza njegovih rezultata istraživanja. Prisustvo tih veličina mogu uočiti čak i obični predstavnici homo sapiensa bez visokoumnih teorija, samo na osnovu nekoliko običnih logičnih pitanja i odgovora na njih.

Ako bi se to uspelo to bi, zbog slike suštine Priode na kojoj je Tesla insistirao, bio pravi do­pri­nos sagledavanju njegove veličine, ali i šansa za izbegavanje oštrijeg sukoba sa Prirodom i njenim zakonima.

4.PROGNOZA NEKIH MOGUĆIH DOGAĐANJA U BLISKOJ BUDUĆNOSTI

Ukoliko se navedeni pristup oceni evolucije zemlje i njene sadašnje populacije primeni i na kratko­ročnu prognozu budućeg razvoja može se pretpostaviti da će se on odvijati u sledeća dva pravca:

1. Nastavak tekućeg procesa uspostavljanja novog svetskog poretka sa sve izraženijim raslo­ja­vanjem i društvenih slojeva i smanjenjem brojnosti njihovog nižeg nivoa. U tom procesu sve se više ko­riste mnoge tekovine savremene nauke i, na žalost Tesle, neki od njegovih inovacija posebno u do­menu delovanja specifičnih talasnih područja na biološke pojavno oblike i homo sapiensa. Već je uveliko prisutna primena nehumanih mo­gućnosti farmaceutske industrije, genetskog inženjeringa i genetski modifikovana hrana, koji što zbog nedo­voljne istraženosti, a i planski, mogu ostaviti ozbiljne ožiljke ne samo na generacijama homo sa­pi­ensa već svih bioloških pojavnih oblika. Jedna od njihovih mogućih uticaja čije prisustvo se već uoča­va, je i n­e­ga­tivan uticaj na mentalni sklop ljudi što bi se moglo nazvati njihovom robotizacijom.

Ovakav trend razvoja odnosa na zemlji u dobroj meri ugrožava uspostavljenu prirodnu ravnotežu sa za nas neprocenjivim mogućim negativnim posledicama. On bi se mogao označiti kao rezultat već upostavljenog procesa raslojavanja u društvu i njegovo dalje potenciranje.

2. Drugi pravac bi bio vezan za spremnost i sposobnost Prirode na korektivne mere zbog porasta neus­kla­đenosti odnosa na relaciji homo sapiens – Priroda. Prema navedenom modelu prirode ona ras­polaže mogućnostima za korekciju takvih neusklađenih odnosa. Da pomenim samo neke od njih.

• Na osnovu arheoloških I paleontoloških istraživanja da se zaključiti da je na zemlji bilo poku­ša­ja uspostavljanja više civilizovanih populacija koje su nestajale najverovatinije kroz odgova­rajuće katasrofalne poremećaje na zemljinoj kori ogromnih razmera. Ne treba sumnjati da ovako modelirana Priroda raspolaže sličnim programima korekcionog delovanja i da ti događaji ne moraju uvek biti stohastičke prirode.
• Delovanje mentalnih sistema na promenu prirodne svesti kod sve značajnijeg dela tekućih i narednih generacija homo sapiensa u smislu uspostavljanja prirodnih odnosa između sebe i prema Prirodi, uz odgovarajuće neprihvatanje i odbojnost prema onom što nameću vla­dajuće strukture.
• Povećane inventivnost pojedinaca u smislu razvoja tehnologija i procesa, posebno reciklažnih, kojima bi se ublažili i lečili ožuljci koje ostavljamo na Prirodi.

U okviru ovog drugog pravca mogla bi se očekivati povećana aktivnost na pomenutom dešifrovanu Teslinih stavova često nerazumljivim naučnoj javnosti.

Kroz kakav proces može doći do potrebnih promena u našem globalnom i uzajamnom ponašanju teš­ko je reći, ali može se očekivati da on neći biti nežan imajući u vidu kakve pripremne mere vla­da­juće strukture već obavljaju. Bilo bi lepo kada bi se sve završilo promenom svesti i trans­for­macijom u globalno humano i prirodoljubivo društvo. Samo što ispoljena egocentričnost i bezskrupu­loznost vla­dajući krugova ne deluje ohrabrujuće. Bila bi olakšavajuća okolnost kada bi promena svesti zahvatila i dobar deo populacije prisutne u vladajućim krugovima jer su oni takođe deo te Prirode i izložen delo­vanju prirodnih zakona i uticaja.

Voleo bih da je ova procena, posebno ona koja se odnosi na prvu varijantu bliske budućnosti, bila pogrešna, ali se ne mogu osloboditi određene skepse u odnosu na tu mogućnost. Ipak,možda Priroda ima u rukavu još nekih aduta, što nas ne bi trebalo čuditi. Pitanje je samo VREME.

[L.1] Miloš Abadžić:  Prirodni model prirode – NMN model (u dva toma), izlazi iz štampe tokom 2013 godine, PROMETEJ Beograd.

[L.2] Miloš Abadžić:  Osnovne postavke mogućeg novog modela Prirode, KPV br.18, 08.8.2013

Podelite članak: