Kroz prostor-vreme

Teorija opni (ili) teorija grafa

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Piše: Milun Dimić

Autor u svom radu predstavlja matematički model prostora koji važi za makro i mikro prostor. Taj model je proveren podatcima Sunčevog sistema i do danas nije bila poznata zakonitost da su veličine planeta u medjusobnoj zavisnosti. Do danas nije prema gosp. Dimiću bila poznata ni zakonitost rasporeda putanja nebeskih tela (30 orbita) i udaljenosti planeta od centra rotacije.

Ovde je obelodanjena teorija prostora koja ima matematičku interpretacij i proveru. Pored toga model daje odgovor na Zenov paradoks, i pokazuje se teorija o postojanju samo jednog osnovnog broja.

Dalje »

Podelite članak:

Život na 500 miliona planeta

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Samo u našoj galaksiji, je prema najnovijim otkrićima, moguć život na preko 500 miliona planeta – tvrde naučnici NASE!
Svemirski teleskop „Kepler“ omogućio je, prema dosadašnjim istraživanjima zaključak da u Mlečnom putu egzistira preko 50 milijardi planeta od kojih se najmanje 500 miliona nalaze u zoni gde su takve temperature koje omogućuju uslove života slične kao na našoj Zemlji.
Posle jedne godine osmatranja jednog dela vasione „Keplerom“je izračunato da je ovaj broj veoma verovatan, navodi naučnik Nase William Borucki na nedavno održanom predavanju u Vašingtonu. On tvrdi da svaka druga zvezda u svom okruženju ima planete te da svaka dvestota zvezda ima takvu planetu koja bi mogla dati uslove za život. Do sada se smatralo da u našoj galaksiji ima oko 100 milijardi zvezda ali se sada predpostavlja da je taj broj najmanje 300 milijardi, dok se broj galaksija u svemiru procenjuje na 100 milijardi!

Dalje »

Podelite članak:

Energija hladne fuzije za „kućnu električnu centralu“

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Naučnici Bolonjskog univerziteta uspeli da realizuju reaktor kontrolisane hladne atomske fuzije u labaratoriji!
Istraživači Andrea Rossi i Sergio Focardi su dokazali da se uz utrošak od samo 400 vati može dobiti toplotna energija od 12.400 vati uz pomoć njihovog reaktora na bazi nikla i vodonika. To bi predstavljalo pravu revoluciju u proizvodnji energije, ako zaista dođe do praktične proizvodnje i plasmana takvih uređaja. Navodno će prva serija uređaja biti već krajem godine isporučena. Prema prvim proračunima bi tako dobijena čista energija (pošto se pri tome ne proizvode nikakvi štetni gasovi ili odpad) koštala samo 1 cent po kW času.

Dalje »

Podelite članak:

Japanski naučnici: Superprovodljivost bolja sa alkoholom!

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Zvuči neverovatno, ali je istinito: japanski naučnici otkrili da superprovodnici predhodno potopljeni u alkoholno piće znatno menjaju svoju efikasnost. Efikasnost superprovodnosti (prema izveštaju u NewScientist) se najviše postiže utapanjem u crveno vino, znači efikasnost se poveća za 60%.
Istraživač dr. Yoshihiko Takano iz National Institute for Materials Science (NIMS) iz Japana je u eksperimentima sa superprovodnim materijalom formule FeTe0.8S0.2 došao do neverovatnih rezultata. Eksperimenti su vršeni potapanjem superprovodljivih materijala u različite tečnosti temperature 70¨C i to 24 časa. Potom su konstatovane značajne promene efikasnosti superprovodsnika i to ne u zavisnosti od procenta alkohola! Egzaktan uzrok još nije utvrđen, predpostavlja se da se u zavisnosti od procenta kiseonika u tečnosti vrši izmana karakteristika superprovodnika.

Izveštaj u Online-Portalu www.phys.org i na http://www.techeye.net

Podelite članak:

Džinovska planeta na obodu Sunčevog sistema?

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Već godinama kruže glasine o stranom, neotkrivenom svetu u tamnim spoljnim oblastima Sunčevog sistema. Neka mišljenja se ne baziraju samo na mističnim legendama ili špekulacijama, već na astronomskim osnovama. Ipak, do sada nedostaju dokazi. Dva astronoma veruju da će uskoro dobiti nesumljiv odgovor na pitanje o nepoznatoj planeti. Oni su ubeđeni da daleko napolju kruži gigantski objekat. Ako bi stvarno bio otkriven, tada bi to bila najveća planeta našeg Sunčevog sistema.
Neko vreme već Sunčev sistem ne izgleda kompletan. Predugo smo bili naviknuti na devet planeta koje u punoj harmoniji kruže oko svoje zvezde. Počev od Merkura, preko Zemlje i ogromih gasnih palneta završno sa Plutonom koji je tek 1930. uočen. 2006 godine je Pluton ispao iz klase „prave“ plante. Degradiran je novom klasifikacijom, da se po njemu zove grupa transneptunskih asteroida, Plutinosa. Poslednjih godina astronomi nailaze na takve svetove u svemiru koji su delom i veći.

Dalje »

Podelite članak:

Leonardo da Vinci Gravity Machine

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Legenda, zavera ćutanja i nada

Piše: Akademik Veljko Milković

Ukucamo li u internet pretraživač Google gornji naslov, otvaraju se naslovi i slike gravitacionih mašina kojima se bavio univerzalni genije, a bio je nekoliko vekova ispred svog vremena. Umetnik, naučnik, pronalazač… koga još uvek možemo iznova otkrivati!

Otkrivati i pitati da li su i najveći umovi poput Leonarda da Vinčija (1452-1519.) bili u apsolutnoj zabludi ili je bar nešto makar i malo drugačije ipak moguće?
Dalje »

Podelite članak:

IGRA VREMENA I PROSTORA

Datum postavljanja: 28. 6. 2011.

Piše dipl. Ing. Goran Marjanović

Model Večno Oscilujućeg Svemira (u daljem tekstu . VOS) – direktna je posledica postavke o kvantovanim gustinama energije, odnosno temporalizacije prostora.
Po tom modelu, Univerzum sačinjavaju (uglavnom) stabilni objekti, odnosno oni čiji je period života dovoljno dug u odnosu na period njihovog formiranja (proton, galaksija…) kao takvih. Analiza je pokazala da svi oni egzistiraju u nekom “rezonantnom” stanju pri čemu je (za sve njih) uvek m ~ r2n, gde je m masa (stabilnog) objekta, r njegov poluprečnik, a n Prirodan broj. Ustanovljeni odnos je isti za sve objekte na celoj skali veličina od mirkočestica do vaskolikog Univerzuma. Što je još interesantnije, ovaj model ne samo da izjednačava, nego naprosto POISTOVEĆUJE pojedine korpuskularne objekte sa njima odgovarajućim objektima talasne prirode (npr. elektronov neutrino – x-zraci). Grafička interpretacija uspostavljenih odnosa ilustruje zaista neobičan ali harmoničan odnos objekata. Svi se nalaze na pravoj m = r2 (ili u njenoj neposrednoj blizini) pri čemu su u II kvadrantu smešteni objekti makrosvemira (planete, zvezde, galaksije…), u III objekti mikrosvemira (proton, elektron…), dok je čovek tačno na preseku II i III kvadranta. Oblasti IV kvadranta pripisan je duhovni aspekt naše realnosti, obzirom da je ispunjena objektima kakvi su npr. oni koji karakterišu naše mišljenje (alfa talas – čestica).

Ekskluzivonst modela VOS-a ogleda se ne samo u tome što su potpuno poistovećeni objekti korpuskularne i talasne prirode, nego i objekti niza duhovnih kategorija i to bez narušavanja osnovnih postavki kvantne i/ili teorije relativnosti.
U ovom modelu lokalna odstupanja od globalne homogenosti Univerzuma iskazana kao diskontinuitet u “prostoru” (planete, jata galaksija…) u potpunosti odgovaraju diskontinuitetu unutar “vremena” (ljudski život, ciklusi juga, Brahmin dan…) odnosno, ako se preslikavanje (pridruzivanje) vrši u odosu na oblast IV kvadranta, onda pojmovima odredjenih korpuskularnih, odnosno talasnih, objekata mogu biti pridruženi (njima) odgovarajući “duhovni” objekti …
Svi ti objekti svoju suštastvenost iskazuju preko svog energetskog sadržaja, pri čemu nauka ne negira dualističku prirodu bilo kog objekta (stolica, svetlost …) a mi ih kao posmatrači zavisno od relativnog odnosa naših stanja kretanja, doživljavamo “ovako” ili “onako” (kao “česticu” ili “talas”, tj. kao “supstancu” ili “zračenje”, odnosno kao “telo” ili “duh”).
Proširenjem relativističkog pojma zatvorenosti Svemira i na kategoriju “vreme” i dodeljujući joj “mesto” na pravoj koja je upravna na sve naše tri već postojeće ( tzv. “prostorne”) dimenzije, sa smerom unutar-van ili van-unutra, pri čemu su sve četiri dimenzije prostorvremena sasvim ravnopravne, moguće je isti objekat posmatrati iz više uglova, raznih dimenzija, smerova, “izvana” ili “iznutra” …
Ne upuštajući se u detalje, napomenimo samo to da se npr. objekti koje mi “ovde” doživljavamo kao korpuskularne, sa “one” strane iskazuju kao talasni objekti, pri čemu pojam odgovarajućeg poluprečnika (sa njemu pripadajućom realnom masom mirovanja) i pojam talasne dužine (sa “fiktivnom” masom m=E/c2) zamenjuju mesta, uz odredjene koeficijente koji karakterišu “smer” preslikavanja, obzirom na pretpostavljenu geometriju prostora.

Na ovaj način moguće je pokazati da se objekti mikrosvemira “preslikavaju” sami u sebe, što nije ni malo neobično, jer njihov poluprečnik ima vrednost blisku pripadajućoj (Comptonovoj) talasnoj dužini. Ovo zapravo znači da mikročestice, odnosno mikrotalasi, uvek bivaju doživljeni isto ili bar slično i sa “ove” i sa “one” strane. Nadalje, moguće je pokazati da jedan dan, kao “vremenska” kategorija odgovara planeti Zemlji, dok je trajanje prosečnog ljudskog života analogno zvezdi kakva je npr. Sunce …
Za objekte dužih vremenskih kategorija korišteni su pojmovi iz Vedske kosmologije iz prostog razloga što je na Istoku život oduvek smatran usko povezanim sa kosmičkim zbivanjima.
Osnovne vremenske jedinice: Sat juga, Treta juga, Dvapara juga i Kali juga, različitog su trajanja i po “veličini” odgovaraju galaksijama kao “prostornim” analogijama. Sa svojim uzlaznim i silaznim ciklusima juge ukupno traju 4 320 000 godina. Hiljadu ovakvih doba čini jedan Brahmin dan, a isto toliko traje njegova noć. Ovaj interval vremena odgovara Brahmaloki -najvisem planetu materijalnog sveta, a po modelu VOS-a – jatima galaksija. Naš svemir “trenutno” ima svega 8,3 Brahminih meseci, dok se trajanje jednog Brahminog života (100 njegovih godina) zapanjujuće precizno slaže sa maksimalnom “zapreminom” Univerzuma koju on dostiže u momentu prelaska iz faze širenja u fazu sažimanja …
Da bismo nastavili sa analizom raznih kosmičkih zbivanja i sadržaja, a u suštini medjuodnosna Čoveka i Univerzuma, podsetimo se poruka znakovnog pisma pronadjenog u utrobi bolivijskih planina, a koje se i danas čuva u nacionalnom muzeju u La Pazu (Čovek&Univerzum, 8/16).
One nam ukazuju na to da je svest spiralno strukturisana u više nivoa, baš kao i
vremenski ciklusi, odakle je moguće uspostaviti odredjene korelacije, pa samim tim i razna stanja svesti mogu biti izražena kroz odredjene vremenske intervale koji su u modelu VOS-a sasvim ravnopravni sa odgovarajućim “prostornim” kategorijama. Drugim rečima, ne samo da je moguće uspostaviti vezu izmedju “supstancijalnih tela” i objekata iz oblasti zračenja, nego se i raznim objektima korpuskularno – talasne prirode sasvim ravnopravno mogu pridružiti “njima-pripadajući” duhovni objekti, odnosno pojedina stanja svesti.
Na taj način, moguće je pokazati da vremenskom intervalu od jednog dana odgovara budno stanje svesti ili prema modelu VOS-a, pojmu samosvesti odgovara planeta veličine Zemlje (?!). Vremenskom intervalu od 4 meseca odgovara svest sanjanja, odnosno osnovi našeg razuma, logici i racionalnosti, u potpunosti odgovaraju (veće, masivnije) planete poput npr. Jupitera. Vremenskom intervalu od 36 godina odgovara svest dubokog sna ili po modelu VOS-a omanja zvezda …
Ovde možemo ilustrovati prednost sagledavanja objektivne stvarnosti sa aspekta modela VOS-a. Rečenicu (ibidem): “… osoba koja ima sposobnost stalnog gledanja na stvari iz prilično širokog ugla od 36 godina, živi u stanju savršeno razvijene intuicije …”), jednako je teško razumeti kao i “moždanu aktivnost” na frekvenciji od “svega”: 8.8*10-10 Hz (?). Uspostavljene korelacije nam omogućuju da prethodnu rečenicu iskažemo mnogo “shvatljivije”: “… osoba koja “proširi” svest do nivoa (veličine) zvezde, živi u stanju savršeno razvijene intuicije …”.
Ovim smo se terminološki sasvim približili Vedskim vidjenjima sveta, gde se pojmovi “prostor” i “vreme” tretiraju sasvim ravnopravno.
Sledeći nivo svesnosti je svest unutrašnje budnosti u kome svest ima iskustvo same svesti unutar sebe same i ono povezuje prethodna tri stanja u jednu celinu, dajući nam zapravo potpunu svest o postojanju, čemu odgovara vremenski interval od 144 godine, što predstavlja osnovnu (…”od Boga datu”…) dužinu ljudskog života (a to što živimo mnogo kraće možemo zahvaliti uglavnom sebi samima). Još je neobičnije što se po modelu VOS-a ovom transcedentnom stanju svesti i pojmu prosečnog ljudskog života pridružuje zvezda kakva je baš (naše) Sunce !!!
Veoma je interesantno primetiti i to da ovaj vremenski interval približno odgovara periodu od 12 Brahminih sati (”… kada nastaje ovo mnoštvo živih bića …”), posle čega dolazi noć istog trajanja (”… kada se sva ona uništavaju …”). Vremenski intervali od 576, 2304 i 9216 godina odgovaraju kosmičkoj, proširenoj-kosmičkoj i svesti jedinstva, respektivno, odnosno (sve masivnijim) zvezdama čija brojnost (znatno) opada sa porastom njihove veličine (najveći broj zvezda u svemiru ima veličinu blisku Suncu), što je, obzirom na prethodni pasus, u asocijativnom smislu veoma značajan podatak …
Sledeći nivo svesnosti odgovara sledećem nivou objekata u modelu VOS-a. To su galaksije. Njima se može pridružiti vremenski interval reda Brahminih sekundi, čemu odgovara termin neke “niže” (ili “početne”) ali ipak nekakve “božanske” svesti.
Viši oblici božanske svesnosti odgovaraju dužim vremenskim intervalima i masivnijim objektima, sve do pojma Brahminog života i jedne oscilacije Večno Oscilujućeg Svemira …
Možda se nekome može učiniti da se za opis dužih vremenskih kategorija nismo trebali opredeliti za Istočnu, Vedsku, nego za Zapadnu kosmologiju? Zašto? A zašto da ne? Pa sve je jedno i sasvim svejedno …
To možemo videti svuda oko sebe. Gledajući npr. satelitski snimak orkana, neke galaksije, oticanje vode iz kade, pa čak i plamen sveće u bestežinskom stanju, možemo videti sasvim IDENTIČNU sliku, ISTO kretanje u obliku logaritamske spirale, vrtlog širenja OD ili priblizavanje KA središnjoj tački, ovekovečeno božanskim dahom stvaranja, izmedju ostalog i u obliku nautilusa – malog morskog puža koji se može naći na gotovo svim plažama sveta …
Ono što su za Istok vremenska razdoblja, odnosno juge, na Zapadu su astrološka doba. Vedska teorija nastanak juga vezuje za kretanje “Tamnog pratioca” (ibid, citat : “… iako manji od Sunca on je snažniji i potpuno taman, iz njega ne dolazi ništa, ali sve se u njemu gubi …”) – da ovo nije pisano pre više hiljada godina, rekli bismo prosto – crna rupa) oko Sunca po elipsoidnoj putanji, pri čemu jedan obilazak traje 24 hiljade godina. Različiti položaji “Tamnog pratioca” izmedju Sunca i Visnunabhi-a (Višnuov pupak) ili po našem – središta Mlečnog puta – manje ili više smetaju “…blagotvornom uticaju Visnunabhija…” na sunčev sistem, i tako kreiraju različite juge kao vremenske periode, a koji zapravo definišu kvalitet života. Neki su duži a neki kraći a medjusobno su spiralno strukturisana – jedna unutar drugih. Duži ciklusi juga objašnjavaju se kroz povezanost sa astrološkim dobima, definisanim na osovu precesije (nagib Zemljine ose prema ekliptici) koja se koriste u zapadnoj astrologiji. Pun krug kroz svih 12 sazveždja zodijaka precesija napravi za 27 hiljada godina. Ciklus “Tamnog pratioca” (9*24000) i ciklus precesije (8*27000) dolaze u istu fazu unutar perioda od 216 hiljada godina, koliko traje uzlazni, a isto toliko i silazni ciklus Kali juge, što daje interval od 432 hiljade godina. Trajanje svih ostalih juga je definisano preko ove vrednosti, što rezultuje ukupnim trajanjem svih ciklusa (juga) od 4.320.000 godina. Kao što smo već rekli, hiljadu ovakvih vremenskih intervala čini jedan Brahmin dan, odakle se, analogno vremenskim terminima iz ljudskog života (mesec, dan, godina) dolazi do najvećeg poznatog intervala vremena – Brahminog života, tj. vremena izmedju jednog “radjanja” i “unistenja” Sveta po vedskoj tradiciji. Ako izračunamo tu vrednost (4,300,000*1000*2*30*12*100*365*24*60*60) dobijamo vreme od 9.76*1021 sekundi. Gotovo fascinantno zvuči podatak da je vreme jedne periode (ili “oscilacije”) u nasem modelu Večno oscilujućeg svemira procenjeno na 100 biliona godina, što iznosi 3.15*1021 sekundi, i što se zapanjujuće precizno slaže sa “trajanjem jednog Brahminog zivota”…

Ova kvantitativna podudarnost nije slučajna. Duboka isprepletenost prostor-vreme-materije i njihova uzajamna prožetost na celoj dimenzionoj skali od talasnih objekata preko fotona,…, neutrina,…, zvezda,…, do Jedinstva mase od oko 1056 kg, i ultrakratkih vremenskih intervala od nezamislivih 10-72 s (bela rupa, r=10-80 m) do vremena jednog božanskog života, može se uočiti kroz brojne analogije (prividno) raznorodnih oblasti, npr. elektromagnetizma i kinematike. Sve ove entitete karakteriše isto, ciklično – spiralno, kretanje. Ono je svojstveno i svetu atoma i Sunčevom sistemu, a kako smo videli i svest je, baš kao i vremenski ciklusi (doba, razdoblja a i njihove kombinacije), spiralno strukturisana u više nivoa. Imajući u vidu da je svaki odredjeni vremenski interval “drugo ime” (ili drugačije “vidjenje“) odredjenog stanja svesti, može se reći da svaki dogadjaj koji se bilo kada dogodio tokom naše evolucije (namerno nismo rekli – života) dogadja se i sada, samo na drugom vreme-mestu ili što je potpuno isto, na nekom drugom (malo tišem) nivou (naše) svesti, odnosno nivou koji je malo “dublji” od onog gde se “sada” nalazi fokus naše pažnje (!?) …
Imajući u vidu strukturu Jedinstva, uspostavljene medjuodnose i korelacije, činjenicu da se čovek nalazi u “središtu” svih tih prostorno-vremenskih vrtloga, isprepletenih pri tom raznim nivoima svesnosti, na mestu “sudara” dimenzionih skala mikro i makro svemira, na granici izmedju onoga “izvan” i onoga “unutra“, prateći igru prostora i vremena, materije i duha, umesto sintagme:
ČOVEK I UNIVERZUM, sasvim slobodno možemo napisati:
ČOVEK = UNIVERZUM !!!
Sve opšteljudske spoznaje o tome kako su put “gore” i put “dole” zapravo jedan isti (Heraklit), preslikane u prostorno-vremenski zatvoren svet Jedinstva, govore nam da, ma gde gledali, možemo videti (gotovo) istu sliku, da je udaljavanje (sa jedne strane) u isto vreme i približavanje (sa druge strane), da je rodjenje možda isto što i smrt, da je smrt zapravo rodjenje …
Kamen jeste kamen ali on će za milion godina (kroz prah …) biti drvo,… Za nekoga (iz “viših” sfera) on je VEĆ SADA drvo i zato ga Sidarta (H.Hesea) voli i poštuje kao Boga (ili “Jedinstveno polje svesti”, npr.) …
Imajući to u vidu kao i ostale trenutno dostignute spoznaje raznih kultura iz raznih epoha, koje se kao takve moraju prihvatiti kao istinite, sve naše dileme i beskrajna razmišljanja o medjuodnosu
ČOVEK ó UNIVERZUM, gotovo sasvim sigurno možemo iskazati i kao UNIVERZUM ó BOG.
Gde je odgovor i kako on glasi? Ko bi to znao ? Ipak,…, možda bismo tihi šapat zvezda i vaskolikog Svemira, kao dela (hologramski strukturisanog) Jedinstva mogli (trebali, a možda čak i morali ?) čuti i kao:
ČOVEK (njegova svest) <treba da postane (deo) – postaje (?) – jeste (??)> UNIVERZUM,
sa moguće-verovatnom korelacijom UNIVERZUM ó (BOG) ???
Naravno, imajući u vidu osnovne postavke modela VOS-a, sasvim je moguća (i potpuno ravnopravna a po svojoj suštini istovetna) i suprotna pretpostavka (makar to za nas koji ne umemo razmišljati van modela linearnog vremena bilo “u nekom drugom vremenskom krugu”), jer i u “Večno Oscilujućem Svemiru:
“… suprotnost svake istine, takodje mora biti istina … (H.Hese)“,
ma kakva ona bila …
(„Von jeder Wahrheit ist das Gegenteil ebenso wahr!“ – Hermann Hesse, Siddhartha)

Podelite članak:

Negativna predstava o ljudima čini nas egoističnim

Datum postavljanja: 29. 6. 2011.

Očekivanja o ponašanju drugih određuju i naše ponašanje

Piše: Branka Mraz

Očekivanja u vezi ponašanja ljudi u okruženju određuje u velikoj meri da li će ljudi međusobno sarađivati. Izvorno očekivanje je teško revidirati. „To pre svega važi ako se radi o negativnoj predstavi“, ukratko je obuhvatio Mihael Kuršlingen sa instituta Max Planck u Bonu, jedan od najvažnijih rezultata istraživanja o igrama za javno dobro.
Sopstvena očekivanja postaju samoostvareno proročanstvo: Ko polazi sa egoizmom, zaista se i sreće sa nekooperativnim ponašanjem ljudi.

Dalje »

Podelite članak:

KOMUNIKACIJA U DOBA GLOBALIZMA: IZAZOVI I POTENCIJALI

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

Globalno društvo, koje i formalno sve više dobija i oficijelni okvir oličen u raznolikim regionalnim političkim integracijama i odgovarajućim metadržavnim institucijama koje postepeno osvajaju karakter pravno – obavezujućih, na “potpražnom” nivou već odavno živi, i poput reke ponornice, prožima čitavu planetu a sve preko svakovrsnih komunikacionih kanala.

Piše: Miša Vasić

Nakon prvih satelitskih prenosa, negde tokom početka druge polovine prošlog stoleća, kada je ceo svet pratio razne kulturne manifestacije obojene futurističkim idealizmom (The Beatles na Mondoviziji izvode “All You Need is Love”), sledi pragmatični entuzijazam globalne humanosti (Live Aid, 1985), što zatim inkarnira u turbulenciju političkih marketinških projekata 1990-ih, kada je satelitska televizija popunila ideološku “rupu” u Istočnoj Evropi nastalu padom berlinskog zida…A sve se recentno pretvorilo u globalnu komunikacionu mrežu “ispletenu” od strane svih isprepletanih vidova elektronskih tehnologija, od interneta do mobilne telefonije.

Svi raznoliki elektronski mediji su međusobno konektovani i interaktivni, granice među načinima formulisanja, slanja i primanja poruka se gube, kao što blede i državne granice, teritorije, suvereniteti, pa i nacionalni identiteti, skršeni i samleveni moćnim komunikacioniom kanalima, koji povezuju pojedince prema ličnom nahođenju i interesovanju, dok u nanosekundi preskaču hiljade kilometara prostora i svih drugih oblika ograničenja, uključujući i državne granice, naravno. I tako ulazimo u oblast “komunikacijskog raja” koji ujedinjuje slobodne pojedince iz svih krajeva… Ali, da li je to baš tako? Otkud toliko nesporazuma i nerazumevanja, površnosti i trivijalnosti na mrežama kao posledica nedostatka stvarne i “dubinske” međuljudske komunikacije, i pored obilja tehnoloških pomagala i sveprisutne “on line” konektovanosti?

Ono što je nesumnjivo je da se terabajti podataka prenose elektromagnetnim talasima i pikseli komunikacionih opštila bivaju zatrpani artikulisanim paketima informacionih jedinica koji simbolički predstavljaju slova i reči, što ih konzumenti percipiraju čulom vida i apsorbuju kao “sopstvene” slike. Slika se kreira pomoću usmerene ekscitacije na čepićima i štapićima retine oka. Eksitaciju procesuira neuronski sistem, a različiti delovi mozga rade paralelno na formiranju introjektovanih vizuelnih predstava preformulisanih od primljenog eksternog okolnog materijala izvan čoveka. Tu se završava “objektivnost” komunikacionog procesa.

Stvar je u tome da informacione poruke, tj. slike (ili audio zapisi, tj zvučni talasi, kodirani u elektromagnetne transmitere pa opet, vrlinom tehnologije, amplifikovani i dekodirani u audio-talase ali ovaj put na drugom kraju sveta) bivaju samo prividno iste za pošiljaoca i primaoca. Ono što se zaboravlja je da ono, što predstavlja objektivnu realnost, nije istovetno sa subjektivnim predstavama pojedinaca. I tako, simboličke slike, reči i vizuelni paketi, koji su na informaciono-matematičkom planu, i u elektromagnetnom polju, te, najzad, reprogramirani u odgovarajuće rasporede tečnih kristala na LCD monitorima, bivaju objektivne samo na nivou njihove tehnološke esencije: niko ne spori istovetnost estetsko-kibernetskog aspekta “poruke”, svi se slažu u broju piksela, boji, stepenu osvetljenja, brzini prenosa bežičnog interneta…Ali se samo prividno slažu u tome, šta se elektronskim rečima, slovima i zvukom zaista govori, jer se formalne retinske slike kod pojedinca pretvaraju u psihičke predstave, koje su strogo individualne i subjektivne.

Tako, na nivou simboličke igre duše, ono što vidimo unutarnjim okom više nije ni približno “identički jednako” za svakog pojedinca… Iste elektro-slike pobuđuju čitav splet kognitivno-emotivno-kinestetskih subjektivnih paketa, tako da ono što se čini kao “jednoznačna komunikacija” pikselima, ustvari predstavlja “okidač” za posve raznolike unutarnje reakcije kod različitih osoba, i tako dolazimo do suočavanja dva različita interpretiranja naizgled istih informatičkih sadržaja.
To naravno dovodi do nerazumevanja i nesporazuma, jer ono što izgleda koherentno, zapravo je samo simbol koji pobuđuje potpuno nesrodne psihičke sadžaje kod pojedinaca koji komuniciraju, a konfuzija je još veća usled prividnog slaganja oko “sardžaja” poruka. Ovo je dodatno izazvano i otežano i velikom brzinom formalnog komuniciranja, omogućenog najnovijim inženjerskim medijsko- elektronskim dostignućima, čime se skraćuje vreme neophodno našoj levoj hemisferi mozga da “preradi” komunikaciona čulna bombardovanja. Tako se “dijalog gluvih” rapidno razvija do krajnjih granica nerazumevanja, privida ili pak sklizne u polje banalnosti kao prećutnim konsezusom definisanu “safe zone” od usijanog konflikta. Komunikacijski kolaps emanira respektivno obimu korespondencije svake vrste. Najveći paradoks je u tome, da je kulturno i nacionalno nasleđe pojedinaca, koje predstavlja značajan faktor u formiranju predstava (izazvanih slikom piksela na LCD-u transponovanih na retinu oka), zapravo ključni faktor koji dovodi do šumova u komunikacionom kanalu. Tako globalna komunikacija, na kolektivno svesnom nivou, ukida državne suverenitete i briše nacionalne/kulturne razlike, dok te iste nacionalne i kulturne razlike, potpražno, kod nedovoljno integrisanih pojedinaca, a koji nisu dosegli nad-nacionalnu metakognitivnost individualiteta, stvaraju “smetnje na vezama”. Na taj način, one devastiraju sam princip autentične globalne komunikacije tj. “uzvraćaju udarac” i to sa neočekivane pozicije – iznutra, potpuno nekontrolisano a sve pomoću nesvesnih tokova psihe.

Pri pokušaju analize gore pomenutih fenomena, postavljaju se pitanja definicije realnosti (objektivne / subjektivne), potom, zbrke / slaganja oko značenja pojmova, i , najzad, kreativnih / destruktivnih motiva pojedinaca koji komuniciraju.

G.I. Gurđijev se bavio antropološkim istraživanjima, te stvorio utilitarne konstrukte koji opisuju gore pomenute fenomene. Dalji tekst koristi njegovu terminologiju u cilju precizne deskripcije sadašnjih aktuelnih globalnih izazova.

Objektivne i subjektivne realnosti

Realnost je kamen temeljac komunikacije, potreban i neophodan uslov za njeno postvarivanje.

Bez međusobnog istovetnog percipiranja realnosti, nema osnove za empatiju, a bez empatije nema komunikacije. Ovo veoma dobro razumeju uspešni sales manageri. Sales executive stremi da dobije potpisan ugovor sa klijentom. Često će težiti ka ugovoru na bazi mnogih stvari koje nemaju veze sa proizvodom ili uslugom koje prodaje. On postavlja pitanja sa namerom da dobije emotivni / kognitivni potvrdni odgovor. Nastaviće da aktivno komunicira, sve dok nje kreira maksimalni međusobni stepen empatije sa klijentom. Tada, i tek tada, pokušaće da zaključi prodaju.

Naše poznavanje percipiranog univerzuma je mešavina “stvarnog univerzuma” tj. Objektivne realnosti (onoga što stvarno jeste) i našeg ličnog “subjektivnog svemira” – koji je dalje kompozit od društveno konstruisane realnosti (što se poistovećuje sa kulturom) i našeg ličnog konstrukta: lične subjektivne realnosti. Delotvorni model realnosti je opisan sledećim dijagramom:

Krug predstavlja objektivnu realnost

Kvadrat predstavlja društveno konstruisanu realnost, kulturalnu subjektivnu realnost ili “grupno mišljenje”, skup mišljenja, sudova i procena koje generalno drži kulturno grupisanje. Ovi pogledi su poznatiji kao norme.

Trougao predstavlja pojedinačnu lično konstruisanu realnost jedinke. Ona će sadržavati elemente objektivne realnosti, uopštene društveno konstruisane realnosti and i naše lične kognitivne predrasude (označene znakovima pitanja) koje su ili uvidi o objektivnoj realnosti, ili fantastične ili somnabulne ideje koje uopšte ne postoje u realnosti a imaju poreklo u nesvesnom umu.

Neverbalno mišljenje može postojati na visokom nivou, ali svako, ko piše, zna da kad morate nečije ideje da pretočite u reči – da ih uzdignete, klasifikujete i organizujete – morate artikulisati misao. Jezik je izuzetan znak razlikovanja ljudskog mišljenja i ponašanja.

Jezik je osnova svake komunikacije, kao sredstvo označavanja stvarnosti. Međutim, ideal efikasnosti jezika oličen u identičkoj jednakosti pojmova i stvari je samo puka utopija za prosečnog neintegrisanog pojedinca. Jezik kao sredstvo povezivanja ideja, prethodno emaniranih unutar dve odvojene psihe – ili pretvaranje nematerijalnih arhetipskih obrazaca u zvučne frekvencije, koje preko bubne opne primaoca informacije bivaju apsorbovane pa opet premodelirane u predstave (ali drugačije od izvornih predstava pošiljaoca) u velikoj meri zakazuje…

Stvar je u različitosti ličnih značenja koje određeni pojmovi podrazumevaju za svakog čoveka ponaosob. Tu su i različiti stepeni apstrakcije jednog te istog pojma, a koji mogu biti nekoherentno raspoređeni kod osoba koje razmenjuju ideje, a da pri tome uopšte nisu svesne te međusobne nekompatibilnosti. Tada su reči iste a predstave / ideje posve različite. A ideje, budući da potiču iz poretka višeg reda, su te koje komuniciraju kroz ljude, dok obrnuto ne važi. Usled odsustva sinergije predstava međusobnih komunikatora, esencijalne ideje ne rezoniraju, pa dolazi do konflikta usled prividnog slaganja pojmova (na nivou zvučnih talasa ili piksela) ali, u nad-materijalnom svetu, koji se sastoji od psihičkih svetnosnih slika i emocija (električnih tokova) stvara se turbulentna vibratorna kakofonija. Ona se može, kao bumerang, vratiti u materijani svet, što u najgorem slučaju dovodi i do ratova i sl.

Zato je potrebno najpre klasifikovati moguće nivoe apstrakcije, jer što je pojam višeg nivoa apstrakcije, on je sve manje jednoznačno povezan sa stvarnim prauzorom koji jednostavno jeste u realnosti, te postaje predmet subjektivizma u većoj meri… Što naravno respektivno otežava komunikaciju, pošto se sa stepenom subjektivnosti ljudi na različit (subjektivan!) način udaljuju od esencijalne stvarnosti kao takve.

Pogledajmo Mičelove nivoe apstrakcije, koje se odnose na reč “ruža”:

* Nulti nivo, koji prethodi apstrakciji, je neiskazivi nivo. Ovo je nivo aktuelnih stvari i događaja kao predmeta diskusije. Kako se one sastoje od atoma i molekula, i poseduju prostorno vremensku lokaciju, oni su u suštini neuhvatljivi, neiskazivi – kada bi smo pokušali da ih definišemo na bilo koji način, bilo verbalno, bilo neverbalno, povredili bi smo prvi uslov postojanja (njihovu kreaciju po sebi)
* Prvi nivo apstrakcije (perceptualni nivo), bio bi “ta ruža” označena pokazivanjem prstom.
* Prvi lingvistički nivo bi bio bilo koja pojedinačna ruža koju bi ste nazvali.
* Drugi lingvistički nivo bila bi “ruža”, kao šira klasa cveća.
* Treći lingvistički nivo bila bi “ruža”, kao šira klasa biljaka.
* Četvrti lingvistički nivo bila bi “ruža”, kao još šira klasa živih stvorenja.
* Peti lingvistički nivo bila bi “ruža”, kao kao deo šire klase ‘bogatstva’: rastuće industrije ruža.
* Šesti lingvistički nivo bila bi “ruža”, kao predmet, tj. kao deo fizičke realnosti.
* Sedmi (u velikoj meri subjektivni) lingvistički nivo bila bi “ruža”, u smislu tvrđenja “lepa stvar”.
* Mogli bi smo postaviti još jedan (potpuno subjektivni)nivo, u kome se koristi reč ruža, a gde nema ruže koja se odnosi na objektivnu realnost već se svodi na metaforu…

Predstave na apstraktivnim nivoima rezoniraju sa psihom pojedinca: one se kreiraju tokovima energija ličnog i kolektivno svesnog, predsvesnog, ličnog i kolektivnog nesvesnog. Što je nivo apstrakcije viši, veća je i količina projekcija, kojom nesvesna komponenta psihe teži da “dopuni” štura konkretna znanja koja imamo o predmetu. Ako je osoba dovoljno integrisana da zna da razluči svoje svesno od nesvesnog, komuniciraće na nivou ega, budući svesna ograničenosti kognitivnog znanja o nečemu. Ako je pak nesvesna, postaće žrtva inflacije projekcija o kojima i ne zna da postoje…Te je komunikacioni slom ustvari turbuletni “susret” različitih slojeva nesvesnog ili kolektivnog svesnog dva pojedinca koji su, na ličnom nivou, statisti u predstavi koje njihove psihe igraju međusobno.

Ako je najmanje apstraktni nivo lična observacija, predstave se formiraju sledećim tokom:

PROCENA <————————————– > INFORMACIJA

Verifikabilnost:

Pretpostavka……….Zaključak………..Izveštaj………Lična opservacija

Izveštaj, kao obrada koliko-toliko objektivnih sadržaja observacije naravno pretpostavlja i subjektivne kognitivne kapacitete, nivo prethodnog znanja, lični stepen razvoja logike, emotivnu zrelost / nezrelost itd. Zaključci su nabijeni i emocijama kao i motivacijom (zrelom ili nezrelom), a najkritičnija stvar je formiranje pretpostavke, koja čak determiniše kasnije procese mišljenja pa čak menja i ugao observacije, kao takve, i nadasve modifikuje i kreira samu motivaciju pojedinca.

Ovaj tok nije linearan, već razgranat, predstavlja krošnju observacija koje proističu iz prethodnih pretpostavki, koje pak opet proističu iz observacija, i tako se sve grana i širi u posve subjektivnom pattern-u. Te krošnje/patterni su ustvari splet vibrantnih psihičkih energija pojedinaca. Dobra komunikacija predstavlja koherenciju vibracija i obrnuto… Što je vibracija čistija i manje turbulentna (što zavisi od stepena lične svesti) manje je nerazumevanja i konflikta, strahova, destrukcije.

Pretpostavke formiraju motivaciju, a ona je neodvojiva od ličnih potreba. Te potrebe su ustvari neraskidivo povezane sa svim prethodno rečenim. One su međuzavisne sa observacijom, izveštajem, zaključkom i pretpostavkama, i međusobno se definišu / redefinišu…

Pojedinac je motivisan u odnosu na svoje potrebe, on kreira čitav mentalni kosmos samo u onom polju u kome je i njegova lična osvešćenost, koja redefiniše potrebe, i tako u krug – koji se kroz komunikacione kanale dramatično suočava sa šokantnim kontra-potrebama drugog pojedinca, a od međusobnog stepena svesnosti zavisi ishod…

Stepen zrelosti potreba na putu od kalkulacija radi opstanka (koje su uzrok konflikta) do potreba samoaktualizacije (koje omogućavaju ličnu kreativnost i visok nivo dobre komunikacije slobodnih, ostvarenih pojedinaca) definisao je Maslow kroz svoju hijerarhiju potreba:
Abraham Maslow-ljeva hijerarhija potreba:

Veoma je važan rast pojedinca ka samoaktualizaciji. Tek na ovom stepenu moguća je istinska komunikacija, bez “šumova” formiranih sumnjivim motivima kalkulacija, lošim namerama i samoobmanom, te inflacijom nesvesnih sadžaja psihe.

I tako se opet nameće prepoznatljivi zaključak: tehnologija samo omogućava prenos informacija na daljinu velikom brzinom i u velikim količinama. Ono što je mnogo važnije je značenje informacije, koje ona ima kako za pošiljaoca, tako i za primaoca iste. Razvoj elektronskih komunikacionih tehnologija ubrzava formalno-materijalni proces razmene informacija. Zato je dramatično važno da se lična reakcija na prispele informacije i respektivne psihičke predstave koje one pobuđuju ubrza i učini efikasniojom. A ta reakcija se može ubrzati samo pomoću psihičkog rasta pojedinca, tj. dosezanja transcedentnog i metakognitivnog nivoa svesnosti. Tako će formalna, tehnologijom kreirana, simbolička sloboda od balasta arhaičnih kolektivističkih obrazaca identiteta, evoluirati u stvarnu slobodu individuiranih svesnih pojedinaca kojima tehnologija više nije objekat fascinacije i puka fasada futurističkog “raja”, već korisno, “user-friendly” sredstvo za samoaktualizaciju i istinski opšti progres.

Podelite članak:

CERN – iznenađujući prvi rezultati eksperimenta

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

Prilikom sudara proton-proton je konstatovano nastajanje preko stotinu naelektrisanih čestica. Pri tome su, kako izgleda, registrovane čestice do sada nepoznate materije. Tu se radi o do sada potpuno nepoznatom fenomenu koji je nastao pri sudaru proton-proton a koji se raanije nije mogao konstatovati zbog manjih energija sudara proton-proton.

U nedavno objavljenom članku “Observation of Long-Range Near-Side Angular Correlations in Hadronic Interactions” su saradnici CERN-a koji rade na projektu “Large Hadron Collider” (LHC) izvestili o prvim rezultatima. Portparol CERN-a Guido Tonelli je izjavio da su se takvi efekti ovog eksperimanta i očekivali ali da su rezltati već na početku zaista iznenađujući i da je to korak ka istraživanju na potpuno novoj teritoriji.

Podelite članak:

TEORIJA PRA-REČI – BOŽIJA FIZIKA

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

Spektakularni rezultati teorije Pra-reči je da iz razloga visoke simetrije Hiperprostora u njemu egzistira jedan izvor iz koga su se razvile sve prostorno-vremenske strukture i kroz to sadržana energija i materija….

…Iz rezultata svojih posmatranja je dr. Mihael Kenig izveo fizički dokaziv model za besmrtnost ljudske duše i takođe dao prilog kliničkim rezultatima medicinskog posmrtnog istraživanja…

Može li se besmrtnost duše fizički objasniti? Fizički objašnjivi procesi svesnosti.

Dr. Mihael Kenig je to uradio tako što je istražio unutrašnje i spoljašnje prostor-vreme.

Za razumevanje svesnih procesa nije dovoljno ispitati mikrobiološke strukture. Duh odnosno svesnost je još dublje usidrena na nivou elementarnih čestica u materiji. Standardna meinstrem fizika i njeni modeli elementarnih čestica nisu primereni da daju zadovoljavajući odgovor.

Stoga su posebno značajni radovi francuskog atomskog fizičara J.E. Charona i nemačkog kvantnog fizičara Burkharda Haima. Obojica su nezavisno u zadnjoj deceniji prošlog veka razvili strukturne teorije sa kojima je moguće samo primenom nekoliko prirodnih zakona kao brzina svetlosti, plankova konstanta i broj Pi – mase, naelektrisanja i drugih merljivih karakteristika izračunati osobenosti elementarnih čestica.

Uz to su Charon i Haim razvili matematičke formulacije i oba uvode na odgovarajući način transdimenzije sa kojima biva omogućena geometrijska predstava elementarnih čestica. Kako jedan tako i drugi, ovi naučnici su uveli četiri daljnje dimenzije, sa kojima su se sve poznate elementarne čestice mogle modelirati. Jedan delić kao elektron Charon opisuje kao mesto preseka između spoljnog četvorodimenzionalnog prostor-vremena (tri dimenzije prostora i vreme našeg Univerzuma) i četvorodimenzionalnog unutrašnjeg prostor-vremena koje je skriveno tako reći „iza“ elektrona. To unutrsšnje prostor-vreme ima druge metričke a sa tim i druge fizičke osobenosti od nama poznatog spoljnog prostor-vremena našeg Univerzuma.

Unutrašnje i spoljno prostor-vreme

Ako sebi predstavimo spoljnjo prostor-vreme našeg Univerzuma kao dvodimenzionalnu ravnu površinu i unutrašnje prostor-vreme kao zakrivljenu površinu kugle, tako dobijamo jednu vidljivu predstavu metričkih odnosa. Mesto na kome se elektron zadrži u spoljnim prostor-vremenu, biće reprezentovan kroz tačku dodira ravne površi sa zakrivljenom loptastom površi.

S obzorom da je Charonova teorija kompatibilna sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta i on je samo proširuje u četiri dimenzije nazvao „ kompleksna teorija relativiteta“ Charon pokazuje da unutrašnje prostor-vreme elektrona u sebi obuhvata fotonski gas, i da kroz proces uzajamnog delovanja elektrona kao i njegovog naelektrisanja a i mase mogu biti izračunati.

Fotonski gas u unutrašnjosti elektrona fungira pritom kao pamćenje elektrona, svako iskustvo elektrona npr. sudar sa nekom česticom će biti pohranjeno u formi svetlosnog obrasca u unutrašnjem prostor-vreme elektrona. Unutrašnje prostor-vreme elektrona pulsira između ostalog jednom veoma visokom frekvencijom a pritom prolazi njegovo unutrašnje vreme ciklično i fotonski gas sve svetlosne obrasce koje je primio uvek iznova cilkično prolazi. Preko elektromagnetskog uzajamnog delovanja elektrona svetlosni obrasci mogu međusobno razmenjivati informacije.

Ako ove osobenosti prenesemo na veći kolektiv elektrona npr. DNS i molekule proteina biološke ćelije iz toga sledi da elektroni sa svojim svetlosnim obrascima ciljano deluju na građu koherentnih elektromagnetskih talasa, kojima upravljaju hemijskim reakcijama i procesom razmene materija. Tu dakle nastaje most ka biofizičkoj predstavi modela bioplazme i biofotona koje je obznanio biofizičar prof. Popp.

Kvantnomedicinski dijagnostički postupak

Ovim modelom elektrona mogu se opisati i mentalni procesi svesnosti. Razvijena je kvantnomedicinska dijagnostička metoda kojom može biti merena raspodela bioplazme u ljudskom telu radi ranog prepoznavanja bolesti. Upređivanjem je zaljučeno da su teorije Charonsa i Haimsa korespodentne. Dalje je uočeno da se iz uslova rezonancije može podstaći egzistencija Hiperprostora u kojoj su ugrađeni kako spoljašnje tako i unutrašnje prostor-vreme.

Ispitivanjem Hiperprostora, a obzirom da je spoljnje i unutrašnje prostor – vreme međusobno ograničeno spiralnom strukturom, dr.Mihael Kenig je preduzeo kvantiziranje prostora i vremena i razvio teoriju Pra-reči.

Spektakularni rezultat teorije Pra-reči je; da iz razloga visoke simetrije Hiperprostora u njemu egzistira jedan izvor iz koga su se razvile sve prostorno-vremenske strukture i kroz to sadržana energija i materija.

Ovaj izvor Kenig nazvao je ELI – energija, svetlo, informacija. Takođe je otkrio i kvantni model za zagonetnu tamnu materiju.

Fizički model besmrtnosti

Iz rezultata svojih posmatranja je dr. Mihael Kenig izveo fizički dokaziv model za besmrtnost ljudske duše i takođe dao prilog kliničkim rezultatima medicinskog posmrtnog istraživanja.

Ličnost jednog čoveka sa svim sećanjima, iskustvima i talentima- dakle duša – nalazi se u esencijalnim elektronima i pozitronima, koji se tokom života zadržavaju u nervnim ćelijama i prilikom smrti napuštaju telo. Tada ostaje ta zajednica esencijalnih elektrona – stanjeni deo napuštenog fizičkog tela – i dalje na okupu i gradi i posle smrti opstajuću svest jednog čoveka.

Jedna takva zajednica esencijalnih elektrona može preuzeti i morfičku organizaciju jednog novog bića, kroz šta učenje o reinkarnaciji dobija prirodno naučno objašnjenje. Stoga je vidljiva mogućnost da čovek i fizički može biti besmrtan.

Ako fotonski gas u unutrašnjosti elektrona i pozitrona jednog čoveka kroz energetske veze postigne jedan maksimalan stupanj poredka, moguće je kroz snažno obogaćenje bioplazme u telu doći do toga da degeneracija i starenje budu zaustavljeni kroz time izmenjene metaboličke procese.

Tada postoji čak i mogućnost i za prelazak od spoljnog prostor-vremena u Hiperprostor – uspeće.

Ovim Mihael Kenig sa kvantnofizičkom metodikom gradi most između prirodnih nauka i spiritualnosti, kao i religije i nauke i nazire predstojeće procese transformacije pred kojom stoji čovečanstvo.

Pored sloma starog privredno-ekonomskog poredka na kome se bazira beskrupulozno crpljenje prirodnih resursa, Kenig sa nadom očekuje uspostavljanje nove celovite slike sveta koja će čoveku omogućiti da se razvije ka višoj svesti i time višem kvalitetu života.

Da bi se tamo stiglo potrebno je sprovesti individualnu i kolektivnu promenu karme, gde je napor svakog pojedinca od jednakog značaja kao i primanje božanske pomoći iz Hiperprostora.

_________________________________

Dr. rer. net. Michael König je kvantni fizičar.

Težište njegovog naučnog rada je na 25 godišnjem ispitivanju interakcije duha i materije. Bavio se istraživanjem kvantnih efekata u čip tehnologiji. 17 god. vodio institut za duhovnu fiziku u St. Galenu u Švajcarkoj. Kao jedan od eksperata Nove fizike nastupao je dokumentarnom filmu (R)evolucija 2012. Ditera Broersa

________________________________

Podelite članak:

Christopher Dunn: Ovo je velika misterija!

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Američki istraživač posjetio Fondaciju “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca” i impresioniran podzemnim tunelima.

Nakon posjete Bosanskoj dolini piramida sa sigurnošću mogu reći da je ona produkt ljudskog djelovanja, izjavio je u srijedu na konferenciji za novinare u Sarajevu američki inžinjer, naučnik i istraživač Christopher Dunn.
Dunn je u izjavama za medije istakao da je posebno impresioniran podzemnim tunelskim kompleksom za koji je, rekao je, više nego očigledno da je nastao djelovanjem ljudske ruke te dodao kako smatra da je na ovoj lokaciji djelovala tehnološki visoko razvijena civilizacija.
“Naravno, potrebno je još mnogo istraživanja i osobno se divim upornosti arheologa, antropologa, pedologa i geofizičara, kao i svih ostalih koji su uključeni u ovaj veliki projekt. Ovo što imate u Visokom je velika misterija”, kazao je Dunn.
Dunn je autor bestselera “Giza Power Plant” i “Lost Technologies of Ancient Egypt”, koji su produkt 35-godišnjeg Dunnovog istraživanja monumenata u Egiptu.

Dalje »

Podelite članak:

VIZUALIZACIJA ENERGETSKIH POLJA

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

Revolucionarnom PIP kamerom je moguća vizualizacija promena u energetskim poljima

Revolucionarna P.I.P. kamera (Polycontrast Interference Photonen) omogućava vizualizaciju promene u energetskim poljima kod ljudi ali i u prirodi (biljaka pa i kristala).

Engleski biolog dr. Oldfielt je do ovog otkrića došao posle dugogodišnjeg proučavanja tzv. Kirlijanove fotografije gde se uz pomoć visokog napona na foto papiru može prikazati energetsko polje recimo celog lista od nekog drveta, iako je deo lista odsečen (energetsko polje lista je ostalo kompletno )! Ovom PIP kamerom je dr. Oldfield uspeo da snimi energetsko polje čak i kod ljudi kojima je nedostajala jedna ruka ili prsti.
Detaljan opis se može pročitati u knjizi: „Harry Oldfielt’s Invisible Universe“ gde se navodi da se odgovarajući snimci dobiju uz pomoć softverskog rešenja pa je moguća i vizualizacija akupunkturnih meridijana i čakri. Na taj način se omogućava i neinvazivna dijagnostika organa kod čoveka i to u cilju prevencije tj. pre nego što organ zaista i oboli. To znaći da je moguće vizualizovati i na kompjuterskom ekranu prikazati poremećeno energetsko stanje različitih organa i na vreme uočiti neželjene promene.
”Ja sam oduvek želeo da pronađem instrument koji bi ljudima omogućio da prodru u nevidljivi deo sveta” – izjavio je dr. Oldfield. On je praktično omogućio da se životna energija koju poseduje svaka ćelija može vizualizovati a to su po njemu fotoni, bez te energije umire svaka ćelija što se može detektovati preko akupunkturnih meridijana.

Podelite članak:

SUNČEVA AKTIVNOST I LJUDSKA SVEST

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

Nedavno je Sunčana oluja izazvala predivna polarna svetla, ali ti dogadjaji izgleda nisu jedini pošto Sunce takođe ima uticaja i na magnetno polje Zemlje. Prema rezultatima istraživanja bio-fizičara dr. Ditera Broersa, erupcije na Suncu imaju indirektni uticaja na ponašanje ljudi.

Prevod i obrada: Branka Mraz

Astronomi su nedavno mogli da posmatraju ogromnu erupciju na Sunčevoj površini. Nakon dužeg perioda mirovanja izgleda da se naša središnja zvezda probudila. Erupcijom su izbačeni partikli direktno u pravcu Zemlje i to je proizvelo spektakularno polarno svetlo.

D. Broers: Sunce prelazi relativno konstantan ciklus i dostiže svakih 11,5 godina ekstremnu vrednost. Kod maksimalne aktivnosti mogu Sunčani vetrovi u formi protonske i elektronske kiše biti izbačeni brzinom do 8 mil.km/h ka Zemlji. Taj solarni događaj izaziva svetlo na nebu koje zovemo polarno svetlo. Ova lepi spektakl u korelaciji sa jonosferom i magnetnom sferom, izgleda da nije jedino dešavanje.
Poznato je da ovi Sunčani vetrovi mogu poremetiti naše elektonske uređaje kao EMP bomba. Tako i naši provodnici za snabdevanje energijom deluju kao antene i poremećuju transformatore što može da vodi do nestanka struje.
Ubeđen sam da ove Sunčane oluje od elektrona i protona imaju i širi upliv na Zemlju. Mislim da većina zemljotresa stoji u vezi sa Sunčanom aktivnošću i da čak i vulkani bivaju probuđeni iz sna. Nakon više od 30 godina istraživanja sa električnim, magnetnim i elektro-magnetnim poljima i njihovom dejstvu na biološke sisteme došao sam do zaključka da Sunce utiče i na našu svest.

Postoje dva naučna pravca koji se bave tematikom zvanom Astro-Helio biologija. Jedan je u Moskvi vođen od prof. Karla Hekta i drugi u Minesoti od prof. Franca Halberta. I Verner fon Braun se čak bavio ovom temom.

Jaka Sunčeva aktivnost ima za posledicu da povećan broj elektrona i protona deluje na jono i magnetnu sferu Zemlje, tako što menjaju intenzitet magnetnog polje zemlje kao i rezonantnu frekvenciju zemlje (tzv. Šumanovi talasi koji iznose 7,83 Hz).
I zaista ove promene Zemljinog polja su u direktnoj vezi sa raznim fizičkim abnormalnostima. Znamo iz iskustva da kod jakih Sunčevih aktivnosti, onda kada sunčeve baklje (Flare) dopru do Zemlje, ljudi postanu agresivniji, broj samoubistava raste i u ekstremnim slučajevima nastaje masovna histerija. Ovo potvrđuju studije koje je još dvadesetih godina objavio prof. Čiševski.
To ne treba da znači da postoji principijelna opasnost od Sunčevih aktivnosti, ali ljudska psiha nije u stanju da izađe na kraj sa ovim iznenadnim uticajima. To dejstvo nije fizički osetljivo, deluje u prvom redu na našu podsvest. Otuda potiče izmenjemo opažanje koje naliči najviše na tajno izazvan LSD trip. Pogođena osoba ne zna ništa o psihoaktivnoj supstanci koja deluje na njen mozak.
Mišljenje da izmenjeno elektromagnetno polje može prourokovati proširenje svesti još nije priznato u konzervativnoj nauci. Razlog tog „nepriznanja“ je da su istraživanja rađena u vojnoj oblasti. Primera radi dr. Mihael Persinger koji je 1980 radio za NASA , mogao je na ispitanicima da izazove izmene svesti time što im je glave izložio magnetnom polju. Persingerova saznanja vodila su u novu oblast neurotehnologije. Činjenica je da kroz anomalije Zemljinog magnetnog polja naše poimanje biva izmenjeno, slično kao kod spolja unete psihoaktivne supstance.

To može imati za posledicu i pozitivne impulse. Opšte je poznato da ova neuro-hemijska delovanja vode do velike inspiracije. Kao preduslov za jedan tako kreativni impuls je od značaja da se čovek naštimuje za dolazeći efekt, “Setting“ mora biti odgovarajući.
Pojačanim Sunčevim aktivnostima će delovanja na ljude biti sve uočljivija. Prema statistikama o izdavanju lekova, korišćenje antidepresiva drastično narasta. Korelacija između upotrebe psihofarmaceutika i anomalije magnetnog polja je statistički signifikovana. Za mene je to znak da je ljudska psiha izložena promenama o kojima nije informisana.
Očigledno da čovek ne može da se snađe sa exo-indukovanim promenama. Velikim delom je zato što nismo informisani o ovim delovanjima, „nešto“ radi u nama o čemu neznamo ništa.
Uz to dolazi da ovako indukovana opažanja i izmene svesti mogu proizvesti daleko obimnije dejstvo nego LSD. Zaista mozak produkuje kada mu tačno određena polja vrše upliv, telesni DMT, zvan 5-MeO DMT.
DMT je glavni sastojak Ayahuasce koja je poznata kao sredstvo za proširenje svesti slično LSD. To je sastojak koji ceremonijalno koriste šamani u južnoj Americi. Prema plemenskim pričama potrošnja Ayahuasce je ritualno određena za postizanje proširenja svesti kako bi se saznali uzroci postojećeg problema.
DMT stvarno izaziva nove nivoe svesti i pomoćno je sredstvo za stupanje u kontakt sa spiritualnim svetom.
Ispitivanja su pokazala, da za razliku od LSD, davanje DMT različitim ljudima izaziva iste efekte. Ubeđeni ateisti postaju nakon uzimanja duboko religiozni ljudi.
Postoje ispitivanja na teškim prekršiocima znači i na ubicama, koji su nakon davanja LSD u okviru psihološkog tretmana, ocenjeni kao izlečeni. 1967. se LSD mogao slobodno kupiti u nemačkim apotekama. Prepisivan je protiv cepanja ličnosti. LSD može sjediniti dve ličnosti kao nad-ja. Po tim ispitivanjima je poznat Timoti Liri.
To isto može biti izazvano snažnim Sunčevim vetrom što je dokazivo novim mernim tehnikama biohemije, a i po ponašanju pojedinih neurona se može uočiti. U krvnoj slici mogu biti utvrđene promene, eritrociti se menjaju. Najlakše je ovaj efekat dokazati na EEG. Pre svega su to alfa talasi moždane frekvencije koji su stimulisani (8-12 Hz). To je oblast frekvencije direktno pred zaspivanje ili tokom buđenja, telo je opušteno i veoma sposobno za prijem. Ovde su vrata za podsvesno i za nesvesno još otvorena. Redukcioni filteri kako ih Haksli zove su van upotrebe. Principijelno se unošenjem DMT ili LSD izaziva isto stanje.

(U knjizi „Vrata percepcije“ Aldos Haksli govori i reduktivnom filteru ili brani koja sve nepotrebno za svakodnevnicu izbledi ali koji može biti otvoren psihoaktivnom supstancom. Ovaj autor je čuven po eksperimentima sa meskalinom i LSD. prim.B.M.)
Mi koristimo ove frekvencije kroz tzv. Alpha- Learning. Osobe izložene snažnoj promeni magnetnog polja dostižu čak delta/ tetra oblast u budnom stanju što je apsolutna senzacija.

Delta/tetra oblast frekvencije dostižemo samo u stanju dubokog sna, REM fazi. Suštinski se može reći da svake noći mi prespavamo svoje prosvetljenje. Tako reći nemamo ništa od toga jer se ove faze sna ne možemo setiti. Ono što se posebno tiče faze dubokog sna je da smo fiziološki posmatrano tada najbliže smrti (05-3 Hz).

Rik Štrasman izveo je kliničko ispitivanje u kome je svojim probantima davao DMT. Koristio je ateiste i vernike kao ispitanike. Rezultati su bili jednostavno senzacionalni, nakon unošenja DMT ateisti su se razvili u spiritualne ljude. Jednako fantastično je i to da su svi ispitanici izveštavali i istovetnim iskustvima. Kod drugih psihoaktivnih materija su iskustva svake osobe drugačija. Ovde je svako opazio istu stvarnost.
Rik Štrasman je ispitanicima spolja dozirao DMT. Nakon rezultata istraživanja Mihaela Persingera znamo da određena magnetna polja podstiču nastanak endogenih, telesnih DMT.

Na taj način posredstvom aktiviteta Zemljinog magnetnog polja a izazvanog Sunčevim erupcijama može biti podstaknuta spiritualna promena svesti.

Podelite članak:

NEMA PRAZNOG PROSTORA

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Piše: Aleksandar Lazarević

Autor u sledećem tekstu izlaže svoje viđenje da se pomoću fizičkih i filozofskih pojmova mogu objasniti neke prastare religijske istine, koje nisu samo mitologija već psihološka i fizička realnost.

Poznato je da je učestanost u fizici predstavljena kao događaj u jedinici vremena. Jedan Herc (1Hz) označava 1 događaj u sekundi (1Hz = 1/T, T = 1 sec) te se pod frekvencijom podrazumeva niz događaja u jedinici vremena dok je talas kretanje frekvencije u prostoru tj. kroz prostor.
Tako dolazimo do zaključka da se prostor može izraziti preko talasnog kretanja tj. učestanosti. Dakle, učestanost je titraj a frekvencija je vibracija i samim tim se može reći da je talas tj. prostor zapravo vibracija. Prostor bez učestanosti odnosno bez pokreta je nemoguć.
Svaka vibracija oslobađa energiju. U zavisnosti od smera sile, energija je privlačeća ili odbijajuća. Ako privlači, radi se o magnetizmu a suprotno tome je zračenje i može se reči da mi na taj način dišemo.
Dalje »

Podelite članak:

TRANSLATOR

Oblasti

Teorija opni (ili) teorija grafa

Život na 500 miliona planeta

Energija hladne fuzije za „kućnu električnu centralu“

Japanski naučnici: Superprovodljivost bolja sa alkoholom!

Džinovska planeta na obodu Sunčevog sistema?

Leonardo da Vinci Gravity Machine

IGRA VREMENA I PROSTORA

Negativna predstava o ljudima čini nas egoističnim

KOMUNIKACIJA U DOBA GLOBALIZMA: IZAZOVI I POTENCIJALI

CERN – iznenađujući prvi rezultati eksperimenta

TEORIJA PRA-REČI – BOŽIJA FIZIKA

Christopher Dunn: Ovo je velika misterija!

VIZUALIZACIJA ENERGETSKIH POLJA

SUNČEVA AKTIVNOST I LJUDSKA SVEST

NEMA PRAZNOG PROSTORA

KLUB ČITALACA

KPV DRUŽENJE

Brojač poseta

Posetioci

BANERI PRIJATELJA