… Čovek svesno i jasno vidi okolnosti na koje reaguje i svesno i jasno „vidi” (oseća) svoje psihološke reakcije. Zašto i pored toga svoje reakcije ne razume u potpunosti? …

“Ili se iscrpljuje u trivijalnosti ili je pogrešno”

(Gaus za Kantovo razlikovanje analitičke i sintetičke teorije u “Kritici čistog uma”)

Od svog postanka, čovek je zagledan u sebe. On zna da u sebi, u prividnom haosu, ima, kako to pesnik kaže, »cijele male rajeve«. On zna da je njegov psihološki sistem najsloženiji i najsavršeniji sistem koji može da razume i ovlada drugim sistemima iz prirode, čak i sopstvenim sistemom. I pored toga čovek još uvek ne razume da u tome što vidi postoji pravilnost i red.

*

Za Frojda, koji je prvi stao na vrata psihološkog prostora, čovekove postupke pokreću nesvesni motivi. Psihološki simptomi su izraz potisnutog-nepoželjnog, a u nesvesno vode emocije koje izazivaju anksioznost. Prema Frojdu nesvesno je u osnovi svesnih postupaka i toliko je dominantno da pored njega svesno čini samo „vrh mentalnog brega“.

Frojdov koncept nesvesnog je opšteprihvaćen, ali iz njegove teorije nikada nisu proistekli zakoni.

*

Psihologija će dobiti status egzaktne nauke onda kada postavi pitanja na koja se mogu dati egzaktni odgovori.

Mi postavljamo sledeća pitanja:

Šta je predmet psihologije?

Koje zakonitosti deluju u psihološkom sistemu?

Koje su dimenzije psihološkog prostora?

Kako dimenzije psihološkog prostora određuju oblik psihološkog sistema?

Koje su »kosmičke«, »atomske« i »subatomske« strukture psihološkog sistema?

Šta je psihološki »DNK«?

Kako matematička pravilnost strukture psihološkog sistema dovodi u pitanje koncept nesvesnog?

Kako standardizovati psihoterapijsku i psihodijagnostičku metodologiju?

* * *

Psihološki sistem čoveka čine:

–  Biološke komponente,

–  Aktuelno životno iskustvo i

–  Zapamćena životna iskustava.

 

Svoja životna iskustva čovek opaža, pamti i sanja.

Životna iskustva, i aktuelno i zapamćena, se sastoje od dve komponente:

Od spoljašnjih okolnosti i

Od psiholoških reakcija.

 

Opažanje, pamćenje, i san kao produkt opažanja i pamćenja, istovremeno su:

Psihološke funkcije i

Gradivni, tj. strukturalni deo psihološkog sistema.

Prva zakonitost struktuiranja psihološkog sistema glasi: U psihološkom sistemu čoveka struktura i funkcije su jedno isto (isti procesi). Ova zakonitost omogućava:

Da se posmatranjem psiholoških funkcija upoznaje struktura psihološkog sistema.

Da se razumevanjem psiholoških funkcija  menja psihološka struktura.

*

Druga zakonitost struktuiranja psihološkog sistema čoveka glasi: Sva ranije doživljena životna iskustava, po tačno određenom principu, opstaju (sadrže se) u svim narednim životnim iskustvima.

Ova zakonitost čini:

Da reakcije čoveka u datom životnom iskustvu sadrže čitavu njegovu do tad formiranu psihološku struktuiru.

Da su svi delovi psihološkog sistema matematički pravilno povezani.

Da čovek, u datom životnom iskustvu, reaguje kao da se delom još uvek nalazi u spoljašnjim okolnostima ranije doživljenih životnih iskustava.

Da reakcije čoveka delom pretstavljaju ponavljanje nekih njegovih ranijih reakcija.

Da su čovekove psihološke i prateće somatske reakcije neadekvatne (nepotpuno adekvatne) okolnostima u kojima se dešavaju, ali da su adekvatne:

Okolnostima u kojima se dešavaju i

Ranije doživljenim životnim iskustavima, tj. delu do tad formiranom psihološkom strukturom.

Reakcija neadekvatna okolnostima u kojima se dešava zove se simptom.

Simptom je za čoveka svesna reakcija, ali mu je nerazumljiva i on je ne kontroliše u potpunosti.

*

Psihološka životna iskustva su životna iskustva koja, preko opažanja i sećanja, postaju deo psihološkog sistema čoveka.

Psihološke okolnosti su okolnosti psihološkog životnog iskustva.

*

Čovek svesno i jasno vidi okolnosti na koje reaguje i svesno i jasno „vidi” (oseća) svoje psihološke reakcije. Zašto i pored toga svoje reakcije ne razume u potpunosti?

Čovek ne razume da njegove aktuelne reakcije u sebi sadrže matematički pravilno povezana sva ranije doživljena životna iskustava.

*

Psihološki sistem čoveka ima makro i mikro strukturu.

I. Makro psihološku strukturu čine:

Makro psihološke okolnosti životnih iskustava i

Makro psihološke reakcije životnih iskustava.

 

II. Mikro psihološku strukturu čine:

Mikro psihološke okolnosti životnih iskustava i

Mikro psihološke reakcije životnih iskustava.

*

I. 1. Makro psihološke okolnosti su okolnosti na nivou celine životnog iskustva. Čine ih:

Celina prostora,

Celina vremena,

Celina psiholoških reakcija drugih osoba u datom životnom iskustvu.

 

I. 2.   Makro psihološke reakcije su reakcije na nivou celine životnog iskustva. Čine ih:

Opažanje,

Pamćenje,

San u datom životnom iskustvu.

*

II. 1.  Mikro psihološke okolnosti su pojedinačne okolnosti unutar makro psiholoških okolnosti u životnom iskustvu. Čine ih:

Delovi prostora (oblik, boja, osvetljenje…),

Delovi vremena,

Delovi psiholoških reakcija drugih osoba.

 

II. 2.  Mikro psihološke reakcije su pojedinačne reakcije unutar makro psiholoških reakcija u životnom iskustvu. Čine ih:

Osećanja,

Razmišljanja i

Maštanja kao produkt osećanja i razmišljanja.

*

Treća zakonitost struktuiranja psihološkog sistema čoveka glasi: U datom životnom iskustvu istu strukturu ima i celina psihološkog sistema i svi delovi psihološkog sistema. Ova zakonitost čini da:

Celina psihološkog sistema i

Svi  makro, mikro i submikro delovi psihološkog sistema jesu primaoci, nosioci i prenosioci psiholoških informacija.

Primanje i prenošenje psiholoških informacija sinonimno je sa pojmom veze koje se uspostavljaju u psihološkom sistemu čoveka.

Ono što mikro psihološku strukturu čini specifičnom jeste činjenica da čovek može da razume i ovlada (menja) psihološki sistem samo razumevanjem mikro psihološke strukture i mikro psiholoških veza, a tokom procesa psihoterapije. Zbog toga je u aktuelnom životnom iskustvu  mikro psihološka struktura jedinica psihološke strukture do tad firmirane psihološke strukture – skraćeno JPS.

JPS je ekvivalent DNK u organskim sistemima.

*

U psihodijagnostičkom procesu zadatak psihodijagnostičara je da razume klijentove JPS da bi razumeo njegovu psihološku strukturu.

U psihoterapijskom procesu zadatak klijenta je da (uz pomoć psihoterapeuta) razume svoje JPS i da razume mikro i makro veze svog psihološkog sistema. To je način na koji klijent, upoznajući nerazumljiv deo svoje psihološke strukture, postiže veću adekvatnosti svojih reakcija. Rečju, psihoterapija je način na koji se menja psihološka struktura klijenta.

Ono što je zajedničko procesima psihodijagnostike i psihoterapije je, dakle, traganje za nepoznatim (među poznatim, ali nerazumljivim) delovima psihološkog sistema. Traganje za nepoznatim među poznatim elementima je suština procesa koja ima za cilj postavljanje matematičke (psihodijagnostičke i psihoterapijske)  jednačine.

* * *

Psihološki sistem čoveka je psihološki prostor koji ima svoje dimenzije.

 

Dimenzije psihološkog prostora su:

Dimenzije psiholoških reakcija i

Dimenzije psiholoških okolnosti.

Dimenzije psiholoških okolnosti su:

Dimenzije neorganskih sistema,

Dimenzije bioloških sistema i

Dimenzije drugih psiholoških sistema.

 

Četvrta zakonitost struktuiranja psihološkog sistema čoveka glasi: Psihološki sistem čoveka, na svim nivoima, struktuiran je od psiholoških reakcija i od delova drugih sistema iz prirode. Ova zakonitost čini:

Da je psihološki sistem čoveka matematički pravilno povezan sa delovima drugih sistema iz prirode.

* * *

Kada psihologija postane opšta teorija strukture psihološkog sistema čoveka ona će, kako to pesnik kaže „pokrenuti (ili preokrenuti) celu jednu nauku, a čovjeku će vratiti nadu«. To kaže pesnik, a naučnik kliče: »Pred nama je radost otkrivanja psiholoških zakona«.

Dakle, kada psihologija postane opšta teorija strukture psihološkog sistema i opšta teorija psihološkog prostora, ona će obuhvatiti i druge sisteme prirode. To će biti veliki doprinos traganju za konačnim matematičkim dokazom sveukupnosti prirode ili, neki bi rekli, matematičkim dokazom Boga.

Psiholog Ljiljana Dešević

* * *

Teorijska studija „Matematički model psihološkog sistema čoveka” može se pogledati na web sajtu: http://www.psychostructurology.rs