Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

KAPETANI SVOJIH GENA

Epigenika nas oslobađa genetske determinisanosti i pokazuje da životno polje, ishrana i unutrašnja uverenja menjaju naš genetski sklop. Ljudi nisu žrtve svojih gena već kormilari…

Nova nauka-epigenetika objašnjava zašto pozitivne i negativne vizije tako snažno deluju na naše telo.

Priredila: Branka Mraz


Celularni biolog Brus Lipton u knjizi “Inteligentne ćelije, kako iskustva upravljaju našim genima“ poziva nas na besplatnu vožnju u zdrav i srećan život.

Prema konvencionalnoj medicini su oko 10% svih oboljenja raka genetski uslovljena. Žene sa genima BRCA1 ili BRCA2 su u opasnosti da razviju rak dojke, neke žene su zato obe dojke amputirale bez da su imale ikakve teškoće. Na ovaj podatak Brus Lipton se zaprepašćeno lupio šakom po čelu.

Uticaj gena je umnogome precenjen a da je preko 90% oboljenja raka uzrokovano spoljnim faktorima. Uočeno je da usvojena deca u porodicama sa puno slučajeva raka sa istom verovatnoćom mogu oboleti kao i sopstvena deca. To pokazuje da je sredina odlučujuća a ne geni.

Puno je žena sa tim tzv. rizičnim genima koje nikad ne dobiju rak. Mi treba da se fokusiramo na taj veliki procenat u zapitamo: Šta su te žene učinile da bi ostale zdrave? Odgovor bi se lako našao kada bi se posmatrao životni stil, verski sistem i ponašanje. Ali u tom pravcu se premalo istražuje.

Placebo i nocebo efekati pokazuju pravac

Svi znamo za placebo efekat kome se može zahvaliti za trećinu izlečenja medikamentima. Ako neko veruje da ga šećerna tabletica može izlečiti, velika je šansa da se to i desi. Tada ga ustvari leče sopstvene misli.

Suprotno od toga je nocebo efekat, funkcioniše isto kao placebo samo su u početku negativne misli. Ako neko ima veliki srah od smrti može od toga stvarno i da umre. Kako pozitivne misli mogu pomoći ćelijama, negativne ih mogu ubiti. Nažalost mnogi lekari ne znaju koliku moć poseduju na toj osnovi i šta u pacijentovom telu uzrokuju kada mu kažu: „Genetska analiza je pokazala da postoju veliki rizik da obolite od raka.“

Novoj nauci-epigenetici je moguće da objasni zašto pozitivne i negativne vizije tako snažno deluju na naše telo.
Učili smo u školi da nas geni predodređuju, da u genima leži da li će neko oboleti od raka ili alchajmera. Time su od ljudi načinjene žrtve sopstvenih gena i obeshrabreni su da se brinu o svom zdravlju. Na sreću epigenetika je zametnula klicu novog shvatanja.

Jednostavna istina glasi: jedan gen je šematski plan. Kao neki papir sa instrukcijama kako za telo napraviti protein. Karakter proteina naprotiv određuje karakter biologije. I koji proteini će nastati u bilansu sa genima određuje epigenetski konstruktor. On bira šematske planove i uobličuje ih pod određenim uslovima. Epigenetika kao odgovor na uticaje okoline može da napravi 30 000 različitih vrsta očitavanja proteina.

Osobe sa višestrukim poremećajem ličnosti mogu u minutu od osobe A da se promene u osobu B i da pritom menjaju telesne osobine. Mogu umesto braon očiju da imaju sive ili iznenada se bolesti kao dijabetes ili alergije od kojih su patili, ne mogu konstatovati. Tokom minuta im se ne izmeni samo ponašanje nego i biologija. Ova duševna bolest nam pokazuje šta je moguće telu ako se duh promeni.

Tajna spontanog izlečenja

Još jedan zanimljiv fenomen je spontano izlečenje. Neka osoba, obolela od raka, za koju su svi rekli da umire, menja svoju svest i npr. kreće na daleki put, na sledećem pregledu rak se više ne može ustanoviti.

