Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 286
orthopedic pain management

GENSKA ENERGETIKA

INFORMACIONO – ENERGETSKI OBLIK ORGANIZOVANOSTI MATERIJE I SVESTI

Piše: Dr. Bajić Vladan

 

 

 

 

 

 

 

 

Slika sveta data KROZ naučni opis gubi se u haosu infomacija… Naime, umesto slike sveta koja se uprošćava, imamo jednu sliku koja se još više usložnjava svakodnevnim dodavanjem novih i novih fundamentalnih čestica….

Zato danas novi reformatori nauke traže teorijske novine u pokašaju da se materija i materijalne pojave povežu sa svešću u cilju dobijanja jedne sveobuhvatne teorije svega ( jer funadmantalni principi kvantne mehanike traže jedno sveobuvatnije rešenje od današnjih, tj. povezivanje sa teorijom relativiteta). Takođe, već danas u naučnim laboratorijama Srbije , Rusije i Grčke postoje tehnologije koje su zasnovane na novom viđenju materije. Materija, odnosno njeni fundamenti vide se kao različiti oblici frekvencije elektromagnetnog zračenja. Ipak i pored teorijskih postavki još nije rešena misterija ekvivaletnosti informacije  i energije. Verujem da će rešenje izaći iz biološkog razumevanje energije, entropje i informacije. Sledeća poglavlja predstavljaju pokušaj izložim neke principe energije i informacije, odnosno kako se tokovi informacija na energetskom nivou kreću kroz jedan složen biološki sistem kao što je ćelija. Ovu novu oblast nazivam Genskom Energetikom. Ovde su izložene osnovne strukture znanja o informaciji i energiji u biološkim sistemima i drugo želeo sam da pokažem da  postoji znantna povezanost sa drugim oblastima, tj. sa  informacionom fizikom, informacionom genetikom/učenje o prirodi genetskog koda- /Milivoje Rakočević, Nataša Mišić/, fraktalne fizike i fizike haosa.

Ekvivalencija informacije i energije sa tačke gledišta genetike

Jednakost informacije i energije zasniva se na principu postojanja varijabilnosti unutar živih sistema. Varijabilnost je princip razlike informativnog sadržaja unutar genoma, unutar populacije i zatim unutar celoukupne biosfere. Razlika stvara potenciju. Taj potencijal je energetski sadržaj sistema. Znači  energetski sadržaj jednog sistema jednak je nivoom razlika u informacijama. Informacioni potencijal je izražen kroz princip TOKA. Informacioni potencijal nam govori o toku informacije. Postoje dva energetsko-informaciona toka, jedan je od DNK ka proteinu (informacioni), drugi (energetski) tok je od proteina ka DNK i on je uobličen u strukturama vodenih klastera i organizacije mikrotubula. Sekvence koje su evoluciono konzervirane, kao i pojava infektivnih proteina-priona su mesta gde se račvaju ova dva toka.  Znači informacija i energija su dva oblika, dva toka iste životne sile. Energija poseduje varijacionu, a informacija konzervatorsku ulogu u sistemu informacionog toka u ćeliji ( DNK ka proteinu) i obrnuto, energija ima konzervatorsku a informacija varijacionu ulogu u energetskom toku. Informaciono-energetski tokovi moraju da budu u tzv. dinamičkoj ne ravnoteži. Dobar primer dinamičke ne ravnoteže je rast mikrotubula prilikom ćelijske deobe ili mitoze. Dinamička ne ravnoteža se ogleda u principu polovljenja (Nataša Mišić, 2007). Princip polovljenja, ili dinamička nestabilnost je povezana sa zlatnim presekom I svešću. Ključno je da dinamička ravnoteža pokazuje da postoji blaga prednost DNK toka. Bez te prednosti ne bi se razvio život kakav danas poznajemo. Novi nivo ravnoteže u bio sistemima se našao u pojavi SVESTI….
Ono iz čega izvire polarnost informacije i energije je svest. Ovo nam govori da o svesti ne možemo govoriti  ili čak izučavati per se, tj. šta je svest po sebi, već samo kroz njenu manifestaciju: informaciju i energiju. Za dalje razjašnjenje informaciono-energetskog sistema toka, informaciju vezujemo za pojam entropije, a energiju za svest. Pitanje entropije,  informacije, postavljeno od naučnika Bolcmana, Šanonna  i drugih, ukazuje nam na činjenicu da se informacija  može ubrojiti u entropijska stanja, naime svaki informativni sistem je sistem koji teži većom informativnom uređenošću. Informacija per se je predstavljena stanjem tzv. negentropije. Ako postavimo ova termina-pojma iz prizme varijabilnosti i konzervacije, onda energija  postaje potreba jednog sistema da održi razliku-informativnu razliku. Iz ovog sledi nova fundamentalna definicija  energije : energija je princip razlike u procesu materijalizacije. Iz navedene definicije možemo zaključiti postojanje  međuzavisnosti energije i svesti. Svest   je ostvarenje/materijalizacija/ date razlike kroz potencijal informacijskog sadržaja. Stoga, svest možemo posmatrati kao oblik  informativnog potencijala fiksirano energijom.  Energija ima fiksativnu-konzervativnu ulogu. Stanje te razlike  je zapravo mera uređenosti sistema i možemo je nazvati negentropijom (pojam negentropije u biološkim sistemima, vidi knjigu Slučajnost i Nužnost, Žak Mono). Uslov varijabilnosti daje nam mogućnost da vežemo energiju-entropiju i informaciju na jedan nov način. Energija je potrebna da bi se ordržalo stanje entropije!! Očigledno da entropija i energija predstavljaju dva energetska-informaciona  toka. Povećanje entropije u prirodi može se posmatrati kao gubitak informacionog potencijala ( ili varijabilnosti). Očigledno da se tokom rasta, od začeća, pa do pojave organa postoji višak energije koji smanjuje entropiju ili nered sistema ali se zato povećava  informativna razlika.  Starost je očigledno povećanje entropije, tj. smanjenje informacionih razlika, tj. u sistemu se kroz gubitak informacija indukuje pad fiksativne uloge energije (razlike se zasnivaju na potencijalu informativnog sadržaja koji održava sistem/telo u savršenoj ravnoteži i pojave neravnoteže kroz nove informativne preraspodele/mutacije nastale starošću). Molekularno biološki to se vidi kao pad reperativnog kapaciteta ćelije i tela kao celine.
Energija i entropija su u zavisnosti od svesti. Svest  usmerava informaciono-energetski tokove u organizmu.

Procesi reparacije DNK kao izraz stanja informaciono- energetskog  sistema ćelije

Energija kao fiksativno-konzervativni  proces ima svoj informativni sadržaj koji se kao DNK tok izražava u  reperacionim sistemima u pro i eukariota.  Naime, genska ekspresija pokazuje genetičku uslovljenost mutacija i –varijabilnosti. Mutacije su zapravo fiksacija određenih promena nastalih  posredstvom defektivnog reperativnog sistema ili njegovom supresijom*. Supresija deluje takođe i  anti-rekombinativno. Osnovna funkcija jeste inaktivacija transpozonskih elemenata (to je DNK koja može da menja mesto u genomu) i posledično, veća stabilnost genoma. Ako stabilnost razmatramo kao frekvenciju  promena, onda veća količina DNK sa većom frekvencijom promena ima i veću stabilnost (princip dinmaičke ne ravnoteže).
Sistem proteinske konzervacije značajnih za biohemijsko funkcionisanje evolutivno različitih  bioloških sistema su takođe značajni u homeostazi informativno-energetskog sistema u ćeliji. Primer za to su zasigurno šaperoni (šaperoni su proteini koji pomažu drugim proteina da zauzmu najoptimalniji položaj u prostoru) i proteini koji su otporni na visoke temperature.
Potencijal informacionih razlika jedne individue se takođe vidi na osnovu ukupnog sadržaja  informacije sistema  kroz celu populaciju. Šta čini zapravo barijeru jedne vrste (to su konzervatorski mehanizmi, na nivou prokariota ili  tzv. mismatch repair sistemi (Radman,1989)  još nije potpuno razjašnjeno. Da li je barijera u sisarskih vrsta takođe neki sistem reparacije još nije poznato?? Sledeća barijera jeste ukupni živi sistem, mislim da se barijere između određenih taksona odnose obrnuto propocijalno sa promenama nukleotida u genima koji su konzervirani tokom evolucije (zato imamo pojavu tzv. SSNP-a (SSNP-single strand nucleotide polymorphisms/engl.) ili single strand nucleotide polymorphisms. Barijera živih i neživih sistema  (nema zapravo pravih neživih sistema, naime razlika je samo u toku informativnog-energetskog sadržaja, naime KAMEN deluje na okolinu pasivnim potencijalom zbog malih razlika u informativnom sadržaju, dok okolina mnogo jače deluje na KAMEN. Ona ga oblikuje i na taj način može da mu poveća sadržaj, u nekim instancama i da ga “oživi (kristali)” je određena potpuno pomoću drugačijeg informacionog toka, naime život je nastao onda kada se informacioni tok obrnuo u pravcu DNK—protein, te je bio u stanju  da ostvari svoju energiju koja mu sada omogućava fiksaciju svog potencijala kroz održanje informativnog sadržaja ili REPLIKACIJE.
Iz ovog možemo zaključiti da u biološkim sistemima možemo razlikovati dva nivoa organizacije, jedan informativno-materijalni i drugi, fundamentalniji energetsko-procesni koji takođe ima svoje “nosioce” u biološkoj organizaciji.
Prvi ili informativno-materijalni je organiziran kao DNK-gen-protein-proces-organizacija-telo-svest
Drugi ili energetsko-procesni je organiziran kao mikrotubularno–vodena organizacija energetsko-informacionog toka, reparaciono-konzervativni sistema ćelija –organ, sistem mozak-organ-svest. Ovaj sistem počinje zapravo od SVESTI!

Gravitacija kao kodogena sila informaciono-energetskog-procesnog sistema bioloških organizma

Vremensko prostorni kontinuum u biološkim sistemima određen je fiksacijom energija iz spoljne sredine, mogli bi smo reći gravitacijom. Gravitacija deluje na svest. Deluje na taj način što  je za svest gravitacija  geometrizira kroz informacioni-energetski tok, tj. svaku strukturu /oblik/ pretvara u određeni brojevni sistem. Brojevni sistemi su geometrizirani, tj. postaju prostorni. Ipak, kako funkcioniše odnos struktura-broj još je nepoznato. Ono što se zna je da konstatan broj nukleona u aminokiselinama odgovara brojevima koji su zavisni od broja 037. Postojanje aminokiselinskog broja govori nam o kodogenim svojstvima organizacije materije. Hijerarhija  kodova  ide od binarnog odnosa nula i jedinice, kao i fluktacije prostornog kontinuuma i jedince kao informacionog diskontinuuma. Iz 0 i1 kreće oblik atoma , proton-neutron, da bi sa molekulima imali geometrijsko-brojevno određenje  atoma u prostoru.

Informacija nosi energiju kroz kod

DNK formira 3-4 rečnik genetskog koda. Koji je to prostorni kod kao I koje je prirode aminokiselinski kod koji je pod delom univerzalnog koda, to je danas predmet izučavanja. O značaju koda govori i to da je biološki kod 3/2 (mikrotubule) invarijantan sa nosiocima životne sile-]I (Nataša Mišić, 2007). Kodovi nam ukazuju na odnos dela i celine. Znači celinu prema delu treba shvatiti interaktivno,  kao fiksaciju dela   na određeni deo celine. Verovatno da je ta fiksacija određena zlatnim presekom ili je zlatni presek najbolji oblik izražavanja potencijala informativnog sadržaja. U informacionoj fizici imamo da je osnovni konstituent kodgenog sistema voda i mikrotubularna organizicija. Očigledno da se       informacije prenose kao hologram, i da su informacije   u vezi sa energijom ukupnog sistema. Jednostavno rečeno gravitacija tj. planeta zemlja je odredila životni tok u procesu organizovanja informaciono-energetskih bioloških sistema.

3.1. Primer energetskog-informativnog procesa

Premisa: ‘’Vreme’’ je partikularizirajući proces svesti koji teži da oformi oblik

Svaki oblik ili struktura je dinamičan proces vremenske partikularizacije (vreme je jasno u vezi sa masom). Oblikovanje fiksira celinu u vremenu i prostoru  sadašnjem. Sadašnjost se mora održavati energijom. Tako, materija u svojoj “spoljnoj manifestaciji” tzv. percepciji poseduje strukturu, kretanje i svojstva. Ona to nije po sebi, ono je dinamična manifestacija stvaranja “vremena” kao diskontinuiteta u energiji. Jedan lep primer ‘’Vremena’’ jeste rezvijanje jednolančanog DNK u novi oblik:hromozom prilikom kretanja ćelije u mitozi (ćelijskom ciklusu). Naime, hromozom kao primer OBJEKTA može se posmatrati kao nezavisna struktura u ćelijama, ali je po meri biologa jedna iluzija, naime poznati oblik hromozoma je posledica PAKOVANJA ILI KODIRANJA DNK.

Slika hromozoma

Treba istaći da svaki poremećaj u prostornoj-vremenskoj kontroli ćelijskog ciklusa povezan sa gubitkom fiksativne uloge energije koja se manifestuje kroz asinhronizaciju replikacije, segregacije i separacije centromera, tj. hromozoma .
Pakovanje hromozoma možemo posmatrati kao kodogeni proces sa već utvrđenim instrukcijama (DNK) i biohemijsko signalno-transduktorskih puteva unutar ćelija gde je prikazani oblik zavistan od ćelijskog ciklusa. Svaki oblik je izraz pakovanja atoma i molekula /informaciono-energetsko kodogenog sistema/. I sam atom je dinamična struktura koja odražava svojstva pakovanja. Zato od DNK do njegovog proizvoda-proteina, ali I vode I njene organizacije kao klastera unutar mikrotubularnih struktura imamo jedan fundamntum, jednu osnovu: univerzalni kod baziran na zakonima zlatnog preseka (Miloje M Rakočević,1990).

Princip ekvivalencije (informacije i energije)

Princip ekvivalencije koji želimo da shvatimo jeste u osnovi pogled da se živa ćelija može  percepirati kao fenomenološki potencijal ‘’informativnoh razlika’’ sa oblikom  veze ili strukture  koji  sadrži  unutar sebe procese koji nazivamo tok univerzalnog koda. Univerzalni kod je utkan u  kičmu dinamickih matrica koji mi vidimo kao zlatni presek.  Prva dinamicka matrica zlatnog preseka  koja je odgovorna za formu jeste SPIRALA. Stoga, biološki život možemo da percepiramo kao imploziju energetsko-informativnih procesa koja uvek teže zlatnom preseku. Takodje, ova implozija ima dinamički ekvilibrium ili balans. Univerzalni kod u sebi sadrzi DNK kod i mikrotubularni dinamicki kod I oba koda su osnov za dva toka informacije I energije u ćelijama (jedan tok od DNK ka proteinima, a drugi tok od proteina ka DNK). Oba toka su odgovorni za ekvilibrium ili balans. Iz navedenog,  balans je osnova ćelijske dinamike, ali I dinamike tela kao celine.  Najveća aktivnost dinamičkog ekvilibriuma se odigrava tokom ćelijske deobe ili mitoze, odnosno preko rasporeda mikrotubula tj. Raspored mikrotubula imaju svoj analogon (odraz) u rasporedu metalnih čestica pod dejstvom magnetnog polja. Mikrotubule, korespondirajuci proteini i voda daju kodogeni matriks koji podizu nivo DNK koda na jedan viši stepen što je zapravo omogućilo materijalizaciju SVESTI u čoveku.

Slika hromozoma

Kako se DNK kao lanac pretvara u složeni oblik sa strukturama kao što je centromera (centromera je odovorna za prostornu I vremensku polarizaciju hromozoma tokom ćelijskog ciklusa) i ‘’ruke’’ (p arm) I ‘’noge’’(q arm).
Na krajevima hromozoma se nalaze tzv. Telomere koje su ogovorne za ‘’vreme trajanja’’ jednog hromozoma. Očigledno da postoji jedna unutarnja matrica koja mora da ‘’vodi’’ hromozom kroz stadiume njegovog pakovanja.Informacija nosi energiju kroz kod ili ‘’RE]’’! Osnov te matrice je zlatni presek preko SPIRALNE strukture.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar