.Pobeda svetla, boginja proleća

Taj dan je bio praznovan u najvećem delu starog sveta, keltski naziv  mu je Ostara koji je prerastao u  Oestern/Eastern tj.Uskrs, staroslovenski praznik Maslenica  slavio se 21. marta. Uvek se radilo o odavanju počasti boginji proleća i plodnosti koja doprinosi  rastu u sveukupnoj prirodi. Slovenska Vesna i njen germanski pandan Freya, boginja zore Eostra (grčka  Eos ili Aurora) čije je ime izvedeno od Astrate, boginje koja se izjednačuje sa Ištar. Mladi bog sunca, Božić, rodjen na zimski solsticij kao nejaki nosilac svetla, sreće po prvi put boginju koja se tokom tamnog perioda godine regenerisala u devicu. Sada su oboje jednako snažni. Ali još nije vreme sjedinjenja, sada je vreme za pripremu. Vreme u kome devica zri u nevestu. Sa svakim danom raste snaga sunca, sve do  1.maja kada je keltski Beltane ili Valpurgijska noć, kada se sa boginjom sjedini u ritualnom venčanju, da bi stvorili novi život.

Započinje rast, energije lakše teku.

Još uvek mirujuće klice u tamnom krilu zemlje  se kreću napolje, počinje rast naviše. Takođe i za za nas, nakon dugog perioda mirovanja i unutrašnjeg usmerenja, ponovo stiže vreme da se krene napolje. Teška tamna strana godine se osvetljava  i životna radost jača. Dobijamo više energije i radosti  da sklapamo nove kontakte i sagledavamo  nove početke poslova čije plodove ćemo tokom leta u punoći moći da požnjemo.  Započinje porast životne snage u biljnom, životinjskom i ljudskom svetu. Dan i noć podjednako traju.Od tada dani postaju duži i priroda otpočinje novi godišnji ciklus. Taj praznik se slavio do punog meseca. Sunce je konačno  pobedilo i prkosi tami, život u prirodi počinje da se očituje, ptice se vraćaju, život se budi. To buđenje se može formalno namirisati. Svežina novog početka, izaziva u nama emocije i osećanja druge vrste, vreme za  udvaranje, flertovanje, spajanje i sjedinjenje otpočinje.

Vrba, zec i jaje

Postoji legenda da je na početku svih vremena velika boginja porodila jaje sveta. Grejala ga je među dojkama hiljadama godina. Kada su se pokazala prva naprsnuća na ljusci jajeta, boginja ga je pažljivo položila u veliku Tamu. Tamo se jaje raspuklo i iz njega je izašao ceo svet, zemlja i voda, životinje i biljke. Iz žumanca je nastalo sunce. I da bi se ljudi sećali ovog velikog dela, najstarije životinjske vrste se i danas legu iz jaja. Stari prehrišćanski običaj koji se slavio na prolećnu ravnodnevnicu zamenjen je uskrsom, ali je ostala uspomena kroz staru pagansku simboliku pre svega bojena jaja, životinju zeca i drvo vrbu. Prolećne sile su pobedile i sve kreće da cveta i raste. Nakon zimske pauze kokoši ponovo legu jaja, simbol novog početka i celovitosti. Vrbove grančice se vezuju i kače na kuću kao blagoslov. Zec je simbol plodnosti