Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

TRANSCENDENTNA FUNKCIJA UMA KAO IZVOR REKONEKCIJE POJEDINCA

…Kako odavno uči Emanuel Swedenborg u svojoj hipotezi korespondencija, svaki materijalni fenomen je tek puki simbolički odraz spiritualnog prauzora….

Piše: Miša Vasić

U vremenu prelaska sa kolektivističkih paradigmi svake vrste ka nultoj tački proto-matrijarhlnog ekvilibrijuma potencijala, transcendentna funkcija uma jedini je izvor rekonekcije pojedinca na individualnom planu, ali i posledično njegove integracije u socijalne tokove.

Krajem XX i početkom XXI veka, planetarni fenomen ekstremnog individualizma predstavlja tek prerušenu formu potpražnog kolektivizma. Masovni cyber-organoni reprogramiraju psihe miliona pojedinaca da rezoniraju u skladu sa dehumanizovanim i nad – personalnim ultimativnim vibracijama tehnoloških pomagala, poput uniformnosti piksela na mobilnim telefonima ili LCD monitorima, jednolikih zvučno / vizuelnih formi (od rezolucije slike do dizajna monitora)koje definišu internet kao medij, masovnih jednovremenih event-a svake vrste, koju nudi satelitska televizija, pa sve do ratnih serijala in vivo koji sve manje liče na novinske izveštaje a sve više na arhetipsku igru koja uvlači ljude u pre-logičko tribalističko identifikovanje sa “jednom stranom”, ma koja ona bila.Ljudi širom “globalnog sela”, u doba rušenja vladajućih kulturnih, civilizacijskih i religioznih paradigmi, kao i gubitaka nacionalnih i državnih suvereniteta, osećaju sopstvenu atomiziranost, kako u okviru alijenirane socijalne populacije kojoj pripadaju, tako i unutar sopstvenog psihičkog polja – njihova samoevaluacija je otežana u okviru nedostatka opštih pravila i vrednosti, koje su postojale u doba pre nadiruće globalizacije. Sveden na “atom” virtuelnog kolektiviteta definisanog ujedinjenjem u čulnoj fascinaciji visokim tehnologijama i globalnim medijima, prosečni pojedinac, kolektivistički (ali ne svesno, već na nesvesnom nivou) očajnički pokušava da u okviru “kolektiva” i “kolektivnih” paradigmi pronađe samodefinisanost, sopstveni identitet u relaciji sa modelom “ispravno / pogrešno” u smislu kolektivnih normi, koji ustvari više i nema, jer su vladajuće lokalne paradigme, neumitnošću globalizacije, svedene na puke forme i mrtve rituale, od “etabliranih” nagrada u polju larpurlartističke umetnosti, do krutih “spiritualnih” pravila okoštalih religioznih institucija.

Naravno da, u doba interregnuma, u kome živimo danas, uopšte nije moguće ostvariti identitet i samoaktualizaciju u odnosu prema kolektivnim paradigmama, jer upravo potonje su u procesu rušenja, dok se nove još ne naziru, a pažljivom analitičkom oku ne može izmaći slutnja da se nikada neće ni pojaviti, bar ne u retrogradnom obliku “prisila spoljašnjeg autoriteta”.

Ova činjenica, ma koliko bolna izgledala kako obezličenom neo-tribalističkom stanovniku prosečne svetske metropole, tako i potpražno uznemirenom ruralnom retro-tradicionalisti, gde god na planeti Zemlji, zapravo je jedina “dobra prilika” za inicijaciju, individuaciju i aktualizaciju, jer je ona moguća samo na nivou sopstvene psihe. Psiha predstavlja polje realizacije uma, koji je baziran na zakonima višeg reda i nad-materijalno-prostornoj esenciji koja sekrije iza formi trans-personalnih informacija, a koje dolaze iz morfogenetskog polja. Zašto je kolektivistički vakuum povoljan za lični razvoj, biće kasnije opširnije razmatrano u ovoj observaciji.

Individuacija i integracija pojedinca predstavljaju arhetip u pan-psihičkom polju ali i realnu neurofiziološku sposobnost psiho-habitualnog kontinuuma. Ono što razne religiozne i ezoterične tradicije već vekovima uče kroz parabole, alegorije, simbole i posledične unutarnje uvide posvećenog adepta, savremena ekperimentalna nauka počinje da naslućuje kroz empirijske podatke dobijene u sterilnim laboratorijskim uslovima pri proučavanju telesno-psihičkog feedback-a. Naročito je interesantan doprinos neuronauke i istraživanja rada ljuskog mozga u potrazi za vezom između svesti i aktivnosti moždanih talasa.

Kako odavno uči Emanuel Swedenborg u svojoj hipotezi korespondencija, svaki materijalni fenomen je tek puki simbolički odraz spiritualnog prauzora. Arhetip individuacije i integracije, poznat kroz filozofsko-ezoterne diskurse na materijalnom planu je projektovan kroz sintetičko svojstvo 40-Hz-ne frekvencije moždanih talasa, koje su uočili Rodolfo Llinas i Urs Ribaryusvom radu„Koherentna 40-Hz-na oscilacija karakterišestanja snevanja kod ljudi”:

“…Savremena istraživanja u neuronauci indiciraju da je 40-Hz-na oscilatorna aktivnost preovlađujuća u aktiviranom centralnom nervnom sistemu sisara. Ovakva aktivnost je prisutna na nivou pojedinačnih ćelija a takođe je primećena i na multicelularnom nivou, kao i na nivoima potencijala ekstracelularnog polja.

Ova oscilatorna aktivnost se sagledava kao mogući mehanizam za sponu prostorno raspoređene senzorne aktivnosti. U poslednje vreme se iznosi teza da bi, kao dodatak vizuelnom senzornom vezivanju, 40 Hz-na aktivnost mogla služiti široj povezujućoj funkciji,gde krugovi sadrže jednoćelijske oscilatore a kondukciono vreme korektivnih puteva rezonira sa opštim funkcionalnim stanjima koja dovode do kognicije. Na račun toga, spona se posmatra kao forma globalnog temporalnog mapiranja gde su senzorni imputi, koji su u međusobnom odnosu, vezani na osnovu temporalne koincidencije. Kao dodatak, smatra se da u ljudskom mozgu makroskopski 40-Hz –ni talasi, organizovani u koherentnoj rostokaudalnoj vibraciji, imaju fazni pomeraj koji izgleda da skenira veliki deo mozga i da ovaj mehanizam može biti osnova za globalno povezivanje. Ovakvo koherentno skeniranje se sagledava kao unutarnje svojstvo mozga koje može biti resetovano prisustvom senzornog stimulusa…”

Napravimo digresiju da uočimo vezu 40-Hz-ne frekvencije moždanih talasa (što su gama talasi) i tradicijskih puteva sinteze bića i uma. Stanje integracije i rekonekcije, ergo, izmenjeno stanje svesti, karakteristično za budističku meditaciju, a pri kome se emituju gore pomenuti talasi, opisuje Stuart Hameroff, direktor Centra za studije svesti iz Arizone, SAD, u svom radu “Prelomno istraživanje EEG-a meditacije”

„…Vratimo se mozgu. Povećana gama (40 hz – op. M.V.) sinhronosttokom meditativnog stanja…se najverovatnije javlja usled: a) povećanja obima koherentno odgovarajućih neuronskih sklopova, i / ili b) povećane preciznosti u koherencijiodgovarajućih neuronskih sklopova…“

O imanentnom introvertrirano generisanom spletu vizuelnih predstava kako u snevanju, tako i u budnom stanju (gore pomenuta meditacija, npr.), dalje elaboriraju Rodolfo Llinas i Urs Ribaryu prethodno navedenom radu:

„…Nasumične 40-Hz –ne eksplozije, koje su generisane na način totalno

nepovezan sa senzornim stimulacijama, su markirane kao “S,” koje označava njihovu spontanu prirodu. Ova otkrića indiciraju da, dok budno stanje i stanje REM

spavanja imaju slične električne osobine, ako se uzme u obzir prisustvo 40-Hz-nih oscilacija, centralna razlika između ovih stanja je odsustvo senzornog resetovanja 40-Hz-ne REM aktivnosti. Kontrasta radi, tokom delta spavanja, amplituda ovih oscilatora razlikuje se od onih tokom budnog stanja i REM spavanja, ali, kao i pri stanju REM spavanja, nije prisutan 40-Hz-ni senzorni odgovor. Usled svega toga, ova otkrića indiciraju da je, i tokom budnog stanja i tokom REM spavanja, vrlo specifična 40-Hz talamokortikalna rezonanca aktivna i ima vrlo slične opšte osobine. Štaviše, dok oba stanja mogu generisati kognitivna iskustva, zabeleženi snimci indiciraju, kao što se uopšteno zna, da je spoljno okruženje u najvećem delu isključeno iz stanja oniričkih vizuelnih predstava. Ovo dalje esencijalizuje tezu novijeg datuma da se stanje snova karakteriše povećanom aktivnošću unutarnjih stanja u smislu da eksterni stimulusi ne uznemiravaju unutarnju aktivnost…“

 

 

Llinas i Ribary nadalje izvode veoma detaljnu analizu eksperimentalnih rezultata pri ispitivanju reakcija mozga (u budnom i REM stanju) na spoljašnje senzorne stimuluse. Oni ukazuju na neurofiziološke procese koji se u mozgu odvijaju pri sintetisanju svesnosti pri 40-Hz-nim frekvencijama moždanih talasa. Tu se vidi da u mozgu postoji integrišuća funkcija, koja objedinjuje različite oblasti mozga i tokove neuronskih oscilacija elektromagnetnog polja, pre svega kortikalne i talamokortikalne interakcije, te pokazuje na vezu svesti / svesnosti i 40-Hz-nih oscilacija na kojima se obavlja ucelovljenje.Na osnovu tih rezultata moglo bi se zaključiti da postoji imanentna samointegrišuća neurofiziološka aktivnost koja objedinjuje delatnost leve i desne hemisfere mozgai tako objedinjuje psihičke funkcije, koje suprirodno razdvojene na frekvencijama običnog budnog stanja (od oko 13 – 30 Hz). Ovo predstavlja neurofiziološku bazu potencijala transcendiranja psiho-habitualnog kontinuuma i ulaska u izmenjeno stanje svesti(koje se odvija na 40 Hz, što je već ranije pomenuto) a o čemu uče sve spiritualne tradicije. Signifikantno je, ergo, da je, već na telesnom nivou (a u feedback-u sa psihom),svaki pojedinacustvariimanentnopotencijalni adept lične transcendencije, nezavisno od spoljnjih diskursa / autoriteta / paradigmi. U daljem tekstu autori tvrde:

“…Možemo razmatrati spavanje kao stanjehiperpozornosti u kome senzorni input ne može da se obrati mehanizmu koji generiše svesno iskustvo.Pored ovoga, vidimo da slični mehanizmi mogu biti pronađeni u uslovima evociranih halucinacija i tokom “sanjarenja u budnom stanju,” gde neposredne pojave spoljnog sveta mogu biti ignorisane. U odnosu na morfofiziološku bazu za ovo svojstvo skeniranja, može se postaviti vrlo atraktivna hipoteza da “nesferični” talamičkisistem, intralaminarni kompleks – može biti važan deo ovog procesa… Gore navedeni rezultati, kao i druga skorija otkrića, ukazuju na toDa je 40-Hz-na oscilacija prisutna na mnogo nivoa u centralnom nervnom sistemu… Štaviše, pokazano je da su neke od 40-Hz-nih oscilacija zabeleženih u vizuelnom korteksu u korelaciji sa retinalnim 40-Hz-nim oscilacijama Tako, 40-Hz-na oscilacija uključuje ne samo kortikalne, već i talamokortikalne interakcije.

40-Hz oscilacija specifičnih talamokortikalnih neurona može da uspostavi talamokortikalnu rezonancu preko inputa iz sloja IV, koji rezonira sa inhibitornim interneuronima na tom nivou. Ovakva oscilacija može ponovo zahvatiti talamus kroz sloj VI piramidalnih ćelija može da rezonirai sanucleus reticularis-om a i sa specifičnim talamičkim nukleusom (4).S druge strane, drugi sistem (Crtež A desno i B)

je predstavljen intralaminarnim kortikalnim inputom na sloj I korteksa i projekcije njegovog povratnog puta kroz 5. i 6. sloj piramidalnih sistema do intralanimarnog jezgra,

direktno i indirektno, via collaterals do mrežastog jezgra.Pokazano je da ćelije u ovom sistemu osciluju u 40-Hz-nim eksplozijama … Konačno, takođe je jasno iz literature da nijedan od ova dva kružna toka samostalno ne može generisati kogniciju. (podvukao M.V) Zaista, što je već ranije navedeno, povreda nesferičnog talamusa izaziva velika uznemiravanja svesnosti, dok oštećenje specifičnih sistema stvara gubitak određenog modaliteta. Kao takva, svesnost proizilazi iz rezonantne 40-Hz-ne ko-aktivacije od najmanje ova dva sistema, koji bi temporalno sjedinili cerebralne kortikalne oblasti specifično aktivirane na ili oko 40-Hz –ne frekvencije. (podvukao M.V)Na ovaj način, ovaj specifični sistem bi obezbedio sadržaj, a nespecifični sistem bi obezbedio privremeno povezivanje ovakvog sadržaja u jedinstveno kognitivno iskustvo(podvukao M.V)pobuđeno bilo eksternalnim stimulusom, ili pakunutarnjim, tokom snevanja…”

Ergo, ako se prihvati interpretacija gore pomenutih eksperimenata kao pokazatelj integrativne funkcije mozga, može se tražiti dalja veza između kolektivnog nesvesnog(ili Sheldrake-ovogmorfogenetskog polja) i neurofizioloških ispoljavanja sinteze rada dve moždane hemisfere. Nauka još nije došla do stepena na kome se sa sigurnošću može utvrditi direktna spona između nematerijalnog informatičkog polja koje odražava zakone višeg reda, i respondiranja neuronske moždane mreže koja, poput programiranog biokompjutera, fizički reaguje u skladu sa zakonima transformacije lokalnog prostor-vremena respektivno tipu inputa koji dolazi iz spiritualnog sveta.

(nastavak u sledećem broju)

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar