Prof. Dr. Miloš Abadžić

U desetak objavljenih radova u KPV dao sam neke pokušaje usklađivanja naših pogleda na Prirodu koja nas okružuje. U međuvremenu sam uspeo složiti jedan koherentniji njen model sadržan u (L.1) čiji kraći prikaz dajem u ovom radu. Bez obzira koliko mi je stalo da stavova prisutnih u predložanom modelu, ipak smatram da je on pre svega predlog zaokreta u našim naporima da dublje prodremo u suštinu delovanja i vidove ispoljavanja Prirode koja nas okružuje, čiji smo i mi deo i to nezaobilazni u njenom bitisanju. Verujem da bi dobar deo prezentiranih stavova trebao da pokrene odgovarajuću raspravu i čitav niz novih eksperimentalnih i teorijskih istraživanja što bi nas vratilo sa stranputice, u koju sve više zalazimo, na pravi put u naporima kompleksnije spoznaje te Prirode. Svaki od iznetih stavova mogu, a i treba, biti predmet diskusije, samo ne kao pojedinačno izdvojenih već kao uslovno – posledičnih segmenata kompleksne pojave koju nazivamo Prirodom.

PARADIGMA[1]

Priroda je u prostoru beskonačnog Kosmosa široko razuđeno harmonično jedin­stvo različitosti tri supstance: dve fizičke (materijalna i električna) i jedne nefi­zičke (mentalna) sa njenim sistemima i poljima. Jedinstvo koje se održava kroz raznovrsne interaktivne procese zahvaljujući prostorno asinhronim cikličkim i regenerativnim promenama i procesima na pojedinačnim lokacijama Kosmosa, programiranim i vođenim od strane nefizičkih sistema sposobnih za samoorga­nizaciono delovanje. Ovo jedinstvo se ispoljava u procesima i pojavnim oblicima prisutnim u mnogim sistemima i podsistemima hijerarhijski raspoređenim u raz­ličitim strukturnim nivoima u okviru odvojenih prostornih lokacija povećane kon­centracijom fizičkih struktura kao entiteta razmeštenih u prostoru Kosmosa, na­zvanih Ograničeni prostori (OP). Nosioci te cikličnosti su određene periodične promene energetskog nivoa, programirane od strane nefizičkih sistema u poje­dinačnim OP. Premeravanje Kosmosa i prebrojavanje OP u njemu ne mogu se smatrati racionalnim postupcima, obzirom na naše mogućnosti uvida u stanje Kosmosa u celini i lokalizovane procese u njemu, pa se polazi od toga da se u oba slučaja radi o uslovno neograničenim veličinama. Isti slučaj je i pokušaj određivanja početka Prirode i Kosmosa, u kojem se njeno prisustvo ispoljava, ili pokušaj procene njenog trajanja u budućnosti.

 rezime

Gornja paradigma predstavlja osnovnu prirodnu podlogu na kojoj je građen novi pogled na Prirodu i sve procese, pojave i pojavne oblike u njoj u širokom rasponu njihovih karakteristika. Ovi pojavni oblici obuhvataju strukture od najsitnijih, koje se sreću na subelementarnom strukturnom nivou (SSN), do najkrupnijih u vidu različitih nebeskih tela i njihovih sistema prisutnih u Ograničenim prostorima (OP) i Kosmosu u celini. Raspon njihovih karakteristika je veoma širok, bilo da se radi o neaktivnim, poluaktivnim ili aktivnim, odnosno nesvesnim ili svesnim pojavnim oblicima. Stvaranje modela Prirode na osnovu takve paradigme zahtevalo je uvođenje novih veličina i odnosa, koje savremena nauka o Prirodi još uvek ne prepoznaje, kao i korekcije nekih uočenih ali pogrešno ili nedovoljno objašnjenih.

Deo uvedenih novina može se prikazati u nekoliko karakterističnih grupa, pa će to biti ukratko učinjeno u daljem tekstu.

1.   Uvedene su tri osnovne supstance kao polazni gradivni elementi svega što se u Prirodi dešava i nalazi. Bilo koju pojavu ili pojavni oblik da analiziramo u njenoj dubini se srećemo sa ovim izvornim subelementarnim veličinama. Infinitezimalnih su dimenzija i njihova struktura je jedin­stvena bez mogućnosti deobe na sitnije delove. To su:

• Jedna nefizička nazvana mentalna supstanca čija se čestica naziva menion i namenjena je organizovanju vlastitog sistema i velikog broja podsistema na osnovu čijeg funkcionisanja upravlja ponašanjem fizičkih supstanci na svim strukturnim nivoima i obezbeđujući im energet­sku podršku, programe delovanja, praćenje događanja, samoorganizujuće ponašanje i sve one što omogućava delovanje Prirode kakvu uočavamo, a i mnogo više u nama još uvek nedostupnim oblicima ispoljavanja. Sistemi ove supstance predstavljaju aktivne učesnike u svim procesima na svim strukturnim nivoima Prirode.
• Dve fizičke:
• čestice sa materijalnom supstancom – materioni,
• čestice sa električnom supstancom – elektrioni.

