Mnogi imaju iskustvo da su nakon duže primene antibiotika osetili smetnje kao artritis, nesanica ili upala nerava, uprkos redovnoj upotrebi probioika. Pokazalo se da se mnogi korisnici Amoxicilina žale na isti način.
Svako ko se malo razume u crevnu floru zna da je preporučljivo tokom terapije antibioticima, obilato koristiti probiotike u ishrani i uzimati odgovarajuće dodatke.
Strah i trepet u medicinskim krugovima su klice rezistentne na antibiotike i MRSA (virulentne methicillinresistentne Staphylococcus aureus) koje su se u međuvremenu razvile skoro u epidemiju. Lekari za to smatraju odgovornom prekomernu upotrebu antibiotika. Uprkos tome i dalje ih vredno prepisuju i na dugotrajnu upotrebu.
Antibiotici su svuda
Ko jede meso, pije mleko i koristi mlečne produkte, a da specijalno ne nabavlja organske produkte od životinja hranjenih travom, praktično neprestano unosi antibiotike. Antibiotici se ušpricavaju tovnim životinjama i mešaju im se u prehranu. Sledstveno tome ljudi koji konzumiraju meso i mleko tih životinja unose i antibiotike. Uprkos svemu tome zabrana anibiotika u životinjskoj hrani se stalno odlaže.
Opravdanje da antibiotici moraju bti korišteni u prepunim štalama, ne bi li se izbegla zaraza je samo delom tačno. Pomoću antibiotika se životinje daleko brže goje, jer im je crevna flora uništena. Uzgajivačima stoke baš to i odgovara.
Poremećaj ljudske crevne flore vodi do fizičkih i psihičkih smetnji
I ljudi se zahvaljujući antibioticima brže debljaju, iz istog razloga kao i stoka: uništenjem crevne flore. Probiotička crevna flora nije značajna samo za varenje već i za imuni sistem i to višestruko.
Sprečava da preovladaju loše bakterije i gljivice. Previše kandida gljivica a premalo korisnih bakterija vode u kandidozu koja utiče na kvalitet života a možda i omogućava povoljnu klimu za nastanak ćelija kancera, prema novim saznanjima.
Probiotočke bakterije mogu doduše nadvaladati patogene, ali ne radi se samo o direktnom konfliktu. Korisne bakterije u crevima igraju bitnu ulogu u izgradnji odbrambenih ćelija u krvi i vrše uticaj na ostale imunološke funkcije u ćelijama krvi i organa.
Varenje jeste važno, ali značaj korisnih bakrerija ga daleko prevazilazi, one čine do 80% našeg imunog sistema.
U poslednje vreme su neki od pionira među medicinarima naišli na dokaze, da rastući broj psihičkih smetnji vodi poreklo od neravnoteže u crevnoj flori.
Engleski pedijatar, doktorka Campbell-McBride se u svojoj praksi koncentriše pri tretmanu različitih poremećaja ponašanja i smetnji u ishrani kroz promenu ishrane i probiotika kako bi se uspostavila zdrava crevna flora.
Pri uspešnom izlečenju svog autističnog sina otkrila je nešto što je nazvala GAPS (Gut and Psyhology Syndom, crevno-psihički-sindrom). Ta saznanja daleko prevazilaze paradigmu medicinskog monopola. Više o njenom radu na GAPS.me
U određenim slučajevima i na određeno vreme antibiotici su od koristi, ali nikako stalno i svuda. Mnogi se zato oslanjaju na biljne antibiotike ili eliminisanje parazita biofrekventnom metodom:
http://www.livestrong.com/article/203530-side-effects-of-long-term-antibiotic-use/
u 
