Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

Jedinstvo materije i duha

Duh, duša, svest i telo – koherentne vibracije Bivstva

SRDipl. inž. Goran Marjanović: …Svest  i duša se nikad ne mogu dvojiti, dok se telo može odvojiti i od duše i od svesti. I obrnuto. Duša, koja je večna, i svest, koja je beskrajna, su isprepletene, uzajamno se dopunjuju i egzistiraju zajedno. One imaju zajednički izvor, a to je život, večni život. Duša ispoljava svoju božanstvenost putem svesti, …

Sveta geometrija je geometrija oblika i proporcija zasnovanih na fibonačijevom nizu, zlatnom preseku, broju pi i drugim brojevima naročitih osobina utkanih u strukturu Kosmosa i Prirode uopšte. Po mom mišljenju i dosadašnjim istraživanjima, takve strukture (piramidalne građevine, crkve , hramovi …) iskazuju ”rezonantne” osobine, tj. neku vrstu afirmativno-konstruktivnih svojstava u odnosu na suptilno-energetske tokove /5/.

Imajući u vidu strukturu Realnosti kakvu podrazumeva Model KGE /1/, ista energetska suštastvenost – neki konkretan Stabilan objekat (npr. galaksija, planeta, čovek, elektron, foton, misao…) – može biti iskazan u čestičnoj ili talasnoj “formi” egzistencije materije ali, takođe, i u svom – materijalno-inverznom – odnosno “duhovnom” obliku o čemu smo pisali u tekstu ”Korelativnost prostornih i vremenskih bića” /2/. Prema tome, svaki «materijalno-prostorni» entitet uvek ima i svog “duhovno-vremenskog” dvojnika, tj. svoju “ogledalsku, misaonu sliku” ili duhovnu (suptilno-energetsku) formu određenog nivoa svesnosti kao svoju “prostorno-vremensku” – inverziju. I obrnuto. Svakom duhovnom fenomenu temporalnog karaktera odgovara neki materijalno – prostorni entitet. I to je ”opis” strukture Realnosti (odnosno ”Jedinstva” u terminologiji Modela) prostor-vreme-materije. Obzirom da Model podrazumeva višedimenzionalnost i hologramsko-fraktalnu formu te strukture, Realnost mora biti identična i u svakom elementu svoje sadržine. Drugim rečima – sastav i ustrojstvo svakog Stabilnog objekta kao elementa strukture Jedinstva mora biti analogan i zasnovan na građi celine čija forma se ”preslikava” u sve elemente strukture. Dakle, kao što Realnost, kao celinu, čini Jedinstvo njenog materijalno-duhovnog sadržaja, to važi i za svaki Stabilan objekat jedinstva, proizvoljnog nivoa kvantiranosti, odnosno gustine ”energije” (za supstancijalne oblike egzistencije to je i mehanička gustina) ili ”denziteta” u metafizičko-ezoterijskoj terminologiji.

Najosnovnije postavke Modela iznete još pre dvadesetak godina – u punoj su saglasnosti sa ovim principima. Naime, dilemu: ”čestica ili talas”, nauka je odavno razrešila kao “čestica i talas” – ali više deklarativno jer “most” između čestice i talasa nikada nije “izgrađen”. Naš Model je sasvim određen i jasan. Prema njegovim postavkama ne postoji “jedno energetsko stanje” koje se može, u zavisnosti od uslova (okoline) iskazivati na dva različita “načina”, tj. kao dva različita “objekta”, čestica ili talas (dualizam svetlosti npr.), pri čemu objekat može biti jedno ili drugo iskazujući tako svoju dualističku prirodu, kao što to važi prema klasično naučnom tumačenju. Nasuprot tome, tvrdimo da postoji JEDAN (stabilan) OBJEKAT, čestica-talas, koji može imati DVA kvalitativno RAZLIČITA ENERGETSKA STANJA, pri čemu za posmatrača tog JEDNOG ISTOG objekta, koji je po strukturi čestica-talas, on može biti manifestovan kao čestica(talas) ili talas(čestica) što zavisi od njegovog energetskog stanja i stanja njegove okoline, odnosno lokalne sredine i u smislu specijalne i u smislu opšte teorije relativnosti !

Energetska “višeslojnost” materijalnog sveta uopšte, pa i ljudskog tela, je neosporna s obzirom da je ono sačinjeno od različitih organa, tkiva i ćelija, koje čine odgovarajući klasteri molekula i molekuli, zatim atomi koji su opet svet za sebe sazdan od nuklearnih čestica, protona, elektrona,…, a ove opet čine još sitnije “opeke” tog nuklearnog sveta, tzv. “kvarkovi” i drugi egzotični objekti kvantne fizike. Opisani “put” u “dubinu” materije, u smeru ka “sitnosti” supstance, za klasičnu nauku završava se na nivou tzv. “Plankove konstante” koja svojim vrednostima prostor, vreme, energija parametara /3/ predstavlja granicu Realnosti sveta u kojem živimo, opisane postojećim naučnim teorijama. Drugo ograničenje u spoznavanju (više) Realnosti je tzv. “Luksonski zid” Isaka Asimova, odnosno brzina svetlosti kao ključna teorema teorije relativnosti Alberta Ajnštajna, po kojoj ni jedan objekat sa realnom masom mirovanja ne može dostići tu brzinu … Uvođenjem male korekcije u tumačenju pojma najveće moguće brzine u prirodi koja figuriše u tzv. “Lorentzovim transformacijama”, moguće je preskočiti pomenute barijere i zaviriti u najdublje “stratume” više Realnosti bez izmene teorijskih i/ili merenih vrednosti, bez narušavanja bilo koje postavke važećih teorija. Šta više, sve veličine koje savremena fizika opisuje kao virtuelno – imaginarne, postaju realne kao i čitav jedan “novi” (“nematerijalni”, “duhovni”) svet, inverzan postojećem, za koji svi znamo da postoji, ali ga nauka svrstava u domen metafizike ili čak ezoterije. Na taj način, sa aspekta Modela KGE, put u “sitnost” iz oblasti makro, preko mikro svemira, možemo nastaviti i kroz oblast hipersvemira (IV kvadrant KGE) koji obuhvata objekte iz duhovnog aspekta naše realnosti, odnosno razne nivoe svesnosti ili – kako to opisuju razne kosmogonije, “Loke” (Upanišadska) ili svetove viših dimenzija (Daskalosova), odnosno “denziteta” (gustine).

“Kako gore, tako i dole”, reče odavno Tot Atlantiđanin, Hermes Trismegistos, gospodar misterija, čuvar zapisa, moćni kralj,…, “što na nebu, to i na zemlji”,  tvrdili su i poneki grčki filozofi – a naš Model govori to isto: “Univerzum-objekat” je zapravo ogledalska slika istog “Misao-objekta”, odnosno “Prakriti” je samo korpuskularna forma “Puruše” … I obrnuto …

piramida 0Neprihvatanje realnog postojanja nematerijalnih fenomena kao što su to npr. “duh” i “duša” od strane konvencionalnih fizičara zaista je razumljivo. Ipak, mi ćemo u nastavku teksta pokazati da je vibracija frekvencije 6.8 Hz, te “najkorisnije frekvencije na Zemlji” registrovana u piramidi u Gizi – samo “opozitna” energetska interpretacija fenomena duše, čija masa, prema merenjima američkog lekara Dankana Mekdugala, iznosi 21 gram /4/ !

Svet u kojem živimo ispunjen je raznim vrstama vibracija širokog spektra frekvencija. Zahvaljujući svojim čulima, neke od njih vidimo (svetlost, optički spektar EMT) ili čujemo (zvuk, mehanički talasi čujnog opsega) – a neke samo osećamo (toplota). Međutim, mnogo je više onih koji su izvan naše sposobnosti percepcije kao što su gama zraci, ultraljubičasta i infracrvena svetlost, elektromagnetni talasi radio i televizijskih frekvencija, ultra i infra zvuk itd. U stvari, prema drevnim, vedskim tekstovima – ovaj naš Univerzum je manifestacija nastala delovanjem vibracija (odgovarajućeg supstrata) koje izazivaju transformaciju duhovnih u materijalne entitete, tj suptilno-energetskih formi u materijalne objekte (talasne i/ili čestične prirode). I sve ove frekvencije, čujne i nečujne, vidljive i nevidljive, one koje osećamo ili ne,…, utiču na nas na mnogo načina. Na primer , možemo da čujemo umirujuću ili iritirajuću muziku, možemo biti izloženi buci u saobraćaju ali i nečujnim zvucima iz neke fabrike ili elektromagnetnom zračenju niza uređaja kojima smo okruženi – čije delovanje može biti korisno ali i pogubno za naše zdravlje, iako ih ne osećamo …

Šta više, određene supstance, a samim tim i odgovarajuće frekvencije, mogu delovati vrlo smirujuće ili uznemirujuće za naše telo i naš um, ali – mogu imati i tendenciju “sniženja” svesnosti našeg uma čineći da budemo više skloni nižim modovima mišljenja i tendenciji favorizovanja samo najnižih strasti i zadovoljenju isključivo čulnih želja. Na taj način, potiskivanjem inventivnog i slabljenjem kreativnog mišljenja, svesno življenje Čoveka (P.D.Uspenski / Gurđijev), postaje bliže instiktivnom, čime sami sebe – najkreativnije bića Kosmosa – degradiramo do životinjskog, Čoveku apsolutno neprimerenog nivoa!

Učenja o uticaju vibracija na ljude i uopšte – na materijalne i “ne-materijalne” objekte postoji hiljadama godina i mogu se naći u drevnim vedskim tekstovima Indije. U njima se objašnjava korišćenje određenih reči (niza tonova), “mantri”, koje su korišćene u raznim ritualima da bi ostvarili željene rezultate: izmena vremenskih prilika, uticaj na rast i razvoj živih bića, pa čak i uticaj na neživu materiju, menjajući joj čak i mehanička svojstva, čvrstinu, težinu itd. Određene vrste vibracija korišćene su i kao oružje, a posebna učenja govore o mogućnostima korišćenja odgovarajućih vibracija za dovođenje svesti do viših nivoa percepcije i ulaženje u “duhovnu Stvarnost”. Nekada su u te svrhe upotrebljavane razne forme mehaničkih vibracija (ples, bubanj, glas,…) a danas delovanje elektromagnetnih talasa odgovarajućih frekvencija (tzv. “Šumanov spektar” npr).

Mnogo je zapisa i arheoloških nalaza koji nam svedoče da su drevni narodi imali vrlo visoka tehnička znanja i spoznaje koje su, tokom vekova, nekako zagubljene i još uvek izmiču savremenom čoveku. Između ostalog, poznavali su važnost frekvencija i mogućnost njihovog korišćenja za dostizanje mirnog stanja uma kao ključni uslov za dosezanje viših stanja svesti i percepciju duhovne stvarnosti. U “Hatha yogi”, npr., primenjuje se kontrolisano stabilno disanje (ljuljaška, klatno,…) kao princip i sredstvo za harmonizaciju i usklađivanje električnih impulsa tela i otkucaja srca (rezonantnost elektro-dinamičkih vibracija) čime se omogućuje dostizanje određene vibracije uma i ulazak u tzv. “alfa stanje” – viši nivo svesnosti i mogućnosti percepcije duhovnog sveta. Čovek se posmatra kao materijalno-duhovni holistički sistem jedinstva telo-duh čija uloga nije samo “provođenje” i apsorpcija dobro izbalansiranih vibracija nego i njihovo generisanje pri čemu telo i um stvaraju svoju atmosferu (uslove), nezavisne od stanja okoline, u kojoj mogu nastaviti svoj dalji, viši, duhovni razvoj. Pored specifičnih rituala, određenih fizičkih vežbi, upotrebe molitve, mantre itd., lakšem dostizanju viših stanja svesnosti i ulazak u nivo realnosti izvan običnog čulnog opažanja mogu doprineti piramidalni i sakralni objekti, građeni u skladu sa principima višedimenzionalne rezonantnosti – efekta, po svemu sudeći, dobro poznatog drevnim narodima. O mogućem uticaju prirodnih i veštačkih objekata, čiji su oblik i struktura vrlo specifični i zasnovani na opštekosmičkim principima višedimenzionalne rezonantnosti, tako da predstavljaju rezonatore i koncentratore suptilno energetskih tokova, pisao sam u tekstu /5/. Savremena varijanta takvih struktura sličnih svojstava i načina delovanja su tzv. “Kozirjevljeva ogledala”, o čemu ćemo govoriti u sledećem delu. Ogledalo N.A. Kozirjevaje jednostavna naprava, najčešće od aluminijumskog lima savijenog u vidu spirale – poput kućice puža, i patentiran je u Rusiji za korekciju psihičkih stanja čoveka. Eksperimentalno je utvrđeno emotivno pražnjenje osoba koje uđu u središte “ogledala” i njegovo afirmativno delovanje na sposobnost telepatije, prekognicije, vidovitosti, kao i da ono omogućuje prodor u “druge dimenzije”, tj. nelokalna vremenska putovanja …

I savremena istraživanja ukazuju na nesumnjivu mogućnost uticaja materijalnih objekata na svest i svesnost čoveka ali – dok je svest naučno prihvatljiv termin (iako ne sasvim demistifikovan i preciziran) – duša je, iako neodvojiva od svesti, “nematerijalni”, duhovni, entitet i kao takav – pojam definisan uglavnom u verskim tradicijama, odnosno religijski obojenim koncepcijama mišljenja.

U svim Svetim knjigama postoje tvrdnje o postojanju duše, ali čovek veruje samo u ono što vidi. Uvek se traži bilo kakav materijalni, empirijski dokaz, jer je svakom čoveku teško da poveruje u nešto što ne može videti fizičkim očima i/ili izmeriti nekim instrumentom. Ipak, vremena se menjaju i sada smo ušli u vremenski period koji se po mnogo čemu razlikuje od svih dosadašnjih u istoriji čovečanstva. Stvari se menjaju velikom brzinom i sve ono što nam je bilo nepoznato, sakriveno – sada se pokazuje, polako isplivava na površinu i postaje mnogo jasnije, a time i prihvatljivije. Konačno, sada je svima postalo kristalno jasno, dakle i nesumnjivo – da je naša Svest ključ u kreiranju naše stvarnosti, baš kao što i svesnost civilizacije predefiniše njenu “sudbinu”…

Svest /wiki/ je u najopštijem značenju: sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja (oseti, opažaji, sećanja, mišljenje, predstave, asocijacije, osećanja, potrebe i sl.) koje smo u stanju neposredno da opazimo introspekcijom i relativno jasno opišemo ili na drugi način izrazimo. Sistem uverenja, stavova, vrednosti i znanja, nastao pod uticajem tradicije i sociokulturnih činilaca, koji pripada jednom kolektivu, društvu ili društvenom sloju. Predstavlja stečena znanja i navike, usvojene vrednosti, stavove i uverenja o nekoj pojavi. Možemo reći da je ova definicija svesti samo preliminarna kao opšteprihvaćena, jer se i dalje vode sporovi na tu temu kao što raste i interesovanje za pitanja o svesti.

Duša je eteričan entitet, ono što čini život, princip života, znak života, ono što se samo sobom pokreće i predstavlja posebnu snagu, koja ima svoj izvor u Bogu. Sastoji se od vrednosti koje ostvaruje svest, u svakoj otelovljenoj manifestaciji.

Svest i duša se nikad ne mogu odvojiti, dok se telo može odvojiti i od duše i od svesti. I obrnuto. Duša, koja je večna, i svest, koja je beskrajna, su isprepletene, uzajamno se dopunjuju i egzistiraju zajedno. One imaju zajednički izvor, a to je život, večni život. Duša ispoljava svoju božanstvenost putem svesti, a svest ispoljava svoju sveprožimajuću tišinu putem duše. Prema našem Modelu, makrosvemir je deo Realnosti u kojoj je prostor kontinuiran a vreme diskretno, dok je u mikrosvemiru obrnuto: vreme je kontinuum a prostor je diskontinualan /6/. S obzirom na to, duša se može shvatiti više kao temporalno-nematerijalan supstrat – a svest kao prostorno-materijalna kategorija.

Duh je oblik svesti, takođe nematerijalna forma suptilno-energetskog supstrata čija su struktura i oblik egzistencije ispod nivoa permanentnosti tzv. «materijalnog» sveta koji poznajemo. Čoveku daje sposobnost interakcije sa Bogom. Duša je čovekov «horizontalni» pogled na svet, njegovim «unutrašnjimvidom» usmerenim prema oblasti zemaljskog bitisanja u svim njegovim mnogostrukim aspektima. Duh je čovekov «vertikalan» pogled na Boga, «unutrašnjim očima» duše, usmerenimpremavečnosti. Bitno je da shvatimo da oboje upućuju na nematerijalni deo čoveka, ali se samo “duh” odnosi na čovekovu interakciju sa Bogom dok se “Duša” odnosi na čovekovo «kretanje» u svetu, i materijalnom i nematerijalnom. Obzirom da je Duh – apstraktno, duhovno, ne-individualna kategorija, a Duša naše večito individualno ja – simbolički rečeno, ona je poput nekog „tela“ Duha, njegovo «sažimanje», «zgušnjavanje» odnosno individualizacija u telesnom.

«Duh je u duši, duša u telu, telo u svetu. Duh je pokretač duše, duša je pokretač tela, a telo je pokretač drugih tela. Kakav je duh, onakvi i pokreti duše; kakva je duša, onakvi i pokreti tela. Dobar duh pokreće dušu na dobro, i telo ispunjava volju duše. Zao duh pokreće dušu na zlo; i opet telo ispunjava volju duše. Čoveče i sine čovečiji, neka ti Bog ispuni dušu Svojim Duhom. Jer te je Stvoritelj tvoj i stvorio za to, da se ispuniš Njegovim Duhom, te da bi kroz taj Duh i u tome Duhu bio jedno sa Njim i sa svima čedima Njegovim na nebesima i na zemlji. Znaj i upamti, čoveče i sine čovečiji, čijim si duhom ispunjen, jedno si sa njim: ako Duhom Božijim – jedno si sa Bogom, ako li duhom zla – jedno si sa paklenim protivnikom Boga i Oca tvojega.”

Sv. NikolajVelimirović, Azbukaistine.

Mudre poruke Vladike Nikolaja – iako izmiču mogućnosti naučne argumentacije, toliko su jednostavne i jasne da ih naprosto «osećamo» kao Istinu. Ipak, «Novo doba», taj dugo očekivani 21. vek doneo nam je i veće tehničke mogućnosti – između ostalog i MOGUĆNOST SNIMANJA LJUDSKE DUŠE !

Iako prethodna rečenica zvuči naprosto neverovatno – snimci ljudskog duha postali su eksperimentalna realnost, transformišući naučnu fantastiku u fantastičnu nauku!

Ruskinaučnik, KonstantinKorotkov /7/, upraviteljInstitutazafizikuuSanktPetersburgu, nedavno je u svojoj laboratoriji snimio čovekovo telo u trenutku smrti. Do sada smose čudili neobičnim iskustvima izlaska iz tela tokom kliničke smrti, pričama o astralnim putovanjima i sličnim, a sada – naslikama možemo jasno videti trenutak kada«duša» napušta fizičko telo.

 

gogo sl11

Dr.KonstantinKorotkovtvrdi da ovi NEVEROVATNI SNIMCI LJUDSKE DUŠE prikazuju tačan trenutak smrti pacijenta i proces u kojem ljudskiduh (plavaboja) napuštanjegovo telo (crvenaboja).

Fotografija je napravljena posebnom metodom snimanja, tzv. GDV tehnikom, zapravo usavršenim oblikom ”Kirlijanovefotografije”. Ovu metod snimanja bio-polja potvrdilo je i Ministarstvo zdravlje Ruske federacijei koristi se kao tehnika za dijagnosticiranje bolesti. Dr. Korotkov kaže da energija koja napušta telo u trenutku smrti može biti duša, odnosno životna sila koja najpre napušta trup i glavu, a na kraju srce i polne organe.

Iako su ova istraživanja još u početnoj fazi, od njih se očekuje mnogo. Sistem snimanja bio-energetskih polja dr. Korotkova može se koristiti u širokom spektru posmatranja energetskog disbalansa, kako onog u telu, tako i onog u prostoru. Više je nego interesantna tvrdnja dr. Korotkova da promenom naših misli menjamo i energiju u prostoru. Obzirom da je ona u punoj saglasnosti sa ezoterijskim iskustvima, trebalo bi zaista obratiti punu pažnju svojim mislima i naravno rečima i delima koja su njihov rezultat. ”Kakve su ti misli, takav ti je i život”, poznata je poruka oca Tadeja. No – činjenica jeste, sada već i eksperimentalno verifikovana, da su naše, i uopšte ljudske, misli gradivni elementi kojima kreiramo svoj subjektivni svet, svoju realnost, ali i svet u širem smislu. I zato – neka u našim glavama ubuduće ”stanuju” samo pozitivne misli, jer ćemo tako – već od danas – graditi bolji svet !

Sve što možemo reći je – bravo za savremenu nauku! Ipak, ni znanja starih naroda nisu bila manje značajna. Naprotiv! S obzirom da Model KGE obuhvata sve moguće oblike egzistencije, nudeći nam ujedno i mogućnost njihovog poređenja, pogledajmo sada nešto vrlo interesantno.

Ipak, ni znanja starih naroda nisu bila manje značajna. Naprotiv! S obzirom da Model KGE obuhvata sve moguće oblike egzistencije, nudeći nam ujedno i mogućnost njihovog poređenja, pogledajmo sada nešto vrlo interesantno.

Poznato je da ljudski mozak tokom svojih aktivnosti proizvodi četiri osnovne vrste moždanih talasa koji se registruju pomoću EEG očitavanja /8/. Svaka vrsta moždanog talasa prati određena mentalna stanja:

– Beta talasi (13 – 30 Hz). Reprezentuju najintenzivnije stanje budnosti. Rezultat su povećane mentalne aktivnosti. Karakterišu maksimalnu snagu uma, aktivnost svih pet čula i intenzivno logičko razmišljanje. Fokusiranost prema spoljašnjem svetu.

– Alfa talasi (8 – 12 Hz) Ukazuju na opušteno, meditativno, stanje uma. Stanje opuštene budnosti, dobro za inspiraciju, brzo učenje i pamćenje činjenica. U ovom stanju uključuju se unutrašnje “antene” i omogućuju posebne senzacije, vizije, genijalne ideje, visoko kreativno stvaranje neverovatnog. Fokusiranost ka unutrašnjem svetu.

– Teta talasi (4 – 8 Hz) Stanje duboke meditacije. Promišljanje uma unutar sebe, življenje u mašti. Stanje visoke mentalne koncentracije. Magični um. Interne slike / vizualizacija. Intuicija, unutrašnje vođenje. Pristup oblasti nesvesnog. Sanjanje.

– Delta talasi (0,5 – 4 Hz) Stanje duboke opuštenosti. Duboki san bez snova. Stanje jedinstva, celine bića. Ulaženje u dubinu ličnosti. Što su niže frekvencije moždanih talasa to više ulazimo u podsvest.

Istraživanja su pokazala da čovek može dostići određena mentalna stanja i svojom voljom, pogotovo ukoliko su ona podržana stimulisanjem mozga odgovarajućim frekvencijama. Eksperimenti u kojima je ispitivan uticaj EM talasa na mentalna stanja čoveka su pokazala da frekvencije ispod sedam herca izazivaju opšti osećaj opuštenosti i blagostanja. Najdelotvornija frekvencija u tom smislu je frekvencija od 6.8 Hz.

Kao kuriozitet navodimo činjenicu da je piramida u Gizi prožeta baš tom, blagotvornom, frekvencijom, konstantne vrednosti od 6,8 herca koja struji kroz nju /9/. Iako su istraživači temeljno proučavali to zračenje, nisu uspeli da otkriju odakle ono dolazi, niti razlog njegovog postojanja. Ovo govori u prilog ideji po kojoj su drevni narodi poznavali važnost vibracija i znali za mogućnosti korišćenja određenih frekvencija u cilju dostizanja mirnog stanja uma, ulazak u viša stanja svesti i percepciju duhovne stvarnosti kao sastavni deo (više) Realnosti.

I na kraju ilustrujmo harmoniju Prirode, njenu savršenost u jednostavnosti, ispreplitanjem spoznaja drevnih mudraca i savremenih naučnih dostignuća.

Kako smo već naveli na početku ovog teksta, prema istraživanjima i izvršenim merenjima američkog lekara Dankana Mekdugala, čovek koji umre izgubi tog momenta masu od 21 gram /4/, što bi moglo značiti da upravo toliko teži ljudska duša koja, prema tradiciji svih naroda i konfesija sveta, napušta telo nakon smrti.

Prema postulatima Modela KGE objektu mase m = 21 gram, za prvi stepen kvantizacije odgovara prečnik r ~ sqrt (m) = sqrt (0.021) = 0.145 m. Ovaj “materijalno-prostorni” entitet, u skladu sa postavkama Modela, ima svoju “ogledalsku sliku”, tj. “prostorno-vremenski” inverznog dvojnika, u obliku “duhovno-vremenskog” fenomena, odnosno duhovnog bića odgovarajućeg nivoa svesnosti. Primenom usvojenog principa prostorno-vremenskog “preslikavanja”, odnosno makro-mikro “transformacije”, prostornoj kategoriji (r) od 0.145 metara odgovara temporalni entitet (t) od 0.145 sekundi koji ima smisao periode signala. Po definiciji, Frekvencija ima vrednost inverznu periodi signala: F= 1/t, odakle dobijamo F = 1 / 0.145 = 6.89 Hz, što je vrednost gotovo identična onoj koja je izmerena u Keopsovoj piramidi. Drugim rečima, fizičkom entitetu mase 21 gram odgovara ”prostorno-vremenski inverzan” nefizički entitet frekvencije 6,8 Hz !

Dakle, sa aspekta Modela KGE, Piramidalne strukture, sakralni i drugi objekti specifičnog oblika i gabarita, koji zahvaljujući svom položaju, geometriji i strukturi predstavljaju neku vrstu višedimenzionalnih rezonatora i koncentratora suptilno-energetskih tokova /5/, iskazuju svojstvo pune koherentnosti sa vibracijama ljudske duše i mentalnim stanjima čoveka u dubokoj opuštenosti, meditativnom stanju uma veoma pogodnom za introspekciju vlastitog bića, samopromišljanje Uma duboko u domenu nesvesnog.

Primenom identičnog principa prostorno-vremenskog «preslikavanja» na sve objekte Jedinstva dobili smo materijalno-duhovnu strukturu svih nama poznatih formi egzistencije, što je ilustrovano slikom «Jedinstvo materije i duha».

.

Gogo jedinstvo

 

Rezultat koji smo dobili zadivljuje logikom uspostavljenih korelacija i svojom saglasnošću sa drevnim verovanjima i ezoterijskim spoznajama kako hrišćanskih tako i upanišadskih mistika. Unapred molimo sve one koji su više skloni entitativnom, pro-zapadnom, tj. «prostornom» mišljenju da preostali deo teksta jednostavno preskoče ili da ga barem smatraju samo «neobičnim slučajnostima» …

Ono što nam svima prvo upada u oči je «Vrtlog Bivstva» (P.Vujičin,/10/) sa centrom u središtu «Mikrosveta», na granici materije i duha pri čemu je oblast transformacije materijalnih formi ka duhovnim ograničena kvantnim nivoom 16, koji je analogan granici Svetova odvojenosti. Drugim rečima «oblasti» i «ciklusi» Bivstva, ili forme egzistencije u prostornom i temporalnom smislu, ograničene su na najsiromašnije vrste svetova, čak iako oni obuhvataju najveće rajeve i najveće paklove. Svetovi Odvojenosti ne obuhvataju samo grubotvarni fizički svet, već takođe i psihičke i noetske svetove. To su svetovi formi, slika, i utisaka. Nazivaju se Svetovima Odvojenosti jer u njima čovek sebe vidi kao odvojen entitet. U njima Čovek boravi sve dok svesnost KOLEKTIVNOG ENTITETA ne dostigne nivo potreban za «kvantni skok» u viši oblik egzistencije Bivstva u neki od Svetova Jednosti koji su «iznad» Svetova Odvojenosti. U Svetovima Jednosti, supranoetskim svetovima, svetovima ideja, zakona, uzroka, i principa, koji su iznad konkretnih misaonih formi, odvojenost je transcendirana.

Ukratko, ono na šta ukazuju naše uspostavljene korelacije između fizičkog i ne-fizičkog oblika egzistencije ISTOG entiteta, potpuno je analogno ezoterijskim spoznajama i učenjima o načinima dostizanja najviših oblika svesnosti i duhovnih nivoa.

Interesantno je npr. da Sunce kao Stabilni Objekat k = – 6, u svojoj «temporalnoj manifestaciji» odgovora pojmu «Rajeva», dok Mesecu odgovaraju Paklovi jer – po narodnim verovanjima: «dobre duše odlaze tamo gde mi vidimo Sunce a loše se grupišu na «mestu» gde je Mesec …». Neverovatno, ali ipak – više nego interesantno. Najblaže rečeno. Naravno, radi se o različitim «dimenzijama», odnosno «denzitetima» koji se «prožimaju» ali ne interaguju međusobno, tako da na svojim nivoima manifestacije «postoje» svaki za sebe (prividno, naravno).

No – činjenica potpuno jasno vidljiva sa dijagrama «Jedinstvo materije i duha» – je globalno preklapanje materijalne (energetske) strukture čoveka i njemu najbližeg «sveta» (od planina, reka, šuma, životinja,… preko tkiva, molekula i atoma do nuklearnih čestica) sa nematerijalno-duhovnim strukturama tzv. 3. Neba, Nižeg noetskog sveta, po Hrišćanskoj kosmogoniji, koji obuhvata misaone oblike od galaksija do jednoćelijskih organizama. Po Upanišadskoj kosmogoniji, ta oblast odgovara pojmu «Svargaloke» ili Mentalnog sveta. Taj svet prožima astralnu ravan, ali se takođe pruža i dalje u «prostor». Ovo nebo je misaoni svet, oblast intenzivne ideacije. Sve što čovek poželi, direktno se materijalizuje putem misli. Svaka osoba gradi svoje sopstveno nebo prema svojim željama i maštanjima. Život na nebu je veoma sličan načinu života koji vodimo na zemlji, samo što je daleko intenzivniji. Ovo nebo takođe nije neprolazno. Kada iscrpimo plodove svoje dobre karme akumulirane u prethodnom životu, moramo da se vratimo nazad u zemaljski svet i započnemo novu inkarnaciju.

Koliko god opisi duhovnih kategorija, odnosno nivoa svesnosti, koje smo preneli iz /10/ «zvučali» metafizički tj. nenaučno, zaista je fascinantna činjenica da su oni potpuno saglasni sa njihovom realnom, materijalnom manifestacijom, delom Realnosti koji je čoveku čulno i merno potpuno dostupan.

U kolikoj meri je to tačno možemo ilustrovati i opisom Anđeoske hijerarhije, stepenastog poretka «božanskih svetlosnih bića», posrednika između Boga i ljudi, Nebeskog i zemaljskog sveta.

Anđeli postoje u svim civilizacijama i religijama, iako pod drugačijim imenima, i imaju slične uloge i potpuno identičnu hijerarhiju. Prema hrišćanskoj tradiciji izloženoj u /11/, Gospod ih je stvorio dа budu vesnici i izvršioci Njegovih nаumа, zaduženi da – kao Božiji glasnici – prenose volju Neba, ali i da paze i anđeoskom ljubavlju štite sve što je stvoreno Božijom voljom. Razlikuju se među sobom po prirodi i položaju. Dele se u devet redova (krugova, nivoa) , svrstanih u tri čina (zbora), tako da svaki čine po tri anđeoska reda pri čemu viši redovi upravljaju aktivnostima skupina ispod njih.

Vrh nebeske hijerarhije čine, Serafimi, najviši red anđela koji plamte ljubavlju prema Svedržitelju. Zaduženi su za svet Duha, razumevanje i slavljenje celokupnog Božijeg dela. Heruvimi, čuvari svetla i čuvari zvezda, prate sva događanja u vaseljeni. Najniži red Najvišeg čina su Prestoli, Anđeli čuvari planeta i Božije pravde.

U srednjem činu anđeoskom su Gospodstva, Sile i Vlasti, Nebeski upravitelji koji primaju Božije svetlo, pokreću i uređuju materijalni svet te ga povezuju s duhovnim. Gospodstva uče vladare mudrom i mirnom upravljanju zemljom i narodom, Sile (Moći) kanališu izuzetno snažne nivoe Božanske energije, nose slabosti slabih, a na ugodnike Božije izlivaju čuda čineći i njih čudotvorcima. Vlasti (Vrline) imaju vlast nad iskušenjima i nad kušateljem ljudi, nosioci su svesti čitavog čovečanstva i čuvari kolektivne istorije.

Anđeli trećeg, najnižeg čina su takođe svrstani u tri reda. Zaduženi su za vanjski, materijalni svet. Najviši red ovog čina su Uprave, Anđeli čuvari naroda, gradova i velikih organizacija. Ujedno su starešine nad Arhanđelima i Anđelima.

Arhanđeli su viša nebeska bića, starešine svakog od nebeskih redova ali imaju i vlastiti red. Volju Neba dobijenu od viših činova prenose Anđelima i, preko njih, ljudima kojima su najbliži duhovni entiteti. Svaki čovek ima svoga Anđela. Da ga štiti, čuva, i pruža mu svaku pomoć koja je Gospodu po volji.

Ovi činovi i redovi аnđeoski predstаvljаju put kojim nаlozi, znаnje i svetlost idu od Ocа nebeskog kа Njegovoj deci, ali isto tako i primаnje milosti Božije po sopstvenoj je volji. I ljudskoj i аnđeoskoj. Merа te milosti određenа je trudom svаkog pojedinаčnog bićа dа proslаvi ime Božije…

Poređenjem odgovarajućih redova Anđeoske hijerarhije Nebeskog sveta, čiju smo prirodu, položaj i zaduženja ovde preneli u skraćenom obimu /11/, sa odgovarajućim objektima «zemaljskog sveta» koji im «pripadaju» po principima prostorno-vremenskih transformacija Jedinstva definisanih Modelom – može se videti njihovo naprosto neverovatno slaganje. Na primer, zaduženje Heruvima jeste da prate rad Vaseljene, a njihova materijalna manifestacija, po Modelu je baš «Vaseljena»; redu Prestola, Anđela čuvara Planeta, u materijalnoj formi egzistencije odgovaraju Stabilni objekti reda k = – 5, tj. «planete», itd. ! Ova bi nam činjenica mogla biti od izuzetne koristi «za nauk ranog jutra i svežeg duha …» (I.Andrić, «Znakovi pored puta»).

Obzirom da je Model Kvantiranih Gustina Energije zasnovan na strogo naučnim parametrima (astrofizika, fizika čestica …) preuzetim iz najnovijih zbornika radova sa najažurnijim podacima, iz dokumenata sa poslednjih simpozijuma i sličnih – dobijene zakonitosti važeće u domenu materijalne Realnosti, oblasti makro i mikrosvemira, proširene na nematerijalno – duhovnu oblast IV kvadranta, koja potpuno izmiče mogućnostima naučne verfikacije – ipak se mogu smatrati jednako valjanim.

Upravo ta činjenica trebalo bi da bude razlog za strožije preispitivanje izložene strukture Jedinstva, iako obuhvata niz metafičkih elemenata. Teorija ima mnogo i raznih. One mogu – ali i ne moraju biti tačne. Mogu biti delimično i/ili «lokalno» prostorno-vremenski važeće, ali – brojke su neumitne. U svakom slučaju, snaga argumenata iskazana preklapanjima numeričkih vrednosti i srodnih kategorija, smisaono povezanih u logičke celine, govori u prilog moguće istinitosti uspostavljenih korelacija odgovarajućih formi egzistencije.

Da li su prastare civilizacije namenski gradile objekte koji podržavaju osnovnu vibraciju ljudske duše i olakšavale čoveku spoznaju vlastitog bića i više Realnosti – teško je reći. Ipak, imajući u vidu brojčane vrednosti parametara koji karakterišu analizirane fenomene i njihovu sasvim jasnu i čvrstu logičku vezu – takva mogućnost zaista postoji. Sa druge strane – sve što je nemoguće verifikovati nekom od naučno ustanovljenih metoda – su samo spekulacije, pa nam ne preostaje ništa drugo osim – da svako donese svoj vlastiti zaključak – u skladu sa svojom pameti, iskustvom, znanjem, uverenjima …

Ono što nam se čini veoma važnom «porukom» izloženih strukturnih mehanizama Jedinstva je nužnost koherentnosti CELINE kao uslov «izlaska iz “pozorišta“ u kojem režiser, glumci i pubika zamenju mesta i uloge sve dok SVI ne odigraju savršenu predstavu» …

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

————————————————

1. Energy Density Quantization model, http://users.beotel.net/~gmarjanovic/

2. Korelativnost prostornih i vremenskih bića, http://kpv.rs/?p=3095#more-3095

3. Planck energy: 1.956 × 10^9 J, time: 5.391 × 10^−44 sec, length: 1.616 × 10^−35 m.

4. Naime, dr. Dankan Mekdugal zaista je početkom XX veka proveo niz eksperimenata u kojima je istraživao da li ljudska duša ima masu i, ako je ima, koliko ona iznosi. Za tu svrhu je konstruisao naročit ležaj ispod kojeg se nalazio specijalno napravljen osetljivi mehanizam za merenje mase. Na ovoj samrtnoj postelji-vagi, doktor Mekdugal je 1907. godine u Haverhilu u Masačusetsu pratio umiranje pacijenata i ustanovio da prilikom umiranja dolazi do prosečnog gubitka mase od 21 gram, o čemu je 10. marta 1907.g. objavio izveštaj u “Njujork tajmsu”.

5. PYRAMIDS – GUARDIANS OF PRIMARY COSMIC VIBRATION OF THE LOCAL DENSITIES, http://piramidasunca.ba/bs/component/k2/item/7853-pyramids-guardians-of-primary-cosmic-vibration-of-the-local-densities.html

6. Višedimenzionalna struktura Jedinstva sa aspekta modela KGE, http://kpv.rs/?p=2253

7. Konstantin Korotkov je profesor fizike na Tehničkom Univerzitetu St. Petersburg-u u Rusiji. Objavio je više od 70 radova o fizici i biologiji u vodećim naučnim časopisima. Autor je 12 patenata iz oblasti bio-fizike. Objavio je 4 knjige od kojih je najpoznatija: ”Light After Life: Experiments and Ideas on After-Death Changes of Kirlian Pictures”, 1998, NY, Backbone Publishing. Osmislio je specijalan način snimanja pod nazivom: Gas Discharge Visualization technique (GDV), zasnovan na tehnici ruskog istraživača i pronalazača Semyon Davidovich Kirliana. Dr. Korotkov tvrdi da svojom GDV tehnikom, unapređenom Kirlijanovom fotografijom, u realnom vremenu, može snimiti fizičku, emocionalnu i spiritualnu energiju koja izvire ili ide ka posmatranoj osobi ili osobama. Isto može snimati na biljkama, tečnostima, raznim usitnjenim materijalima itd. Ovom tehnikom mogu se uočiti i neravnomernosti (rupe) u čovekovoj ”auri“, tj. našem energetskom polju i tako detektovati bilo kakav disbalans u energiji tela. GDV tehniku je prihvatilo Rusko Ministarstvo Zdravlja i Medicinske Tehnologije kao naučni dijagnostički metod.

8. Elektroencefalografija je posebna neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda osetljivih na promenu električnog polja.

9. Frequencies that can Kill, Heal,and Transcend, http://www.stephen-knapp.com/frequencies_that_can_kill.htm

10. Svest, Naučni izazov 21. veka, Zbornik radova sa ECPD seminara 27-28 septembar 1996,. Beograd / editori Ljubisav Rakić,   Dejan Raković, Đuro Koruga.

11. Anđeoska hijerarhija, http://www.novasvest.com/vesti?id=152&v=anđeoska-hijerarhija-u-pravoslavlju

 

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

7 Responses do “Jedinstvo materije i duha”

  1. koriseci iskustva kakoduhovna tako i naucnaiz objektivnog sveta postojanja, kaoi intuitivna i duhovna iskustva iz drugih dimenzija postojanja u kosmosu, kao i na bazi analogijau procesima stvaranja i rastvaranja lsoljenog i neispoljenog postojanja ukaazno je na sve prosese manifestovanja u procesima stvranja i rastvaranja i njihivo vecno uslovljavanje kroz virtuelne holografske prosese kombinovanjem suprotstavljenih potencijala ciste sveti , memorije i svemirske inercije

  2. Slazem se u potpunosti,
    ali moramo reci da je sve,kao i mi, nasa planeta proizvod ne nesvesnog vec vrlo svesnog bica.
    Nas maximum je da iz svesnog dela svesti, ne naseg nesvesnog
    otkrijemo jednu najmocniju pokretacku snagu,a to je ljubav.

    Smatram da onaj koji to postigne, kroz ostatak zivota ce imati
    svest sebe,zajednice, nase planete, i kosmosa, ciji smo deo.

    Ljubav moze da nadjaca mnogo toga, naravno svesnog bica,
    nikako nesvesnog, jer mi smo jedini oktriven oblik svesnoga, na nsaoj malenoj planeti, ali uistinu nista ni veceg naseg kosmosa.
    Masta,ideja su samo vece i mogu otici dalje od sveta koji nas okruzuje, bilo on bio materijalne,energetske,organske ili neorganske prirode.

    Ceo svet,kosmos,mi smo jedne savrseno jednistvo njegovog zvuka, melodije, i lepote koju nam je da da vidimo, prozivimo,a pojednici da je otkriju, na planeti tako i van nje.
    zar ne…
    Hvala

  3. milan babic says:

    Hvala na tekstu I ilustracijama.

  4. Dragan Marinkovic says:

    Treba imati u vidu da skoro SVI koji se bave ovom problematikom (ukljucujuci i komentatore) padaju u zamku “ljudskog” poimanja stvari i kategorija vrednosti. Otuda citamo fraze “lepo”, “prijatno”, “mi smo jedno savrseno jedinstvo”, “najmocniju pokretacku snagu,a to je ljubav”, itd.
    Zaboravljamo da su nasa poimanja “svesnosti” -“nasa”! Otuda ne stoji “…ne nesvesnog vec vrlo svesnog bica” u prethodnom komentaru.

    Pokusajmo da mislimo u drugim terminima, STALNO kvalitativno relativizirajuci odnose objekata nasih misli. Setimo se da je Tesla jednom spomenuo da je i “kamen zivo bice”. Dodajem: sa kakvom i kolikom “svesnoscu”? A tek “bica” drugih dimenzija?!

  5. bElZEbUb says:

    sve ovo je jedno veliko lupetanje! ili mislite da je buda bio budala?

    • Miki says:

      Ovo je daleko od lupetanja. E sad… Da li je Buda bio budala, nisam siguran, ali da je Buda ponudio koncept univerzalne istine na ovu temu. Hmmm… Sumnjam. Zapravo sam siguran da nije.

  6. Miodrag says:

    Uz duboko poštovanje prema svemu što ste do sada postigli na polju koje je mnogo šire od same nauke, potrudiću se da malo zakomplikujem stvari. Zanimljivo je kad se sve to propusti kroz filozofiju etarskog ispoljavanja materije uma i duha, kojom se ja bavim već duže vreme.

    1) (“Duša je eteričan entitet, ono što čini život, princip života, znak života, ono što se samo sobom pokreće i predstavlja posebnu snagu, koja ima svoj izvor u Bogu”)

    SVE ima svoj izvor u Bogu i ništa se u kosmosu ne kreće samo od sebe. Ako bi postojalo jedno jedino zrnce nečega čije ispoljavanje ne bi imalo svoj izvor u Bogu, bio bi to siguran dokaz da Bog ne postoji. Jer, Bog je po definiciji SVE ŠTO JESTE I ŠTO NIJE, ili nije Bog. Ograničeni Bog koji ne baca kockice nije za ozbiljnu priču. Nakon dužeg bavljenja filozofijom etarskog ispoljavanja materije uma i duha (www.etar.rs), usudiću se da ustvrdim da kosmos u sebi ne sadrži ni jedan pojam za čiju prirodu bi mogli da kažemo da je van domašaja ljudskog uma.

    Kosmos je svepovezan ali se ta svepovezanost ne može razumeti bez ideje o sveprisutnom medijumu – nezamislivo čvrstoj, gustoj i kompaktnoj supstanci. Svojim eksperimentima na bazi oscilovanja etra, Tesla je ostavio uverljive dokaze da se kosmos ne ispoljava u potpuno praznom prostoru.

    REALNOST KOSMOSA JE ETARSKA!

    Slikanje bojama na platnu je ispoljavanja duha, ali slikanje bez materijalne podloge – bez boja i platna nije realno. Etarski kontinuum predstavlja podlogu bez koje ispoljavanje duha, svesti i emocija ne bi bilo ostvarljivo.

    Ako kosmos posmatramo na racionalan način, kroz prizmu etarskog ispoljavanja, kao što je to radio čovek koji je iznedrio više revolucionarnih izuma nego svi genijalni teoretičari sveta zajedno, onda za nas ne postoji prepreka da svojim racionalnim umom “vidimo” šta predstavljaju pojmovi kao što su: svest, individualna svest, apsolutna svest, duh, duša, energija, svetlost, materija, elektricitet, električna struja, elektromagnetni talasi i mnogi drugi elementi kosmičke slagalice.

    Čitav beskonačni svemirski prostor ispunjen je JEDNIM nezamislivo čvrstim, gustim i kompaktnim medijumom – ETROM, sposobnim da svojim treperenjem stvara i prenosi na daljinu oscilacije od više biliona treptaja u sekundi. JEDINA energija za ispoljavanje života u svemiru jeste energija oscilovanja sveprisutne supstance. Etarska oscilacija nastaje smicanjem u mikrostrukturi etarskog kontinuuma i predstavlja osnovnu jedinicu kosmičkog ispoljavanja. Oscilovanje etra istovremeno predstavlja i utiskivanje informacija u statičko telo sveprisutnog etra. Jedinična oscilacija u tom smislu predstavlja i osnovnu jedinicu ispoljavanja svesti i duha u kosmosu.

    2) (“Svest i duša se nikad ne mogu odvojiti, dok se telo može odvojiti i od duše i od svesti.”)

    Zvuči pomalo neusklađeno sa naslovom.

    Po Modelu etarskog ispoljavanja, “materija” je sazdana od svesti i duha. Isključivo. Ne može da postoji bez njih, kao što navijački talas ne može da postoji baz navijača. Odvajanje materije od svesti i duha, automatski znači i njen nesatanak sa ispoljene scene.

    Svaki element materijalnog ispoljavanja kosmosa: nukleon, atom, molekul… sadrži u sebi elemente svesti (uvrtložene tokove ispoljenih etarskih oscilacija i elemente duha (usmerene tokove neispoljenih, mikrotalasnih oscilacija koje se prostiru duž merifijana).

    Supergusto, čvrsto i kompaktno telo etarskog kontinuuma je zapravo jedina STVARNA materija koja postoji. “Materija” koju opažamo u ispoljenom kosmosu, samo je trodimenzionalni grafički prikaz elemenata kosmosa “nacrtanih” uvrtloženim tokovima ispoljenih etarskih oscilacija.

    JEDINA energija za ispoljavanje života u svemiru jeste Energija oscilovanja sveprisutne supstance. Niko, ili ništa, ne može da postoji samo za sebe. Bog je zato “u materijalnom smislu” isto što i etarski svemir – beskonačni izvor potencijalne energije, namenjene ispoljavanju Života u etarskom kontinuumu.

    Oscilacije, ispoljene nuklearne oscilacije koje u igri stvaranja predstavljaju delovanje aktivnog principa (jang) predstavljaju osnov ispoljavanja svesti i života. Pod određenim uslovima neispoljeno mikrotalasno oscilovanje može da pređe na režim ispoljenog nuklearnog oscilovanja, koje zatim u sadejstvu sa pasivnim principom ili inertnošću etra (jin), stvaraju oblični “materijalni” svet i održavaju ga u životu. Zakonitosti koje vladaju borbom dva principa i doktrina pet elemenata stvaranja koja na simbolički način objašnjava redosled koraka u procesu ispoljavanja predstavljaju softver po kom se sve dešava.

Ostavite komentar