DRŽAVA KOČI KILOVATE

Sa Radetom Kosanovićem razgovarala: Tamara Tursijan
„Kada pogledamo energetski bilans Srbije, ona je srednje zavisna, još ne može sama da podmiri sve svoje potrebe. Energetski resursi su ograničeni, kao što je to slučaj s naftom i gasom. Treba imati u vidu da je potrošnja specifično struktuirana. Učešće stanovništa je nesrazmerno veliko u odnosu na industriju. Jedan od razloga je u tome što Srbija nema razvijenu industriju, ali s druge strane domaćinstva troše znatno više od prosečnog u Evropi. Glavni razlozi su neracionalno korišćenje energije i loše izvedena izolacija u stambenim zgradama. Zaista verujem da je naš najveći potencijal, upravo, energetska efikasnost, kaže za naš časopis Dušan Vasiljević, specijani savetnik ministra za ekologiju i prostorno planiranje i nekadašnji zamenik direktora Elektroprivrede Srbije.

Stanje nije toliko crno kada se uzme u obzir solidan potencijal u obnovljivim izvorima energije. Razvijenije zemlje su svoje resurse ozbiljno shvatile i uveliko rade na što boljem iskorišćavanju. Ono što sprečava Srbiju da napreduje na polju „zelene energije” se, možda, ne ogleda samo u ograničenom budžetu, već i u pasivnom pristupu vlasti.
„Srbija ima potencijale, bar, u pet obnovljivih energetskih oblasti”, nastavlja Vasiljević. „To su geotermalna i sunčeva energija, energija vetra, mali hidrotokovi, biomasa i biogas. Da bismo ove resurse uspešno mogli da koristimo, država mora da donese određene zakone i podsticajne mere. Cena energije dobijene iz obnovljivih izvora mora da ima prednost na tržištu energije kao i veću cenu da bi bila isplativa. Od kada je većina država u svetu potpisala Kjoto protokol, to je postala zajednički prihvaćena obaveza. Time je otvoren pu da strani investitori mogu da proizvode i na našim prostorima i da tu električnu energiju prodaju na evropskoj berzi energije po većoj ceni. To ne treba razumeti kao neku vrstu donacije, već kao interes ulagača da zadovolji svoje potrebe za zelenom električnom energijom i da pritom ostvari i neku dobit.
Međutim ono što Srbija može da dobije od ovih projekata, jeste da posle par godina ta postrojenja ostaju državi. Kod nas, nažalost, postoji otpor jer se strahuje da jednog dana, kada i mi budemo spremni da proizvodimo ovakvu energiju, svi raspoloživi resursi budu pod ugovorom sa stranim investitorima”.
Dušan Vasiljević podseća da je Srbija 2006. potpisala ugovor o osnivanju elektroenergetske zajednice i obavezala se da će do 2020. godine 20 odsto električne energije dobijati iz obnovljivih izvora. Po njegovim rečima, ovo su standardi Evropske unije i od Srbije se očekuje da tu oblast reguliše.
„U zakonu za energetiku koji je donet 2004. godine, Srbija je prepoznala i priznala obnovljive izvore energije kao značajne nove energetske potencijale. Do sada nije donet zakon koji će obavezati državu da električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora plaća po većoj ceni, pa otuda Srbija još nije povoljno tržište za strane ulagače. Već do prvog jula ove godine obavezali smo se da donesemo zakon o podsticajnim merama za obnovljive izvore energije, i ja se iskreno nadam da ćemo time napraviti jedan veliki iskorak ka tih dvadeset odsto obnovljive energije. Upravo zbog nedostatka takvog zakona, svi oni koji već proizvode ili razvijaju tehnoligiju za dobijanje energije iz obnovljivih izvora mogu se smatrati pionirima u ovoj oblasti  koji ulažu novac i znanje na svoju vlastitu štetu. Ovi entuzijasti zaslužije naše divljenje, jer je danas, u Srbiji, zaista teško baviti se ovim poslom”.
Poznato je da je cena električne energije u Srbiji znatno niža negou Evorpi. A cena za „zelenu struju” mora biti još veća od stvarne. Kod nas se za struju trenutno izdvaja oko 6 evrocenti, dok bi isplativa cena za struju, na primer, iz vetrogeneratora, bila najmanje 8 evrocenti.
„Sadašnja cena pravljena je po proizvodnoj ceni električne energije, pri čemu se zanemaruju troškovi remonta i rehabilitacije prirodnih resursa iz kojih se ta energije proizvodi. Postoje, međutim, i neki proračuni da je cena struje u Srbiji veća nego u Evropi, ako bi se u obzir uzele loše instalacije i veliki gubici u elektroenergetskom sistemu. U apsolutnom iznosu, znatno je niža od realne. O toj krajnoj ceni, koju plaćaju korisnici, odlučuje vlada Srbije, pri čemu se veoma vodi računa o ekonomskim mogućnostima građana”, objašnjava Vasiljević.
U nedavnim nevoljama s ruskim gasom videli smo da energetski stabilne zemlje mogu da uzrokuju krizu u onima koje zavise od snabdevanja. Upotreba ili zloupotreba takvih instrumenata bitno utiče na sve društvene procese, a u energetski zavisnim zemljama može da dovede i do ozbiljnih političkih poremećaja.
„U svetu postoji samo nekoliko zemalja koje potpuno energetski nezavisne. Raspoloživi energetski resursi i energetska stabilnost, zaista ,neposredno utiču i na ekonomsku stabilnost i razvoj. Očigledna je veza između stabilnosti jedne zemlje i njenog pristupa energentima. To ne znači da su zemlje koje imaju bogate izvore obavezno i politički stabilne. Ali ako nemate pristup energiji vi ste, gotovo sigurno, politički nestabilna zemlja. Izuzetak su visoko razvijene države, kao što je Japan, koji je ima čime da kupuje energente. Otuda Srbija što pre mora da donese sve neophodne zakone koji se tiču obnovljive energije: s jedne strane, da bi se privukli strani investitori, a s druge, da u ovoj oblasti omogućimo veće angažovanje malih i srednjih  preduzeća. Time se istovremeno podstiče lokalni privredni razvoj i stvaraju uslovi za veću konkurentnost na tržištu energije. Mi smo država u kojoj je energetika i dalje pod državnim monopolom”, podseća naš sagovornik.
Energija vetra je danas najisplativiji vid obnovljivih izvora. Tehnologija je zantno uznapredovala, tako da sadašnje vetrenjače dostižu kapacitete i preko 5MW. U Vojvodini su već započeti projekti gradnje vetropolja u okolini Vršca, Bele Crkve i Kovina, sa ukupnim kapacitetom od oko 1GW.
„Da bi se napravilo isplativo polje vetrenjača”, naglašava Vasiljević, „pored pogodnih vetrova, u blizini mora da postoji pristup mreži, a da ne pominjemo da bismo ponegde morali da obnovimo puteve da bi se stubovi, koji se prevoze posebnim kamionima, mogli dovesti do željenog mesta. Još jedan nevolja što ta energija ne daje konstantnu snagu: kada je vetar povoljan, mreži predaje dosta kilovata i obrnuto. Postoji ograničenje koliko procenata energije vetra sme da učestvuje u elektroenergetskom sistemu, i to iznosi oko deset odsto. Za Srbiju postoji samo okvirna karta vetrova, jer da biste napravili tačnu morate da merite vetar u roku od godinu dana u skoro svakoj tački. Kojom će brzinom započete inicijative biti realizovane, zavisi u velikoj meri i od države jer se bez zakona o podsticajnim merama u Srbiji to se ne isplati”.
Da bi se dobile dozvole za izgradnju jednog polja vetrenača potrebne su razne dozvole, od utvrđivanja vlasničke strukture do dozvola od Ministarstva odbrane i Civilnog vazduhoplovstva. Od investitora se očekuje da ispuni 23 zahteva, i ova procedura traje oko godinu dana. Dušan Vasiljević predočava da je do sada jedini investitor i jedini korisnik, što se tiče energetike u Srbiji, bio EPS. Zbog toga nisu postojali razrađeni mehanizmi koji bi privatnicima dozvolili proizvodnju i prodaju. Posle donošenja zakona 2004. državna administracija je povećala broj dokumenata neophodnih za osnivanje projekta. Država je time želela da dobije čvrste garancije da će nosilac, zaista, biti i ozbiljan investitor. To je, s druge strane previše usložnilo proceduru za dobijanje neophodnih dozvola, što mnoge investitore u početku obeshrabruje.

Struja iz panela

U Evropi je u toku 2002. godine instalirano 135 MW fotonaponskih sistema, u Japanu 250 MW, a u SAD  120 MW.

Sunce za sve

Upotrebom samo jedan odsto od dostupne energije Sunca zadovoljile bi se sve energetske potrebe Zemlje u 21. veku.

Obnovijiva energija

Energija koja se eksploatiše istom brzinom kojom se i prirodno obnavlja.

Morsko polje vetrenjača

U Nemačkoj je započet projekat izgradnje polja vetrenjača na Severnom moru, kapaciteta 960MW, 40 kilometra od ostrva Juist, na površini od 150 kvadratnih kilometara i dubini od 26-34 metara.  Između 150 i 180 vetrenjača firme RWE, kapaciteta 5-6MW, biće postavljeno.
Proračunato je da će ovo polje godišne obezbeđivati oko 3TWh električne energije (Srbija godišnje troši oko 40TWh električne energije). Planirano je da čitavo polje bude izgrađeno do kraja 2015. godine i cela investicija će iznositi 2,8 milijardi evra.

Bolji smo od Nemačke

Krajem 2008. godine je u Nemačkom gradu Lajpcigu je završena izgradnja, sada najveće fotonaponske elektrane, koja koristi solarne panele napravljene tankoslojnom tehnikom. Ova elektrana će godišnje proizvoditi oko 40GWh električne energije. Investicija je koštala 130 miliona evra, a zanimljivo je da su građani, takođe, uvideli veliki potencijal solarne energije, pa im je bilo omogućeno da ovo ulože po 5.000 evra. U Nemačkoj država plaća stimulans za dobijanje enektrične energije iz obnovljivih izvora.
Nadamo se da će se i u Srbiji u skorije vreme započeti slični projekti, jer naša zemlja ima bolju osunčanost od Nemačke, čak, za 50 odsto.

Srpska ekološka kuća

Kuća prikazana (na slici) idejno je rešene arhitekte Radeta Kosanovića iz Beograda. Prema njegovim rečima, naselja i zgrade podignute po eko-principima treba da slede iste zakonitosti koji vladaju i u prirodnom eko-sitemu.
Kuća je potpuno sagrađena od ekoloških materijala kao što su drvo, gips, staklo. Oslonjena je na osam stubova, a temelj je izliven od betona. Podizanjem na visinu je smanjen negativan uticaj podzemnih voda i atmosferske vlage. Terasa je okrenuta ka jugu, pa se tokom dana unutra akumulira toplota. U kući se nalazi centralni ventilacioni sistem i sistem za jonizaciju vazduha. Time se omogućava zagrevanje sanitarne vode, održavanje konstantnog atmosferskog pritiska unutar kuće i snižavanje koncentrecije pozitivnih jona u vazduhu. Kuća se sastoji iz tri nivoa.

Podelite članak: