orthopedic pain management

PSIHOTERAPIJA PSIHOSOMATSKIH BOLESTI

LjiljaII deo autorske studije „Autoimune bolesti – multipla skleroza“

“Telo se ne može izlečiti ukoliko se ne leči duša” -Sokrat

Medicina tvrdi da su psihosomatske bolesti /psiho + grč. soma = telo/ bolesti tela /različitih organa/, koje nastaju usled psiholoških faktora i smatra da su skoro sve bolesti psihosomatske: od kardiovaskularnih /infarkt, visok pritisak/, preko gastro-intestinalnih /čir, kolitis/, endokrinih /dijabetes, obolenje štitne žlezde/, onkoloških /karcinom/ do autoimunih.

/Ukucajte u interent pretraživač:  „Najčešća psihosomatska obolenja”./

Studija koja je pred vama polazi od činjenice se bolesti koje su nastale delovanjem psiholoških faktora ne leče nepsihološkim metodama i daje odgovor na pitanje zašto i kako se te bolesti leče psihoterapijski.

***

Put do postavljanja dijagnoze ovih bolesti počinje tako što čovek najpre dobije neke somatske tegobe /simptome/ kao što su: obnevidelost, dvostruke slike, gubitak sluha, nedostatak vazduha, smetnje pri gutanju, bolovi u grudima i stomaku, problemi sa mokrenjem i stolicom, slabost, trnjenje i oduzimanje ekstremiteta, vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, seksualni problemi, itd.

/Ukucajte u interent pretraživač:  „Simptomi psihosomatskih bolesti“./

Kada dobije neke od ovih somatskih tegoba čovek ne razmišlja o činjenici da istovremeno sa tim tegobama ima i psihološke tegobe, već je uveren da je dobio neku organsku bolest i počne da se javlja lekarima.

Lekari najčešće utvrde da je čovek telesno zdrav.

Time što su mu rekli da je telesno zdrav lekari su mu praktično rekli da rešenje za njegove tegobe nije u lekovima.

Vremenom se tegobe umnožavaju i dobijaju sve veći intenzitet, pa čovek nastavlja da traži pomoć od lekara koji leče organske bolesti.

Lekari sada njegovo stanje proglašavaju bolešću i počnu da mu prepisuju medikamente /lekove/.

Tako čovek ulazi u začarani krug:

  1. Psiha intenzivira somatske tegobe /po principu koji je opisan u studiji „Autoimune bolesti – multipla skleroza“, pogledajte na: http://kpv.rs/?p=3517#more-3517/
  2. Lekovi /hemija u njima/ oštećuje organizam

 

Pod dejstvom ova dva faktora organizam ulazi u proces degenerativnih promena, tj. istinski počinje da oboleva.

***

Razlog zašto čovek ne vidi da njegove somatske /organske/ tegobe imaju veze sa njegovim psihološkim tegobama, a što je ujedno i razlog zašto čovek rešenje svojih tegoba ne traži u psihoterapiji, nalazi se u tome što:

  1. Mi uvek reagujemo na tri nivoa istovremeno /psihološki, somatski i socijalno/
  2. Ove tri reakcije nerazdvojene /povezane/ nastavljaju da traju u onome što nam se kasnije tokom života dešava

    Znači, sve reakcije svakog od nebrojano iskustava čoveka sadrže se u njegovim aktuelnim reakcijama.

    Npr. ono sto je u detinjstvu bilo osećanje odbačenosti, se pod uticajem različitih životnih okolnosti transformiše /pretvara se/ u osećanje inferironosti /manje vrednosti/, pa u osećanje nesigurnosti, pa u osećanje napetosti, pa u osećanje anksioznosti, pa u osećanje straha, pa u aktuelno osećanje depresije.

    Prvobitno osećanje odbačenosti je na somatskom niovu bilo praćeno žmirkanjem. Žmirkanje se vremenom pretvara /transformiše se/ u tikove, pa u kratkovidost, pa u astigmatizam, pa u neke druge somatske manifestacije vezane za oči, i tako sve do pojave aktuelne obnevidelosti.

    Ovako složena priroda naših reakcija čini da mi van psihoterapijskog procesa ne možemo da vidimo, tj. ne možemo da razumemo vezu koja realno postoji između naše aktuelne somatske reakcije /obnevidelosti/ i aktuelne psihološke reakcije /depresije/.

    Još manje možemo da razumemo vezu koja realno postoji između obnevidelosti i depresije, s jedne strane, i osećanja neke bezazlene dečje nesigurnosti, s druge strane.

    Oni koji su prošli kroz psihoterapiju znaju da aktuelna obnevidelost i neka davna dečja nesigurnost ne samo što su povezani, tj. čine jednu vezu psihološkog sistema, nego da su te dve reakcije na psihološkom nivou najvećim svojim delom jedna ista reakcija.

    Na koji način nam psihoterapijsko lečenje /psiho/somatskih bolesti omogućava baš ta činjenica da su sve /psihološke, somatske i socijalne/ reakcije čoveka, kojima je on reagovao tokom čitavog života, najvećim delom psihološki iste reakcije?

    U osnovi lečenja psihoterapijom jeste mogućnost koju nam nudi psihološki sistem da, kada se razume jedna veza psihološkog sistema, /kada se razume da je jedna davna nesigurnost uzrok aktuelne depresije/, dolazi do toga da automatski i trajno ta depresija nestaje, ali i da automatski i trajno nestaju tegobe koje su sa depresijom povezane na somatskom i socijalnom nivou, a to znači izčlečenje.

    Kroz jednu psihoterapijsku seansu klijent upoznaje jednu vezu svog psihološkog sistema.

    Upoznavanjem jedne veze psihološkog sistema istovremeno se:

    1.      Smanjuju psihološke tegobe klijenta

    2.      Smanjuju njegove  somatske tegobe /u delu u kom proces degeneracije organizma nije jako uznapredovao/

    3.      Unapređuje njegovo socijalno funkcionisanje

    Ni jedan drugi sistem, kao što je to slučaj sa psihološkim sistemom, ne može da se izleči samim upoznavanjem tog sistema.

    Kada, na primer, preko rendgentskog snimka vidimo /upoznamo/ neku povredu, mi samim upoznavanjem tu povredu ne lečimo.

    ***

    Da biste pronašli metodu lečenja za svoju bolest prvo morate spoznati prirodu vaše bolesti.

    Ukucajte u interent pretraživač svoju dijagnozu.

    Ukoliko saznate da je vaša bolest psihosomatska, onda znajte da je ta bolest lečiva samo psihološkim metodama.

    To znači da su vaše izlečenje i vaša budućnost u vašim rukama.

    Copyright©LjiljanaDešević2015



Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar