Svet je uvek bio šaren, pa je takav i danas. Socijalne i kulturne razlike: s jedne strane, savremena tehnologija i obrok brze hrane za novac koji je, s druge strane dovoljan, čak ne i neophodan, za deset godina života u plemenu u kome vreme stoji… Ipak, u tom šarenilu postoji jedan aktuelni uvid, koji je zajednički svom čovečanstvu. To je uverenje da svet ovakav kakav je ide ka propadanju, da predstoji suštinski preokret. Ovakvo uverenje javlja se u različitim kulturama, prisutno je u svim socijalnim i političkim kategorijama. I oni za koje bi se reklo da trenutno vladaju svetom osećaju propadanje, isto kao i oni kojima se vlada. Reakcije su različite, jer su uslovljene konkretnim situacijama pa tako, dok jedni gledaju da ugrabe što više dok mogu i da taj neminovni preokret odlože, drugi pokušavaju da prežive dok se on ne desi, a treći, oni koji nisu poistovećeni samo sa materijalnom stranom, nastoje da ostanu ili postanu budni duhom, kako bi bili spremni. Kao i uvek kada se čovečanstvo nađe na prelasku u novo doba, javljaju se različita rešenja. Različita, a opet sa jednom zajedničkom osobinom – sva ta rešenja se daju kao privremena. Od političkih i ekonomskih, pa do ideoloških, nijedno nije osmišljeno kao recept za novo čovečanstvo, već samo za prelazni period.

Ako ste ikad ranije razmišljali o ovoj temi, primećujete da se ovakva situacija ne javlja prvi put. I ranije su tokom istorije postojali trenuci u kojima se spontano, na celoj planeti, javljao doživljaj neminovnosti promene, kraja postojećeg; kada se na celoj planeti u istom ili bliskom periodu rađaju ljudi koji unose slične novine, iako nezavisno jedni od drugih. Kao Pitagora na Krotonu i La Ce u Kini, npr. To su periodi u kojima nastupa nova faza u evoluciji čovečanstva. Ružan je naziv „efekat stotog majmuna“, ali on upravo objašnjava ovakve trenutke. Kada dovoljan broj jedinki jedne vrste doživi istu, novu spoznaju, ona postaje svojstvo cele vrste; celoj vrsti je podignut nivo svesti. Ili, rečnikom savremene ezoterije koja se zbližila sa kvantom fizikom, dolazi do izlivanja novih frekvencija koje sada ta vrsta može da primi.

Ovde iznete izjave možda zvuče paušalno, ovako nepomognute konkretnim primerima. Pa, što bi Francuzi rekli, tant pis – takve će i ostati, jer bi za njihhovo dokazivanje bilo potrebno više prostora nego za ceo tekst koji sledi. Zato, svako ko sumnja u gore izneto a želi da nastavi čitanje, neka uradi mali jednostavan eksperiment: neka sam razmisli postoje li izuzeci iz gore opisane slike. Ako mu se učini da postoje, neka ih dobro preispita, pre nego što donese konačan zaključak.

Živeti u sadašnjem tenutku

Postojalo je vreme kad je Bog bila majka. Ljude su predvodile visoke sveštenice snagom Meseca, a pripadnost porodici, krvnoj lozi, prenosila se po ženskoj liniji. Zatim je Bog postao Otac; čovečanstvo je, predvođeno sveštenicima, krenulo ka Suncu dok krvna loza i porodično prezime prate mušku liniju. Civilzacija ima svoje tekovine. Kad bi nastupila opasnost da se one naruše, muškarci koji su ih gradili i nosili organizovali su se u bratstva sa zadatkom da svoje tekovine očuvaju, ali i da vaspitavaju sebe, kako bi to činili uspešno, dublje razumevajući plan i principe gradnje.

I tako smo stigli do današnjeg dana. Uz uspone i padove, stranputice i proboje, evolucijom čovečanstva dominirao je najpre ženski, a potom muški princip, funkcionišući jdino uz podršku i saradnju onog drugog. A danas? Vodeće ideje u kulturi i duhovnosti nisu ni muške ni ženske. Ili, bolje rečeno, i jedne su i druge. Snage Sunca udružuju se sa snagama Meseca. Kao životne prakse za uspešan prolazak kroz tranzit u kome smo izdvajaju se življenje u sadašnjem trenutku i razmišljanje i percipiranje srcem. Ove dve smernice su iz duhovnih novog doba ušle u životni i poslovni trening, komunikacione smernice, energetsko izlečenje, novu pedagogiju…

Eerrgetski nosilac čoveka kao Božjeg, kosmičkog i zemaljskog bića zove se merkaba. Sastoji se od dve trostrane piramide koje prolaze jedna kroz drugu. Kada se merkaba predstavi dvodimenzionalo, dobije se Davidova zezda – heksagram. U dvodimenzionalnom svetu nema razlike između merkaba muškarca i žene. U trodimeziionalnom svetu razlika postoji. 3D model je jasnije pokazuje od gorjeg crteža:

Dakle, ženski princip karakterišu jače, razvijenije snage koje uranjaju u zemlju; odnosno, povezanost sa silama ove prirode karakteristika je ženskog principa. Muški princip, obrnuto, lakše nalazi uporište u apstraktnom, bolje komunicira sa metafizikom sveta.

Ako se one dve male piramide u sredini spoje, muška i ženska, dobija se telo koje odgovara hermetičkom principu „kako gore, tako dole“, a ima 5 temena i u dvodimenzionalnom svetu se može predstaviti kao pentagram sa jednim vrhom gore – simbol zvezde upisane u krug, tj. čoveka povezanog i usaglašenog sa beskonačnom tvorevinom.

Ili, da rezimiramo – ma koliko bili sjajni Leonardovi crteži, pentagram nje muškarac. Nije ni žena. Pentagram je Čovek, a Čovek je spoj muškog i ženskog. Odmah da naglasim – ne verujem da su telesne razlike presudne i ne verujem da mora da se radi o spoju biološkog muškarca i biološke žene. Verujem da je neophodno usaglasiti i uravotežiti principe, muški i ženski, i da se krajnji cilj postiže bez obzira da li se to izvršilo unutar jedne osobe, između dve osobe različitog pola ili između dve osobe istog pola. Ipak, ne da verujem, već znam, da se put najlakše otvara kada ga se poduhvate muškarac i žena. Zašto je nečja karma mnogo komplikovanija nego nečja druga, to ne možemo znati jer su nam zakoni karme nesagledivi. Jedno je, ipak sigurno – niko nikad nije dobio karmički zadatak, a da mu istovremeno nisu dati i alati za njegovo savladavanje.

Hajde da pogledamo sada kakvo je dejstvo ova dva principa.

Muški princip je usmeren i prodoran, a svrha i namera mi je postizanje cilja. Ženski princip je difuzan, sveprisutan, a svrha i namera mu je putovanje ka cilju. Udruženi, daruju nosioca benefitom koji samo jedan od ovih principa ne može da ostvari. Čovek – suglasje muškog i ženskog pricipa – je tvorac. Ne dobar ratnik ilii radnik, mudrac, izdržljiv, senzibilan itd – to mogu biti glavne karakteristike osoba kod kojih jedan od ova dva principa dominira. Ali Čovek – suglasje muškog i žeskog pricipa – je tvorac.

Grafički, dejstvo ženskog principa predstavlja se zakrivljenim linijama, kao što je i žensko telo zakrivljeno. Važna karakteristika ženskog principa je da ne pravi oštru razliku stvari po važnosti. Ženski pricip zapaža sve elemente jedne situacije i ima odnos prema njima. Muški princip, naprotiv, automatski pravi selekciju i usredsređuje se samo na ono što se alazi na pravoj liniji ka njegovom cilju, dok ostalo apstrahuje. Pomognut ženskim principom, muški kroz svoju delatnost stiče iskustvo i mudrost o putovanju, stičući plemenitost koja bi inače izostala. Ženski princip, pomognut muškim, postiže svoju realizaciju – ostvaruje celokupan put, jer put dobija drugi kraj, zahvaljujući muškom principu i ne rasipa se na stranputice, po[to se uliva u delatnost muškog principa, koja je usmerena.

Sad bi neko mogao da primeti kako poseduje osobine oba ova principa, bez obzira na svoj pol. Pa naravno da ih poseduje. Svi mi imamo i jedno i drugo u sebi. Setite se simbola jin-jang.

Međutim, gde se danas pojavljuje problem? Tokom vekova patrijarhata, muški princip je razvijan, definisan… Imamo smernice, čak i institucije koje edukuju muški princip. Ženski je, međutim, odgurnut – što postavkom modela ponašanja muškog principa kao univerzalnih, što karikiranjem ženskog do nečeg glupog, odurnog, lišenog i duše i duha. Ali svemir je stalna izmena, sačinjen od odnosa muškog i ženskog. Materija je samo produkt tog odnosa. Ako je samo jedan princip prisutan, odnosa nema. Čak ni ako je suviše dominantan. Tako je, da bi se odnos zadržao, proizvodnja lažnog, naopakog ženskog principa automatski izazvala proizvodnju lažnog, naopakog muškog principa. Ma koliko mi sad bili mudri i potrošili gomilu reči, one nimalo neće pomoći. Računa se samo delo, akcija, koja već u svom nastanku izaziva reakciju. Potrebna je delatna snaga ženskog principa, koja će izazvati odgovor muškog – koji će potaći delatnost ženskog, koja će osnažiti snagu muškog… I tako dalje.

Tajna reč majstora graditelja

Nakon najpre dijalektičkog materijalizma, a potom objektivizma Ajn Rend, u kojima se glorifikuje čovek kao dete ovog sveta i negira se uticaj « više sile », druga polovina dvadesetog veka se vratila uverenu u božansko određenje, te je sa sobom donela misli i reči o slobodnom čoveku u kome živi bog, ali utamničen i svezan civilizacijom i vaspitanjem. Sve to zvuči logično, ali kakav je to bog, kad mu ljudske tvorevine kroje sudbinu? Ova poruka prihvata se rado i lako, jer hrani staro čovekovo podmetalo – ego. U suštini, sve duhovne poruke ikad nastale igde na svetu, mogu se svesti na jednu jedinu – neka te ne vodi ego, već Duh (Sveti Duh, Priroda itd) i bićeš ono što jesi – Božje dete. Čak I danas – zar živeti u sadašnjem trenutku, ili razmišljati srcem, znači išta drugo, do ne rukovoditi se egom? Savremena duhovna propaganda je, međutim, napravia jednu opasnu ujdurmu. Kada govori o egu, obraća se upravo istom tom egu, ubeđujoći ga kako je on bog, a “zli ego” je nešto drugo; pomaže mu da od skupa svojih lako rešivih vezanosti (od vrste hrane, duvana, uspeha, socijalnog prestiža) ištrika formu koju će nazvati “ego” i tako sačuva sam sebe borbom protiv svog surogata. I to, ne samo da se sačuva, već i dobro nahrani i odneguje, jer što vise uspeha u borbi protiv surogata, to više ponosa i svesti o sopstvenoj veličini, egu na zdravllje.

Ego ima prirodnog neprijatelja – zove se Ljubav. Agresivni pohod na ljubav počeo je u romantizmu, kada je ovo ime pripisano tvorevini koja nastaje iz sadejstva uma, mašte i seksualne želje. Ljubav je energja koja daje čoveku stvaralačku moć. Tvorevina nastala u romantizmu, međutim, svoj izvor ima u egu i osnažuje ga, kao njegova delatna snaga. Većina danas popularnih duhovnih učenja dodatno dovode do besmisla sam pojam ljubavi, time što se uvek i svuda na njega pozivaju.

U 19.veku se Evopom proširla jedna vrsta magije koja je moćna i aktuelna i danas, a primenjuje se u politici, ekonomiji, ideologiji. Možemo je nazvati « krađa lica ». Sastoji se u tome da se u spoljašnja obeležja nosilaca Svetlosti upakuje mrak. Petokraka zvezda, simbol čoveka Božeg deteta, umesto savršenstvom prirode, zlatom, ispunjena krvlju; umesto mirisne ruže, rascvetani karanfil – cvet koji se odvajkada koristi na sahranama zbog svog mirisa koji može da maskira vonj truleži, « unapređen » u simbol slobode i uvida ; i tako dalje, i tako dalje.

Tako je i u svetu reč Ljubav počelo da se umotava sve što ona nije. Nove tehnike i učenja vam se obraćaju sa svih strana, govoreći kako treba da volite sebe, ili kako se ne treba kačiti za druge, već moramo biti sami sebi dovoljni. I zaista, to je tačno. Mi vršimo zločin prema Tvorcu, uinštavajući njegovu tvorevinu, sebe. Zarobljavamo se u beskonačne lavirinte korisnosti sagrađene u umu, proenjujući duge kao korisne ili nekorise za ispunjenje tih nerealnih planova. Vi shvatate da su gore navedene poruke istinite i pokušavate da ih sledite – spa, meditacija, putovanja, psihoterapija, duhovne prakse – isprobavate sve što bi trebalo da vam pomogne da budete samozadovoljniji i samoispunjeniji. I to sve vam zaista pomaže, ali nekako, nikad do kraja. Razlog za to je vrlo, vrlo jednostavan. Ne možete voleti sebe, ako ne volite drugog. Sebe možete voleti, I to beskrajno, jedino kao voljeno biće svog voljenog bića. Ne možete prestati da se “kačite” za drugog, sve dok ne izubite strah da dajete sebe. Tek tada, kad doživite radost i ispunjene dajući se, dobijate slobodu da živite sa sobom takvim kakvi ste.

Tajna reč majstora graditelja, magična formula za tvorbu prema Božjem planu, zove se ljubav. Skrivena je svojim sveprisutnim lažnim tumačenjima i ne možete se spoznati ni pameću, ni obrazovanjem, ni devocijom, ni upornošću, strašću, pronicljivošću… Već samo i jedino plemenitim srcem. A plemenito srcce nastaje iz mudrosti koja se rađa u čoveku obdarenom ljubavlju. Kakva zavrzlama, zar ne? Pa, kako da vidimo nešto što ne vidimo, da bismo mogli to da primenjujemo, ako možemo da vidimo, jedino kad primenjujemo ?

Uzak put

Cilj evolucije čoveka je trasformacia u Čoveka – tvorca, graditelja. Čovek – tvorac je jedinstvo muškog i ženskog principa, koje se postiže jedino kroz ljubav. Međutim, mi je ne poznajemo. Postoji li, onda, rešenje?

Postoji. Postoji jedan put. Uzak je, ne ostavlja mnogo mogućnosti, ali postoji. I taj put je upravo razlog sveg ovog pisanja.

Priroda je tako regulisala, da muški princip dela ka cilju, dok ženski dela podržavajući i osnažujući delatnost muškog. Muški princp je usmeren i mora da vidi kuda ide. Ali, ženski princip može da se upravlja intuicijom i to često i čini. Ova osobina daje mogućnost ženskom principu da dela iz ljubavi iako je osoba koja ga nosi raciionalno pogrešno vidi I tumači sve dok, takvom delatnošću, ne počne da formira plemenito srce, koje onda postaje organ vida i mudrosti. Snažan ženski princip automatski pobuđuje odgovor muškog I ljubavno jedinstvo se rađa uprkos zbrci u glavi, koja ubrzo nestaje, jer nijedna teorija, nijedno mudrovanje niti vaspitanje ne može da se nosi sa snagom ličnog doživljaja.

Muški princip je tokom godina patrijarhata vaspitavan i vaspitao se, stekao sposobnost da ispravno odreaguje na impuls. Ali, impuls sada, u situaciji koja je opisana, mora da dođe od ženskog principa. A ženski prinip je ostao neuk i nevičan komunikaciji. Sve što je već opisano gurnulo je ženski pricip u autistični svet u kome on postoji ali, u većini slučajeva, ne ume da komunicira. Ponavljam – da li će se sjedinjenje ostvariti kroz dve osobe suprotnog pola, ili istog, ili između jedne osobe i Boga, potpuno je nebitno. Najlakše je u prvom slučaju, ali princip je u svim isti – početni impuls mora da dođe od ženskog principa, sposobnog da komunicira.

Zadatak čovečanstva u ovoj fazi, bez obzira da li vam je cilj jedinstvo s univerzumom, ili da vam deca ne odrastaju u sve naopakijem svetu u kome se forsira lažno, plitko, racionalno – i to zadatak za koji više nema ni sekunde odlaganja – jeste osposobljvanje žeskog principa za komunikaciju.

Milica B. Cincar-Popović

Podelite članak: