Warning: call_user_func_array() expects parameter 1 to be a valid callback, no array or string given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 287

NEBESKI VRTOVI

S obzirom da će broj ljudi dostići 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto će živeti u gradovima), dakle povećati se za trećinu sa sadašnjih 6,7 milijardi, a već upotrebljavamo 80 posto zemljišta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne površine kopna, vertikalne farme će očito biti u potražnji jer za drugačije, jednostavno, neće biti više mesta. Do 2050. će čovečanstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (površina Brazila) – zemljišta koje jednostavno nema! Da li su jedini izlaz vertikalne farme: u jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godišnje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje!

Dikson Dispomier, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Kolumbija (SAD), vizionar je koji vidi budućnost gradova u spajanju ratarstva i urbanog života. Hidroponski metropolis u kojem se hrana uzgaja u istim neboderima u kojima ljudi žive, možda, zvuči neverovatno, ali ova ideja dobija sve više potpore korporacija i interesovanje medija; u minule dve godine su o vertikalnim farmama, između ostalih, pisali Wired Magazine, Scientific American, Science, Popular Science, BBC i CNN…
S obzirom da će broj ljudi dostići 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto će živeti u gradovima), dakle povećati se za trećinu sa sadašnjih 6,7 milijardi, a već upotrebljavamo 80 posto zemljišta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne površine kopna, vertikalne farme će očito biti u potražnji jer za drugačije, jednostavno, neće biti više mesta. Do 2050. će čovečanstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (površina Brazila) – zemljišta koje jednostavno nema!

Ne radi se o tome mislimo li da bi bilo lepo imati urbane farme”, kaže Piter Hed, direktor kompanije za dizajn Arup koja gradi eko-grad Dongtan u Kini, „… radi se o tome hoćemo li preživeti”. Matematičar Tomas Maltus, koji je uticao na Darvinovu koncepciju teorije prirodog odabira, još pre 200 godina predvideo je da će prenaseljavanje pridoneti slomu civilizacije zbog nedostatka hrane. Do sada su nas napredak u poljoprivrednoj tehnologiji hranili, ali uskoro ćemo, zaista, ostati bez sredstava za hranjenje toliko ljudi.
Princip urbanih farmi sličan je principu nebodera za stanovanje: vertikalnim građenjem dobija se više prostora za živeti/uzgajati nego što bi to, inače, bilo moguće. U jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godišnje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje. Takva zgrada bi koštala oko 84 milion dolara, održavanje bi iznosilo pet miliona godišnje, a od prodaje proizvoda bi zarađivala 18 miliona godišnje. Dostava od farme do potrošača je, obično, jedan od najvećih troškova ratarstva, uzgojem u samim centrima potrošnje, gradovima, taj izdatak bi se ukinuo. To, takođe, znači manje zagađivanja i izbacivanja ugljen-dioksida iz vozila.
Temeljna promena ratarstva je nužna. Jedna vertikalna farma hranila bi do 50.000 ljudi, 160 zgrada grad veličine Njujorka i takvi bi postali samoodržavajući. Održivi razvoj je glavni dobitak. Dikson Dispomier je 1999. upitao svoje studente kako bi oni poboljšali održive gradove, a oni su došli na ideju da se prostor na vrhu zgrada i nebodera pretvori u farme. Takav scenario omogućio bi proizvodnju hrane za dva odsto građana.
S obzirom da će broj ljudi dostići 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto će živeti u gradovima), dakle povećati se za trećinu sa sadašnjih 6,7 milijardi, a već upotrebljavamo 80 posto zemljišta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne površine kopna, vertikalne farme će očito biti u potražnji jer za drugačije, jednostavno, neće biti više mesta. Do 2050. će čovečanstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (površina Brazila) – zemljišta koje jednostavno nema! Da li su jedini izlaz vertikalne farme: u jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godišnje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje!
Dikson Dispomier, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Kolumbija (SAD), vizionar je koji vidi budućnost gradova u spajanju ratarstva i urbanog života. Hidroponski metropolis u kojem se hrana uzgaja u istim neboderima u kojima ljudi žive, možda, zvuči neverovatno, ali ova ideja dobija sve više potpore korporacija i interesovanje medija; u minule dve godine su o vertikalnim farmama, između ostalih, pisali Wired Magazine, Scientific American, Science, Popular Science, BBC i CNN…
S obzirom da će broj ljudi dostići 9,2 milijardi do 2050. (80 odsto će živeti u gradovima), dakle povećati se za trećinu sa sadašnjih 6,7 milijardi, a već upotrebljavamo 80 posto zemljišta podesnog za ratarstvo, 41 procenat od ukupne površine kopna, vertikalne farme će očito biti u potražnji jer za drugačije, jednostavno, neće biti više mesta. Do 2050. će čovečanstvu biti potrebno dodatnih milijardu hektara za poljoprivredu (površina Brazila) – zemljišta koje jednostavno nema!

Ne radi se o tome mislimo li da bi bilo lepo imati urbane farme”, kaže Piter Hed, direktor kompanije za dizajn Arup koja gradi eko-grad Dongtan u Kini, „… radi se o tome hoćemo li preživeti”. Matematičar Tomas Maltus, koji je uticao na Darvinovu koncepciju teorije prirodog odabira, još pre 200 godina predvideo je da će prenaseljavanje pridoneti slomu civilizacije zbog nedostatka hrane. Do sada su nas napredak u poljoprivrednoj tehnologiji hranili, ali uskoro ćemo, zaista, ostati bez sredstava za hranjenje toliko ljudi.
Princip urbanih farmi sličan je principu nebodera za stanovanje: vertikalnim građenjem dobija se više prostora za živeti/uzgajati nego što bi to, inače, bilo moguće. U jednom neboderu od 21 sprata moglo bi gajiti 12 miliona glavica zelene salate godišnje, isto kao na 238 hektara poljoprivredne zemlje. Takva zgrada bi koštala oko 84 milion dolara, održavanje bi iznosilo pet miliona godišnje, a od prodaje proizvoda bi zarađivala 18 miliona godišnje. Dostava od farme do potrošača je, obično, jedan od najvećih troškova ratarstva, uzgojem u samim centrima potrošnje, gradovima, taj izdatak bi se ukinuo. To, takođe, znači manje zagađivanja i izbacivanja ugljen-dioksida iz vozila.
Temeljna promena ratarstva je nužna. Jedna vertikalna farma hranila bi do 50.000 ljudi, 160 zgrada grad veličine Njujorka i takvi bi postali samoodržavajući. Održivi razvoj je glavni dobitak. Dikson Dispomier je 1999. upitao svoje studente kako bi oni poboljšali održive gradove, a oni su došli na ideju da se prostor na vrhu zgrada i nebodera pretvori u farme. Takav scenario omogućio bi proizvodnju hrane za dva odsto građana.


Smanjenje otpada
Profesor je smislio da se farme, umesto na krovove, smeste u napuštene zgrade, kakvih je u Njujorku više od 1.700. Posle toga je odlučio da dizajnira zdanje koje bi hranilo i pojilo 50.000 ljudi (pod pretpostavkom da ljudi jedu 2.000 kalorija dnevno i 100 kilograma svežeg povrća godišnje). Osim hrane takve farme bi proizvodile i vodu evapotranspiracijom, jedna bi godišnje mogla isporučiti 200 miliona litara. Naime, farme bi se navodnjavale iz kanalizacije, nakon što bi se voda pročistila raznim filtracionim biljkama i životinjama (kao što su dagnje). Sličan postupak pročišćavanja već se koristi u eko-zgradi Soler u Njujorku. Kanalizacija bi se tako reciklirala pružajući vodu farmama ali i ljudima, što je veoma važno uzmemo li u obzir sve češće nestašice. Azot, element neophodan za rast biljaka, i minerali bi se, takođe, dobijali iz otpadnih organskih tvari iz kanalizacije, zatvarajući krug proizvodnje i potrošnje i smanjujući otpad. Njujork izbaci oko četiri milijarde litara otpadne vode svaki dan. Takva voda se jednostavno baci.
Više od 100 vrsta voća i povrća može se uzgajati u zgradama, uključujući jagode, borovnice i banane. Vertikalne farme koristile bi metod hidroponike, gde se biljke uzgajaju u mineralnim rastvorima, bez prisustva zemlje. NASA
Profesor je smislio da se farme, umesto na krovove, smeste u napuštene zgrade, kakvih je u Njujorku više od 1.700. Posle toga je odlučio da dizajnira zdanje koje bi hranilo i pojilo 50.000 ljudi (pod pretpostavkom da ljudi jedu 2.000 kalorija dnevno i 100 kilograma svežeg povrća godišnje). Osim hrane takve farme bi proizvodile i vodu evapotranspiracijom, jedna bi godišnje mogla isporučiti 200 miliona litara. Naime, farme bi se navodnjavale iz kanalizacije, nakon što bi se voda pročistila raznim filtracionim biljkama i životinjama (kao što su dagnje). Sličan postupak pročišćavanja već se koristi u eko-zgradi Soler u Njujorku. Kanalizacija bi se tako reciklirala pružajući vodu farmama ali i ljudima, što je veoma važno uzmemo li u obzir sve češće nestašice. Azot, element neophodan za rast biljaka, i minerali bi se, takođe, dobijali iz otpadnih organskih tvari iz kanalizacije, zatvarajući krug proizvodnje i potrošnje i smanjujući otpad. Njujork izbaci oko četiri milijarde litara otpadne vode svaki dan. Takva voda se jednostavno baci.
Više od 100 vrsta voća i povrća može se uzgajati u zgradama, uključujući jagode, borovnice i banane. Vertikalne farme koristile bi metod hidroponike, gde se biljke uzgajaju u mineralnim rastvorima, bez prisustva zemlje. NASA

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar