Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 286
orthopedic pain management

RECITE ”ZDRAVO” BILjCI, RAZUMEĆE VAS

Kroz istoriju, ljudi su uvek bili u srodstvu sa biljkama. One su tu da nam daju potreban kiseonik, ulepšavaju okolinu, hrane nas i simbolišu naša osećanja u različitim prilikama.
Mi mislimo da znamo mnogo o biljkama, a da li je to baš tako?

Piše: Marina Drndarski – biolog

 

Koliko nas zna da one mogu da osećaju, komponuju muziku, prepoznaju ”ubicu” ili se toliko uplaše da se na trenutak ”onesveste”.
Većina naučnika se slaže da biljke i drveće poseduju emocije i psihičku snagu.
Američki ekspert za policijska i druga istraživanja pomoću detektora laži Kliv Bakster, prvi je došao do saznanja da su biljke svesne svoje okoline i da mogu osećati.
Istražujući, otkrio je da one mogu da reaguju na smrt drugih živih bića iz svoje okoline pa čak iako se ne nalaze u istoj prostoriji. Njegov eksperiment sastojao se u povezivanju elektroda poligrafa, detektora laži, na listove filadendrona. U drugoj prostoriji Bakster je u klučalu vodu jednu vrstu patuljastih račića.
Kao kontrolu za svoj eksperiment, s vremena na vreme sipao bi vrelu vodu u kojoj nije bilo račića. Biljke su burno reagovale na smrt račića pokazujući veoma visoke talase stresa na poligrafu slične onima koje pokazuju ljudi pod intenzivnim fizičkim ili psihičkim pritiskom. Na kontrolnu posudi sa vodom u kojoj nije bilo račića biljke nisu uopšte reagovale.

Biljka identifikovala ”ubicu”

U drugom eksperimentu, Bakster je sa svojim kolegama i grupom studenata, zahvaljujući poligrafu mogao da identifikuje ”ubicu” biljkaka. Baksterov kolega je izabrao jednog od šestorice studenata kome je poverio tajni zadatak da uništi jednu od dve biljke koje su se nalazile u prostoriji. Ni Bakster ni ostalih pet studenata nisu znali ko će biti ubica.
Izabrani student ušao je u prostoriju i polomio jednu od biljaka. Preostalu biljku priključio je na poligraf i zamolio studente da ulaze jedan po jedan. Biljka nije bila mnogo zainteresovana kad su se redom pojavljivali nedužni studenti ali onog momenta kada je u sobu ušao krivac, biljka kao da je ”poludela”. Njene burne reakcije očitavale su se na poligrafu.
Danas u svetu postoje timovi naučnika koji proučavaju reakcije biljaka na različite nadražaje. Pouzdano se zna da su biljke sposobne da reaguju pozitivno na klasičnu muziku a negativno na rock ili heavy metal. Takođe mogu reagovati na hrabrenje i pozitivne emocije ljudi koji ih neguju.
*Poznata je i priča iz Biblije o smokvi koja je uvela, kada se Isus Hristos naljutio na nju zato što nije davala plodove.
* Japanska kompanija kreirala je aparat za merenje biljnih reakcija na muziku koju joj puštate. Aparat poseduje dve sijalice koja se pale u zavisnosti od reakcije biljka. Kada se biljci nešto ne dopada, pali se crvena sijalica a kada uživa, recimo u Mocartovoj muzici, pali se zelena sijalica.

Sedam sekvenci za sedam nota

Sada znamo da biljke mogu da izraze svoja osećanja prema vrsti muzike koju slušaju ali da li ste znali da biljke mogu same i da komponuju?
Engleski biolog, Dr Linda Long, otkrila je da se molekulske strukture proteina
u biljnim ćelijama mogu iskoristiti za komponovanje muzike. Pitanje kako.
Svaka živa materija u svom hemijskom sastavu sadrži proteine. Proteini ili belančevine su osnov života, odgovorni su za ćelijski rast, pokrete mišića i prenošenje naslednih osobina. Proteini su sastavljeni iz amino kiselina (različita kombinacija četiri hemijska elementa: vodonika, kiseonika, ugljenika i azota).
Doktorka Long je grupisala sedam različitih proteina u sedam sekvenci.
Svaku od sedam sekvenci povezala je sa sedam muzičkih nota. Nakon toga je kreirala softver koji očitava strukturu proteina u biljnim ćelijama i automatski prevodi u odgovarajući muzički zapis. Umesto slučajnog zapisa pojavila se prelepa melodija.
Svaki protein kod biljke ima svoju specifičnu melodiju, što znači da ako organizam poseduje 100 proteina, može se komponovati 100 muzičkih kompozicija. Koristeći se tastaturom i očitavajući poruke koje su joj slale biljke, doktorka Long je postala pravi umetnik. Zajedničke kompozicije, sa glavnim izvođačima korijanderom i slačicom, pretočila je u dvadesetpetominutni CD nazvan ”Muzika biljaka”.
Jedna od još čudnih biljaka zove se senzitivna mimoza (Mimosa pudica). Svaki put kada je dodirnete biljka se u samoodbrani jednostavno ”onesvesti” opuštajući listiće ili grenčicu. Kada opasnost prođe, listovi ili grančice će se ponovo vratiti u normalan položaj.

Biljke su svuda oko nas, u svakom trenutku šalju nam tajne poruke koje polako počinjemo da razumemo. One su više nego obično zelje, povrće, voće ili drvo. Pokazuju nam svoja osećanja svaki put kada nas nagrade lepim cvetom ili mirisom. Možete ih gaziti ili maziti, one će uvek reagovati.
Komunikacija sa biljkama nije teška. Sve što vam je potrebno je tračak znatiželje i smisao za avanturu… Opustite se, verujte i pronađite svog najboljeg prijatelja među biljkama makar to bila jedna ruža, hrast, luk ili narandžasta šargarepa.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar