Da li je ultrarealistički svet Second Life-a „savršena epruveta za istraživanje društva” (Science et Vie) ili „laboratorija 21. stoleća” (BBC Focus)? Kako se novinarka Sara Everts, posle ručka, teleportovala na ostrvo zvano Genom? Hoćemo u korak sa astronautima koračati površinom Meseca ili Marsa? Možemo očekivati sve više pustolova u virtuelnim divljinama i neistraženim zemljama.
Piše: Mićo Tatalović
Francuski časopis za popularizaciju nauke Science et Vie se pita da li ultrarealistički svet Second Life-a (SL) savršena epruveta za istraživanje društva, a britanski parnjak BBC Focus naziva ga laboratorijom 21. stoleća. Epidemiolozi, psiholozi, sociolozi, pa i ekonomisti počinju istraživanja na modelu stvarnosti, virtuelnom svetu, a milioni ljudi se sele i započinju novi život u virtuelnoj stvarnosti.„Kunem se da ovo nije naučno maštanje: posle ručka 12. juna 2007. teleportovala sam se na ostrvo zvano Genom da bih slušala predavanje o stvaranju muzike iz sekvence aminokiselina u molekulima belančevina. Sedela sam u poslednjem redu, ali sam sve videla jer je moje sedište lebdelo u vazduhu iznad ostalih. Nekoliko redova ispred mene krznena zver lebdela je visoko u stolici da joj se rep ne vuče po podu”, kaže novinarka Sara Everts za članak u časopisu Chemical and Engineering News.
Teleportacija, levitacija i slične pojave su uobičajene u svetu virtuelne stvarnosti, kao što je Second Life (Drugi život). To je veliki, trodimenzionalni online virtuelni svet, koji možete posetiti svojim avatarom (vaša virtuelna reprezentacija) i istraživati mesta koja su osmislili drugi ljudi i institucije, ali i sami izgraditi nova mesta i okolinu. Jedna od glavnih osobina SL-a jeste mogućnost komunikacije u stvarnom vremenu: instantne poruke, pokreti i gestovi vašeg avatara i razgovor (chat) mogući su oblici društvenih interakcija. Možda je najvažnije od svega doživljavanje iskustava koja su trenutno neizvodljiva ili preskupa u stvarnom životu: na primer, možete leteti, menjati snagu gravitacije ili putovati kroz Sunčev sistem. Dakle sve što možete uraditi ne podleže zakonima fizike nego je omeđeno vašom dosetljivošću i maštom. Što god da učinite može uticati na druge avatare koji predstavljaju druge prave ljude u SL-u.
Francuski časopis za popularizaciju nauke Science et Vie se pita da li ultrarealistički svet Second Life-a (SL) savršena epruveta za istraživanje društva, a britanski parnjak BBC Focus naziva ga laboratorijom 21. stoleća. Epidemiolozi, psiholozi, sociolozi, pa i ekonomisti počinju istraživanja na modelu stvarnosti, virtuelnom svetu, a milioni ljudi se sele i započinju novi život u virtuelnoj stvarnosti.
„Kunem se da ovo nije naučno maštanje: posle ručka 12. juna 2007. teleportovala sam se na ostrvo zvano Genom da bih slušala predavanje o stvaranju muzike iz sekvence aminokiselina u molekulima belančevina. Sedela sam u poslednjem redu, ali sam sve videla jer je moje sedište lebdelo u vazduhu iznad ostalih. Nekoliko redova ispred mene krznena zver lebdela je visoko u stolici da joj se rep ne vuče po podu”, kaže novinarka Sara Everts za članak u časopisu Chemical and Engineering News.
Teleportacija, levitacija i slične pojave su uobičajene u svetu virtuelne stvarnosti, kao što je Second Life (Drugi život). To je veliki, trodimenzionalni online virtuelni svet, koji možete posetiti svojim avatarom (vaša virtuelna reprezentacija) i istraživati mesta koja su osmislili drugi ljudi i institucije, ali i sami izgraditi nova mesta i okolinu. Jedna od glavnih osobina SL-a jeste mogućnost komunikacije u stvarnom vremenu: instantne poruke, pokreti i gestovi vašeg avatara i razgovor (chat) mogući su oblici društvenih interakcija. Možda je najvažnije od svega doživljavanje iskustava koja su trenutno neizvodljiva ili preskupa u stvarnom životu: na primer, možete leteti, menjati snagu gravitacije ili putovati kroz Sunčev sistem. Dakle sve što možete uraditi ne podleže zakonima fizike nego je omeđeno vašom dosetljivošću i maštom. Što god da učinite može uticati na druge avatare koji predstavljaju druge prave ljude u SL-u.
Boravak u ćeliji
SL je, dakle, sličan online kompjuterskim igricama u kojima su likovi drugi, pravi igrači u istoj sobi kao vi ili na drugom kraju sveta. Samo što igrica nema kraja, kada vi izađete, drugi ostaju tamo i okolina se menja i gradi.
Proteklih nekoliko godina jedni naučnici su shvatili da je SL odlično mesto za komunikaciju i sastanke, drugi su počeli istraživati ponašanje ljudi kroz observacije u tom virtuelnom svetu. Naučni muzeji prikazuju izložbe, naučnici drže govore i održavaju i konferencije za javnost, profesori predaju za studentima, radio-programi se slušaju i komentarišu uživo, gledaju se video prenosi stvarnih događaja…
Second Life je, zaista, postao drugi život ne samo za mnoge ljubitelje virtuelne stvarnosti i online video igrica neko i za mnoge naučnike i komunikatore nauke.
Jedan od muzeja u SL-u je Exploratorium, pravi muzej nauke iz San Franciska, koji je preselio mnoge izložbe u SL i započeo neke nove, posve virtuelne. Exploratorium ima i amfiteatar u SL-u gde ljudi mogu doći da gledaju webcaste, online filmove ili machinime, filmove potpuno stvorene u virtuelnom svetu SL-a. Upravo takvo je ostvarenje koje oponaša pad asteroida na Mars. U martu 2006. prikazano je uživo pomračenje sunca u Turskoj u tri različita amfiteatra. Iako je pokazana i na običnoj Internet stranici i u pravom muzeju, kažu da je događaj u SL-u bio poseban: u amfiteatru su sedeli ljudi iz raznih zemalja koji su komunicirali među sobom i s kustosima. Slična mešavina (miks) stvarnog i virtuelnog sveta upriličena je i u sedištu Međunarodnog muzeja svemirskih letova (International SpaceFlight Museum), kada su uživo predstavljeni retki prolasci (tranzit) planete Merkur gledano iz teleskopa u pravom observatoriji u Arizoni (National Optical Astronomy Observatory, Kitt Peak) uz tumačenja samog kustosa. Osim gledanja uživo i slušanja kazivanja, avatari su mogli da postavljaju pitanja i da lete oko modela Sunčevog ssitema koji je lebdeo iznad amfiteatra da bi se bolje shvatile stvarne planete.
Exploratorium planira ambicioznije projekte, naročito izložbe koje nije moguće održati u stvarnosti, zbog čega je kupljeno ostrvo u SL-u. Iako su pristup i razgledanje SL-a besplatni, ukoliko zelite da gradite zgrade, otvarate ustanove i slično, morate kupiti ostrvo (oko 1.000 dolara) i plaćati mesečni najam (oko 150).
U stvarnom svetu nije izdvodljivo razgledanje unutrašnjosti testisa ili bioloških ćelija, što se SL-u lako dočarava. U takvom razgledanju sednete u virtuelni automobil koji vas provoza kroz testis gde vidite kako nastaju spermatozoidi. Ako na kraju pristanete, možete napismeno orgovarati na pitanja da biste proverili koliko ste naučili. Slično je i sa ostrvom NASA, na kojem možete odleteti do Marsa i prošetati površinom ragledajući kratere. Oko 600 miliona ljudi širom sveta gledalo je 1969. na televiziji Nila Armstronga kako skakuće u Mesečevoj prašini, uskoro će milioni šetati zajedno sa astronautima. NASA, naime, planira da uživo šalje na Zemlju virtuelne replike površine Meseca i Marsa u budućim misijama, a to bi značilo da će Zemaljani u udobnosti svojih domova uz astronaute šetati planetama i videti šta astronauti vide. A komunikacija astronauta s prijateljima i porodicom u virtuelnom svetu pomogla bi im da se bolje osećaju, osobito u toku dužih boravaka u svemiru.
Najviše je, za sada, zastupljena nauka, a SL stiče sve veću ulogu u obrazovanju na fakultetima i u školama; mnogi naučnici u tu svrhu osmišljavaju svoja ostrva na kojima prikazuju sve – od trodimenzionalnih vizuelizacija molekula (na jednom možete naručiti molekule koje možete videti uvećane u 3D verziji za 30 sekundi), preko interaktivnih putovanja raznim geološkim tvorevinama do posmatranja evolucije kroz prirodni odabir digitalnih organizama u virtealnom ekosistemu.
Donja granica za pristup SL-u iznosi 13 godina, ali neke škole su omogućile i mlađim učenicima da učestvuju u naučnim predavanjima. Uz podršku Nacionalne naučne fondacije (National Science Foundation), poslediplomci sa Univerziteta Ohajo izgradili su ostrvo za đake mlađe od 13 godina koji imaju pristup samo uz nadzor profesora, što je dobra zamisao s obzirom da već postoje mesta na kojima se okupljaju pedofili. Smišljaju se interaktivne igrice u kojima nema nasilja da bi se poboljšali časovi. Ovakav pristup nastavi je zabavan, učenici ga vole i trenutno se sakupljaju podaci da bi se ocenio učinak.
Nevidljivo vidljivo
SL nije jedino virtuelno mesto za obrazovanje visokoškolaca. Na Univerzitetu Virdžinija inženjeri i studenti su osmislili virtuelnu labratoriju sa oko 50 eksperimenata, vizualizacija i animacija. U virtuelnom svetu možete pokazati nevidljive stvari, kao što su električna polja, kaže inženjer Džon Bin. Mnogi studenti radije uče gledajući nego čitajući.
Do sada su avatari bili samo virtuelni dvojnici ljudi koji su koristili SL, sada istraživači iz Renselar politehničkog instituta nastoje da pomoću veštačke inteligencije stvore inteligentne avatare koji bi mogli da razmišljaju i imaju uverenja. Današnja tehnologija omogućuje da dostignu inteligenciju četvorogodišnjeg deteta, a takvi avatari bi mogli predvideti vaše pokrete i želje pre nego ih izrazite preko tastature. Istraživači koriste biološku teoriju uma koja omogućuje čoveku da se postavi na mesto nekog drugog i razume kako se taj oseća ili o čemu razmišlja.
Američka kompanija Novamente, takođe, koristi SL kao inkubator veštačke inteligencije stvarajući inteligentne virtuelne ljubimce koji će sami rešavati probleme i komunicirati s vlasnikom avatarom. Psihijatri sa Univerziteta Teksas pomažu autističnim ljudima oponašajući verne društvene situacije u SL-u. Američka vojska strateški priprema svoje vojnike za moguće stvarne scenarije u Iraku dočaravajući bitke u Bagdadu, a saradnici Univerziteta Denver veruju da će virtuelne nuklearne elektrane pružiti sigurniju obuku nuklearnim fizičarima. Čak se planiranje i građenje urbanih sredina i celih gradova simulira u virtuelnom svetu, kao što je to igrica Sim City.
Naučnici koriste SL za javna predavanja, sastanke i konferencije: virtuelno preko avatara ili preko direktnog video prenosa u fizičkom prostoru. Neke konferencije se uživo prenose u SL gde zainteresovani iz celog sveta mogu da učestvuju. I omiljene radio-emisije iz nauke, kao što je „Goli naučnik” (The Naked Scientist) na BBC-ju se prenose uživo u virtuelni svet.
Iako je to virtuelni svetu u cyber prostoru, ljudske interakcije su slične onima u pravom životu. Neki klasični sociološki eksperimenti su ponovljeni u virtuelnom okruženju i dali su slične rezultate kao i u pravom svetu. Ogledi na virtuelnim bićima, čak, uklanjaju pojedine moralne nedoumice, zato se mogu lakše sprovesti. Eksperimenti u SL-u su, na primer, pokazali da se ljudi i u virtuelnom svetu drže na određenom rastojanju od drugih avatara: ako im se neko previše približi, oni će se pomaći da bi zadržali svoj prostor. U virtuelnom svetu vidljiva su i druga ponašanja, kao što su altruizam, timski rad i napastovanje. Koristeći podatke iz virtuelnog sveta naučnici mogu proučavati međuljudske odnose – ko se s kim druži, ko su vođe i sl. Tako su epidemiolozi izučavali širenje zaraznih bolesti u interaakcionoj online igrici Word of Warcraft, što im je omogućilo vizuelni pristup epidemiji i ljudskom ponašanju.
Mada virtuelni svetovi pružaju odlična iskustva koja nas mogu istovremeno obrazovati i zabaviti, pojedinci upozoravaju na pojavu zavisnosti. Mnogi korisnici, naime, provodi oko 30 sati sedmično u virtuelnoj stvarnosti, kao nekada pred televizorom, a pojedinci znatno više. Oko 5-10 odsto ih maltene živi u virtuelnom svetu, kaže Edvard Kastronova sa Univerziteta Indijana. Jedan Južnokorejac je umro od srčanog udara 2005. provevši 50 sati bez odmora u igrici Starcraft!
Možemo očekivati da će sve više ljudi sve duže boraviti u virtuelnim svetovima, objašnjava ovaj naučnik u svojoj knjizi „Bekstvo u virtuelni svet” (Exodus to the Virtual World) u kojoj opisuje ljude u virtuelnom svetu kao pustolove 21. stoleća što istražuju virtuelnu divljinu i neistražene zemlje. (Second Life možete posetiti na www.secondlife.com).