TERAPIJA MUZIKOM

Muzika i Alchajmerova bolest

Piše: Marija Radovanović

 


Alchajmerova bolest je degenerativni poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i eventualno sposobnost da se oboleli brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine.

Iako Alchajmerova bolest nije prirodni deo starenja, rizik dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad svojim najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko 7 do 10 godina, ali postoje razne varijacije od 3 do 20 godina do smrti,što zavisi od starosti pacijenta,zdravstvenog stanja, kao i od nege koju pacijent prima.

Neka od najboljih istraživanja ove bolesti su vođena u polju genetike da bi se otkrila uloga istorije bolesti u porodici. Naučnici su otkrili da ljudi koji u sebi nose posebnu verziju apolioproteina E gena ( aroE gen ), koji se nalazi na 19. hromozomu, imaju veću šansu da se kod njih razvije ova bolest nego kod ljudi koji u sebi nose neku drugu verziju ovo gena. Najčešća verzija ovog gena u čitavoj populaciji je aroE3, dok skoro pola osoba koje boluju od kasne Alchajmerove bolesti nose u sebi aroE4 gen za koji je dokazano da ima ulogu u nastanku bolesti.

Program terapije muzikom je podigao nivo melatonina u krvi, popravio ponašanje i probleme sa spavanjem kod 20 pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti. Pacijenti su svaki dan po pola sata slušali Mocartovu muziku, 5 dana nedeljno. Terapija je trajala mesec dana. Analiza krvi je rađena pre početka terapije, odmah nakon terapije kao i 6 nedelja posle terapije. Proveravan je nivo melatonina, norepinefrina, epinefrina, serotonina i prolaktina, za koje se zna da utiču na mentalno stanje. Otkriveno je da su se nivoi melatonina, epinefrina i norepinefrina u krvi značajno povećali do završetka terapije. Štaviše, nivo melatonina je ostao visok 6 nedelja nakon završenog eksperimenta, dok su se za to vreme epinefrin i norepinefrin vratili na nivo na kom su bili pre početka eksperimenta. Terapija muzikom nije delovala na serotonin i prolaktin. Pored hormonalnih promena, pacijenti su postali aktivniji i društveniji i bolje su spavali.

Rađeni su i drugi eksperimenti. Pacijentima kojima je oštećeno prostorno rezonovanje, davan je test sečenja presavijenog papira. Nakon 10 minuta slušanja Mocartove muzike pacijenti su imali 3-4 tačna odgovora od 8 mogućih. Oni koji nisu slušali muziku nisu uspeli da odgovore na zadatak.

Neki naučnici smatraju da oboleli od Alchajmerove bolesti ne gube pamćenje, nego samo gube načine da dođu do njega. Pacijenti koji retko razgovaraju sa drugim ljudima najčešće- pevaju. U poslednjih nekoliko godina se traži način da se pomoću muzike nađe put do njihovog pamćenja.


Muzika i epilepsija

Za pacijenta obolelog od epilepsije pokušan je svaki vid lečenja. Sedam lekova protiv epilepsije i operacija mozga nisu imali nikakav efekat na napade i grčeve od kojih je patio svakodnevno za svojih 46 godina. Bez znakova napretka i nakon testova koji su potvrdili pogoršanje u učenju i pamćenju za devet godina, hirurzi su odlučili da bi trebalo da ponovo ide na operaciju mozga.

Ali, pre nego što je pacijent trebalo da ode na dalje analize, došlo je do neverovatnog poboljšanja. Napadi smeha od kojih je patio oko 6 puta dnevno su skoro nestali. Umesto grčeva pri smejanju koje nije mogao da kontroliše, imao je 6-9 sekundi duge nenamerne osmehe koje je mogao da iskontroliše. Takođe je imao oko 7 ozbiljnijih napada mesečno, ali nije nimao nijedan u poslednja tri meseca.

Kada su lekari to istražili, otkrili su da je do transformacije došlo zbog promene načina života. Pacijent je počeo da svaki dan po 45 minuta sluša Mocarta. Slučaj ovog 46-ogodišnjeg čoveka je sa kojim su se susreli lekari Instituta za neurologiju u Londonu se za par dana pročuo po celom svetu i sada se masovno rade eksperimenti ne bi li se ustanovilo kako Mocart deluje na epileptičare.

Za sada je objavljen samo mali broj istraživanja na ovu temu ali skro svi pokazuju poboljšanje kod pacijenata. Neurolozi Univerziteta u Ilinoisu su otkrili da dete koje pati od retkog oblika epilepsije, Lenoks-Gastat sindroma, ima drastično manje napada kada 10 minuta svakog sata sluša sonatu K448. Druga studija u tom centru je otkrila promene u aktivnosti mozga pri slušanju Mocartove muzike u 23 od 29 slučajeva. U nekim slučajevima promene se dešavaju i kod pacijenata koji su u komi.

Sudeći po doktoru Džonu Hjuzu, može biti da Mocartova kompleksna muzika ima efekat sličan pulsirajućim elektrostimulacijama, tako što dovodi u red neuone u mozgu koji ne funkcionišu dobro.Arhitektura Mocartove muzike je briljantno kompleksna, ali isto tako jako dobro organizovana. Organizacija kore velikog mozga koristi ovu muziku da normalizuje sve sub-optimalne funkcije kore.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar