Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

STANDARDIZACIJA U PRIRODI (PRVI DEO)

aba 0Prof.Dr. Miloš Abadžić

Upuštajući se u analizu pojava, procesa i svih pojavnih oblika u Prirodi relativno lako se uočave njeno nenasumično delovanje i ispoljavanje uz svo praktično nezamislivo šarenilo tih pojavnih oblika i procesa koji se dešavaju u njima, sa njima i oko njih, a i u nama. Pri tome je očigledna njihova reproduktabilnost kroz mnoge ciklične promene kojima su sistematski izloženi. Taj visoki stapen reproduktabilnosti može se postići samo preko tipizacije kompozicije, oblika, programa delovanja i energetskih nivoa svih učesnika u delovanju Prirode na njenim strukturnim nivoima.

Gledajući efekte takvog delovanja može se govoriti o standardizaciji u Prirodi koja je prisutna u određenom obliku na svim njenim strukturnim nivoima kako u pogledu pojavnih oblika i njihove kompozicije, tako i u primeni specifičnih programiranih procesa formiranja i delovanja u različitim uslovima okruženja. Uočavanje i definisanje pozadine ovakvog ponašanja i delovanja, koje ispoljava visoki stepen zakonomernosti pa bi se moglo govoriti o procesima njenog standardizovanja, olakšalo bi napore u pokušajima sagledavanja suštine Prirode i svih njenih uzročno–posledičnih odnosa koji je čine onakvom kakvu je svakodnevno najdirektnije doživljavamo.

U ovom radu ću pokušati dati kraći prikaz stanja Prirode sa gledišta njene standardizovanosti. Moram napomenuti da deo upotrebljene terminologije proističe iz dela radova već objavljenih u KPV i (L.1).

Ova standardizacija je slojevita i zavisi u principu od:

  • pojedinog strukturnog nivoa i pojavnih oblika na njemu,
  • uloge pojavnih oblika i njihovih sistema u ispoljavanju Prirode,
  • potrebe prilagođavanja tekućim uslovima tokom mentalnih energetskih talasa (MET) u Ograničenim pro­storima,
  • oblika i stepena razvoja bioloških pojavnih oblika.

Postupak standardizacije ima dva aspekta:

  • jedan se odnosi na osnovne strukturne komponente čije se osnovne karakteristike ne menjaju tokom MET a obuhvataju:
  • kompoziciju osnovnih struktura i njihovih komponenti u pogledu sadržaja osnovnih supstanci i njiovih odnosa
  • oblike komponenti formiranih podsistema i sistema i njihovih geometrijskjh odnosa,
  • njihov energetski nivo,
  • program odnosa u stacionarnih uslovima i delovanja dinamičkih procesa tokom njihovog formiranja,
  • program odnosa u stacionarnim uslovima i dinamičkim procesima u okviru svog sistema i
  • program ponašanja kao podsistema u sklopu svog sistema.

Takve standardizovane strukture su prisutne na subelementarnom strukturnom nivou (SSN) i početnom atomskom strukturnim nivou (ASN) i obuhvataju sve strukture i sisteme koji pripadaju zatečenom stanju kod cikličnih promena u Ograničenim prostorima tokom talasa MET.

  • Drugi je prisutan u okviru složenijih struktura i podsistema, komponovanih od standardizovanih komponenti, čije se karakteristike formiraju i deluju uz učešće dodatnih posebno programiranih vorkmenskih struktura, a obuhvataju:
  • sisteme i njihove komponente iz kategorije poluaktivnih struktura,
  • sisteme i njihove komponente iz kategorije aktivnih struktura različitog nivoa razvijene svesti uključujući sve varijante bioloških pojavnih oblika a posebno homo sapiensa.

Ponašanje prve grupe sistema određeno je osnovnim prirodnim zakonima bez mogućnosti njihovog svesnog delovanja. Promene stanja ovih sistema uslovljena je promenom energetskih nivoa njihovih komponenti i sistema međusobno, koje su u većini slučajeva strogog programskog karaktera, mada su prisutne i povremene neplanirane promene stanja na pojedinim lokacijama koje traže dodatne intervencije odgovarajuće prirpremljenih i progamiranih vorkmenskih struktura.

Druga grupa je mnogo složenija kako u pogledu broja i karakteristika komponenti njihovih sistema i podsistema tako i u njihovom ponašanju koje uključuje i delovanja niza svesnih autonomno pokrenutih procesa i akcija na osnovu procesa prilagođavanja okolini i u okviru realizacije okvirnih delovanja programiranih i razvijenih tokom njihovog embrionog stanja i kasnijeg razvoja u određenom okruženju. U ovoj grupi dolazi do punog izražaja jedinstvo duha i materije i preplitanja njihovog delovanja bilo da su njegovi pokretači izvorno ugrađene u programirane mentalne strukture i finkcije bilo da su one rezultat daljeg razvoja jedinki i njihovog ipak ograničenog autonomnog delovanja.

Imajući ovo u vidu sledi da se tokom MET procesi na navedenim strukturnim nivioima značajno razlikuju i da su specifičnih karakteristika za svaki strukturni nivo pa ih treba analizirati odvojeno.

1. vrste i karakter standardizovanih veličina.

Informacije o standardizaciji prirodnih veličina potiču još od starih civilizacija ali su one imali donekle formalni karakter sa blagim nagoveštajima njenog značaja za opšte pojave i delovanja Prirode. Manjkale su, ili su tokom vremena izgubljene, prave informacije o opštem ponašanju Prirode i značaju ovog postupka za efikasno funk­cionisanje tako složenih sistema kakva je ona. Pa i danas, kada su postupci standardizacije široko prisutni u mnogim područjima našeg delovanja, potrebi i mogućnostima standardizacije u delovanju Prirode ne posvećuje se dovoljna pažnja. Sva sreća da Priroda ne haje za naše ograničene pristupe u njenom izučavanju i deluje po svojim zakonima u kojima standardizacija zauzima značajno mesto i doprinosi efikasnosti formiranja i ponašanju svih pojavnih oblika u njoj.

Sama standardizacija kao postupak je slojevita i sadržajno se razlikuje od jednog do drugog navedenog struk­turnog nivoa, sa jedne strane, a sa druge strane su ti postupci i njihovi rezultati uslovno – posledično povezani na tim nivoima prema standardizovanoj skali vrednost njihovih veličina, bez obzira koje su veličine u pitanju. Da bi se analizirao postupak standardizacije Prirode najbolje je poći od izvornih veličina na subelementarnom strukturnom nivou (SSN) i ići redom do najsloženijih bioloških pojavnih oblika i njihovih struktura.

Moguća sadržajna varijanta postupka standardizacije Prirode mogla bi biti sledeća, uz napomenu da bi neki od njenih vidova mogao ostati neprimećen i da u budućnosti može biti otkriven:

  • Standardizacija osnovnih supstancčnih čestica (demova) kvantizovanih nepromenljivih karakteristika:
  • sferni oblik određene veličine,
  • određena količina supstancčnog sastava (menioni, elektrioni i materioni),
  • energetski sadržaj kod meniona;

Ovim se uspostavlja polazni nivo stvaranja svih struktura na osnovu kombinovanja broja, energetskog nivoa i programa delovanja svih fizičkih struktura koje se formiraju na osnovu polaznih vorkmenskih struktura i njihove programirane interakcije sa ovim fizičkim.

  • Skup standardizovanih brojčanih nizova koji se koriste kod određivanje karakteristika i odnosa angažovanih osnovnih čestica i njihovih skupova:
  • određenih na onovu zlatnog preseka (odnos Ф),
  • određeni niz uspostavljenog Fibonačijevog niza čiji odnos vrednosti susednih članova teži broju Ф,
  • određeni niz mogućih odnosa broja π,
  • mogući još neutvrđeni brojčani nizovi karakerističnih veličina;
  • osnovni geometrijski oblici koji se pripisuju Platonu i oni koji se izvode iz sfernih površina i njihovih preseka što omogućava dobijanje geometrijskih tela različitog oblika a odnosi dimenzija im se uklapaju u jedan od brojčanih nizova.

Formiranje složenijih fizičkih struktura nije nasumično već se broj, sastav, geometrijski odnosi i energetski nivo određuju iz standardizovanog niza brojčanih vrednosti čime su one tipizirane i usaglašene sa formiranjem programiranih standardnih struktura i sistema.

  • Različiti geometrijski oblici nosilaca dinamičkih procesa i trajektorija njihovog kretanja izloženih višestrukim energetskim poremećajima različitog energetskog nivoa i rezultantnog pravca delovanja.
  • Standardizovani programi delovanja vorkmenskih struktura prilikom:
  • formiranja vorkmenskih struktura radi njihovih interakcija sa fizičkim strukturama i sistemima na sva tri fizička strukturna nivoa u Ograničenim prostorima,
  • uspostavljanja energetskog nivoa stacionarnih strukturnih odnosa u formiranim komponentama sistema,
  • programirano održavanje energetsog nivoa struktura i nebeskih tela u kružnom kretanju putem periodičnog injektiranja potrebnih energetskih impulsa i
  • usaglašavanje oblika i veličine komponenti sistema obzirom na njihovu ulogu koju će imati u tim sistemima.

Zahvaljujući standardizovanim programirma delovanja svih učesnika u prirodnim proceseima na strukturnim nivoima u Ograničenom prostoru i njegovim planetama, kao i već navedenim postupcima standardizacije, obezbeđuje se reproduktabilnosi odgovarajućih pojavnih oblika na pojedinim planetama i procesa u kojima učestvuju.

  • Određivanje dinamičkih karakteristika komponenti, podsistema i sistema fizičkih struktura:
  • energetski nivo,
  • oblik i veličina strukture,
  • formiranje bioloških struktura i uspostavljanje individualnih autonomnih programa delovanja komponenti i pojavnih oblika u celini,
  • rezonantna frekvencija (električna, masena i mentalna) bitna za prijem i emisiju odgovarajućih talasnih procesa i odgovarajućih reakcija na njih.

Ova standardizacija je posebno značajna kod bioloških pojavnih oblika, posebno onih svesnih, jer se preko nje obezbeđuje njihova komunikacija sa pojedinim svesmenskim podsistemima tokom njihovog delovanja, uz mogućnost međusobnog komuniciranja, uticaja i razvoja.

Ovde je potrebno naglasiti da prema NMN modelu sve pojave, procesi i pojavni oblici u Prirodi imaju svoje realne nosioce koji se izvorno oslanjaju na navedene tri supstance i programe koji se formiraju na mentalnom nivou. Ta realnost može biti fizička ili mentalna sa pratećim delovanjem prirodnih zakona. Rezultati svih naših eksperimenatal­nih istraživanja moraju imati logično uporište u toj realnosti. Uvođenje različitih tumačenja i nekih prirodno neutemeljenih veličina samo nas udaljava od realne Prirode i njenih zakona kojih bi se morali pridržavati ako želimo usaglašeno delovanje sa njom i budućim naraštajima homo sapiensa ostaviti Prirodu u stanju povoljnom za održavanje života i dalji razvoj.

1.1. stanje na opsn nivou.

Sve što se dešava u Prirodi ima ishodište u aktivnostima obavljenim na osnovnom pripremnom strukturnom nivou (OPSN). Pri tome se te aktivnosti mogu podeliti na dva dela:

  • Jedan deo koji je obavljen u davnoj prošlosti a služio je za formiranje fizičkih subelementarnih struktura na SSN nivou od kojih su:
  • Na nivou Kosmosa uključujući i sve Ograničene prostore formirani sisfizionski sistemi (sispelsionski i sismapsionki) i
  • U okviru Ograniečnih prostora formirane strukture komponenti elektronskih elemenata tripleta (EET) koji ne formiraju svoj sistem već se odmah prebacuju na atomski strukturni nivo (ASN) nivo gde služe kao podloga za stvaranja svih subatomskih u atomskih struktura. U vreme crnih rupa ove komponente su skoncentrisane u svojim crnim rupama (električna i materijalna).
  • Drugi deo, koji služi tokom trajanja aktivnog perioda MET za formiranje, programiranje rada i povremene korekcije svih ostalih fizičkih struktura na preostala dva strukturna nivoa ASN i MSN (molekularni strukturni nivo) u Ograničenim prostorima, kada se kao njihove fizičke komponente koriste već formirane komponente EET ili neke druge od postojećih fizičkih struktura.

Deo mentalnih struktura formiran u okviru OPSN, kao što je već pomenuto, služi za formiranje fizičkih struktura i njihovih sistema na SSN kroz odgovarajuće interaktivne procese. Kroz ove interaktivne procese utrošena je sva raspoloživa količina fizičkih demova i oni se više ne pojavljuju kao samostalne komponente u nekim interaktivnim procesima. Od njih se formiraju:

  • odgovarajući sisfizionki sistemi na nivou Kosmosa nepromenljive konfiguracije i energetskog nivoa uslovljenog trenutnom vrednosti mentalnog energetskog polja (MEP) i
  • komponente EET raspoređene u svakom Ograničenom prostoru kao podloga svih fizičkih struktura ciklično formiranih i rasformiranih tokom pojedinih MET u njima.

Sisfizionski sistemi su nepromenljivih karakteristika i struktura i ne učestvuju u procesima formiranja većih fizičkih struktura. U svim daljim interaktivnim procesima na formiranju složenijih fizičkih struktura koriste se samo komponente EET koje su odmah po formiranju premeštene sa SSN na ASN kao komponente svih fizičkih struktura na ASN i MSN. U periodu formiranja crnih rupa dekompozicija materijalnih struktura ide do komponenti EET i one čine standardnu strukturu crnih rupa. Treba uočiti razliku između stavova Standardog modela i staova u NMN modelu prema kojem materijana komponenta EET se javlja odvojeno i samo u jednom obliku[1] sa privlačnim delovanjem, dok odvojena električna ima dve programirane varijante jedna sa privlačnim a druga sa odbojnim delovanjem. Za sve njih vredi zakon o održanju mase. Na osnovu toga kod formiranja crnih rupa materijalne komponente formiraju strukturu od svih materijalnih komponenti EET sa izraženim jakim masostatičkim poljem. Za razliku od njih formirana električna crna rupa ne formira svoje vanjsko elektrosatičko polje jer im se delovanja ove dve vrste elmasa kompenziraju, mada su njihove unutrašnje interaktivne sile veoma jake i struktura ove crne rupe je prostorno veća od materijalne.

Komponzicija, energetski nivo i programi delovanja svih vorkmenskih strktura namenjenih stvaranju navedenih subelementarnih fizičkih struktura strogo su standardizovani bez nekih varijanti bilo da su ekranizovane ili ne­ekranizovane. Jednom stvorene i upotrebljene za stvaranje subelementarnih sistema na nivou Kosmosa i komponenti EET na nivou Ograničenih prostora više se ne javljaju i mogu se smatrati kosmičkom strukturnom konskstantom u svim ciklusima MET. Broj ove vrste vorkmenskih struktura, njihova kompozicija i programi delovanja se ne menjaju tokom ovih ciklusa. Jedino im se menja energetski nivo u rutmu talasa MET ali ne pada ispod vrednosti kosmičkog mentalnog polja KMP.

Pored ovih jednom formiranih vorkmenskih struktura na ovom OPSN nivou neprekidno se obavljaju procesi transformacije vorkmenskih struktura koji imaju ciklički karakter i prisutni su tokom pojedinih perioda u okviru MET talasa. Mogu se izdvojiti nekoliko karakterističnih grupa ovih vorkmnskih struktura:

  • Vorkmenske strukture za formiranje subatomskih komponenti i samih atoma, koje su takođe visoko standardizovane, skoro kao i one za subelementarne strukture, samo su nižeg energetskog nivoa i ciklično se ponavljaju tokom MET. Zavisno od trenutnog ciklično promenljivog energtetskog stanja ovih talasa ove vorkmenske strukture se menjaju u skladu sa standardnim programima stvaranja, održavanja i dekompozicije fizičkih struktura koje su stvarali na nivou pojedinih lokacija Ograničenih prostora.
  • Sličan postupak formiranja odvija se i sa vorkmenskim strukturama namenjenim interakcijama sa fizičkim strukturama na MSN, samo što im je energetski nivo znatno niži pa im stanje značajno zavisi od okolnih uslova i uticaja što dovodi do promene njihovog agregatnog stanja.
  • Kada su u pitanju molekularne strukture tipično je za njih da formiraju u čitavom Ograničenom prostoru veliki broj nebeska tela, njihovih sistema i podsistema sa intenzivnim dinmičkim procesima čije se karakteristike menjaju tokom ciklusa MET. Kod njih se može više govoriti o standardizaciji procesa njihovog ponašanja i delovanja nego o stabilnosti opštih oblika i dimenzija. Nihove komponenete na nižim strukturnim nivoima zadržavaju svoje izvorne standardne vrednosti i veličine, ali se njihovo delovanje slaže u neko rezultantno delovanje posmatrane strukture koja deluje kao podsistem širih sistema.

Kod formiranja vorkmenskih struktura namenjenih interakcijama na ASN a posebno MSN, značajnu ulogu ima svesmenski podsistem u kojem su pohranjene informacije o prethodnim postupcima i eventualne korekcije radi optimizacije delovanja pojedinih fizičkih sistema i njihovih komponenti. Značajan njihov deo ima standardski karakter što prate odgovarajuće posledice po sve strukture koje se budu formirale.

Zbog svoje složenosti i svesnog delovanja biloški pojavni oblici, zavisno od stanja i stepena njijhovog razvoja, zahtevaju posebni mehanizma formiranja potrebnih vorkmenskih struktura i njihovog delovanja koji se oslanjaju na angažovanje ne samo navedenih svesmenskih podsistema već i posebnih mentalnih sistema koji, uz stalne interaktivne procese, drže pod kontrolom ove pojavne oblike, posebno homo sapiensa ili uopšte hominida sa kojima su prisutni neprekidni interaktivni procesi prilagođeni ne samo njihovim opštim podsistemima već i njihovim komponentama. O njihovoj ulozi možemo još uvek govoriti samo prilično hipotetično jer su informacije o njihovom ponašanju suviše oskudne da bi se formirao jedan dovoljno obuhvatan i pouzdan model delovanja. U svakom slučaju u ovom segmentu istrživanja uzajamnog delovanja Prirode i bioloških pojavnih oblika tek predstoje odgovarajuća istraživanja. Pri tome se mora voditi računa o standardnom obliku i ponašanju mnogih njihovih komponenit i celih organa.

Ovako široka primena mentalnih struktura u formiranju fizičkih struktura i sistema na svim strukturnim nivoima moguća je zahvaljujući veličini svesmenskog sistema na nivou Kosmosa koja nadmašuje veličinu fizičkih za više desetina redova veličine. Kada se tome dodaju i aktivnost vorkmenskih podsistema izvan aktivnosti na formiranju fizičkih stanja u Ograničenim prostorima, koje su barem na nivou ovih prvih, može se steći utisak o njihovoj grandioznosti. Osim toga, delovanje sistema kakav je pripisan Prirodi, ima potrebu za neprekidnim povećavanjem kapaciteta mentalnih struktura iz ciklusa u ciklus MET, što se može namiriti samo njihovom „proizvodnjom” u biološkim pojavnim oblicima tokom njihovog cikličkog obnavljanja svojih bioloških struktura tokom i na kraju „života” svake biološke jedinke, a posebno homo sapiensa (L.1 tačka 4.1.2.11.), bez obzira na Ograničene prostore u kojima se to trenutno dešava jer je univerzalno za čitav Kosmos.

1.2. stanja na ssn nivou.

Za razliku od OPSN nivoa, gde su sve mentalne čestice i njihove strukture u svojevrsnom statičkom stanju i međusobnom odnosu, na fizičkim nivoima sve vrvi od kretanja njihovih komponenti, bez obzira na njihovu veličinu, strukturni sastav, dinamičke procesa u njima i oko njih. Razlozi su lokalno narušavanje ravnomerne raspodele potencijalne enertgije u okolnim fizičkim sistemima prilikom pripajanja vorkmenskih struktura koje su nosioci te energije ili određeni energetski poremećaji u već uspostavljenim strukturama ili sistemima. Procesi koji prate te promene nisu nasumičke prirode već su i oni rezultat delovanja određenog broja prirodnih zakona koji deluju na tim strukturnim nivoima i programiranih energetskih odnosa učesnika kao posledice delovanja MET i vorkmenskih struktura u okviru formiranih sisfiziona u njihovim sistemima. Svi ovi procesi praćeni su neprekidnim energetskim tranansformacijama tipa potencijalna ↔ kinetička energija.

Obzirom na relativno jedostavnu strukturu sisfizionskih sistema i njihovih komponenti na SSN standardizacija, mada se odnosi na sve elemente njihovih komponenti, nije raznovrsna i obuhvata:

  • strukturu jezgara obloženih pasmenima i vezanim vorkmenima,
  • formirane ekrane od odgovarajućih njihovih komponenti,
  • energetse nivoe jezgara i komponeti ekrana,
  • programsku optimizaciju, obzirom na njihove stacionarne dimenzione i energetske odnose ovih komponenti, kako u strukturi sisfiziona tako i njihovog odnosa prema ostalim komponentama sisfizionskih sistema,
  • programirano delovanje ekranizovanih paksmena i vezanih neekranizovanih vorkmena kod dinamičkih procesa.

Od upotrebljenih geometrijskih oblika koriste se samo sferni oblici bilo da se radi o ekranizovanim i ne­ekranizovanim komponentama ili o kompletnom sisfizionu. Korišćenjem ekranizovanih struktura obezbeđuje se neophodna rastresitost kako na SSN tako i na svim ostalim fizičkim strukturama bez obzira na njihovu veličinu i oblik, uz njihovo uniformno ponašanje u odnosima sa okruženjem.

Da bi dinamički procesi bili uopšte mogući na definisanim strukturnim nivoima i prisutnim njihovim kom­ponentama, sistemima i podsistemima, te komponente moraju biti pokretljive, sa jedne strane, ali isto tako i ograničene u svom kretanju, sa druge strane, pri čemu to ograničenje nije nasumično već ima zakonomerni karakter. Kada je u pitanju SSN nivo razultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na neke osobine dinamičkih procesa koji se moraju uzeti u obzir kod definisanja modela tih procesa i određivanja karakeristika njihovih nosilaca, računajući sa već definisanom osnovnom strukturom i prisutnih sistema na ovom strukturnom nivou. Te osobine su:

  1. postojanje odvojenih materijalnih i električnih sistema podložnih istim osnovnim prirodnim zakonima (sispelsionski i sismasionski subelementarni sistemi[2]),
  • fizički sistemi na SSN su stabilni i njihove osnovne strukture se ne menjaju tokom MET,
  • fizički energetski poremećaji u ovim sistemima, na današnjem nivou naših tehničkih mogućnosti, ne mogu ugroziti strukturu njihovih komponenti,
  • raspored komponenti ovih sistema je pravilan i način njihovog reagovanja na određene energetske poremećaje ne zavisi od lokacije sistema,
  • sve komponente ovih sistema podložne su delovanju istih zakona bez obzira na njihovu supstancčnu strukturu,
  • upad fizičkih struktura ili tela u ove sisteme dovodi do razdvajanja njihovih komponenti koje, kao što je rečeno, zadržavaju svoju strukturu i ponovo se vraćaju u svoje položaje kada to telo napusti njihov prostor i završi se izazvani prelazni proces,
  • analiza procesa iz prethodne tačke podleže zakonima neprekidnih sredina čija primena zahteva dodatna eksperimentalna istraživanja radi određivanja neophodnih veličina karakterističnih za procese u neprekidnim sredinama, a preko kojih bi se modelirali prirodni procesi na fizičkim strukturnim nivoima.

Za realizaciju fizičkih struktura ovih osobina na SSN stoje na raspolaganju:

  • elektrioni i materioni, odnosno već formirane pobuđene ali neaktivne fizičke strukture eksfizi (eksmatfizi i ekselfizi oba sa privlačnim ili odbojnim delovanjem),
  • već formirane komponente ekrana za masione maekrani (mapekrani i manekrani),
  • već formirane komponente ekrana za elsione elekrani (pelekrani i nelekrani).
  • programirane neekranizovane vorkmenske strukture eksmeni (peksmeni i neksmeni),
  • programirane ekranizovane vorkmenske strukture akmeni (pakmeni i nakmeni),
  • programirane neekranizovane strukture vezanih vorkmena.

Slovo p u nazivu ovih struktura označava da su sa privlačnim a n da su sa odbojnim delovanjem. Karakteristike ovih komponente ukratko su prikazane u (L-1). Njihova transformacija u subelementarne strukture i sisteme data je u daljem tekstu.

1.3. prikaz struktura na SSN.

U (L.1) poglavlje 10. detaljno je prikazan proces formiranja subelementarnih struktura na SSN pa će ovde biti samo dat njihov pregled i kraći opis osovnih karakteristika, posebno onih bitnih za dalje interaktivne procese u okviru njihovih sisfizionskih sistema na ovom strukturnom nivou. Proces formiranja elsiona i masiona je identičan pa će biti tako i prikazan uz korišćenje zajedničkih naziva. Razlika se javlja samo u određivanju broja anagažovanih čestica čime se određuju njihovi energetski nivoi i dimenzije formiranih odgovarajućih komponenti. Imajući u vidu upravo te procese nameće se zaključak da bi ti sistemi i njihove komponente morale imati sledeće karakteristike čiji efekti delovanja se ispoljavaju na isti način u okviru njihovih sustena:

  • osnovnu komponentu sistema, koja je nosilac njegovih osnovnih a pre svega supstancčnih karakteristika, čine kombinacije peksmenskih i fizičkih struktura eksfiza, od kojih su ove fizičke jedinstvenog supstancčnog materijalnog ili električnog sastava ,
  • strukture vezanih vorkmena su programirane za privlačno međusobno delovanje ovih komponenti i pobu­đujuće delovanje na ostale vezane vorkmene prisutne u fizičkim strukturama,
  • da ne bi dolazilo do sažimanja ovih komponenti u jedinstvenu strukturu zbog njihovog privlačnog delovanja potrebno je da svaka od ovih osnovnih komponenti kao jezgro bude okružena ekranom čije komponente deluju odbojno u odnosu na njega, a da se međusobno privlače i formiraju kompaktnu ljusku sfernog oblika oko jezgra,
  • energetski nivo formiranih subelementarnih struktura treba da je dovljno visok kako bi odolevao većini energetskih poremećaja kojima mogu biti izloženi posebno tokom kvazistacionarnog perioda MET,
  • kompaktnost sistema koji se formiraju zavisi od unutrašnjih energetskih i dimenzionih odnosa njihovih komponenti,
  • radi uniformnog ponašanja formiranih struktura i izotropnosti sistema koji formiraju ekrani se međusobno dodiruju, pa se time od njih formiraju dva jedinstvena stabilna sistema koja se prožimaju na nivou Kosmosa.

Kada su u pitaju strukture i sistemi na SSN nivou treba imati u vidu, kao što je već u početku pomenuto, da se radi o strukturama formiranim u dalekoj prošlosti Kosmosa koje iz ciklusa u ciklus MET ne menjaju svoju strukturu i uza­jamne polazne energetske i geometrijske odnose.

Formiranja ovih struktura u principu obuhvata ćetiri osnovna procesa:

  • formiranje masiona:
  • mapsiona i
  • mansiona;
  • Formiranje elsiona:
  • pelsioni i
  • nelsioni.

Za formiranje odgovarajućih komponenti fizičkih sistema (sisfizioni) na SSN potrebne su strukture mapsiona, kao polazne komponente (sismapsion) masenog sistema, i pelsiona kao polazne komponente (sispelsion) električnog sis­tema na nivou Kosmosa.

Za ova formiranja preuzimaju se sa OPSN nivoa u potrebnom broju sledeće komponente:

  • odgovarajuća vrsta eksfiziona,
  • pakmeni,
  • različite grupe manekrana ili elekrana, od toga ovi poslednji,zavisno da li će eksfizioni na kraju biti sa sa privlačnim ili odbojnim delovanjem, mogu biti peksfizioni ili neksfizioni,respektivno,
  • različite grupe vorkmena privremeno angažovane u procesu formiranja jezgara i ekrana, koji se po završetku procesa vraćaju u svoje svesmenske podsisteme.

Pre početka formiranja subatomskih struktura, dok se navedene komponente nalaze na OPSN nivou, one su programski bile pripremljene za interaktivne procese u kojima će učestvovati. Sam proces formiranja svih sub­elementarnih struktura odigrava se u tri faze:

  • jedan je formiranje masiona, pelsiona i nelsiona koji predstavljaju strukture odgovarajućih jezgara,
  • ekranizacija formiranih jezgara čime su formirani trajni subelementarni sisfizionski sistemi na nivou Kosmosa,
  • formiranje komponenti elektronskih elemenata tripleta, od kojih su formirani svi elektroni i pozitroni kao podloga za sledeći korak formiranja kompletnog atomskog sistema na nivou Ograničenog prostora.

Opšti izgled strukture jezgra prikazan je na Sl.1. Eksfizi koji čine osnovu strukture jezgra predstavljeaju veoma kompaktnu strukturu odgovarajućeg broja demova i peksmena čime određuju njegovu veličinu i energetskinivo uz pripadajući supstancčni sastav. Obzirom na kompaktnost njihove strukture u njema se ne odigravaju neki dinamički procesi i aktiviraju se tek posle oblaganja programiranim brojem pakmena i vezanih vorkmena. Njihovo delovanje je privlačno. Formirani sloj pakmena i vezanih vorkmena određuje opšte ponašanje jezgra kako u samom ekranu tako i u odnosu na njihov sisfizionksi sistem u svim procesima izazvanim različitim energetskim poremećajima kojima ti sistemi mogu biti izloženi u okvirima Ograničenih prostora[3]. Programirane karakteristike sisfiziona predstavljaju njihove standardizovane veličine koje se ne menjaju tokom procesa kojima budu zahvaćeni.

aba 3

Određivanje ovih karakterističnih veličina kod sispelfiziona moguće je na osnovu eksperimentalnih istraživanja Planka u oblasti elektrodinamičkih transverzalnih talasnih procesa. Nažalost mi još uvek ne računamo sa maso­dinamičkim talasnim procesima preko kojih bi mogli odrediti karakteristike sismatfiza. Da bi to uradili morali bi prvo prihvatiti postojanje ovog sistema pa utvrditi mogućnosti njihovog ekesperimentalnog istraživanja na osnovu kojih bi odredili karakteristike i ovih subelementarnih čestica.

Poslednji korak u formiranju sisfiziona je ekranizacija njihovog jezgra. Pre ekranizacije od formiranih jezgara formiraju se odgovarajuće komponente EET kao podloge za formiranje svih materijalnih struktura na ASN i MSN. Oni međutim nisu predmet ovog razmatranja i njihove strukture i karakteristike mogu se videti u tački 10.3.3. (L.1).

Ponašanje formiranih sisfizionskih sistema izvorno određuju pakmeni i vezani vorkmeni kojima su obložene strukture peksfiza u odgovarajućim jezgrima. Pri tome ponašanje i delovanje pakmena i vezanih vorkmena, u slučaju da budu izložani delovanju energetskih poremećaja u sistemu i okruženju, značajno se razlikuju što može izazvati različite efekte kod fizičkih struktura između komponenti njihovih sistema, ali još veće na fizičke strukture u okruženju ako budu izloženi njihovom delovanju. Neki od tih efekata predstavljaju još uvek određenu nepoznanicu koja, kada je i uočimo, često bude pogrešno objašnjena. Ove razlike se sreću kako kod stacionarnih odnosa tako i kod dinamičkih procesa, a posledica je njihovog programiranog lokalnog i nelokalnog delovanja, ali i činjenice da se radi o ekranizovanoj strukturi jednih i neekranizovanoj drugih. Prirodu njihovog ponašanja određuju izvorni zakoni delovanja masa i impulsa, praćenih čitavim nizom izvedenih zakona kao što su zakon o minimalnoj potencijalnoj energije sistema, akcije i reakcijedle, indukcije i drugih, zavisno od prirode aktiviranih procesa na posmatranoj lokaciji ili delu nekog sistema. Treba napomenuti da je prema NMN modelu delovanje svih zakona jedinstveno kako u slučaju delovanja elmasa ili matmasa tako i njihovih impulsa. U nekim procesima mi tu jedinstvenost ne prepoznajemo zbog nekompletnog uvida u sve prateći uticajne činioce, što ne znači da oni ne deluju. Zbog toga nekada bivamo zatečeni efektima nekih procesa i pojava i skloni da ih pogrešno tumačimo.

Imajući sve ovo u vidu logično se nameće potreba detaljnije analize procesa i pojava na SSN nivou i njihov odraz na sve ono što se dešava na ASN i MSN, a što predstavlja Prirodu kako u segmentu koji uočavamo, a još više u delu koji još uvek izmiče našoj pažnji i shvatanju. Analize koje slede trebale bi dati barem delimični uvid u te uočive i „pozadinske” efekte. Pri tome ove analize se ne odnose na formiranje različitih struktura na SSN jer je strukturno stanje na ovom nivou zatečeno i nepromenljivo iz ciklusa u ciklus MET[4]. Radi se samo o učešću ovog strukturnog nivoa u procesima vezanim za interakciju ostala dva fizička strukturna nivoa na kojima se praktično neprekidno odvijaju neki dinamički procesi kojima su izloženi i sistemi sizfiza. Ovi procesi mogu imati značajan udeo u nekim pojavama za koje još nemamo racionalno prirodno objašnjenje, a često su, čak, nosioci takvih pojava i procesa.

1.4. stanje na ASN nivou.

Problem standardizacije u prirodi je najlakše uočiti i analizirati na ASN nivou koji je polazište za aktiviranje svih poluaktivnih i aktivnih pojavnih oblika u jednom Ograničenom prostoru. Radi se o ograničenom broju fizičkih struktura, nazvanih atomima hemijskih elemenata. Oni su standardizovanih veličina, supstancčnog sastava, strukture građe, energetskog novoa, karakteristika i ponašanja u programiranim interakcijama međusobno i u odnosu na druge atom iste ili različite vrste. Do sada utvrđen i istražen njihov broj je raspoređen u više klasifikacionih grupa prema svojim karakteristikama i interaktivnim sposobnostima. Pretpostavlja se da je on isti i za ostale planete u Ograničenim prostorima na kojima su obezbeđeni islovi slični ovozemaljskim.[5]

Ne upuštajući se u detaljniju analizu atomskih struktura, međusobnog odnosa njegovih komponenti i postupaka njihovog formiranja, koji su dati u (L.1 poglavlje 11), navode se samo veličine koje odražavaju rezultate stan­dardizovanosti njihove i njihovih komponenti. Polazište formiranja atomskih struktura predstavljaju standardizovane veličine komponenti EET čije karakteristike nismo još uvek uspeli utvrditi jer naša istrživanja ne dopiru do njihovih strukturnih i energetskih nivoa:

  • mastrip kao materijalna komponenta elektrona i pozitrona,
  • peltrip kao programirana električna kompnenta sa privlačnim i neltrip sa odbojnim delovanjem.

Ovde treba pomenuti da su sve komponente atoma do struktura nukleona formalno iste strukture sa tri osnovne komponente i jednom količinom dodatnih vorkmenskih struktar. Kao primer mogu poslužiti EET čije su karakteristike prikazane u Tabeli br.1 a struktura elektrona i pozitrona na Sl.2

U sledećem koraku se formiraju elektroni i pozitroni čija struktrua je prikazana na Sl.2 sa oznakama iz Tabele br.1.Svaki od ovih EET formiran je delovanjem vorkmenske strukture posebno programirane za njihovo formiranje a od koje im zavise karakteristike i ponašanje u interaktivnim procesima. Ove vorkmenske strukure sa svojim pro­gramima delovanja takođe pripadaju standardizovanim veličinama.

aba4

Na osnovu ovih komponenti formiraju se nukleoni,zatim nukleusi i dodavanjem programski raspoređenih elektrona dobije se na kraju atomska struktura. Proces formiraja je sledeći:

Elektroni + pozitroni →protoneki elementi tripleta → protoni + elektroni → neutroni →nukleoni →nukleusi (jezgra atoma) + orbite sa elektronima → atomi.

Od broja nukleona u jezgru i odgovarajućeg broja elektrona raspoređenih po određenim orbitama zavisi vrsta sva­kog atoma hemijskog elementa. Struktura, energetski nivo i pripadajući programi delovanja svih osnovnih komponenti i podsistema atoma su standardizovanih karakteristika i ponašanja zahvaljujući čemu atomi u većini slučajeva pokazuju stabilne karakteristike u širokom rasponu vrednosti karakteristika vanjskih uslova. Tek u retkim slučajevima, najčešće veštački izazvanih, mogu se menjati struktura i karakteristike atoma.

Za strukturu i osnovne karakteristike atoma hemijskih elementata moglo bi se reći da su detaljno istraženi i eksperimentalno i teorijski. Takvu ocenu, međutim, treba primiti sa rezervom. Gledajući atome kao dinamički sistem programirano kombinovan od elementarnih struktura, od kojih se mentalne ponašaju nenasumično i imaju odlučujuću ulogu u formiranju atoma kao sistema i njegovog ponašanja, ne treba biti mnogo analitičan pa zaključiti da istraženost i nije tako detaljna i bez daljeg prihvatljiva. Radi se o jednoj strukturi ili sistemu čije su komponente osposobljene za praktično istovetnu reakciju na energetske poremećaje bilo sa koje stane oni dolazili, pošto su sve ekranizovane ekranima sfernog oblika. Ovo je bitno posebno kod visoko modulisanih talasnih poremećaja i reakcija na njih koje su rezonantnog karaktera. Taj problem ili mogućnost je posebno izražena u slučaju bioloških pojavnih oblika čiju strukturu i prateće funkcije čine kombinacija mnogih hemijskih elemenata i struktura različitog agregatnog stanja. Mnoge od njih su standardizovanog oblika i sastava pa tipično reaguju na određene vrste energetskih poremećaja koji im mogu pospešiti ili ugroziti programirano delovanje i ponašanje u sistemima organizama i njihovim podsistemima. Takve složene strukture mogli bi označiti kao svojevrsne Furijeove filtere koji iz visoko modulisanih talasa i energetskih poremećaja, elektrodinamičke, masodinamičke i mentalne prirode, izdvajaju svoje rezonantne frekvencije i reaguju na njih odgovarajućim prelaznim procesom sa mogućim pozitivnim ili negativnim efektima.

U svim tim slučajevima osnovni standardizovani elementi i strukture, podignuti na nivo atomskih struktura, su njihova jezgra i elektronski omotači raspoređeni u odgovarajućim orbitalnim ljuskama. Funkciono gledano ove dve osnovne komponente atoma se razlikuju i osnovna svrha im je:

  • Jezgra su nosioci osnovnih energetskih stanja, supstancčne strukture i programa delovanja u staconarnim odnosima i dinamičkim procesima u kojima atomi učestvuju, pri čemu dominira njihova materijlna komponenta zahvaljujući kompenzovanom odnosu elmasa jezgra i elektrona u orbitama.
  • Elektroni u orbitama imaju dvostruku ulogu:
  • predstavljaju dinamičke ekrane od kojih vanjska orbitalna ljuska, nazvana valentna, omogućava kom­binaciju samo određenih za to programiranih različitih atoma, što se postiže standardizacijom popunjenosti i delovanja elektrona ovih orbitalnih ljuski,
  • pored toga energetski nivo elektrona u valentnim ljuskalma nekih atoma je relativno nizak pa se i kod delovanja slabijihelektričnih polja mogu realizovati njihova lančana pomeranja iz ljuske u ljusku što registrujemo kao pojavu električne struje u pojedinim materijalnim strukturama nazvanim električnim provodnicima.

Realizacija ovakve njihove uloge omogućena je delovanjem dodatnih odgovarajuće programiranih vorkmenskih struktura ugrađenih u navedene osnovne atomske komponente. Takvim postupkom obavljena je u stvari stan­dardizacija svih atoma hemijskih elemenata, koja je zasnovana na ulozi koju će svaki od atoma imati u formiranju složenijih materijalnih struktura na svim fizičkim strukturnim nivoima.

Standardizovane strukture atoma i njihove karakteristike se ne menjaju u normalnim vanjskim uslovima sa kakvim se računa na planetama tokom većeg dela pozitivne poluperiode MET. Do njihove dekompozicije dolazi prilikom naših istraživanja u aksceleratorima velike energije, ili tokom slabljenja MET u pojedinim Ograničenim prostorima koje je kao programirano povezano i sa napuštanjem dodatnih vorkmenskih struktura raspoređenih u komponentama svih fizičkih strukturnih nivoa.

Kod atomskih struktura se prvi put srećemo sa problemom obezbeđivanja stabilnosti dinamičkih procesa pokretnih fizičkih struktura u sredini kakvu predsavljaju sispelsionski i sismasionski sistemi u Kosmosu i njegovim Ograničenim prostoima. Problem ima opšti karakter ali se kod atoma, sa njegovim elektronima koji kruže u sovjim orbitama i nebeskim telima u njihovim sistemim, ispoljava u posebnom vidu pošto taj prostor ima svoje fizičke karakteristike na osnovu kojih interaguje sa pokrtnim fizičkim strukturama koje se nađu u njemu. Analiza ovog problema zahteva primenu dinamike neprekidnih sredina iz koje sledi da ove fizičke strukture u svom kruženju gube deo svoje raspoložive kinetičke energije i tokom vremena bi se morale skupiti u centru oko kojeg kruže. Prema informacijama kojima raspolažemo to se ne dešava. Atomi sa svojim elektronima ispoljavaju stabilnu dinamičku strukturu, a isto se dešava i sa nebeskim telima i njihovim sistemima koji milijardama godina kruže svojim putanjama. Logično obnjašnjenje te uočive njihove dinmičke stabilnosti je postojanje povremenog ili trajnog programiranog priliva energije koji mora predstavljati njihovu standardnu osobinu jer bez nje bi sva ta kretanja imala haotični karater, što očigledno nije slučaj. Ovde ostaje da samo konstatujemo kako ova teško uočiva osobina dodatnog priliva energije predstavlja standardizovanu osobinu atoma svakog hemijskog elementa i njegovih elektrona u orbitama, koja je još uvek izvan mogućnosti našeg posmatranja i određivanja sve dok ne sagledamo kompleksni mehanizam njihovog ponašanja koje im obezbeđuje očiglednu stabilnost. Taj proliv energije mogu obezbediti samo vorkmenske strukture posebno programiranih karakteristika i energetskog nivoa zavisnog od veličine objekta čije se kretanje kontroliše i održava na potrebnom nivou. Isti zaključak se odnosi i na slučajeve kruženja većih materijalnih struktura u ovim sisfizionskim sistemima svakog Ograničenog prostora.

1.5. stanje na msn nivou.

Stanje delovanja vorkmenskih struktura na MSN nivou je znatno složenije u odnosu na prethodna dva fizička strukturna nivoa pa je potrebno posmatrati odvoeno:

  • molekularne sisteme hemijskih elementata,
  • molekularne sisteme hemijskih jedinjenja,
  • molekularne sisteme pojavnih oblika sa varijantama:
  • poluaktivni pojavni oblici i
  • aktivni pojavni oblici.

Kod molekula hemijskih elemenata stanje je slično kao i na ASN nivou, jedino su energetski nivoi ovih molekula niži u odnosu na atomske, pa u nekim slučajevima, čak i kada su bliski normalnim, može doći do njihove de­kompozicije. U uslovima pogodnim za njihovo formiranje javljaju se u standardnom obliku tipičnih karakteristika u pogledu oblika, sastava, energetskog nivoa i afiniteta za stvaranje složenijih hemijskih jedinjenja.

Sledeći korak u okrupnjavanju fizičkih struktura je stvaranje različitih jedinjenja. Mnoga od njih imaju stan­dardizovani karakter zahvaljujući već ugrađenim programima interakcije pojedinim komponentama budućih hemijskih jedinjenja. Takva jedinjenja su takođe standardizovanih karakteristika.

U oba slučaja kada se govori o standardizovanim veličinama imaju se u vidu normalni uslovi na zemlji, koji obuhvataju pre svega atmosferski pritisak i temperaturu, čiji je raspon vrednosti takođe standardizovan.

Pored ovih jedinjenja postoje i ona za koje se može reći da nastaju spontano u sredini sa određenom količinom hemijskih elemenata koji, zavisno od energetskih uslova na toj lokaciji, mogu formirati jedinjenja na osnovu svojih raspoloživih karakeristika. Promenom lokalnih uslova najčešće dolazi do njihove dekompozicije takvih jedinjenja. Za ova jedinjenja moglo bi se takođe reći da su standardizovanja samo da im vrednost karakterističnih veličina mogu imati od slučaja do slučaja jednog od brojeva nekog standardnog niza. Formiranje ove vrste jedinjenja je donekle ograničeno na manje grupe molekula koje su jedinstvenih karakteristika i sa njima se završava formiranje standardizovanih molekularnih poluaktivnih fizičkih struktura.

Na osnovu asortimana standardizovanih veličina formiraju se svi pojavni oblici u Prirodi, pripadali oni kategoriji poluaktivnih ili aktivnih, a posebno hominidima. Pri tome je proces okrupnjavanja usmeren programski na jedinjenja različitih fizičkih i hemijskih karakteristika i stvaranju njihovih konglomerata različitog sastava, koji su na kraju podloga formiranju nebeskih tela čije će karakteristike zavisiti od vremenske i prostorne udaljenostsi od velikog praska u okviru Ograničenog prostora, pošto su procesi njihovih formiranja međusobno fazno pomereni sa rezultatom njihovog različitog strukturnog sastava osnovnih standardizovanih fizičkih struktura. Na pojedinim planetama taj strukturni sastav je ujednačen.

 

LITERATURA:

L.1.Miloš Abadžić: PRIRODNI MODEL PRIRODE (Tom I i II), PROMETEJ, Beograd, 2013

L.2.Miloš Abadžić: PRIRODNI MODEL PRIRODE-NMN MODEL, kpv.rs/?=3323

 

 

[1]Izuzetak su mansioni za formiranje ekrana svih materijalnih struktura koje se ekranizuju.

[2] Nažalost ovi sistemi još uvek nisu prepoznati kao prisutne strukture u Prirodi , pa im karakteristike nisu mogle biti određene, kao ni njihova uloga u pojedinim registrovanim fizičkim procesima.

[3]Ovo treba primiti sa rezervom jer postoji vereovatnoća da se određeni energetski poremećaji, pogotovo talasne prirode, dešavaju i u delu Kosmosa između uspostavljenih Ograničenih prostora. Ova razerva možda obuhvata i uočenu pojavu pozadinskog zračenja, ali to zahteva odgovarajuća detaljnija istraživanja.

[4] Ostaje kao mogućnost, verujem minorna, da se iz ciklusa u ciklus menja energetski nivo fiziona pripajanjem novih vorkmenskih struktura (pakmeni i vezanih vorkmeni) samo to prelazi mogućnosti našeg uočavanja, a pored ostalog nema neki značaj za postojeće fizičke i biološke pojavne oblike jer bi te promene morale biti već ugrađene u nove programe njihovog formiranja i delovanja (što bi se i menjale ako neće biti primenjene).

[5]Nije isključeno da taj broj i njihove karakteristike na nekim planetama bude drugačiji zavisno od uslova koji vladaju na njima tokom MET. Te moguće razlike nisu bitne za ovo razmatranje jer ako se i jave rezultat su određenog programiranog delovanja usaglašenog sa uslovima „života” svih pojavnih oblika na toj lokaciji Oganičenog prostora ili Kosmosa.

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar