Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

Ravni solarni grejač

Cilj istraživanja je utvrditi efikasnost, korisnost ravnog solarnog grejača.Tehnologija izrade je prilično jednostavna, no pitanje je da li je vredno napraviti ga?
Znamo da kod solarnih sistema snaga direktno zavisi od površine. Procena je da se sa 1m2 u idealnim uslovima dobija 1kw energije.

 

 

Do sada smo testirali solarne uređaje koji sabiraju svetlost i tako postižu veću toplotu. Ovog puta  smo se zainteresovali za  ravni solarni grejač. Prvo merenje biće bez dodatnih reflektivnih površina, dakle čisto svetlo koje pada  na naš uredjaj, da vidimo koliko to može značiti za grejanje. Zatim je u planu da se isproba koliko bi mu značilo dodavanje reflektivnih površina. Posebno smo zainteresovani za ispitavanje rada ovog uređaja pri oblačnom vremenu.

 

 

 

Sklapanje grejača

Naš grejač je samo probni uređaj, te je prilično malih dimenzija (36cm x 25 cm) samim tim i male snage, ali pošto je odnos kod realnog uređaja i kod našeg probnog skoro identičan u smislu gubljenja i primanja energije onda očekujemo da će i  postignuti rezultati biti autentični i približni rezulatima većih uređaja ovog tipa.

Na slici vidimo crni metal,u ovom slučaju dolazi od crne tepsije (sa nešto različitom efikasnošću će raditi svaki crno ofarbani metal).  Tu je takodje iseckana daska koja će poslužiti za pozadinu kutije i letve sa strane, na to još dodamo staklo ili pleksiglas i uređaj postaje funkcionalan.

Na slici smo Marina B. i Marjan A. kraj našeg ravnog solarnog grejača.

 

Podaci o materijalima koji su korišćeni:
pleksiglas izdržava do 400 stepeni,a drvo se pali na 270 stepeni. Najzapaljiviji materijal koji sam koristio je bio selotejp pocčinje da gori na temperaturi od 145 stepeni koristio sam ga da uštedim na materijalu, za probu je OK. Sledeći po osetljivosti je silikon  koji bi trebao biti izdržljiv do 250 stepeni celzijusa, zatim drvo, pa pleksiglas.

E sada, što se samog drveta tiče, stabilan je do 80 stepeni gde iz njega isparava jedino voda te se može pojaviti vodena para od 80-150 stepeni celzijusa mogu se pojaviti gasovi usled zagrevanja drveta,ti gasovi su zapaljivi mada još im treba nešto što bi pokrenulo njihovo gorenje(veća temperatura,varnica itd)
Od  150 stepeni počinje drvo da sagoreva,ali za očekivati je da bi prvi sloj blago napravio garež koja bi se ponašala kao barijera i da bi se tu zaustavilo.
270 je temperatura pri kojem drvo počinje da gori.
Mi smo očekivali oko 70 stepeni.

Beleška sa merenja na jakom suncu

Crvena linija prestavlja letnje merenje sa spoljnom temperaturom od 33 stepena celzijusa.
ljubičasta zimsko sa 12 stepeni celzijusa spoljašnje temperature,deo gde je plava linija je uz dodatak jedne reflektivne površine.

 

Zaključak, grejač pravi 50 stepeni u odnosu na spoljnu temperaturu. Po našem mišljenju to ga čini vrlo korisnim. Uporedjivanjem rezultat našeg grejača i onih koje smo našli postavljene na internetu ocenili smo da se rezultati podudaraju sa većinom ljudi koji su izlozili svoj rad.
Razlika može nastati od mesta merenja(dal se meri ispred metala, na metalu,iza metala,a merač temperature može pasti i na staklo uređaja)  tako ako se to uzme u obzir onda se može oceniti da su radovi na koje smo naišli bili dosta savesno obavljani i izloženi. Sto se nas tiče mi smo uvereni  u efikasnost ovog uređaja, a ko ga želi videti uživo može nam se javiti.

Merenje je bilo izvedeno i u zimskim uslovima, rezultati se podudaraju sa letnjim. uređaj je sa 12 stepeni dostigao 62 stepena,

 

Video o nasem istraživanju sa ravnim solarnim grejačem
: http://vimeo.com/37147706
evo i jedan link sličnog uređaja veće snage(na videu je grejač dužine sedam metara, visine 2m 40cm, postiže sližnu razliku u temperaturi i za sunžane dane zagreva kuću koja se vidi na snimku.

http://www.youtube.com/watch?v=VXN_1Kf18_I&feature=related

i par slika radnih solarnih grejača:

ako neko želi da nas kontaktira na ovu temu email je
vatrenikrug@hotmail.com

Marina B.  i  Marjan A.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar