Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 286
orthopedic pain management

FILOZOFSKA KOSMOLOGIJA – KNJIGE PROMENE (JI-ĐINGA)

Ustrojstvo kosmosa izraženo heksagramima

Piše mag. Nataša Kostić

Da bi se razumela neraskidiva povezanost između《Knjige promene》i kineske drevne kosmologije, moramo krenuti od analize samog naziva ovog dela. Kao sto je već objašnjeno u prvom delu ovog teksta, pun naziv 《Knjige promene》je 《Promena Zhou-a》. Pored prethodno navedenih značenja, značajno je navesti i kosmoločka znacenja hijeroglifa sadržanih u nazivu 《周易》(《Zhou Yi》):”周”- Zhou je i „nebeska sfera”, dok”易”- Yi (promena) ima višeslojno i bogato značenje. Guo Moruo (1892-1978), poznati moderni kineski književnik, arheolog i proučavalac drevnih spisa, proučavajući zapise o gatanjima mnogo puta je naišao na frazu “易日”- „promena Sunca”, i svaki put je ova fraza bila u vezi sa nebeskim fenomenima i promenama neba. 《Shuowen》, drevno kinesko kosmološko filozofsko delo kaže: „Sunce i Mesec zajedno čine promenu, isto kao Yin i Yang”.《Jicizhuan》, filozofska suština《Promene Zhou-a》kaže: „Kad Sunce zađe, pojavljuje se Mesec, kad Mesec zađe, rađa se Sunce, Sunce i Mesec se smenjuju i rađaju svetlost.” Na osnovu toga možemo zaključiti da “易”- Yi simbolizuje promenu Sunca i Meseca, promenu Yin-a i Yang-a, dok je osnovni uzrok promene Sunca i Meseca, Yin-a i Yang-a kretanje Sunca i Meseca, tj. kretanje neba i kosmosa. Skica „Promene Zhou-a” iz Song dinastije, tzv. skica „Sunca i Meseca koji stvaraju promenu” u potpunosti potvrđuje gore-navedenu definiciju “易”- Yi。Skica „Sunca i Meseca koji stvaraju promenu” (slika 1.) ima strukturu Sunca na vrhu, a Meseca na dnu i naglašava stvaralačku prirodu”易”- Yi. Na osnovu komentara konfučijanaca sadržanih u 《Objašnjenjima promene》, stvaralačka priroda ne zavisi samo od neba, već i od zemlje, zbog čega se kosmologija 《Promene Zhou-a》može nazvati i drevnom kosmologijom neba i zemlje.

Ljudi starine su posmatrali kosmos, i mada je njihovo znanje bilo vrlo ograničeno, ipak su imali i neke pronicljive koncepte. Na kineskom jeziku, vasiona se kaže „宇宙” (yǔzhòu), pri čemu prvi hijeroglif označava prostor, a drugi vreme. Dakle,  „prostor-vreme” je pojam vasione u kineskom umu. Astronom koji je živeo u vreme dinastije istočnog Han-a, Zhang Heng (78.n.e.do 139.n.e.) ovako definiše vasionu: „Prostor označava ono što je bezgranično, a vreme ono što je beskrajno.” Vasiona je, dakle, sinteza prostora i vremena, a kako stara kineska narodna izreka kaže: „gore, dole i 4 strane sveta čine prostor, dok prošlost, sadašnjost i budućnost čine vreme”. Vasiona je celovitost neba i zemlje. Staro-grčki filozof Heraklit smatra da je kosmos večita vatra, dok Kant posmatra kosmos kao jedan sistem koji se stvara i razvija na osnovu određenog kosmičkog zakona. Termin „kosmologija” je staro-grčkog porekla, nastaje kao složenica reči „cosmos – logos”, što u prevodu znači nauka o kosmosu, i u filozofskom smislu predstavlja jednu granu metafizike. Njena oblast proučavanja je: nastanak kosmosa, kosmički zakoni, vreme i prostor, uzročnost, struktura kosmosa itd.

Kada govorimo o kineskoj drevnoj kosmologiji, u《Istoriji Song-a》koja sadrži istorijske zapise iz perioda 420. – 479.god. se kaže: „U stara vremena postojale su tri kosmološke škole mišljenja, prva je zastupala učenje o nebeskoj kupoli , druga učenje „besanih noći”, a treća učenje o armilarnom nebu. Učenje „besanih noći” (nastaje u Periodu Zaraćenih država 475. – 221.god.p.n.e) govori da je nebeski svod beskrajna pneuma (gas), dok su zvezde i nebeska tela, koje se nezavisno kreću nebom, stvorene od svetlucavog gasa. Učenje o armilarnom nebu (takođe nastaje u Periodu Zaraćenih država) smatra da su nebo i zemlja u odnosu kao ljuska i žumance jajeta. Posto ova dva učenja nisu u vezi sa kosmologijom《Promene Zhou-a》, ovaj put se nećemo detaljnije baviti njima. Učenje o nebeskoj kupoli nastaje početkom Zhou dinastije (11. vek p.n.e), a to je vreme kada nastaje i sama《Knjiga promene》. U《Jicizhuan-u》se kaže: „U stara vremena Fu Xi je vladao Podnebesjem, podigavši glavu na gore posmatrao je nebeske pojave, sagnuvši glavu na dole posmatrao je zemaljske zakonitosti, posmatrao je oblike ptica, životinja i vegetacije, izbliza je posmatrao svoje telo, izdaleka stvari i na osnovu svega viđenog stvorio osam trigrama.” Neki jiđingolozi (poput Lu Yang-a koji se paralelno bavi proučavanjem《Promene Zhou-a》i drevne kineske kosmologije) smatraju da je Fu Xi posmatrajući kretanje neba i zemlje razumeo princip promene Yin-a i Yang-a, i na osnovu toga stvorio osam trigrama, učenje o nebeskoj kupoli i lunarni kalendar. Kada uporedimo kosmologiju《Promene Zhou-a》i učenje o nebeskoj kupoli nailazimo na sledeće sličnosti: nebo prekriva zemlju, forma kosmosa je takva da je nebo okruglo, a zemlja četvorougaona. Ovaj princip se vidi i u Transcendentalnoj okruglo-četvorougaonoj skici 64 heksagrama (slika 2.) čiji je stvaralac Shao Yong, jiđingolog koji je živeo u 11. veku n.e. Još jedan istaknuti jiđingolog, Zhu Xi je u 12.veku na sledeći način opisao ovu skicu: „Krug se nalazi spolja i predstalja Yang, kvadrat je u sredini i predstavlja Yin, krug se kreće i zato predstavlja nebo, dok kvadrat miruje i zato predstavlja zemlju”. Unitrašnji četvorougaoni deo skice 64 heksagrama predstavlja prostor u kosmološkom smislu, on prikazuje pravce u prostoru, prirodne fenomene na zemlji, a redosled 64 heksagrama je predodređen prirodnim zakonom promene Yin-a i Yang-a.  Spoljašnji okrugli deo skice 64 heksagrama simbolizuje vreme u kosmološkom smislu, vreme koje je po svojoj suštini ciklične prirode. Smena dana i noći kao i smena godišnjih doba zavise od kružnog kretanja nebeske sfere, kao i od promene Yin-a i Yang-a. U《Jicizhuan-u》se kaže: „Kada zima prođe nastupa leto, kada leto prođe nastupa zima, zime i leta se smenjuju i tako nastaju godine (vreme)”. Analogno《Jicizhuan-u》, učenje o nebeskoj kupoli ističe da promena vremena (dana i noći i 4 godišnja doba) zavisi od toga da li je Sunce uslo ili izašlo iz domena Yina-a tj. Yang-a. Ova skica večito rotira, što se vidi i na osnovu poslednjeg 64.-og heksagrama Weiji čija je simbolika prikazana u 《Xugua》(delu《Objašnjenja promene》koji se bavi redosledom heksagrama) na sledeći način: „Stvari i pojave se ne mogu iscrpsti, zato nema kraja.”

Fu Xi je stvorio kalendar zarad merenja vremena. Lu Yang u knjizi《Jiđingologija i astronomija》daje sledeću definiciju kalendara: „Kalendari su sistemi simbola koji opisuju nebeske fenomene”. Kada direktno upotrebimo heksagrame da bismo izrazili napredovanje i opadanje Yin-a i Yang-a ovakvi heksagrami se nazivaju heksagrami nestajanja i rasta. Kod šest heksagrama rasta ( 复 – Fu, 临 – Lin, 泰 – Tai, 大壮 – Dazhuang, 夬 – Guai, 乾 – Qian ) susrećemo se sa smanjenjem broja Yin linija i povećanjem broja Yang linija, što simbolizuje pobedu Yang energije. Kod šest heksagrama nestajanja ( 姤 – Gou, 遁 – Dun, 否 – Pi, 观 – Guan, 剥 – Bo, 坤 – Kun ) prisutno je smanjenje broja Yang linija i povećanje broja Yin linija odozdo nagore, što predstavlja nadmoć Yin energije. Kada heksagrame nestajanja i rasta povežemo sa određenim mesecima u godini dobijamo 12 lunarnih heksagrama. 12 lunarnih heksagrama predstavljaju drevni kineski lunarni kalendar (Slika 3). Kao što smo već rekli u prethodnom tekstu, u《Promeni Zhou-a》Dao neba i zemlje koristi Yin i Yang kao bitak, „jedan Yin i jedan Yang zajedno čine Dao”, a njena osnovna dijalektika je predstavljena izrazom „kada jedna stvar dostigne krajnost, mora se preokrenuti u svoju suprotnost”. Gore-navedeni lunarni heksagrami u potpunosti ilustruju ove principe.

Fu Xi-jevkalendar i lunarni heksagrami


Slika:
Heksagram Qian koji simbolizuje nebo

Različiti heksagrami opisuju različite nebeske pojave. Heksagram Qian sazdan je od čistog Yang-a, posto se njegov simbol sastoji od šest Yang linija. Wen Yiduo, poznati kineski moderni pisac, detaljno je istražio kosmološko poreklo heksagrama Qian. Heksagram Qian predstavlja nebo, bez obzira na to što se komentari linija ovog heksagrama ne odnose direktno na nebo ili nebeske pojave. Heksagram Qian u celini simbolizuje zmaja u šest različitih pozicija. Gospodin Wen Yiduo smatra da ovaj zmaj ustvari predstavlja kineskog nebeskog zmaja tj. Zelenog zmaja istočne palate (slika 5.) koji je jedan od 4 kvadranta u podeli kineskog zvezdanog neba. Na osnovu drevnih astronomskih spisa (《Zvezdani kanon》,《Efemeride Tang Kaiyuan-a》,《Istorijski zapisi·Knjiga astronoma》itd.), postoji  jedna zvezda koja se naziva Nebesko polje (天田星). U kineskom astronomskom sistemu 28 lunarnih kuća, ova zvezda je ustvari jedna od 2 zvezde koje pripadaju levom rogu Zelenog zmaja istočne palate. Obzirom da se kineski i zapadni sistem sazvežđa potpuno razlikuju, na zapadu se zvezda Nebeskog polja naziva Spica i predstavlja jednu od 20 najsjajnijih zvezda na nebeskoj sferi. „Zmaj se pojavljuje u polju” (”见龙在田”), tekst je druge linije heksagrama Qian – devetke na drugom mestu. Wen Yiduo pretpostavlja da se „polje” (”田”) u tekstu druge linije heksagrama Qian odnosi na zvezdu Nebeskog polja. „Zmaj se pojavljuje u polju” govori da se u vreme prolećnog ekvinocija uveče kuća Roga (gde se nalazi zvezda Nebeskog polja tj. Spica) uzdiže iznad istočne linije horizonta i da postaje vidljiva. Na osnovu toga se vidi da se devetka na prvom mestu (tj. prva linija predstavljena devetkom) čiji tekst govori o „skrivenom zmaju”, verovatno odnosi na zimski period, kada se sazvežđe Zelenog zmaja još uvek nalazi ispod linije horizonta, i zato je „skriven”, tj. ne može se videti. 《Shuowen》navodi: „Zmaj…se u vreme prolećnog ekvinocija penje na nebo, dok se u vreme jesenjeg ekvinocija sakriva u ambis”. Kada dođe vreme jesenjeg ekvinocija, telo zmaja (kuća Grudi i kuća Srca Zelenog zmaja) usled kretanja neba već doseže zapadnu liniju horizonta, i kao da se priprema da uskoči i sakrije se u ambis, a ovakva nebeska pojava u potpunosti odgovara opisu devetke na četvrtom mestu u heksagramu Qian, čiji tekst kaže: „(Zmaj) okleva da uskoči u ambis”. Dakle, skakanje zmaja u ambis simbolizuje vreme jesenjeg ekvinocija. Pošto tokom proleća i leta sazvežđe Zelenog zmaja boravi na vidljivom delu neba to znači da prolećem, letom, nebeskim prostranstvom, zmajem i heksagramom Qian upravlja Yang energija. Tokom jeseni i zime Zeleni zmaj je sakriven duboko u ambisu, dakle u mraku, to znači da je u jesen i zimu dominantna Yin energija. Da se putem simbola prikazuje promena Yin i Yang energije, to je najistaknutija osobina《Promene Zhou-a》, a istovremeno to je karakteristično i za kinesku drevnu kosmologiju.

Komentar devetke na trećem mestu 30.-tog heksagrama Li 离 objašnjava da “Li prikazuje popodnevno Sunce…”. Li je prikaz Sunca koje se na nebeskom prostranstvu više priklonilo zapadu. U《Shuogua》se kaže: „Kun predstavlja Zemlju, Kan Mesec, a Li Sunce”. U《Promeni Zhou-a》se veliki značaj pridaje nebeskim pojavama, a heksagram Li očigledno predstavlja Sunce i leto tj. energiju Yang. Sunce se na kineskom jeziku kaže „Taiyang” tj. veliki Yang.

Neki od heksagrama se bave fenomenima vezanim za Mesec, kao na primer deveti heksagram Xiaoxu, 54.-ti heksagram Guimei i 61.-vi heksagram Zhongfu, svi oni ističu značaj pojave „yuejiwang” – Mesečeve treće četvrti. Mesečeva treća četvrt se odnosi na period od punog Meseca do početka poslednje četvrti Meseca. Za drevne Kineze pun Mesec je pojava od izuzetnog značaja, zato što se pomračenje Meseca, naravno, uvek dešava u vreme punog Meseca. Od najdrevnijih dana pomračenje Meseca za Kineze pretskazuje zlo, iz tog razloga u ovim heksagramima se navode dani nakon punog Meseca. U kineskoj tradiciji treća četvrt Meseca predstavlja srećne dane za žene, pošto žene nose energiju Yin-a, dok su nesrećni za muškarce koji su nosioci Yang energije. Mesec prirodno nosi energiju Yin-a i zato je drugi naziv za Mesec Taiyin tj. Veliki Yin. Osim Sunca i Meseca, komentari heksagrama i linija u《Knjizi promene》opisuju i različita sazvežđa, pre svega sedam zvezda Velikog medveda, druge astronomske pojave, kao i razne atmosferske fenomene.

Poznati svetski jiđingolog i astronom, gospodin Liu Zihua# posredstvom nastanka i razvoja osam trigrama objašnjava nastanak kosmosa. On smatra da je prvobitna faza evolucije kosmosa 无极 – Wuji tj. beskraj, nebiće (nebitak), a to je jedna faza postojanja kosmosa koja je drevnija i od samog haosa. Slika Wuji-a izgleda kao jedan krug 〇. Iz praznog i bezgraničnog Wuji-ja direktno nastaje 太极 – Taiji tj. apsolut ili biće (bitak), drugim rečima, Wuji je koren Taiji-a. Ništavilo Wuji-ja se deli na dva dela i nastaje Taiji. „Stoga《Knjiga promene》govori o Tai Ji-u# koji rađa dva principa. Dva principa rađaju 4 kvadranta. 4 kvadranta rađa 8 trigrama.”#

Spiralni oblik Taiji-a veoma podseća na oblike zvezdanih maglina i galaksija kakvi su poznati savremenoj astronomiji. Međutim, savremeni astronomi do ovakvih otkrića dolaze uz pomoć najmodernijih teleskopa, a kako su drevni kineski mislioci mogli sve to znati? O ovom pitanju vredi razmišljati i diskutovati! Kada govori o poreklu planeta, Liu Zihua objašnjava da energija Yang-a formira zvezde, samim tim i Sunce, a Sunce rađa planete. To lako vidimo i na osnovu hijeroglifa “星”- xing koji označava „nebesko telo, (planetu ili zvezdu)”. U gornjem delu ovog hijeroglifa predstavljeno je Sunce koje je i simbol Yang-a, dok njegov donji deo predstavlja „rađanje”, zvezde se rađaju iz energije Yang-a, a planete nastaju od Sunca.

Liu Zihua povezuje osam trigrama sa različitim planetama. Drevna kineska astronomija Sunce, Mesec i 5 planeta (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn) zajednički naziva „sedam vladara”. Ovde još samo fali Zemlja da bi se kompletirao ovaj kosmički oktet, a značaj Zemlje niko ne može da porekne. Liu Zihua povezuje gore-navedeni citat iz《Shuogua》- „Kun predstavlja Zemlju, Kan Mesec, a Li Sunce”, osnovne karakteristike 5 planeta, kao i《Fuxi-jevu transcendentalnu skicu 8 trigrama》i u rezultatu dobija sledeće: Qian je Saturn, Dui je Mars, Zhen je Jupiter, Xun odgovara Veneri, dok Gen predstavlja Merkur. Odavde proizilazi da je skica 8 trigrama zapravo najstarija nebeska mapa još iz vremena Fuxi-ja, dakle stara oko 5000. godina!

Osnova kineske filozofije je《Knjiga promene》, dok je osnova《Knjige promene》posmatranje prirode i nebeskih pojava. Drevni kineski mudraci posmatrali su nebeske pojave i na osnovu njih crtali trigrame i heksagrame. Meng Kang, kineski mislilac koji je živeo u 3.veku n.e. (tj. u periodu tri kraljevstva), je svojevremeno napisao da se esencija pet tada poznatih planeta rasula u 64 promene, sa čime se potpuno slaže i savremeni jiđingolog profesor Wu Enpu, koji je čak uspeo da kroz kosmičke pojave u potpunosti objasni 14 heksagrama. Heksagrami i linije heksagrama su simboli kojima se prikazuju Sunce, Mesec i zvezde, oni predstavljaju merenje i zapisivanje kosmičkih pojava u vremenu. Komentari heksagrama i linija naglašavaju smisaonu povezanost nebeskih fenomena i ljudskih aktivnosti.

Literatura:

郑文光、席泽宗:《中国历史上的宇宙理论》,北京:人民出版社,1975 年版。(„Kineske kosmološke teorije kroz istoriju”)

《天文志》 (史记至晋书),《历代天文律历等志汇编》(第一册,第一部分) ,北京:中华书局编辑部,1975年版。(”Astronomski zapisi”)

高亨:《周易古经今注》,北京:中华书局,1987年版。
(„Savremeni komentari drevnog kanona Knjige promene”)

金景芳:《学易四种》,长春:吉林文史出版社,1987年版。
(„Četiri predavanja o Yi Jing-u”)

乌恩溥:《周易–古代中国的世界图示》,长春:吉林文史出版社,1988年版。(„Promena Zhou-a – drevna kineska slika sveta”)

张善文:《周易辞典》,上海:上海古籍出版社,1992年版。
(„Rečnik Promene Zhou-a”)

郑万耕:《算命透视》,北京:科学普及出版社,1997年版。
(„O proricanju sudbine”)

冯契:《哲学大辞典》,上海:上海辞书出版社,2001年版。
(„Veliki filozofski rečnik”)

卢央:《易学与天文学》(易学智慧丛书,朱伯崑主编),北京:中国书店,  2003 年版。(„Jiđingologija i astronomija”)

张岱年:《中国哲学史方法论发凡》,北京:中华书局,2003年版。(„Metodologija kineske istorije filozofije”)

李尚信、施维:《周易图释经典》,成都:巴蜀书社,2004年版。(„Slikovni  rečnik Promene Zhou-a”)

谢宝笙:《周易智慧–宇宙的模型》,广州:花城出版社,2005年版。(„Mudrost Promene Zhou-a – model kosmosa”)

蔡尚思主编:《十家论易》,上海:上海人民出版社,2006年版。(„Deset mislilaca tumači promenu”)

余敦康:《周易现代解读》,北京:华夏出版社,2006年版。(„Moderno tumačenje Promene Zhou-a”)

刘大钧、林忠军:《〈周易〉经传白话解》,上海:上海古籍出版社,2006年版。
(„Shvatanje kanona i objašnjenja Promene Zhou-a na savremenom kineskom jeziku”)

吴辛丑:《周易讲读》,上海:华东师范大学出版社,2007年版。
(„Tumačenje Promene Zhou-a”)

冯友兰:《中国哲学简史》,天津:天津社会科学院出版社,2007年版。
(„Kratka istorija kineske filozofije”)

黎成龙:《〈易经〉宇宙探秘–〈易经〉与当代科学的故事》,《太空探索》,2008/09年。
(„Istraživanje tajni kosmosa u Knjizi promene – Priča o Knjizi promene i savremenoj nauci”)

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar