Eksperiment je spektakularan i jeziv istovremeno. Naučnici su po prvi put rekonstruisali film iz moždane aktivnosti, koje su testirane osobe prethodno videle. Da li je moguće čitati misli ?
Do sad je bilo delimično moguće čitati tuđe misli. Naučnici su mogli uz pomoć moždanih struja da steknu uvid o čemu testirana odoba upravo misli ali samo u rudimentarnom obliku kao „da“, „ne“, „glad“, „žeđ“.
Sada je naučnicima uspelo da postignu daleko veći napredak. Na osnovu moždane aktivnosti rekonstruisali su koje slike je čovek video. „To je veliki skok prema rekonstrukciji unutrašnjeg sveta slika“ Kaže Džek Galant sa univerziteta Kalifornija u Berkliju, u čijoj se laboratoriji odigrao eksperiment.“Ovim otvaramo prizor u unutrašnje filmove našeg duha.“
Istraživači su za početak zabeležili aktivnosti u centru vida subjekta dok su ovi satima gledali film. Zato su koristili funkcionalni magnetno-rezonantnu tomografiju (fMRI). Ovaj postupak je pokazao gde u mozgu posebno više teče krv. Zapravo tok krvi zastaje za preradom stvarnih vizuelnih nadražaja u mozgu uvek nekoliko sekundi. Stoga je do sad važilo za principijelno nemoguće, dinamičke aktivnosti mozga ustanoviti iz fMRI podataka.
Zato su istraživači kombinovali snimke sa modelom sposobnim za učenje. Za jedno fMRI snimanje, mozak je po pravilu podeljen u male kockice takozvane Voxel-e. „Razvijamo model za svaki Voxel.“ kaže Galantov kolega Šinjo Nišimoto. Model opisuje u prvom stepenu brze reakcije vizuelnog sistema. U drugom stepenu se izračunava kako aktivnosti menjaju krvotok u mozgu. Na kraju softver već zna kako se forme i pokreti iz filma u svakoj pojedinoj kockoci preobraćaju u moždanu aktivnost.
http://www.youtube.com/watch?v=BRIfrDBNqig
Kompjuter interpretira signale mozga
Zatim sledi stvarni test: Testirane osobe gledale su nove filmove koji su se po sadržaju kompletno razlikovale od prvih. Samo po bazi podataka o aktivnosti mozga program je rekonstruisao vidjene filmske scene. Prešao je na 18 miliona sekundi nasumično odabranih materijala da YouTube i tražio filmske scene koje su prethodno naučenim modelima moždane aktivnosti najbliže odgovarale.“ on je interpretirao neuralne signale“, kaže Nišimoto autor studije koja se pojavila u Current-biology:
http://www.cell.com/current-biology/abstract/S0960-9822%2811%2900937-7
Sto najbolje odgovarajućih scena kompjuter je na kraju stopio u jednu zamućenu ali pokretnu rekonstrukciju scena koje su osobe gledale. To deluje pomalo kao sablastan uvid u unutrašnji svet duha.
Još uvek je tehnologija daleko od toga da se zaista čitaju misli, naglašavaju istraživači. Ali praktične primene su već sada zamislive: U budućnosti takav program bi mogao biti od pomoći u komunikaciji sa pacijentima koji su doživeli moždani udar ili paralizovani zbog neke bolesti.
Centralno pitanje glasi: Hoće li kompjuter biti jednog dana u stanju da istrgne iz mozga slike snova i sećanja? „Verujem da će ovo biti moguće!“ kaže Galant „To je samo pitanje vremena.“ Granica trenutno postoji jedino u kvalitetu merenja moždane aktivnosti i kompjuterskih modela kao i kapacitetu računara.
To je tek početak
Koliko brzo padaju ove barijere, već pokazuje napredak koji je Galantov tim postigao u samo tri godina. 2008. su istraživači postavili u naučnom časopisu „Nature“, osnovni okvir za modeliranje podataka.Godinu za tim objavljena je u časopisu „Neuron“ po prvi put rekonstrukcija slike mozga koristeći statička merenja. Sada svega dve godine kasnije tim je već stigao na video snimak.
„Ovaj rad je impresivan“ rekao je Robert Tarner, direktor odeljenja za neurofiziku na Max-Planck institutu za kognitivne i neurološke nauke u Lajpcigu, a koji nije bio uključen u istraživanje. Posebnu pažnju po njemu zaslužuje to kako Galantov tim rešava problem kašnjenja kof fMRI postupka- naime time što pusti softver sa Yot Tube klipovima da radi.
„Ne uči naš mozak u svakom trenutku nešto novo“, objašnjava Tarner. „Stimulansi čula su pre „updates“ za scenarija koji su već poznati.“ Metoda kalifornijskih istraživača funkcioniše slično – omogućili su po prvi put rekonstrukciju prirodnih filmova na osnovu moždanih merenja. Ovo je veliki napredak a to će ići dalje. Ovo je samo početak.“ misli Tarner.
Biće moguće vizuelizovati viđeno
Neurolog Rainer Gebel sa univerziteta Mastriht ocenio je Nišimotovu studiju kao „Nastavak ranijih radova, koji se sveukupmo mogu označiti kao vidan proboj.“ On međutim ne vidi principijelan dokaz da će misli postati vidljive. Jer su slike dobijene direktnom spoljnom stimulacijom, u ovom slučaju kroz filmove. O vizuelizaciji misli moći će se tek onda govoriti kad se postigne pomoću internih procesa, kao što su mentalne predstave slika.
Nišimoto naglašava: „Naš prirodni vizuelni doživljaj nalik je gledanju filma.“ Da bi pročitali slike iz mozga , moramo prvo razumeti osnovne procese kod obrade takvih pokrenih slika.“
Upravo na tome rade istraživači širom sveta. Gebel je prema sopstvenoj tvrdnji dobio sredstva od EU i mandat da u narednih pet godina „ razreši funkcionalni kod mozga“. Biće kombinovane moždane slike visoke rezolucije između ostalog i sa neuralnom mrežom modela da bi se ustanovilo kako funkcionišu najmanje strukture organa za mišljenje.
Čitanje misli doduše nije glavni cilj. „Ali sa ovim istraživanjem“, kaže Gebel, biće takođe moguće viđeno i verovatno čak zamišljene slike -vizuelizovati.“
Prevod i obrada Branka Mraz
u 