Zajednički faktor kod svih spontanih izlečenja je preokret u verovanju.

Šta se to desi u telu ako svet posmatramo drugim očima?

1967.Lipton je radio na matičnim ćelijama. Iz embrionalne ćelije mogu se razviti sve moguće ćelije: mišićne, koštane ili nervne. Kada se rodimo u nama ostaju još neke nediferencirane ćelije. Svakim danom izgubimo milijarde ćelija kože, telesnih, krvnih itd. Odakle dobijamo nove? Iz matičnih ćelija!

„Uzeo sam jednu matičnu ćeliju u petrijevu posudu i prepustio je procesu deobe. Za dve nedelje imao sam hiljade genetski identičih ćelija. Podelio sam ih u tri nove posude sa različitom tečnošću. Jedna je odgovarala okruženju mišićnih ćelija, druga koštanih i treća ćelija masti. Svaka prema okolini, na osnovu epigenetskog mehanmizma, matične ćelije su se razvile u odgovarajuće telesne ćelije.

To, dakle, znači da okruženje oblikuje.

Drugi primer: Ako uzmem ćeliju iz zdrave sredine i stavim u sud sa rastvorom iz bolesnog tela, tada se i te ćelije razbole i umru. Ukoliko tako obolele ćelije pre nego izumru, ponovo vratim u zdravu sredinu, one opet ozdrave.

Sve se to može preneti na celog čoveka, samo što se on sastoji od 50 biliona ćelija. Mozak je taj koji o njihovom okruženju odlučuje.“

Snaga misli ili stanje svesti je stanje života

Ako npr. otvorimo oči i ugledamo nekog koga volim, moždana hemija će osloboditi oxytocin ili dopamin. Te materije nam prenose osećaj ljubavi ali i podstiču zdravi rast ćelija.

Ali, ako otvorimo oči i ugledamo nešto zastrašujuće, mozak oslobađa hormone stresa koji redukuju rast ćelija. Hormoni stresa utiču na čoveka da se bori ili da beži. Toga radi doprinose da je prokrvljenost manja u organima za varenje a veća pre svega u rukama i nogama. Taj adrenalinski sistem nas štiti od spoljnih opasnosti. Njemu nasuprot imuni sistem nas štiti od bakterija i virusa iznutra. Oboje košta telo puno energije. Ako mora da se bori istovreveno spolja i iznutra, npr. ima infekciju a pred njim stoji gladan lav, telo će se najpre koncentrisati na problem sa lavom. Hormoni stresa ne samo da redukuju ćelijski rast, već i snižavaju imuni sistem da bi uštedeli energiju.

Ako takav stres doživimo na kratko vreme to nije strašno, ali danas smo skoro svi u neprekidnom stresu. Istraživanjima je pokazano da se snažan stres može odraziti i na epigenom imunih ćelija.

To govori koliko je bitno imati pozitivan pogled na svet.

Ako izmenimo svoju svest možemo i gene menjati. Mozak šalje signale tako da su hemijske materije oslobođene u krvi. Krv se kao medium menja a sa njom i okruženje ćelija. Signali dospevaju do ćelijskih membrana a membrana je mozak ćelije, ona odlučuje koje supstance prolaze unutra. Struktura joj je potpuno ista kao kompjuterskog čipa. Jezgro ćelije je je samo mesto reprodukcije koje dobija od membrane signal šta treba da se desi sa proteinom. Tako deluju epigenetski signali iz okruženja preko membrane na gene.

Jezik vibracije

Kada se jedna ćelija obraća drugoj to se dešava u određenoj meri preko hemijskih materija, ali daleko važnije su vibracije. Konvencionalna nauka bazirana je na Njutnovoj fizici koja polazi od toga da je naš univerzim sačinjen od materije. Ako telo gledamo kao materiju onda ga tako i tretiramo materijalnim, hemijskim medikamentima. To mišljenje je još 1930. oboreno. Kvantna fizika kaže da se Univerzum ne sastoji od materije već od energije. To što držimo za materiju je iluzija.

Nevidljivi svet pokreće vidljivi. Svi materijalni procesi desili su se već u kvantnom polju.

Ako imamo neke misli, kreiramo neku vrstu orkestra od vibracija. Signali vibracija dospevaju do ćelijskih receptora koji su kao antene. Kada frekvencije pogode to na šta su naštimovane signal može dati ćeliji impuls da promeni formu nekog proteina, da pokrene važne životne procese. Ako se misli kreću u smeru rasta i radosti podstiču se drugačiji procesi nego kada vladaju strah i potreba za odbranom.

Životni stil menja gene

Mnoga istraživanja potvrđuju da duh upliviše epigenetiku.

Jedno takvo je izveo Din Orniš 2008. kada je tretirao grupu bolesnika sa problemima prostate tri meseca samo sa izmenom životnog stila. Ti ljudi po sopstvenoj želji nisu uzimali lekove ali su za to vreme jeli dosta voća, povrća, koštica i punovrednih proizvoda. Dnevno su sprovodili neki telesni program npr. pola sata šetnje. Sem toga su svakodnevno jedan sat radili neki program za redukovanje stresa, recimo meditaciju. Pre i posle ta tri meseca uzete su genetičke analize, koje su na kraju ovog perioda pokazale promene na 500 gena. Aktivnost gena koje štite zdravlje je narasla, dok oni koji su uplivisali bolest su se isključili, tako da su ljudi mogli vedeti da im se rak razgrađuje.

Time-magazin i Spiegel izvestili su o tome kako stil života i vera mogu uticati na gene. Brus Lipton još od 1985.govori o tome ali sad je vreme izgleda dozrelo. Tek sad on može doći do javnosti i stanovništvu pružiti informacije. Veruje čvrsto da ljudi trebaju informacije da njihove misli upravljaju njihovim životima.

Isceljujuća energija je besplatna

To znanje nije po volji farmaceutskih koncerna. Kada bi svako sebe sam lečio energijom, medikamenti bi ostali neprodati. Energetska medicina nema neželjeno dejstvo i besplatna je.

Što se tiče uticaja veštačkih elektromagnetnih polja na ljude stvari stoje ovako: Frekvencije koje su upotrebljene su iste koje telo upotrebljava, tako da imamo vibracijsko zagađenje okoline. Ko ne spozna da su vibracije i energija značajni za ćelijsku komunikaciju taj ne može ni shvatiti da veštačko zračenje opterećuje zdravlje. Telekomunikacijska industrija kao i farmaceutska pokušavaju to to znanje ostane zatvoreno ne bi li prodavali svoju robu. Zato je teško da ova tema dospe do novina ili televizije. Te firme plaćaju ogromne sume medijima i mogu da imaju uticaj na njihovu sadržinu.

Svim srcem pozitivno

Uprkos rešenosti da se pozitivno misli i živi, nailazimo često na duboke unutrašnje modele koji nas sabotiraju.

Sa jedne strane je svesnost sa kreativnim mislima a sa druge nesvesno manje kreativno, koje reprodukuje ono što mu je utkano. Uvek pritisne dugme i vrti ploču starih navika. Za razliku od svesnog ono ne zna razliku između prošlosti i sadašnjosti. Za nesvesno je još uvek u punoj stvarnosti nešto što se zbilo pre tri godine. Problem je što svesno kontroliše samo 1 do 5% našeg života, dok 95 do 99% kontroliše nesvesno.

Neko želi da je zdrav, da ima dobre odnose i dobar posao, to su sve želje svesnog koje deluju svega 5%.

Stvar je u tome da su temelji za duboka uverenja položeni u prvih šest godina života sa najbližim osobama. Ako ta uverenja nisu podsticajna, što je uglavnom slučaj, čovek sabotira celi život sebe samoga. Ko to nije shvatio misli da je univerzum protiv njega, što nije tako. Ako roditelji detetu uvek prenose npr. da se pravi blesav, da ne zaslužuje nagradu itd. lako je moguće da ni kao 40- godišnjak ne postigne uspeh u poslu iako mu svest govori da bi lako bio i šef.

Te nesvesne programe nije lako promeniti. Ako vam neko kaže da se ponašate isto kao vaš otac, prvo ćete se trgnuti i zapitati da li je to tačno. Ako ustanovite da je taj neko u pravu ljutićemo se na sebe i hteti da to više ne radimo.

Ali, na ovaj način ne zahvatamo mašinu nesvesnog, koja stalno ponavlja staru mustru. Možemo sebi davati komande dok ne poplavimo u licu a da se ništa ne promeni. Pozitivnim mislima čovek može kreirati divne ideje, ali ako ne odgovaraju automatizovanim programima, neće profunkcionisati. Da bi se tu nešto izmenilo mora se u nesvesno osloboditi programa.

Metodu svako mora za sebe pronaći, jer ono što odgovara jednom ne odgovara drugome.

Brus Lipton je godinama bio zastupnik na tvrdoj liniji genetičke determinisanosti. 1985. je napravio preokret:

„ U to doba nije bilo poznato alternativno znanje. Tek 1999. sam došao u dodir sa epigenetikom. Ali tada sam počinjao uviđati da mi moje nesvesno uvek šalje negativne misli. Nakon što sam ih posmatrao zaključio sam da mi te misli privlače nocebo –efekat. Pokušavao sam tada da uvek negativne mislo preobrazim u pozitivne i da to stalno ponavljam. To je bilo vrlo naporno i trajalo je dugo, tada nisam znao nikakvu metodu koja bi mi olakšala. Ali ipak jednom su počele negativne misli ređe da izranjaju, a na njihovom mestu nastupile su pozitivne.

Skoro svaki čovek ima jedan period života u kome je nesvesno vrlo prisutno. Ako pitate nekoga da li je bio nekad stvarno zdrav, pun energije i zaista voleo život i on to potvrdi, na pitanje kada je to bilo, uglavnom je odgovor: To je bilo kad sam bio zaljubljen.

U tim fazama čovek živi u momentu, samopouzdan je, zadovoljan je i kreativan. Ali jednom prođe i medeni mesec, čovek je uposlen svakodnevnicom, ne živi u sadašnjem trenutku, brine za posao, auto, penziju… Uranja ponovo u navike i mašina nesvesnog biva još ojačana. Tada se desi da kaže partnerki : “Ponašaš se kao tvoj otac, čudna si, ko si ti uopšte?“ Isto tako doživljava i ona njega.

Medeni mesec je prošao onda, kada se ne sreću više dva svesna u prvoj liniji, nego se sretnu dva nesvesna.“

Ako se pažljivo suočimo sa svojim nesvesnim programima tada možemo celi život provesti kao na medenom mesecu.

Budisti uvek podstiču na budnost i svesno življenje u trenutku.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

One Response do “KAPETANI SVOJIH GENA”

  1. srboljub says:

    Neverovatno koliko kaskam za saznanja potrebna svakome ljudskom biću,ali šta da radim. U svakom slučaju nikada nije kasno da se sazna nešto novo, pa sam i ja veoma zadovoljan ovakvim saznanjima o radu g Brusa Liptona i njegovoj epigenetici. Bravo za sve one koji misle kao g Brus Lipton.iako je taj da kažem genetski determinizam veoma čvrst jer su oni koji bi trebali da prihvate nova istraživanja Brussa Liptona previše sujetni i čitaj taj naučni establišment. Ali vreme će biti na Brusovoj strani.Bravo za sve one koji su dali doprinos novoj biološkoj nauci epigenetici.To je i za neznalicu toliko jasno. MNogo vam hvala.Pozdrav od čika Srbe iz Vranja.Ako bi neko želeo da komemntariše moje kraće iznošenje mišljenja moja e-mail adresa je srbajerinic@gmail. com

Ostavite komentar