Od njih materijalna supstanca u integracionim procesima obezbeđuje fizičku građu struktura koje se formiraju. Električna supstanca obezbeđuje određeni protok energije kroz formirane strukture zahvaljujući pokretljivosti svojih čestica i njihovih subelementarnih i subatomskih struktura. Obe ove supstance su izvorno pasivne i aktiviraju se programski tek u sprezi sa komponentama mentalnih sistema i podsistema. Razdvajanjem materijalne i električne supstance napravljeno je odstupanje u odnosu na Standardni model gde one predstavljaju nedeljivu celinu.

2.   Kao osnovni stavovi koji karakterišu ponašanje Prirode definišu se:

• Njena realnost bez obzira na zastupljenost pojedinih supstanci u procesima, pojavama i pojavnim oblicima u njoj.
• Postojanje uzročno-posledične povezanosti svih događaja u Prirodi.
• Jedinstvo osnovnih prirodnih zakona i njihovo neselektivno delovanje bez obzira na sup­tancčnu zastupljenost u pojedinim strukturama.

3.   Uspostavljena su tri osnovna strukturna nivoa:

• Subelementarni strukturni nivo – SSN,
• Atomski strukturni nivo –ASN i
• Molekularni strukturni nivo -MSN.

Subelementarni strukturni nivo je novouveden i prisutan je u celom Kosmosu. Ovi strukturni nivoi karakteristični su po interaktivnim procesima koji se na njima dešavaju i strukturi čestica koji učestvuju u tim procesima, kao i konačnim pojavnim oblicima koji su rezultat tih interakcija.

4.   Kosmos je neograničeni prostor koga karakteriše to da je:

• popunjen sa ravnomerno raspoređenim komponentama sistema fizičkih subelementarnih čestica; ovi sistemi predstavljaju etar definisanih karakteristika samo što u ovom slučaju su uspostavljena tri etra (električni – etar, materijalni – matar i mentalni mentar) u kojima se dešavaju specifični procesi na subelementarnom strukturnom nivou,
• popunjen sa lokalitetima povećane koncentracije materijalnih struktura na atomskom i molekularnom strukturnom nivou raspoređenim širom Kosmosa, označenih kao Ograničeni prostori – OP,
• gustina mentalnog sistema u okviru OP se menja ciklično tokom čijih ciklusa se menja atomska i molekularna struktura u OP u rasponu od subatomskih do nebeskih tela u njima (kolaps materijalnih struktura, formiranje crnih rupa, njihov raspad i ponovo formiranje sis­tema nebeskih tela u ovim prostorima),
• promene struktura u OP posledica su energetskih ciklusa u njima koji predstavljaju trans­formaciju energetskih oblika tipa: potencijalna → kinetička → potencijalna → kinetička → energija, čiji su nosioci odgovarajuće mentalne strukture i njihovi sistemi, a manifestuju se promenama u fizičkim sistemima i strukturama.

5.   Pripajanjem mentalnih čestica i struktura fizičkim subelementarnim česticama ove se pobuđuju i programski osposobljavaju za određene interaktivne procese, koji mogu imati privlačno ili odbojno delovanje, a između formiranih čestica i njihovih struktura. Na osnovu toga svaka fizička čestica ili njihov skup deluje kao nosilac sile, odnosno ponašanje im se označava kao delovanje masa, jer veličina tih sila zavisi od količine angažovanih čestica, a karakter delovanja (privlačnog ili odbojnog) određuju programi uneti u njihovu strukturu od strane pripojenih mentalnih masa.

6.   Na SSN a dobrim delom i na ASN svim formiranim strukturama obezbeđen je značajan stepen rastresitosti tako što se oko skupine osnovne strukture kao jezgra formira odgovarajući ekran. Dobijene čestice imaju materijalne i električne karakteristike zahvaljujući izvornim karakteristi­kama svojih supstanci u tim jezgrima. Odnos jezgra i komponenti ekrana je uvek takav da se međusobno odbijaju, dok se komponente ekrana međusobno privlače. Ovim se omogućava da ekranizovana jezgra imaju određenu slobodu kretanja pa mogu učestvovati u energetskim poremećajima zahvaljujući svojoj pokretljivosti u okvirima ekrana i zakonu o delovanju masa i impulsa. Ekranizovane fizičke čestice na SSN formiraju odgovarajući subelementarni sistem izotropnih karakteristika na nivou Kosmosa u kojem se njihovi ekrani praktično dodiruju obe­zbeđujući time značajnu stabilnost ovih sistema. Bez ove rastresitosti formirane strukture bi se stopile u jedno telo krutih odnosa njegovih komponenti, nesposobno da bude nosilac dina­mičkih procesa.

7.   Formirani subelementarni sistemi su nosioci pojave označene kao pomeraj (poznat je dielektrični pomeraj, ali uvođenjem odvojenih električnih i masenih subelementarnih sistema prisutan je i maseni pomeraj). Ako pomeraj nastaje pod delovanjem masa on ima podužni ili longitudinalni karakter, a u slučaju da je nastao pod delovanjem impulsa karakter mu je poprečni ili transverzalni. Ovi pomeraji se javljaju u paru pri čemu longitudinalni ima primarni karakter. Zavisno od karakteristika energetskog poremećaja pomeraji mogu biti stacionarni ili dinamički.

8.   U slučaju da energetski poremećaji imaju ciklički karakter subelementarni sistemi postaju nosioci talasnih procesa, koji, obzirom na njihov supstancioni karakter, mogu predstavljati elektrodinamičke i masodinamičke procese, odnosno električne i masene talase. Obzirom na tačku 7 ti talasi mogu u oba slučaja biti transverzalni i longitudinalni. Ovim talasni procesi dobijaju svoje fizičke nosioce određenih karakteristika čime se gubi potreba korišćenja fotona nedefinisanih prirodnih karakteristika kao njihovih nosilaca. Obzirom na postojeći nivo našeg poznavanja talasnih procesa treba očekivati značajnu teorijsku i eksperimentalnu naučnu aktiv­nost u ovom području.

Navođenjem nekih od stavova inaugurisanih razvijenim NMN modelom želeo sam da čitaocu i pre čitanja knjige ukažem na ozbiljnost i značaj zaokreta koji bi ovaj model mogao inicirati. Pri tome navedeni a i ostali stavovi ovog modela doveli bi do „stavljanja van snage” ili modifikacije niza stavova sa kojima savremena nauka još uvek računa. Navešću samo neke od njih:

• Korišćenje fotona kao nosilaca talasnih procesa i elektromagnetske sile.
• Kompletni asortiman bozona postaje suvišan.
• Transformacije tipa masa ↔ energija nije u skladu sa uvedenim prirodnim zakonima i imaju drugu suštinu.
• Čvrsta podela elmase na privlačnu i odbojnu nije njena izvorna osobina već posledica programiranog delovanja koje se usklađuje sa očekivanim osobinama struktura u formiranju i spoljašnjim uticajima.
• Singulariteti nisu svojstveni prirodnim procesima i predstavljaju samo neodgovarajući mate­matički model istih.
• Percepcija ne može biti mera postojanja Prirode, kao ni procesa i pojava u njoj. Ona je samo mera našeg nekompletnog sagledavanja njene realnosti i često podloga donošenju pogrešnih zaključaka vezanih za prirodne pojave i procese, kao i našem neprirodnom ponašanju.
• Nisu prihvatljivi pokušaji da se određenoj vrsti informacija o prirodnim pojavama i procesima da karakter same pojave i procesa pa da se na toj postavci gradi model Prirode. Takvi pokušaji ne udovoljavaju osnovnim prirodnim zakonima. Tipičan primer su pokušaji sa formiranjem holo­gramskog modela Prirode, a hologrami su samo jedan vid informacija o pojedinim prirodnim pojavama i procesima sa mogućnostima njihove vizualizacije. Oni su samo vizuelni odraz nekog događaja u Prirodi a ne sam događaj. Informacije se mogu svrstati u potrebne ali nedovoljne uslove u stvaranju modela Prirode kao jedinstva sveprisutnih pojava i pojavnih oblika u Kosmosu.

Dodatno, sa uvođenjem mentalne supstance i njenih sistema i načina delovanja uspostavlja se veza između tzv. mrtve i žive materije i slike Prirode kao „jedinstva duha i materije”. Podrazumeva se da se za ovakav zaokret javlja potreba i zahtev značajnih novih naučnih istraživanja ne samo u oblasti fizičkih pojava i procesa već i onih nefizičkih, kojima još uvek nismo dali ni „pravo građanstva”. Međutim, imajući u vidu sve stavove NMN modela vezane za delovanje Prirode i ulogu i prateće ponašanje homo sapiensa, sledi da bi i mi morali učiniti nešto na izmeni naše prirodne svesti ukoliko želimo da održimo svoje ponašanje u skladu sa zahtevima Prirode, koja nam je nadređena (Tačka 4.1.2 u knjizi) i osposobimo se za korišćenje mnogih neslućenih mogućnosti koji je ona spremna da pruži, a što je uslovljeno nivoom naše svesti i usklađenosti sa takovom Prirodom.

[1] Miloš Abadžić:Prirodni model prirode (Natural model of Nature), PROMETEJ, Beograd 2013.

Podelite članak: