Istraživač istine, Milovan Mića Jovanović, (1938 – 2016), rodjen u Zakuti, kod Kragujevca, živeo je dva života, stručni u kome se bavio primenjenom matematikom, problemima optimizacije, profesurom. i duhovni, u kome je bio radiestezista, bioenergetičar, psihoterapeut i razvio originalnu metodu nehipnotičke regresije. Kako su godine odmicale, sve više se okretao čistoj duhovnosti ii najzad potpuno posvetio isceliteljstvu, pisanju, držanju vežbi, predavanjima i seminarima.
Nehipnotičku regresiju je koristio naročito uspešno u isceliteljstvu za razrešenje trauma iz detinjstva ili prošlih života. Verovao je u reinkarnaciju: “Živim 67. život“.
U knjigama Seme kosmičkog znanja, Ontološke priče, Pečat na ledu, Putnici, Kraj igre detaljno opisuje i potvrđene primere tačnog sagledavanja budućih događaja metodom psiho-progresije, koju je razvio prvi u svetu.
Na dan smrti, telefonom sa Hercegnovske plaže pustio je u štampu i poslednju knjigu: Povratak Boginje.
Naš najveći filosof Branislav Petronijević imao je običaj da kaže studentima: „Veliki ljudi su retko savremenici, nego se dozivaju kroz vekove“. Kao i mnogi Mićini duhovni sagovornici, Sokrat, Edgar Alan Po, Lomonosov, Volt Vitmen, Balzak, Jung, Hese, Mendeljejev, učio nas je da bi nepovratan pojedinačni život bez mogućnosti evolucije kroz reinkarnacije bio besmislen i nepravedan.
Po njemu, spoznaja reinkarnacije ne sledi iz pripadnosti nekoj religiji, simbola i rituala, nego se to saznanje stiče naučno-istraživačkim radom i kroz iskustvo gradi takav filozofski stav o ljudskom življenju kao „aproksimativnoj slici funkcije razvoja ljudske vrste“, koji se prihvata ili odbacuje. Cilj reinkarnacionih ciklusa je da se raznim ulogama kroz više života i u različitim uslovima nauče etičke lekcije ispravljanjem učinjenih grešaka. Jednim životom to se ne može postići. To su izazovi i iskustva kroz koja ličnost treba da prođe. Tokom života na Zemlji, ljudi (duše), čine mnoga zla i nepravde, pojedinačno i grupno, koje se kosmički moraju poravnati. Cilj razvoja je sloboda od pogrešne životne prošlosti..
Ono što nazivamo život je proces u kojem duša svoje sećanje na svet ideja pretvara u iskustvo, on je ujedno sredstvo i način kojim kosmička Celina kroz nas stvara umanjene verzije sebe. Tokom živopta ne treba ništa da naučimo, stvorimo, imamo, već samo da osvestimo ko smo zaista i da u relativnom fizičkom svetu neposrednim doživljajem proverimo svoja ubedjenja. svetu u praksi proveravamo i doživljavamo svoja ubeđenja.
Naš život je opšta igra Univerzuma bez takmičenja. U odnosu na Boga smo kao talas u okeanu, (talas je dokaz da okean postoji), imamo Božanski kvalitet, ali ne i božansku moć. Ne postoji greh niti kazna, već samo odstupanja od naše kosmičke svrhe i u tome je osećaj kazne. Uvek se događa samo ono što nam naša sopstvena duša mislima zada kao buduće realno iskustvo.
Slično privlači slično; radosni i srećni, i na druge prenosimo vibracije Izvora čiste energije.
Želite sve, bez skromnosti, bez ograničenja, ali ništa ne očekujte! Očekivanje je čežnja koja sprečava ostvarenje.
Šta to znači „praktično“? Kosmosu je ontološki svejedno da li zamišljate ili radite, on odgovara na vibracije i manifestacija mora da usledi!
Ove poruke mudrosti Milovana Miće Jovanovića, kada se primene, preobraziće svet!
Velimir Abramović
POGLEDAJTE:
Lepo je od Velje što je ovo napisao i ostavio link za tekst u kome Mića, pored ostalog, kritikuje i njegove stavove. Sa pravom, jer je bio prosvetljeni čovek od Znanja. I sa dobrom namerom.
Želim da kažem da je bila i čast i privilegija poznavati Miću, biti njegov savremenik. Posebna je privilegija biti njegov učenik, a ko je to bio za njegovog života u ovoj dimenziji, sigurno je da će i nastaviti to da bude. Jer Mića je bio najveći duhovni učitelj koga su ovi prostori videli, i koliko mi je lično tužno što je otišao, toliko mi je i drago jer se oslobodio ovog sveta koji ni približno nije svestan kome je bio savremenik. To je brutalan i precizan opis sveta u kome živimo, koji ne vidi ono najbolje ispred svojih očiju i ne ceni ljude koji daju sve za opštu dobrobit. Jer Mićine poruke i delo i sva energija koju je ne štedeći ulagao mogu se svesti i u samo jednu reč – LJUBAV! Ljubav prema čoveku, ne apstraktna i filozofska već iskrena, topla, nesebična, bez osude, svetla, čista. I božanska. To nas je sve učio – da smo bogovi i da smo besmrtni. Učio nas je iz ljubavi.
Čovek za večnost, da. Posvećeni sledbenik izvorne Hristove poruke, koju smo mi srećnici u ovom Čoveku mogli da pronađemo i prepoznamo. Da osetimo i iskusimo.
A tugovati nećemo, mi njegovi učenici, jer nije nas tome učio. Otišao je u večnost, a tamo ćemo i svi ostali. Bićemo ponovo zajedno.
A u večnosti večno hvala dobrom Mići! „Buktinji u toj zemlji ka kojoj se plovi…“
Profesore Mićo
Neka VAM je večna Slava i HVALA za sve što ste nas naučili i na šta ste nam Ukazivali poslednjih 30 god. Sreća je bilo poznavati Vas !
Nadam se da ćemo se sresti u duhovnoj dimenziji ,a i sledećoj inkarnaciji !!!
Dražen
Iskreno saučešće porodici. Pročitala sam sve Mićine knjige. Hvala za novu spoznaju svrhe našeg života. Reči je premalo, tuga je ogromna.Nikad ne znamo kad negoga vidimo poslednji put i nikad ne prebolimo što nismo znali. Do sledećeg susreta, u nekom budućem životu veliki poštovalac rada i dela pok. Milovana Vera Kocoljevac iz Sombora
Za mene je knjiga Seme kosmickog znanja kao poklon, dok je citam, osecam mir i radost. Hvala Mici Jovanovicu. Imala sam veliku zelju da ga upoznam i da radim regresiju, to ce biti u nekoj sledecoj inkarnaciji, za sada imam njegove knjige. Hvala js jednom, neka svetlost i ljubav putuju sa Micom!
Hvala mu na svakoj napisanoj reci , puno mi je pomogao da shvatim svet i sebe ,
\ivot je mnogo vise od materije
tako nas je ucio da ne trba yaliti vec slaviti
Ynam da si jos uvek tu sa nama kao duhovni ucitelj
veliki pozdrav
drago mi je ato sam poznavao ovakvu ljudinu,prepametnog coveka za ovo trulo vreme,nek mu je vecna slava ,velikom ,velikom ,mici jovanovicu
Gde da potražim nekog od njegovih učenika . Hvala za svaku informaciju .