Warning: call_user_func_array() [function.call-user-func-array]: First argument is expected to be a valid callback, '' was given in /home/content/89/7929989/html/wp-includes/class-wp-hook.php on line 298
orthopedic pain management

PSIHODIJAGNOSTIKA I NA PSIHODIJAGNOSTICI ZASNOVANA PREDIKCIJA PONAŠANJA POMORCA NA BRODU

MornarLjiljana Dešević, psiholog
Dr. Milenka Vraneš-Grujičić, spec. medicine rada
Rad je prikazan na: The 13th International Symposium on Maritime Health, koji je održan u Bergenu-Norveška, juna 2015.
Simpozijum se bavio traženjem odgovora na pitanje: Šta je to zdrav pomorac?

Odgovor na pitanje: šta je to psihološki zdrav pomorac autorke ovog rada nalaze u samoj prirodi psihološkog sistema čoveka.

One nude rešenje načina na koji je psihodijagnostika neophodna za predikciju ponašanja pomoraca na brodu.

Primarni zadatak psihodijagnostike

 Pomorci, avijatičari, vozači, oni koji rade na visini ili sa oružjem. tj. svi koji svojom aktivnošću mogu da budu opasnost za sebe i druge, moraju da prođu kroz proces psihodijagnostike.

Primarni zadatak psihodijagnostike je da utvrdi status psihološkog sistema ispitanika-pomorca na relaciji zdrav-bolestan.

Psihologija je u stanju da reši taj zadatak.

Zašto onda psihologija, koja raspolaže moćnim psihodijagnostičkim metodama, ne može da odgovori na pitanje: Zbog čega pomorac koji je oglašen psihološki zdravim, često ima psihološke probleme kada se nađe na brodu?

Odgovor na to pitanje tražimo u samoj prirodi psihološkog sistema čoveka.

 

Primer:

Da bismo odgovrili na postavljeno pitanje polazimo od jedne analogije – od primera posmatraćemo biljke koja je radioaktivno ozračena.

Radioaktivnost, rečeno pojmovima teorije sistema, je proces, uticaj ili konekcija jednog sitema, radioaktivnog elementa, sa drugim, u ovom prmeru s organskim sistemom.

Činjenica jeste da se radioaktivnost sadrži u svim ćelijama koje su formirane (strukturirane) nakon ozračenja sistema-biljke čiji su te ćelije deo.

Radioaktivnost koja je ušla u neki organski sistem u njemu nastavlja da traje, da „živi“ u njemu, kao njegov organski deo, kao njegova strukturalna komponenta.

Ovaj primer pokazuje nam kako jedan sistem iz prirode kroz proces konekcije sa drugim sistemom postaje trajni deo tog drugog sistema.

Trajanje jednog sistema u strukturama drugih sistema čini to da nam je svaki sistem iz prirodi delom nerazumljiv, čak i kad je taj sistem zdrav (neoštećen).

Nerazumljivost sistema remeti: opažanje i razumevanje sistema, pa time i predikciju, merenje i izmenu sistema.

Istovremeno, zato što je nemoguće znati kakve je sve uticaje od strane drugih sistema dati sistem u prošlosti pretrpeo, ne može se tačno predvideti način na koji će se taj sistem u budućnosti:

  1. Strukturirati
  2. Funkcionisati (reagovati)
  3. Eventualno destrukturirati (oboleti)

Svi sistemi su preko svojih struktura matematički pravilno povezani (konektovani) u sistem struktura koji nazivamo Univerzum.

 

I psihološki sistem je po istom principu:

  1. Strukturiran
  2. Konektovan sa drugim sistemima

 

Psihološko iskustvo i psihološke reakcije

Psiholoski sistem čoveka čine (strukturiraju ga) dve grupefaktora:

1. Prva grupa su neurofiziološki faktori i oni nisu predmet ovog rada

 

  1. Druga grupa su psihološka iskustava koje je čovek doživeo tokom svog života

 

Svako psihološko iskustvo čine četiri komponente:

  1. Okolnostiu kojima se dato iskustvo dešava, pre svega to su drugi ljudi, tj. drugi psihološki sistemi
  2. Reakciječoveka u datom iskustvu, njegove: psihološke, psihosomatske i socijalne reakcije
  3. Veze unutar datog iskustva između:
    • Okolnosti
    • Reakcija
  4. Veze psihološkog iskustva, tj. psihološkog sistema sa drugim sistemima

 

Kao i u primeru ozračene biljke, i kod psihološkog sistema uticaj svih ranijih odnosa sa drugim sistemima (sa drugim ljudima) trajeu svim narednim iskustvima čoveka, kao deo njegovih reakcija. (Naravno, struktura psihološog sistema je u realnosti mnogo složenija. Pogledati: http://www.psychostructurology.rs/works/STRUKTURA%20PSIHOLOSKOG%20SISTEMA.pdf)

 

Zbog ovakvog načina strukturiranja psihološkog sistema i psihološki zdrav čovek-pomorac ima reakcije kao što su: depresija, nesanica, napadpanike, napetost, strah, prisilne misli i radnje, agresivnost, teškoćeu socijalnoj komunikaciji, psihosomatske tegobe isl. koje mogu biti različitog intenziteta, a nemaju uzrok u aktuelnim okolnostima, tj. nisu u potpunosti adekvatne okolnostima na brodu.

 

Takve psihološke tegobe kod psihološki zdravog čoveka zovemo neuroza.

 

Zbog toga čovek-pomorac u svakom trenutku svog života reaguje delom i svojim nekadašnjim reakcijama. Toje ono što reakcije pomorca čini adekvatnim ili neadekvatnim uslovima rada na brodu.

 

Upravo tu neadekvatnost rekacija (ponašanja) treba da prepozna psihodijagnostičar i da bi napravio upešnu predikciju ponašanja pomorca na brodu.

 

Faktori koji remete predikciju

 

Predikciju funkcionisanja, tj. ponašanja-reagovanja pomorca na brodu remete sledeći faktori:

 

  1. Sama priroda strukture psihološkog sistema
  2. To što psihodijagnostičar ne zna njegove reakcije na iskustva iz prošlosti, a što može da zna psihoterapeut
  3. Disimulacija, koja je posledica motivacije ispitanika-pomorca da dobije posao

 

Doprinos psihoterapije psihodijagnostici

 

Tokom psihoterapije terapeut je u mogućnosti da preko sećanja klijnta „priđe“ svim delovima njegovog psihološkog sistema i da tu „nađe“ početak, tj. rane nivoe njegove aktuelne psihološke tegobe.

 

Na taj način može se videti da je svaka reakcija čoveka:

  1. Jednim svojim delom identična njegovimreakcijama iz ranijih iskustava
  2. Drugim svojim delom nova, tj. različita od reakcija iz ranijih iskustava

 

Preciznije rečeno: Svaka reakcija čoveka:

  1. Jednim svojim delom je reakcija koja u sebi sadrži celinu do tada formiranog psihološkog sistema
  2. A drugim svojim delom je nova reakcija

 

U ovoj karakteristici psihološkog sistema, tj. u ovoj karakteristici psiholoških reakcija, nalazi se ključ za standardizaciju procesa psihodijagnostike.

 

Psihodijagnostičke metode

 

Osnovna teza ovog rada je: Egzaktnost psihodijagnostike i egzaktnost predikcije su uslovljene tačnim razumevanjem reakcijaispitanika.

 

Reakcije su baš ono što testovi, tj. psihodijagnostičke metode, aktiviraju kod ispitanika.

 

Na primer:

  1. Pitajući ga koliko je 29 manje 13, psihodijagnostičar pokreće kognitivnu reakciju ispitanika
  2. Tražeći da opiše šta vidi u Roršahovim mrljama, psihodijagnostičar pokreće verbalnu reakciju ispitanika
  3. Tražeći da nacrta ljudsku figuru, psihodijagnostičar pokreće grafomotornu reakciju ispitanika
  4. I sl.

 

Zadatak psihodijagnostičara je da posmatrane reakcije ispitanika razume.

 

Postavlja se pitanje: Da li je moguće razumevanjem jedne reakcije,(verbalne, grafomotorne, somatske, kognitivne i sl,) razumeti celinu do tada formiranog psihološkog sistema čoveka, tj. da li je moguće razumevanjem jedne reakcije ispitanika-pomorca:

  1. Utvrdi status njegovog psihološkog sistema na relaciji zdrav-bolestan
  2. Predvideti da li će pomorac koji je oglašen psihološki zdravim imati psihološke probleme kada se nađe na brodu

 

Psihologija će biti u stanju da reši taj zadatak kada bude standardizovala proces psihodijagnsitike.

 

Standardizacijaprocesa psihodijagnostike

 

Pred psihologijom još uvek stoji zadatak da standardizuje proces psihodijagnostike, preciznije rečeno: da standardizuje proces razumevanja reakcija ispitanika.

 

Zbog prirode posla i složenih uslova života i rada na brodu, pomorska psihologija:

  1. Sistematski opservira reakcije pomorcatokom radnog veka
  2. Sistematski ispituje (psihodijagnostikuje) reakcije pomorca tokom radnog veka

 

To znači da, uz uslov da u proces standardizacije uključi iskusne psihoterapeute, pomorska psihologija ima dobre eksperimentalne uslove za standardizaciju:

  1. Psihodijagnostike
  2. Predikcije ponašanja-reakcije pomorca

 

Copyright©Ljiljana Dešević 2015

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
Možete ostaviti komentar, ili povratni link sa vašeg sajta.

Ostavite komentar