Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

Azotno đubrivo i suicid

.. azotno đubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava…

Piše: Nebojša Hafizović

Postoji potpuna podudarnost simptoma trovanja azotom i depresivnog oboljenja i .. ne samo tog oboljenja.

Eksperimentalno je utvrđeno da već male promene, u količini apsorbovanog azota (inače osnovnog sastojka vazduha s 78,082687% uz kiseonik 20,945648% i 0,933984% drugih gasova), dovodi do dobro poznatih i dramatičnih promena funkcionisanja ljudskog organizma.

Treba razlikovati tri „domena“ njihovog delovanja i poremećaja : raspoloženja, ponašanja i motoričkih funkcija.

Promećaj raspoloženja, izazvan malom promenom količine apsorbovanog azota iz vazduha, obuhvata sve pojavne oblike “depresivnog oboljenja”, bez obzira s koliko mašte su naučnici tu podelu izvršili. On se, u zavisnosti od intenziteta trovanja, od početnog (utučenosti, bezvoljnosti i apatije) kreće ka težim oblicima poremećaja raspoloženja (ne definisanog unutrašnjeg straha, poremećajem apetita i sna, posle kojeg se vrlo često budi “oteželih udova” i “umorniji nego što je otišao na spavanje”) i konačno do suicidnih pomisli.

Poremećaj ponašanja, podrazumeva asocijalno ponašanje agitarno ili stupidno. Agitarnim se podrazumeva ponašanje kod kojeg se “oboleli” ponaša “ne mirno”, njegovo ponašanje je “nervozno” kretnje “istrzane” i nesvrsishodne. Suprotno njemu, stupidno ponašanje karakteriše potpuna bezvoljnost i pasivnost. Osećanje “besmisla života” određuje i ponašanje.

Najinteresantniju, istovetnost simptoma, sam uočio kod “bipolarnog depresivnog oboljenja”. Manifestuje se čestim oscilacijama raspoloženja, od teške depresije do druge krajnosti i euforičnog raspoloženja u kojem se “oboleli” oseća ne realno moćnim i srećnim. U, davno izvršenim, eksperimentima ispitanici su pod dejstvom povećane količine azota apsorbovane iz vazduha i time izazvanog trovanja, kako je zabeleženo, u kratkom vremenskom periodu menjali raspoloženje od: “duboke tuge”, potištenosti, “ne izdrživog” straha do euforičnog raspoloženja, kada su se osećali “bezgranično srećni”. Puni energije oni su začikavali eksperimentatore, pokušavali da im uzmu olovke i histerično se smejali, da bi posle kratkog vremena ponovo postajali teško depresivni.

Poremećaj motoričkih funkcija je duhovito nazivano „savijanjem“. Ono, posle početnih grčenja mišića, podrazumeva bolno grčenje svih mišića, pri čemu se ispitanik savija i izvija po podu u bolovima, od kojih ga spasava samo privremeni gubitak svesti. Eventualna, pojava pene na ustima daje nam kompletnu sliku epileptičnog napada, za kojeg su tek prošle godine (na međunarodnom kongresu u Pekingu) naučnici predpostavili da je izaziva hipoksija (nedostatak kiseonika) a mi sada, da: uzrok nije nedostatak kiseonika, nego višak azota u udisanom vazduhu.

Međutim, „najbolnije“ pitanje je: šta se dešava kada „savijanje“ zahvati srčani mišić ?

Odgovor, sada, možemo i sami dati ili barem, predpostaviti.

Odgovor, međutim, nameće i pitanje: zbog čega se, to pitanje, tek sada postavilo?

Jedan od razloga je nedostatak multidisciplinarnosti, u radu, koji je posledica sve užih i veštački podeljenih, specijalizacija koje međusobno ne sarađuju, ali osnovni razlog je u nedostatku inventivnosti, jer su svi, do sada, izvođeni eksperimenti tretirali problem trovanja azotom s aspekta udisanja vazduha pod povišenim pritiskom i nije uzimana u obzir jednostavna činjenica da: do trovanja azotom dolazi i pri normalnom pritisku, kada vazduh sadrži povećanu količinu azota.

Inače bi bilo teško objasniti situaciju koju imamo, da: stanovnici Panonske nizije, imaju simptome ronilaca i ako se kreću po dnu mora koje je presušilo pre 600 000 godina. Bolesti, koje imaju simptome identične s simptomima trovanja azotom, karakteristične su bolesti ravničarskih i područja intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, gde se, kao izvor azotnog aero-zagađenja, „prirodno nameću“: veštačka đubriva. Oko 900 000 tona svake godine, s proleća i jeseni, isparava s vojvođanskih njiva. Ako mislite da je to „velika količina“ (bilo čega) sigurno niste poljoprivredni stručnjak, pošto oni smatraju da je za optimalno nađubravaje vojvođanskih njiva potrebna dvostruko veća količina. Sve bi i bio problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava ! Na prostoru upotrebe i u vreme upotrebe !

Statistika suicida, koji predstavlja „mortalitet depresivnog oboljenja“ (Silverman) i koji kao „vrh ledenog brega“ „proviruje iz mora depresije“, ukazuje na ispravnost dosadašnjih tvrdnji.

Posledice, u vidu statistički registrovanih samoubistava, po prostoru, vremenu i ljudima, potpuno potvrđuju predpostavku, zasnovanu na istovetnosti simptoma.

Prostor, intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, predstavlja i prostor za koji su pomenute bolesti karakteristične. Panonska nizija predstavlja sredinu izrazito visoke stope suicida. Postoji direktna proporcionalnost između količine upotrebljenih veštačkih đubriva i stope suicida na određenom prostoru.

Primer Mađarske:

„Epicentri“, suicida i depresivnog oboljenja koje mu predhodi, nalaze se u mestima proizvodnje azotnih đubriva. Stopa suicida u njihovoj okolini prati obim proizvodnje. U Vojvodini su to: Pančevo, Subotica i Bačka Palanka, a u Republici Hrvatskoj najveća stopa suicida se beleži u Kutini.

Vreme, posmatrano u dužem vremenskom periodu, statistički beleži stalni porast stope suicida, na svetskom nivou, od 1950-te godine što se podudara s intenzivnijom primenom veštačkih đubriva, na tim područjima.

 

U toku godine, vreme izrazitog povećanja broja suicida je rano proleće (odnosno kraj februara i mart) i jesenje (raj septembra i oktobar) što predstavlja periode godine u kojima se vrši prihranjivanje, osnovnih ratarskih useva, veštačkim đubrivima. Martovski skok stope suicida je uočljiviji, jer se tada veštačka đubriva ne zaoravaju kao što je to slučaj s jesenjim nađubravanjem.

Jutro i veče predstavljaju doba dana kada je rizikpojave simptoma i njihovih posledica najveći i potpuno je u skladu s iznetim jer je to doba dana kada je isparavanje iz zemlje najintenzvnije.

Ljudi koji su skloniji suicidu od drugih su zemljoradnici. Stopa suicida je tri puta (300%) veća kod zemljoradnika nego kod bilo kog drugog zanimanja. Statistika, obolelih i izvršilaca suicida, po polu, beleži najčešće, dvostruko veći broj muškaraca, što odgovara izloženosti štetnom uticaju azotnim đubrivima na osnovu uobičajene društvene podele rada, po polovima. Starosna struktura, obolelih i izvršilaca suicida, odgovara posledicama koje ima hronično trovanje.

Statistički uočeno podmlađivanje obolelih posledica je života predhodnih generacija u periodu pre pojave aerozagađenja, za razliku od mlađih generacija koje su od rođenja izložene njegovom štetnom uticaju.

Do sada prepoznata, metereopatska karakteristika, ovih oboljenja, razumljiva je s novog stanovišta, jer vlažno i toplo vreme povećava količinu azotnih isparenja, koji pogotovo u kombinaciji s povišenim atmosferskim pritiskom dovode do pojave koju možemo nazvati „Haldejnovim efektom“.

Primećena stagnacija stope suicida, na područjima najrazvijenijih zemalja, potpuno je razumljiva s novog stanovišta, u tom smislu što je na tim područjima postignut racionalni maksimum, od oko 250 kg po hektaru, preko kojeg, dalje povećanje upotrebljenih veštačkih đubriva, ne doprinosi povećanju prinosa.

Tako da na, dalje, povećanje svetske stope suicida u najvećoj meri utiče drastično povećanje stopa suicida u zemljama u razvoju, koje intenziviraju svoju poljoprivrednu proizvodnju sve većim povećanjem upotrebe veštačkih đubriva. Te zemlje su pre svih Indija i Kina, zatim Belorusija s velikim povećanjem proizvodnje i pribaltičke države preko čijih luka se ono transportuje.

 

Medicinski, ali i čitav niz drugih aspekata, uočenog aerozagađenja azotnim isparenjima iz azotnih veštačkih đubriva, detaljno sam analizirao i statistički potkrepio u knjizi, radnog naziva „Gušenje duše“, čijem se objavljivanju nadam.

 

Autor: Nebojša Hafizović

St. Pazova M. Crnjanskog 40

022/312-765 063/587-184

n.hafizovic@yahoo.com

 

 

 

 

 

 

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

One Response do “Azotno đubrivo i suicid”

  1. Jovan Drobnjak says:

    Mnogo mi se dopada ovaj vaš tekst, nadam se da se nećete ljutiti što sam ga “nalepio” na neke forume za koje smatram da su dobro posećeni.

Ostavite komentar