Supervulkan u Italiji pokazuje preteće aktivnosti

Svi znamo za Vezuv, vulkan čije mase lave su u antičko doba pokopale gradove Pompeji i Herkulaneum. Samo na udaljenosti od 20 km nalazi se jedan drugi neuporedivo silovitiji podzemni vulkan čiji krater se (kaldera) prostire na preko 150 km2. Gusto naseljen prostor i okolina metropole Napulj sa 1,5 mil. stanovnika, šire se duboko u ovu oblast.

Postojanje ovog podzemnog vulkana još od davnina poznato i stari rimljani su koristili vulkansku toplotu za svoja kupatila na takozvanim Flegrejskim poljima (Goreća polja). I danas tamo posvuda izbijaju sumporna para i vodene fontane iz zemlje. Oblast je turistička atrakcija.
U zadnje vreme supervulkan ispod Flegrejskih polja pokazuje pojačanu aktivnost koja može ukazivati na predstojeću provalu.Vulkan se kreće:celi region se diže i spušta – u unutrašnjosti rumori magma. Naučnici su alarmirani. Oblast važi za najopasniji vulkanski region sveta. Pre 39.000 godina bila je poslednja velika erupcija kada je u čitavoj okolini zemljina kora pukla i tako je nastala današnja ogromna kaldera (oblik kotla koji nastane kad se vulkan uruši u sebe). Pepeo je prekrio čak i sever Evrope, i temperatura je godinama bila niža.

Ponovljeno izbijanje vulkana ove veličine ne bi uništilo samo okruženje Napulja. Oblak pepela iz supervulkana bi mogao čitave delove Evrope komplet prekriti debelim slojem pepela, kako misli geolog Đusepe de Natale iz opservatorije Vesuviano u Napulju.
Jedan konzorcijum naučnika želi da izvrši bušenja i da u te bušotine instalira merne instrumente, da bi zadobili tačniju sliku o podzemnom kretanju magme. Eksperti iz Geološkog centra u Postdamu u Nemačkoj napravili su jedan takav aparat za bušenje koji može da izdrži veoma visoke temperature.
Mnogi strepe da bi jedna takva akcija mogla probuditi „uspavanu alu“, ali naučnici to odbacuju kao besmislicu. Tako nastala rupa je premala da bi magmu u viskoznom stanju propustila na površinu. Vulkanska provala nastaje pre svega pritiskom podzemnih gasova.
Kako u podzemlju izgleda naučnici znaju samo indirektno pomoću zvučnih talasa. Postoje nagoveštaji magme na dubini 7-8 km. Najvažnije pitanje je da li rumori i na manjoj dubini. Planirana bušenja treba da prodru u tlo do 4 km dubine.
Prošle godine na Islandu je bilo vrlo slično. U junu 2009. magma je prodrla na 2104 m kada su radili projekat zagrevanja zemljinom toplotom, koji je tada i obustavljen.


Magma može da eksplodira samo kad je vulkan spreman. O predstojećoj erupciji na Flegrejskim poljima za sada nema čvstih dokaza.
Međutim od 1968. vulkan je nemirniji. Luka i gradić Pocuoli u napuljskom regionu su se podigli za tri metra. O tome svedoče tri mermerna stuba iz rimskog doba na trgu u Pocuoliju. Građevine stoje na suvom a nose tragove školjki. Ne samo da se pomera nivo mora već i kopno. Kao da diše neki podzemni div, tako se Flegrejska polja dižu i spuštaju.
Više puta je gradski trg bio pod vodom, tri puta u zadnjih 2000 godina. Iako se zemlja stalno pomera vulkan se izliva otprilike na oko 500 godina. Zadnji put su lava i pepeo na Flegrejskim poljima izbačeni 1538 godine.
Izdizanje tla ne mora biti pouzdan znak vulkanske erupcije, rezimirao je De Natale. Možda nije uvek magma ta koja podiže tlo, može to biti i podzemna vrela voda, kao početkom osamdesetih kada je treslo i osipale se građevine starog grada pa je došlo do evakuacije stanovnštva iz straha od erupcije, ali vulkan je ostao miran.
Od tada se zemljište spustilo ali pre šest godina je opet počelo da se diže. Stanovnici se pitaju šta se to pod zemljom dešava, bušenja u Gorućim poljima bi trebalo da rasvetle tajnu.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar