Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

TESLINI TALASI U SLUŽBI 21 VEKA

Postoje li Ne-Hercijanski talasi Nikole Tesle, da li oni uopšte – i kakve veze imaju sa savremenom medicinom?

Piše: Dipl. inž. Goran Marjanović

Sasvim je neosporna činjenica da su Teslino ime i delo već bezbroj puta zloupotrebljeni i bez ikakvog tehničkog i tehnološkog osnova korišćeni isključivo u komercijalne svrhe autora niza nekih “free energy” mašina ali i brojnih “jeftinih i izuzetno delotvornih”, “isceljujućih uredjaja” i/ili tehnika lečenja. Stoga je neophodno da o ovoj temi ozbiljno i argumentovano prodiskutujemo.

Razvojem tehnike uopšte a posebno elektronike, u prethodnom veku nauka je naglo napredovala na svim poljima pa i u medicini. Medju prvim tehnikama lečenja razvijene su metode za merenje električnih aktivnosti srca (EKG) i praćenje moždanih ritmova (EEG). Razvojem aparata za korišćenje elektromagnetnih talasa iz raznih domena, npr. X-zraka iz elektromagnetnog spektra i/ili mehaničkih talasa iz opsega ultrazvuka omogućen je “pogled” u unutrašnjost ljudskog tela. Konstruisani su i uredjaji za emitovanje energije u okviru tih ali i iz raznih drugih spektara koji su našli primenu u terapijske svrhe.


Inspirisan Teslinim tehnologijama, američki naučnik Royal Raymond Rife početkom 20. veka otkriva da ćelije koje su izložene nekom obliku vibratorne energije odgovarajuće frekvencije kroz rezonantne elemente svoje strukture apsorbuju tu energiju. Ukoliko apsorbovana energija predje odredjenu granicu – ćelija biva razorena. Ovo je bio osnovni motiv za konstrukciju i primenu generatora frekvencija (The Rife Frequency Generator) koji je ubrzo postao veoma popularan. Tokom vremena unapredjen je i razvijen u mnogo modifikacija, a zbog svoje jednostavnosti i niske cene koristi se i danas.

(Jedan od veoma popularnih uredjaj tog tipa je npr. MULTIZAP-2000 firme Ingenieurbüro Mraz, koji omogućuje i skeniranje i emitovanje biofrekvencija širokog spektra čime se omogućuje uništavanje parazita, virusa i bakterija u organizmu, harmonizacija energentskog nivoa organa, jačanje imunološkog sistema itd. www.ibmraz.com)

Daljim razvojem tehnike i raznih tehnologija za kompjutersko-matematičke analize razvijaju se sve bolji i kvalitetniji aparati kao što su to npr. CAT (Computerised Axial Tomography) i MRI (Magnetic Resonance Imagine).

Prvi počeci biorezonantnih, elektromagnetnih (dijagnostičko-terapijskih) metoda razvijani su kao forma alternativne medicine, gde se svrstavaju još uvek. Tokom vremena je razvijeno nekoliko različitih metoda ali svi oni u osnovi imaju veoma slične i gotovo identične principe.

Smatrajući da su ćelije objekti koji imaju vlastite, prirodne rezonantne frekvencije (bio-rezonanse), nemački naučnici dr Franc Morel i ing. elektronike Erich Rasch (1977.god) razvijaju metod MORA, kojim se, merenjem elektro-magnetnih oscilacija na akupunkturnim tačkama (Akupunkturne tačke se nalaze na površini naše kože (zapravo između fizičkog i eterskog tela). One su u osnovi ulazno-izlazni “priključci” za životnu energiju (ki, chi …) koja vibrira na različitim frekvencijama. Medjusobno su spojene preko energetskih kanala (meridijana) preko kojih dalje komuniciraju sa telom, odnosno organima i delovima organa kojima pripadaju. Svi delovi tela su energetski i funkcionalno međusobno povezani, tako da svaki delić bića stalno razmenjuje (biofeedback princip) informacije sa mozgom kao sedištem našeg uma) može ustanoviti razlika izmedju oscilacija koje odgovaraju zdravim ili patološkim stanjima raznih telesnih struktura. Isto tako, moguće je generisati ozdravljujuće signale koji imaju lekovit učinak. Naime, prema pronalazačima ove metode, stimulisanjem akupunkturnih tačaka odredjenim frekvencijama moguće je inicirati promenu biorezonanse u ćelijama u obrnutom smeru od promena uzrokovanih bolešću i na taj način lečiti razne bolesti. Iako je ovaj metod po načinu rada (patogeni signali nasuprot zdravim) usko povezan sa sličnim pojmovima u tradicionalnoj kineskoj medicini, posebno sa akupunkturom, mora se naglasiti da on u osnovi nema ništa zajedničko sa konceptima elektroakupunkture.

Razvojem sve bržih kompjuterskih sistema stvorene su i nove mogućnosti na polju energetske medicine i biorezonanse. Uzimajući u obzir činjenicu da svaki energetski fenomen egzistira u prostoru od tri dimenzije i da je kao takav merljiv, američki naučnik prof W. B. Nelson je, početkom 80-tih godina, patentirao metod tro-vektorske analize preparata (QQC). Merenjem 3D energetskog oblika 10-tak hiljada supstanci (bakterija, virusa, parazita, alergena, toksina, minerala …) dobio je bazu podataka kao osnovu za konstruisanje biorezonantnog biofidbek antistres sistema: QXCI (Quantum Xrroid Consciousness Interface) / SCIO (Scientific Conscousness Interface Operation). Biofeedback znači doslovno, razgovor sa vašim telom i umom. Prenoseći elektromagnetne signale telu, QXCI / SCIO proverava nepravilnosti u hranjivim tvarima, toksinima, alergenima … Mašina određuje razinu “reaktivnosti” na moguće alergene, prehrambene nedostatke / ekscese, patogena (virusa, bakterija, gljivica), ispituje moždane talase, razine hormona itd. Na osnovu analize, mogu se primeniti korektivni elektromagnetni talasi za suzbijanje destruktivnih talasnih formi.

Objedinjeni sistem QXCI/SCIO, predstavlja kompletan dijagnostički i terapijski sistem. Mašina se temelji na principima akupunkture, homeopatije, kvantne fizike i elektronike. Pored rezonanse uredjaj meri i elektro-fiziološku reaktivnost supstanci. Nakon testa od nekoliko minuta i obrade podataka sledi korigovanje pronadjenih disbalansa. Procesi dijagnoze i terapije se odvijaju simultano tako da se može pratiti kako pacijent reaguje na razne stimulanse. Promene na energetskom telu su veoma suptilne ali se tu simptomi energetskog disbalansa, odnosno mogućeg oboljenja, pokazuju mnogo ranije nego na fizičkom telu što nudi mogućnost preventivnog tretiranja, tako da do obolenja i ne dodje!

U Rusiji je razrada elektrodermalnih kompjuterizovanih dijagnostičkih sistema počela sredinom 1980-ih godina a tokom 1990-ih metoda je usavršena pod sadašnjim nazivom AMSAT (Automatski Medicinski Sistem Analize i Terapije). Ovi uredaji funkcionišu na osnovu elektrofizičkih parametara biološki aktivnih tačaka pacijenta (elektroprovodljivost kože) izmerenih pri jednosmernoj i naizmeničnoj struji. Ovi aparati daju objektivnu informaciju o stanju organizma i ukazuju na bolesne organe.

Najnovija naučna grana u kojoj su objedinjene moderne i alternativne grane medicine je kvantna medicina koja se naglo razvila u nekoliko poslednjih decenija zahvaljujući otkrićima telesnog (bio) elektro-magnetizma što je uz razvoj najsavremenijih tehnologija omogućilo objedinjavanje tradicionalnog, holističkog i kvantnog pristupa lečenju.

Odavno su poznati preventivni načini lečenja u sklopu tradicionalne kineske medicine, ajurvede, joge, aromaterapije, kristaloterapije, terapije zvukom itd. Ono što je zajedničko svim tradicionalnim metodama lečenja je da se bića posmatraju kao sklad tela, uma, duše i okoline, odnosno holistički – kao celina.

Jedan od uredjaja iz najnovije generacije dijagnostičkih mašina je biorezonantni skener. To je izuzetno sofisticirani sistem za kompjutersku dijagnostiku i terapiju, zasnovan na spektrografskoj analizi vrtložnih magnetnih polja (torziona polja, A. Akimov i G. Shipov) živih organizama. Na osnovu promene elektromagnetnih karakteristika tkiva organizma, pojedinih ćelija i hromozoma bio-skener omogućuje praćenje i snimanje svih etapa bolesti koju je moguće dijagnostikovati vrlo rano – u početnoj fazi kada još nema nikakvih organskih promena i kada bolest nemože biti prepoznata klasičnim dijagnostičkim aparatima (ultrazvuk, skener, MR …).

Uredjaji koji koriste biorezonantne principe ali u terapeutske svrhe su mikrorezonantni generatori koji generišući specijalne elektromagnetne talase (u milimetarskom opsegu) normalizuju poremećeno elektromagnetno polje obolelog tkiva i utiču da organizam sam pobedi bolest.

Jedna od najmodernijih tehnika lečenja je Informoterapija. Osnovne postavke ovog metoda formulisao je 1989. godine dr. Zinovij Skripnjuk u Kijevskom odeljenju Harkovskog Instituta za neurologiju i psihijatriju. Zinovij Skripnjuk, doktor bioloških nauka, dokazao je da ćelije komuniciraju između sebe ne samo sintezom različitih materija nego i elektromagnetnim signalima. Ono što je ključno i što omogućuje dijagnostiku i lečenje ovom metodom je informaciona poruka koja ćelijama daje instrukcije kako da urede procese metabolizma. Veoma srodnu varijantu ovog metoda razvili su S.P. Sitko i njegovi saradnici sa Ukrajinske Akademije nauka.

Kvantna medicina (QM) i uopšte fizika živog zasnovana je na definiciji Živog kao četvrtog stepena organizacije kvantne prirode (nakon nuklearnog, atomskog i molekularnog nivoa). Svaki živi organizam se smatra kvantnim sistemom sa vlastitim karakterističnim frekvencijama u opsegu milimetarskih talasnih dužina, formiranih u skladu sa genetskom strukturom. Ta ideja nije zasnovana samo na teorijskim razmatranjima nego i na eksperimentima koji omogućuju posmatranje delovanja čak i nekoliko fotona specifičnih (rezonantnih) frekvencija na makroskopske žive objekte kao i direktno merenje zračenja iz tih objekata u milimetarskom talasnom opsegu. QM koristi eksperimentalno potvrdjenu činjenicu da ljudsko telo vrlo pozitivno reaguje na iznimno niske nivoe elektromagnetnog zračenja u vrlo uskom opsegu rezonantnih frekvencija! Eksperimentalno je dokazano da se ljudsko telo može oporaviti od mnogih bolesti što je potkrepljeno opširnim kliničkim materijalom. Ovaj fenomen, terapiju mikrotalasne rezonanse (MRT), koja čini temelj kvantne medicine otkrili su 1982. godine E.A. Andreev, M.O.J. Belyi i S.P. Sitko. Važno svojstvo QM je da je MRT metoda ne može uzrokovati oštećenja ljudskog tela – a učinak je uvek pozitivan.

Da bi shvatili kako funkcioniše informoterapija moramo imati na umu da mi jesmo bića od krvi i mesa ali na ćeliskom nivou naše telo predstavlja savršen elektronski sistem. Sve supstancijalne stvari u prirodi sastoje se od molekula, a molekuli od atoma koji u zavisnosti od toga da li preovladava pozitivno naelektrisanje jezgra ili negativno naelektrisanje elektronskog omotača mogu biti pozitivni ili negativni joni. Joni učestvuju u svim hemijskim procesima. Ćelije se medjusobno graniče membranama, čije je naelektrisanje pozitivno spolja (joni natrijuma) i negativno iznutra (joni kalijuma) i to je mehanizam koji kontroliše razmenu materija. Nedostatak bilo kojih jona dovodi do narušavanja električnog potencijala membrane čime se remeti njena selektivna propustljivost što dovodi do bolesti ćelije i njenog umiranja. Ćelije organa emituju talase određene frekvencije koje oko njega stvaraju elektromagnetni spektar frekvencija, “informacionu anvelopu”, odgovornu za zdravo funkcionisanje tog organa. Svako tkivo ima individualnu frekvenciju. U svakoj ćeliji se svake sekunde odvija nekoliko hiljada hemijskih reakcija. Bilo koji uzroci: bakterije, virusi, lekovi, hemiski dodaci hrani, pesticidi,…, pa čak i hrana koja nije u skladu sa antigenom krvne grupe može poremetiti genetski predefinisanu frekvenciju ćelija, što dovodi do informacionog poremećaja u medjućeliskoj komunikaciji. Rezultat ovoga je poremećaj biohemijskih procesa što rezultira metaboličkim poremećajima u tkivu i nastankom bolesti. Ukratko, poremećaji u elektomagnetnom frekventno-informacionom spektru u ćelijama dovodi do pojave bolesti u organizmu. Rešenje problema može da bude npr. mikrogenerator dr. Zinovija Skripnjuka u koji su pohranjene informacije o biološkoj frekvenciji zdravih ćelija uz pomoć kojih se tokom terapije ćelije “uče”, odnosno podsećaju, da ponovo rade ono što su zaboravile.

Naša spoznaja – da je sva materija zapravo enegija u neprekidnom kretanju – ukazala nam je na to da (ljudska) bića treba posmatrati kao energetsko-dinamičke sisteme. Holistički pristup lečenju podrazumeva biće kao splet energetskih struktura, oblika i vibracija, koji su u stalnoj promeni, ali i nekom svom dinamičkom balansu. Duži energetski disbalans grupe ćelija ili organa,…, rezultuje bolešću …

Najnovija naučna saznanja ukazuju na činjenicu da je naše telo u suštini kondenzovana energija koja “treperi” na bezbroj frekvencija. Ljudsko telo je zapravo vrlo kompleksna mreža energetskih polja koja na razne načine intereaguju sa fizičkim (ćelijskim) sistemima. Činjenica – da se svakih sedam do deset godina svaki molekul odnosno atom našeg tela zamenjuje novim, a da pri tome svaki deo čovekovog tela ostaje potpuno identičan, uključujući i njegov um, svest, dostignute spoznaje itd. – ukazuje na to da je supstancijalno telo čoveka energetski dinamički sistem, neka vrsta “molekularne fontane” koja (poput ping-pong loptice na vrhu vodenog mlaza) “jedri” na izvesnoj energetskoj strukturi.

Ova “slika” je u punoj saglasnosti sa prastarim kineskim tekstom, prvom pisanom knjigom: Huang Nei Jing (“Yellow Emperor’s Inner Canon”/ Unutrašnje pravilo Žutog cara”), u kojem se biće objašnjava kao živa reka energije koja neprekidno teče u nama i oko nas povezujući naš mikro-kosmos sa beskrajnim makro-kosmosom. Ta “životna energija”, orgon, prana, chi, akaša, bioplazma …, je nešto što je oduvek prisutno u našem univerzumu. Čini se da osobine tog, za većinu nas još uvek misterioznog entiteta, menjaju mnoge teorije i (pret)postavke na kojima je zasnovana naša (konsenzusna) nučna istina i na njoj zasnovana slika (kvazi) realnosti u kojoj živimo. Iako još uvek nemamo zadovoljavajuće naučno objašnjenje tog fenomena, njegovo postojanje je sasvim nesumnjivo.

Po mom mišljenju, ono što se podrazumeva pod pojmom životne sile mogla bi biti neka “hiperfina supstanca”, koja pripada mnogo dubljem, sub-plankovskom energetskom nivou, smeštenom daleko ispod nivoa semi-permanentnosti sveta koji smo do sada spoznali (trenutno, to su kvarkovi). U skladu sa postavkama Modela kvantiranih gustina energije (Interesantna je činjenica da u našem modelu kvantiranih gustina energije ”Univerzum” predstavlja stabilni objekat reda k = -10 tako da je pojam “životne energije” potpuno korelativan sa pojmom (energetske) inverzije Univerzuma!), to bi mogao biti neki od “stabilnih objekata” (reda k>10) iz IV kvadranta našeg energija-prostor dijagrama koji su izuzetno malih gabarita ali ogromne unutrašnje gustine energije (sasvim inverzno Univerzumu), dakle iz onog pod-domena Jedinstva (Prema Modelu KGE: Jedinstva prostor-vreme-materije) kojem smo pripisali duhovni aspekt naše realnosti.

Prednost sagledavanja Prirode na način koji nam omogućuje Model KGE ovde dolazi do punog izražaja. Sa jedne strane osnovne postavke važećih teorija (teorije relativnosti i kvantne teorije kao osnovnih stubova savremene fizike) ostaju očuvane a sa druge strane savremenoj nauci se nudi mogućnost da bude u punoj saglasnosti sa najstarijim shvatanjima i tumačenjima sveta. Iz dijagrama se jasno vidi da svi materijalni objekti (dakle i oni koji su supstancijalnog ali i oni talasnog karaktera) nastaju, tj. rastu i RAZVIJAJU SE JEDNI IZ DRUGIH KAO FRAKTALNI NIZ STABILNIH OBJEKATA koji “počinje” u donjem desnom uglu našeg energija-prostor dijagrama. Linija M~R^2 (za prvi stepen kvantizacije) ne samo da predstavlja neku vrstu linije ”razvoja” našeg svemira po teorijama srodnim teoriji Bing-Bang-a (Napominjemo da ovo u klasično-naučnom smislu važi samo za deo “iznad” plankove dužine (k=10), pri čemu ova tačka po našem modelu Večno oscilujućeg svemira zasnovanom na modelu KGE, nije nikakav “početak” ničega u bilo kom smislu nego samo jedna krajnje-početna tačka višedimenzionalnih energetskih transformacija Jedinstva), nego i mnogo više. Prostor-vreme-energija transformacije kao (višedimenzionalni) procesi koji odgovaraju “putu” od “dole-desno ka gore-levo”, odnosno “kretanju” od oblasti IV kvadranta preko MikroSvemira do MakroSvemira (i obrnuto), sasvim su analogni Vedskom tumačenju “Brahminog života”, kada se Puruša (Duh) transformiše u Prakrti (materijalni svet) …, i obrnuto naravno. Ova saglasnost Modela KGE sa vedskim opisima sveta nije samo kvalitativna nego i kivantitativna. Gotovo fascinantno zvuči podatak da je u našem Modelu vreme jedne periode (ili pune “oscilacije”) Večno oscilujućeg svemira procenjeno na 3.15*1021 sekundi, što se zapanjujuće precizno slaže sa “trajanjem jednog Brahminog života” koji, prema podacima navedenim u Bhagvad-giti, prihvaćenoj kao suština Upanishada, iznosi 9.76*1021 sekundi …

Postavka našeg Modela, po kojoj je Jedinstvo entitet hologramskog ustrojstva fraktalnog tipa, ukazuje na to da svi sukcesivni Stabilni objekti Jedinstva imaju veoma slične strukture iako se, naravno nakon dovoljnog “broja iteracija”, beskrajno razlikuju (Ovakva «slika» dobija svoj pun smisao tek ukoliko se Realnost shvati u višedimenzionalnom smislu, pri čemu su prostor i vreme dve trodimenzionalne, inverzno-opozitne, torusoidalno-helikoidalne strukture …) . Očito je dakle da su svi oni, u terminologiji fraktalne geometrije, posmatrano u “smeru” od datog objekta ka “slici-roditelju” – sasvim i potpuno analogni svom “energetskom semenu”, tj. svom arhetipu, odnosno svojoj “PRA-IDEJI” !!!

Ovom prilikom nećemo ulaziti u detalje ali moramo istaći i naglasiti činjenicu da naš Model pod pojmom “vrele kaše”, koji se u raznim kosmološkim teorijama (čak i u strogo naučnoj literaturi) obavezno koristi kao pojam za opis pra-početnog stanja Vaseljene, i koji podrazumeva neku (nepoznatu), ali ipak materijalnu, formu kao (potencijalni) “skup neizdiferenciranih objekata” (?) čija struktura nije definisana ali kao celina podrazumeva “izvesni entitet” koji karakteriše ooogromna unutrašnja energija, iz koje “onda” (kada, kako, zašto = ?), na ovaj ili onaj način – ovisno o teoriji (Bing, Bang, Haotična Infacija …) – nastaje svet !?

Termin “vrele kaše” po meni podrazumeva objekat koji pripada domenu IV kvadranta, i to njegovom “najdubljem”, tj. “sub-plankovskom” nivou, što zapravo znači da tu “pra-kosmičku čorbicu” čini neka “hiperfina supstanca” sačinjena od (superluminalnih) objekata (predominantno!) talasnog karaktera – tj. onih koje prema savremenim eksperiimentalno-teorijskimm naučnim istraživanjima (G. Nimtz Do Evanescent Modes violate Relativistic Causality Lecture Notes in Physics, Vol. 702, pp. 509–534, (2006)) karakteriše negativan talasni broj (tzv. evanescent /wave/ mode), naravno u skladu sa našom hipotezom H3, a što naš Model u potpunosti poistovećuje sa pojmom subluminalnih EM talasa. Velike talasne dužine koje su primerene ovakvim “sporim” EM talasima, u potpunosti odgovaraju stabilnim objektima iz oblasti IV kvadranta. Inače, mirnoća i nekretanje su atributi koji se u svim mitovima i religijama sveta pripisuju nekom “duhovnom Apsolutu” iz kojeg “nastaje svet” …

Verujemo da smo u nekoliko prethodnih ilustracija uspeli da ukažemo na izuzetno veliku saglasnost najstarijih tradicionalno-holističkih tumačenja Realnosti sa onima koje nudi naš Model.

Zahvaljujući sve intenzivnijim teorijskim proučavanjima metoda lečenja iz graničnih područja nauke i sve većih uspeha u eksperimentalnoj primeni tzv. komplementarnog lečenja, ove metode su 1976. godine ipak priznate u svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO). Time su bili postavljeni temelji za razvoj i sve širu primenu “novih” (a zapravo prastarih) pristupa lečenju. Izvor tih “nekonvencionalnih” (alternativnih) pristupa u osnovi je bioenergetski koncept medicine proširen i dopunjen najnovijim naučnim spoznajama. Ono što je interesantno je činjenica da se, vremenom, postepeno, gotovo sve najnovije klasično-naučne spoznaje savremene nauke uveliko, i sve više, približavaju tradicionalnim shvatanjima i tumačenjima konstitucije bića po kojima je fizičko telo najniža forma egzistencije energije, a kompletno biće je zapravo “višeslojna”, višedimenzionalna, energetska struktura, koja je u stalnoj, trenutnoj i prostorno neograničenoj interakciji kako sa svojom okolinom tj. makrostrukturom (“izvan” fizičkog tela) tako i sa mikrostrukturom (“unutar”) koja nas ispunjava. Celo to naše fizičko i mentalno telo koje obuhvata više eterskih nivoa se neprestano napaja životnom energijom bez koje je opstanak fizičkog tela nemoguć. Životna energija je osnova svih životnih procesa, kretanja, osećanja, mišljenja. Svi procesi, ne samo oni u čoveku, nego svi postojeći, kosmički, galaktički, atomski,…, bez nje se prekidaju. Životna energija je istovremeno i osnova života, uslov i jedina mogućnost (čovekovog) postojanja i rada tj. fizičke aktivnosti u konvencionalnom smislu. Sve dok u organizmu kruži sasvim slobodno – ona čuva telesnu energetsku ravnotežu i zdravlje. Blokada ili smetnje u njenom protoku, višak ili manjak u bilo kom segmentu bića narušava uravnoteženost energetskog tela. To je naravno preduslov ili uzrok za nastanak raznih bolesti.

U ovom domenu alternativne medicine, iscelitelji na najvišem duhovnom nivou, obično ne koriste nikakve tehničke uredjaje – niti za dijagnostiku niti u terapijske svrhe. Raznim (u osnovi) bioterapijskim tehnikama oni pokušavaju da prodube odnos između čoveka i prirode, tj. da uspostave (i/ili ojačaju) vezu ne samo između psihičkih i telesnih funkcija čoveka, nego i vezu čoveka sa svojim unutrašnjim i spoljnim kosmosom. U odnosu na klasičnu medicinu, ovde zdravlje nije uslovljeno samo stanjem fizičkog tela nego i ravnotežom i energetskom harmonijom SVH delova bića (U višedimenzionalnom prostor-vreme-energja smislu našeg Modela, to podrazumeva mnogo složeniju harmoniju svih kategorija bivstvovanja (postojanja)).

. U terminologiji našeg Modela, prilikom primene energetskih metoda koje obuhvataju tzv. “unutrašnje lečenje” postiže se energetska uravnoteženost, odnosno zdravlje, direktnim uticajem na emotivni, mentalni i spiritualni aspekt ljudskog bića, a “spoljašnje lečenje” podrazumeva ponovno uspostavljanje energetskog balansa i ravnoteže u različitim slojevima aure. U skladu sa postavkama našeg Modela, svi nabrojani aspekti bića su duhovne kategorije koje pripadaju IV kvadrantu energija-prostor dijagrama i to njegovom “super-plankovskom” segmentu – oblasti od ordinate do Plankovog objekta, tj. domenu u čijem je središtu Stabilni objekat reda k=9, odnosno Teslion !


Prema Modelu, Teslion je kvant nosioc Teslinih talasa koji su po mojim teorijskim i praktičnim istraživanjima kvalitativno bitno različiti od hertzovih talasa u istom smislu u kojem se recimo i gama zraci razlikuju od optičkih talasa iako i jedni i drugi pripadaju istom EM spektru. Verujem da je to bio osnovni razlog da ih i sam Tesla nazove Ne-Hercijanskim talasima. Po mom mišljenju, zasnovanom na dugogodišnjim teorijskim i praktičnim istraživanjima, oni su dimenziono složenija forma energetskih fluktuacija od hercovih talasa a jedna od njihovih dimenziono-nižih projekcija u nama dostupan «3D+1T» deo Realnosti, mogla bi biti ono što savremena nauka naziva talasima nepostojanog oblika (evanscent mode) koje karakteriše negativan talasni broj pa, sa aspekta Maxwellove teorije, imaju imaginarne energetske kvalitete (!?). Sa aspekta našeg Modela Teslini talasi su realan Stabilni objekat Jedinstva (k=9), dimenziono bogatije i znatno složenije strukture od hercovih talasa koje pored klasičnih talasnih atributa: amplitude i frekvencije, karakteriše i niz nama nedostupnih i nemerljivih kvaliteta obzirom da su van našeg mernog i perceptivnog opsega. Ipak, analogno kvantno-mehaničkim principima, na osnovu opštevažećeg kosmičkog principa samosličnosti, njihove se «van-čulno/merne» osobine mogu – barem u osnovi – naslutiti preko anvelope EM signala, tj. «njihove senke» projektovane u naše «ovde-sada» kao jedan od pod-domena više (prave) Realnosti.

Obzirom da, prema raspodeli stabilnih objekata u našem energija-prostor dijagramu, Teslini talasi pripadaju duhovnom aspektu naše realnosti, kao i činjenicu da su oni u tom segmentu Realnosti smešteni «dublje» od hertzovih talasa (za foton k=8, za Teslion k=9), sasvim je opravdano i logično očekivati njihovu mnogo veću interaktivnost sa emotivnim, mentalnim i spiritualnim aspektima ljudskog bića, baš kao i sa aurom. Drugim rečima, imajući u vidu tradicionalno holističke principe komplementarnih metoda lečenja, očito je da su Teslini talasi mnogo pogodniji za komunikaciju sa bićem jer je njihova koherentnost sa bio-strukturama mnogo veća od hercijanskih elektromagnetnih talasa.

Moja višegodišnja teorijska i praktična istraživanja ukazala su na opravdanost tvrdnji samog Nikole Tesle o tome da on „ne radi sa hercijanskim talasima …“ i da je u stanju da kontroliše procenat emisije energije u formi hercijanske ili ne-hercijanske energije. Iako ova njegova izjava nije objašnjiva sa aspekta Maxwellove teorije, osim delimično preko pojmova specijalnih modova površinskih talasa (Norton wave, Zenneck wave i sl.) ili talasa sa negativnim talasnim brojem, moja teorijska i posebno praktična istraživanja učinjena u poslednje vreme govore u prilog istinitosti Teslinih izjava. Detaljnije informacije o Teslinim talasima, Tajni teslinih kalemova i sl., mogu se naći u ranijim brojevima KPV ili na mom sajtu (http://users.beotel.net/~gmarjanovic/).

Polikontrastna interferentna fotografija je metod zasnovan na interakciji fotona reflektovanih od objekta snimanja sa bioenergetskim poljima što, nakon posebne tehnike (patent dr. Hary Oldfield) obrade snimka omogućuje vizuelzaciju mnoštva tih, inače „nevidljivh“, entiteta, čak i niza onih iz domena ezoterije kao što su aure, čakre, i sl.

Moja teorijska predvidjanja da Teslini kalemovi specijalne konstrukcije, koje je on nazivao „extra coil“, poput one koju je koristio u svom Magnifying Amplifieru u Kolorado Springsu, emituju energiju u formi Teslinih Talasa, strukturno bitno različitih od klasičnih hercijanskih elektromagnetskih talasa, proverena je primenom ove izuzetno sofisticirane tehnike. Snimanje PIP kamerom i analizu snimaka Teslinih zavojnica je izvršio Prof. Dr. Ljubo Ristovski iz Instituta za bioenergetska merenja i istraživanja iz Beograda (BEMI Institut).



Iako je u eksperimentu korišten isti (MosFet) drajver za obe zavojnice, snimak polikontrastnom interferentnom kamerom je pokazao da klasična zavojnica uprkos ogromnog napona na top-loadu od oko 300.000 V i prisutnosti veoma sjajnih strujnica dužine desetak cm, izgled ambijentalnog polja kakvo je bilo pre uključenja uopšte nije promenjeno. Za razliku od ove, slika zavojnice koja je konstruisana po specijalnim Teslinim principima bitno je izmenila (BIO?)energetsku strukturu svoje okoline. Na snimku se jasno vidi da ona generiše stojeći talas, verovatno skalarne prirode, i emituje bljeskove energije, “zelene” po boji – koja je, kada je reč o bioenergetskim poljima, često povezana sa lekovitim, isceljujućim, zračenjem, energetskim balansom i blagostanjem …

U zavisnosti od primenjene tehnike za korekciju toka i uticaja na različite energetske modalitete[1] životne sile primenjuje se više metoda.

Najnovija tehnika iz domena komplementarnih metoda lečenja je “Tesla metamorfoza” gospodje Anje Petrović. Ova metoda ima dva aspekta: „Tesla metamorfozu lečenjem“ koja ima za cilj da dovede frekvenciju svetlosti ljudskog tela do savršenog balansa i „Tesla metamorfozu svetlosnog tela“ koja dovođenjem u sklad frekvencije dnk čoveka sa frekvencijom dnk planete Zemlje i Univerzuma pospešuje razvoj svesti i opšti lični razvoj na svim nivoima: fizičkom, mentalnom, emotivnom.

Bez uvodnih opisa istorijata razvoja naučne misli uopšte i tehničko tehnološkog napretka u oblasti medicine, ideje iznete u nekoliko prethodnih pasusa mogle bi “zvučati” kao “veoma teško prihvatljive”. Ipak eksperimentalni rezultati u radu sa pacijentima govore u prilog opravdanosti primene i ovakvih metoda lečenja. Ovo je i bio jedan od osnovnih motiva da se PIP kamerom urade i snimci tokom rada i primene metode “Tesla metamorfoze”.

Snimanje i stručnu analizu PIP fotografija takodje je izvršio Prof. Dr. Ljuba Ristovski. Dobijene rezultate profesor Ristovski smatra fenomenima i ne ulazeći u teorijska tumačenja daje stručan komentar i objašnjenje onoga što je kamera zabeležila. Po njegovim rečima, na snimcima se jasno vidi da prisustvo teraputa bitno menja strukturu ambijentalnog polja koje poprima formu potpuno analognu onoj kakvu generiše i Teslina dodatna zavojnica. Ono što je najinteresantnije je činjenica da na obe slike potpuno dominiraju bioenergetska zračenja koja su specijalnom tehnikom vizuelizacije dr. H. Oldfield-a transformisana u ružičaste nijanse sa bljeskovima energije, zelenih po boji, koja pripada centralnom delu spektra, dakle energijama balansa odnosno bio-poljima sa isceljujućim dejstvom.

Ipak, ono što je zaista ostavilo najdublji utisak na sve nas je činjenica da ovi snimci verifikuju ideju po kojoj Teslini (ne-hercijanski) talasi emaniraju direktno iz aktivnog etera što neodoljivo asocira ne Tesline principe luminoferoznog etra! Da nije reč o pukoj sličajnosti naglašavamo još jednu eksperimentalno verifikovanu, PIP kamerom zabeleženu činjenicu. Tokom snimanja Teslinog transformatora sa dodatnom zavojnicom utvrdjeno je da STRUKTURA BIO-POLJA kakvu je generisala ta zavojnica OSTAJE gotovo ISTA I NAKON ISKLJUČENJA ELEKTRIČNOG NAPAJANJA. Jedino što smo primetili je da se centralno loptasto polje, zeleno po boji, ipak – ali veooma sporo i gotovo neprimetno smanjuje. Očito je da je zavojnica na neki način „ekscitirala“ „vakuumsku strukturu“ tog dela prostora na način veoma blizak Teslinim tumačenjima.

Sve ovo ukazuje nam da lečenje prevazilazi nivo naše svesti jer se praktičar mentalno ne fokusira ni na šta, već lečenje prepušta inteligenciji ove energije i energijama ljudskih tela. Podsećamo da je Tesla govorio o inteligenciji elektriciteta; Vivekananda je pisao kako Tesla „razgovara sa svojim raznobojnim svetlostima kao sa živim bićima“ …

Sa aspekta klasično naučne misli, sasvim očigledna analogija u spektru bioenergetskih zračenja registrovanih tehnikom polikontrastne interferentne fotografije tokom primene najnovije komplementarne metode lečenja “Tesla metamorfoze” i Teslinog transformatora sa dodatnom zavojnicom, konstruisanoj po Teslinim principima, može biti tumačena (samo) kao kuriozitet – ali – to nikako ne može umanjiti naša čvrsta verovanja da su tradicionalna znanja, holistička shvatanja i Tesline tehnologije buducnost u svim domenima nauke, a time naravno i u medicini. Sve moje dosadašnje spoznaje, teorijska i praktična istraživanja učinjena ranije a posebno ona koja su ovde prezentovana, ukazuju ne samo na opravdanost ideje o tome da bi Teslini talasi mogli biti u službi medicine 21. veka nego i na značaj celokupnog Teslinog dela čija se grandiozna veličina može naslutiti i iz ovog teksta. Verujem da će to biti podsticaj mnogim, vrednim, pametnim i – pre svega – beskrajno radoznalim ljudima za nova i dalje ustraživanja.

 

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

4 Responses do “TESLINI TALASI U SLUŽBI 21 VEKA”

  1. Milos says:

    Mozete li mi, molim vas, na moj mejl poslati mejl gospodina Gorana Marjanovica? Hvala unapred.

  2. Ovo nema veze sa nicim,sa naukom posebno !!!

  3. keki says:

    Ja mislim da covjek iskljucivo pozitivnim mislima prqavilnim disanjem o sebi i unosom minerala potrenim u broju koji je potreban lijeci sebe SVE OVO DRUGO I NARAVNO VJEZBA TIJELO KRETANJEM SVE DRUGO JE OBICNA PRASINA I DIZANJE NOVCA I NISTA VISE BILO OD MEDICINE ILI ALTERNATIVE

  4. marko says:

    Nitko ne moze napraviti tesline talase, sve ovo i price o nekakvim njegovim dokumentima su glupost.Tesle nema s njime nema ni njegove ideje

Ostavite komentar