SUDAR GALAKSIJA IZAZVAO IZUZETNO JAKO KOSMIČKO ZRAČENJE

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

Na udaljenosti od oko 2,5 milijarde svetlosnih godina je kako izgleda došlo do sudara dva oblaka galaksija i pri tome do najneobičnijeg dogadjaja u svemiru do sada. Količina i energija tih materijalnih čestica koje skoro da postižu brzinu svetlosti govori o tome da se ne radi „samo“ o sudaru galaksija već o izuzetnom dogadjaju tj. sudaru dve „grupe“ galaksija.

Holandski i Nemački astronomi su registrovali izuzetno jako isijavanje materije na udaljenosti do više miliona svetlosnih godina a već ranije su astronomi primetili da na severnom obodu postoji velika koncentracija galaksija. Pod nazivom CIZA J2242.8+5301 je primećen veliki skup galaksija neuobičajeno razvučenog oblika tako da je najverovatnije da je došlo do njihovog sudara.

Sličan dogadja se zbio i 1991 god. kada su američki vojni stručnjaci registrovali specijalnim detektorom kosmičkih zračenja „Fly’s Eye“ (kosmičko oko) nikad do tada viđen sudar vodoničnog jezgra, superbrzog protona koji je naleteo energijom od 300 miliona biliona elektronvolti. Taj udar jednog jedinog protona bi se mogao porediti sa udarom fudbalske lopte brzine 100 km/sat! Da tako nešto može da uradi jedan jedini proton je bilo potpuno nerazumljivo, pa se proračunom došlo do toga da je brzina protona bila skoro u dlaku ista sa brzinom svetlosti! Istraživači su bili toliko iznenađeni da su tom protonu dali nazim ”o-moj-Bože-delić”. Dugo se nije znalo odakle se taj proton pojavio i koji proces u svemiru može tako nešto da prizvede. Ovakve procese u vasioni ne mogu da proizvedu čak ni eksplozije supernove, tako da se izgleda sada rešila i ta zagonetka.

To bi bio još jedan dokaz da postoje u prirodi i svemiru još uvek veliki broj pojava koje ni najhrabriji naučnici nisu mogli ni da predpostave. Astronomi i fizičari nas stalno iznenađuju vestima koje od nas zahtevaju potpuno drugi način razmišljanja.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

INTELIGENTNE ETERSKE ENERGIJE

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

„Imajući u vidu izvršene eksperimente i sudeći po onome na šta nam ukazuje Model KGE – Inteligentne etarske energije, iako nama čulno nedostupne i (za sada) teško merljive  – ipak su deo naše Realnosti a Tesline tehnologije će, najverovatnije, biti osnov najsavremenijih tehnologija 21. veka.”

Autor:
dipl. inž. Goran Marjanović

Prema klasično naučnim saznanjima, postoje četiti vrste sila koje upravljaju celokupnim svetom u kojem živimo. To su elektromagnetna, slaba i jaka interakcija koje su objedinjene u tzv. elektro-slabu interakciju i gravitacija. Ipak, najnovija merenja opservabilne vaseljene i eksperimentalna realnost ukazuju na potrebu da se ovakva “slika” sveta ozbiljno preispita. Sa druge strane, u literaturi koja se bavi okultnim temama, filozofskim misticizmom, metafizikom i/ili alternativnim učenjima mogu se naći ovakvi tekstovi:

“… mogućnost da sam mogao na neki način pročitati njene (poslednje) misli i želje koje su ostale kao “otisak” u tom prostoru. Ako se u nekom prostoru duže zadržavamo i koristimo pojedine predmete, tada prostor i predmete punimo onom energijom/svešću koja je kod nas dominantna. Tu energiju prostor/predmet emituje vrlo dugo i neko može da uhvati te vibracije. …”, M.M. Jovanović, “Kraj igre”, Dobra knjiga, Beograd, 2005.g.

I baš kao što se kaže u predgovoru pomenute knjige: “Ova knjiga nije napisana da zadovolji čitaoca ili ga uveri u svoje stavove, već da ga pozove na razmišljanje i dijalog.”, i mi vas ovim člankom pozivamo na kritičko preispitivanje i dijalog.


U danima burnog razvoja fizike, krajem XIX i početkom XX veka, svako talasno kretanje kakvo je npr. prostiranje zvuka, povezivano je sa elastičnom sredinom kroz koju se talas prostire tako da se i novo-otkriveno elektromagnetno zračenje, pa i kretanje svetlosti kada je dokazana njena talasna priroda, povezivalo sa nekom zamišljenom idealnom sredinom, nepokretnim medijumom, koji nema masu i idealno je elastičan. Ta se supstanca u koju su uronjeni svi elementi kosmosa nazivala etar. Medjutim, čuveni Majkelson-Morlijev eksperiment izveden 1887. godine etarsku teoriju dovodi u pitanje. Objavljivanjem Einstenove Specijalne teorije relativnosti 1905. godine odbačena je mogućnost postojanja bilo kakve nepokretne tačke u svemiru i apsolutno nepokretnog tela pošto su sva kretanja postala medjusobno relativna. Hipoteza o postojanju etra definitivno je odbačena. Ipak, ubrzo po objavljivanju Opšte teorije relativnosti 1915. godine i sam Einstein uvidja da „… hipoteza o postojanju etra ne protivreči specijalnoj teoriji relativnosti … i da fizika nemože dalje napredovati bez etra …”, tako da već 1920. godine zahteva uvodjenje  „relativističkog etra”. Prvi koji je jasno pokazao da Einstein-ovo prostorvreme u Opštoj teoriji relativnosti nije samo “zakrivljeno” nego unutar sebe poseduje i spiralno odnosno torziono kretanje bio je Dr. Eli Cartan. Jedan od savremenih teoretičara i istraživača torzionih polja, Dr. G. I. Shipov, je pokazao da sva elektromagnetna polja generišu torzione talase.

Trenutno, u smislu neke sveukupne čestične pozadinske strukture, u fizici se umesto zabranjene reči “etar” koristi “neutralan” i “bezopasan” pojam “kvantni medijum” a koji podrazumeva niz raznih “vakuumskih stanja”. Ipak, najnovija eksperimentalna realnost sve je više zahtevala postojanje nekog nevidljivog energetskog medijuma koji prožima ceo univerzum i ima “specijalna svojstva” kojima bi se objasnila eksperimentima utvrdjena realnost, naravno bez narušavanja postojećih teorija. Ovo je rezultovalo nizom novih “objašnjenja” baziranih na hipotetičnim objektima vrlo egzotičnih naziva: tamna materija, tamna energija, virtuelne čestice, vakuumski fluks, energija nulte tačke i sličnih.

Prema vedskoj literaturi, pored vidljive materije postoji i druga vrsta materije koja se nemože videti a atomi te nevidljive materije čine osnovu svesti. Svest dakle, prema vedeskim spisima, nije nusproizvod neurološke aktivnosti mozga već postoji samostalno !!!

Ta nevidljiva materija sa svojstvima “inteligentne energije” (termin Nikolaja Kozyreva) u prošlosti se nazivala raznim imenima: životna sila, ki, chi, prana, eterična materija. Anaksagora ju je nazivao apeiron. Tesla je govorio o ne-elektromagnetnom zračenju a Vilhelm Rajh o orgonu. Na zapadu se i danas naziva vis vitalis.

Reč eter na grčkom znači svetlost i osnovna realnost tog nevidljivog fluidnog izvora univerzalne energije dugo je, kroz istoriju, bio zaštitni znak svih misterioznih učenja.

I dok jedni govore o životnoj energiji mnogi naučnici na zapadu koriste termin “skalarni talasi”. Ipak, mnogo je pogodniji pojam “torzioni talasi” jer nas konstantno podseća na njihovu spiralnu prirodu. U svakom slučaju, prema istraživanjima ruskog naučnika Nikolaja Kozyreva, radi se o impulsu sile koji putuje kroz eter nadsvetlosnom brzinom i ne poseduje elektromagnetne kvalitete.

Nikolaj Kozyrev i njegovo delo

Nikolaj Kozyrev i njegovo delo bili su najbolje čuvana sovjetska državna tajna sve do pada gvozdene zavese. Pre više desetina godina on je dokazao da mikrostrukturu prostor-vremena čine torziona polja koja putuju brzinama koje višestruko premašuju brzinu svetlosti. Brojnim eksperimentima, koji su kasnije verifikovani u nizu kompetentnih institucija, dokazao je postojanje superluminalnih impulsa energije koji ne poseduju ni elektromagnetna niti gravitaciona svojstva što je ukazivalo da eter zaista mora postojati. Da bi ostali dosledni u tumačenju otkrića Nikolaja Kozyreva, moramo imati na umu da je on termine “torziona polja” i/ili “torzioni talasi” koristio za opis spiralnog toka “vremenske energije” što čini suštinu njegovih otkrića. Naša tela nemogu putovati kroz čvrstu materiju ali tok eterične energije je upravo takav i to je ono što su uglavnom demonstrirali Keely, Tesla i Kozyrev. Da bi “opstali u životu”, zvezda, planet ili bilo koji drugi objekat moraju konstantno crpsti energiju iz svog okruženja. Po N. Kozyrevu, zvezde su “mašine” koje tok vremena konvertuju u toplotu i svetlost a gravitacija je zapravo forma eterske energije koja iz kosmosa konstantno teče u svaki objekat, i to u “smeru” od “izvan” ka “unutra”.

Danas je generalno prihvaćeno da prostor oko Zemlje a možda i celokupna galaksija ima desno orjentisan spin što znači da će energija koja se kreće kroz vakum u bilo kom pravcu, sticati i torzioni momenat kretanja u smeru kazaljke na satu.

To možemo videti svuda oko sebe. Gledajući npr. satelitski snimak orkana, neke galaksije, oticanje vode iz kade, pa čak i plamen sveće u bestežinskom stanju, možemo videti sasvim identičnu sliku, isto kretanje u obliku logaritamske spirale, vrtlog širenja “od” ili priblizavanje “ka” središnjoj tački, ovekovečeno božanskim dahom stvaranja, izmedju ostalog i u obliku nautilusa – malog morskog puža koji se može naći na gotovo svim plažama sveta …

Ono što je Kozyrev eksperimentalno utvrdio kao neosporno je činjenica da objekti koji vrše složena kretanja kao što su recimo šipka koja rotira oko svoje uzdužne ose a ujedno i vibrira u pravcu te ose, mogu poslužiti kao detektori “vremenskog toka”, tj. prisustva torzionih polja i efekata njihovog delovanja na supstancijalne objekte. N.Kozyrev je pokazao da neke supstance (šećer) apsorbuju torziona polja, neke ih skreću (polietilen) a neke reflektuju (aluminijum). Kozyrev je pronašao da čvrsti i ne-elastični objekti u prisustvu ove vrste energetskog toka pokazuju promene u težini dok fleksibilni, elastični objekti pokazuju promene u elastičnosti ili viskoznosti. Jednostavnim ali veoma lucidnim eksperimentima i vrlo preciznim merenjima, Kozyrev je utvrdio da složena mehanička kretanja generišu ne-elektromagnetne impulse sile koji se prostiru ogromnim brzinama i čine da predmet koji ih apsorbuije menja težinu pri čemu se promena težine odvija eksponencijalno i to u skokovima. Kao najinteresantnije svojstvo etera, Kozyrev je ustanovio postojanje rezidualnih sila, tj. svojstvo etera da memoriše i čuva energiju kojom je “pobudjen” čak i nakon prekida dotoka energije u taj deo “prostora”. Jedan od onih koji su potvrdili postojanje skrivenih sila je Dr.Harold Aspden sa univerziteta u Kembridžu. U svom eksperimentu sa žiroskopom on je pokazao da je za prvo pokretanje žiroskopa i dostizanje maksimalne brzine utrošeno 1000 J. Zatim je žiroskop zaustavljen. Iako iznenadjujuće, za drugo pokretanje i dostizanje radne brzine bilo je dovoljno svega 100 J, ukoliko je žiroskop pokrenut najviše 60 sekundi posle zaustavljanja. Očito, zahvaljujući vorteksnom eterskom efektu analognom spiralnom kretanju vode u čaši koju smo promešali kašikom, za drugo pokretanje žiroskopa bilo je potrebno 10 puta manje energije. Niz eksperimenata sa različitim materijalima su pokazali da je iščezavanje nevidljivih, rezidualnih, sila tim brže što je korišćeni materijal gušći. Najduže zadržavanje etarskih sila iskazalo je vulkansko kamenje.

Rad Nikolaja Kozyreva teško se prihvata u zapadnoj nauci, prvenstveno zbog toga što protivureči važećim konvencijama vezano za brzinu svetlosti kao i za zakone o održanju energije ali i zbog toga što su mereni efekti u promeni težine veoma mali – reda 10^-5 kg. Medjutim “… iako mali, ovi su efekti realni i rasprostranjeni u čitavoj prirodi …”, Koyzrev 1982, p.71.

Ono što nikako nesmemo zaboraviti a što je N.Kozyrev pokazao u eksperimentima sa svojim specijalnim vibraciono-torzionim vagama je efekat skokovite promene težine tokom kontinualne promene vibracione frekvencije čiji je kvantum, bilo da se ona povećavala ili smanjivala, bio funkcija kombinacije zapremine, gustine, težine i oblika objekta !!!


Brojni su istraživači koji su potvrdili rezultate N.Kozyreva (V.V.Nasonov, A.I. Veinik, Lavrentyev, Yeganova at all,…) i još uvek ih niko nije osporio.

Dr. Klaus Volkamer

I najnovija teorijska i praktična istraživanja u domenu eterskih energija Dr. Klausa Volkamer-a govore u prilog spoznaja N.Kozyreva i ukazuju na nesumnjivo postojanje supstance koju odlikuje sveprisutnost, isprepletenost, ne-elektromagnetna svojstva, sposobnost prenošenja energetskih impulsa brzinama koje višestruko premašuju brzinu svetlosti i – što je najkontroverznije – njena sposobnost razlikovanja oblika i “prilagodjavanja” konkretnom stanju kretanja a što ukazuje na neku vrstu njene inteligencije, odnosno svesnosti !?

Suptilna materija Dr. Klausa Volkamer-a je bioaktivna eterska materija koja prožima svu fizičku materiju i daje joj život. Ova sveprožimajuća eterična materija ima strukturu energetskog polja vrlo visoke  energije. Iako nevidljiva, ona poseduje realnu masu pa je njen uticaj naučno merljiv.


Uspešan kvantitativni dokaz o postojanju suptilne materije iz koje sve proizilazi i u koju smo uronjeni svim svojim bićem, Dr. K. Volkamer je izveo merenjem težine detektora cilindričnog oblika, načinjenog od aluminijumske folije (1 m x 16 cm) presvučene polietilenom u odnosu na referentni sistem, tj. detektor pločastog oblika. Merenja je izveo vrlo preciznom vagom sa odstupanjem od +_ 1 mikrograma a korišćenje računarske tehnike omogućilo mu je hiljade merenja dnevno.

Prema drevnim vedskim predviđanjima, nevidljiva materija ima unutrašnje svojstvo prema kojem razlikuje različite oblike!!! Oblik i vibracija veoma su važni za otkrivanje te vrste materije.

Ovo je bio osnovni motiv Dr. K.Volkameru da osmisli sistem za detekciju suptilne materije. Brojnim i preciznim merenjima utvrdio je da težina detektora cilindričnog oblika nije konstantna za raliku od detektora preklopljenog oblika, što je nedopustivo sa gledišta savremene nauke jer se time krši zakon o očuvanje energije u nerelativističkim uslovima. Odstupanja u masi cilindričnog detektora mogu se objasniti samo tako što on upija nešto što ne utiče na onaj pločastog oblika i što nemožemo detektovati ali možemo meriti efekte. Približavanjem drugog cilindričnog detektora prvom dolazi do promene mase bez obzira što se oni ne dodiruju i što nema električne ili magnetne interferencije, ali zbog preklapanja etarskih polja menja se težina detektora što se može izmeriti i što dokazuje da postoje polja nevidljive materije koja mogu interferirati i što dokazjue postojanje te materije. Šta više, prema istraživanjima Dr.K.Volkamera, ta materija može imati pozitivan ili negativan predznak što se uočava kao povećanje ili smanjenje mase koja se menja u skokovima što znači da je suptilna masa kvantirana.

Prema Dr.K.Volkameru, suptilna materija nije prepoznatljiva kroz fizička čula iako ima složenu, visoko-energetsku, strukturu u prostoru i sadrži realnu masu. Što je najvažnije, njeni sveprožimajući efekti mogu se eksperimentalno meriti. Detektovani kvanti polja suptilne materije koji svoj sadržaj iskazuju u obliku realne mase, očigledno su direktno povezani (ili barem korelativni) sa “životnom-energijom” za kojom se traga već više vekova.

Svojstva suptilne materije dopuštaju višedimenzionalnu nadgradnju današnje fizike i formulisanje univerzalne etersko prostor – vremenske geometrije, iz koje nastaju nama poznate elementarne čestice u našem lokalnom, niže-dimenzionalnom podsistemu

Sveukupna čestična pozadinska struktura suptilne materije zamenjuje trenutna “vakuumska stanja” postulirana u fizici i omogućuje (nama poznatu) sveukupnost elementarnih čestica sa svojstvima koja su u punoj saglasnosti sa obe teorije relativnosti, kao i sa kvantnom mehanikom ali i sa komplementarnim medicinskim oblastima kao što su to razne bioenergetske tehnike, homeopatija i sl. Uvođenje suptilne materije, višedimenzionalnog mikroskopskog entiteta kao pozadinske strukture elementarnih čestica daje objašnjenje koje svim supstancama omogućuje homeopatska memorijska svojstva. Utvrđeno je da prostorno neograničena, superluminalna i medjusobno isprepletena suptilna polja postoje oko svih makroskopski merljivih tela, minerala, živih organizama i nebeskih tela. Takvi suptilni efekti polja, na primer, daju pouzdana objašnjenja za postojanje i delovanje Globalne Hartmann-ove mreže, Sheldrake-ovog morfogenetskog polja, Nelson-ove globalne svesnosti kao i za postojanje kolektivne svesti na globalnom ili regionalnom nivou.

Efekti suptilne energije se iskazuju na svim nivoima od mikro do makro strukture.

Prema vedskoj nauci, suptilnu materiju čine elementarna živa bića koja se mogu povezati sa većim poljima i većim bićima pa nije samo osnov svesti svih bića nego i samog prostor vremena. Ideja da je prostor vreme skup malih živih bića je zaista veliki naučni izazov. Ipak, veliki umovi naše civilizacije poput Ive Andrića, naslutili su to i bez velikih tehničkih znanja :

„Odjednom mi se javila misao, ali kao tudja, bez veze sa onim kako ja inače mislim i šta radim. Čini mi se da je cela živa vasiona posejana svestima, onakvim kao što je moja, i višim i nižim od nje. Sve su svesti u vasioni, ali ni u jednoj nije sadržana cela vasiona. Mnogo teže mogu da zamislim mrtvu vasionu, tj. vasionu naseljenu mrtvim stvarima, u kojoj ne živi nikakva svest. I odmah mi se javlja pomisao da to što ja nazivam vasionom, sa svim onim što zamišljam u njoj, i nije drugo do moja svest sa njenim vidikom, njenim granicama i njenim dometom. Tako ne postoji neka vasiona koja je izvan naše svesti i koja se može objektivno utvrditi, nego postoje bezbrojne vasione bezbrojnih svesti, kao nepregledni broj krugova; neki se od njih seku, neki dodiruju, a neki i ne znaju jedan za drugog …”
(Ivo Andrić, “Znakovi pored puta”, Prosveta, Beograd, 1977.g.

Čestice, po Dr. K.Volkameru, nisu samo 4 dimenzionalne vrednosne tačke koje karakterišu neke kvantne vrednosti poput električnog naelektrisanja, spina i mase. One imaju i nevidljivu pozadinsku suptilnu energetsku strukturu koju čine elementarne čestice te suptilne materije kao višedimenzionalni submikroskopski entiteti na nivou etra. Postoje dakle dva medjusobno povezana nivoa, submikroskopski i mikroskopski a nauka vidi samo (nižedimenzioni) vrh tih entiteta iz viših dimenzija koji se pojavljuju u našem prostor vremenu na vrlo visokim frekvencijama. Realnost je zapravo 12 dimenzionalna tako da mi u stvari živimo kao 12 dimenzionalna bića ali mi vidimo samo 4 dimenzije dok ostalih 8 pripada pozadinskoj strukturi suptilne materije. Ta nevidljiva, višedimenzionalna pozadinska gradja je razlog što smo živi. Kada bi to suptilno energetsko polje na makroskopskom nivou skrenulo sa našeg tela, to bi telo bilo mrtvo. Medjutim, polje koje je tom telu davalo život i dalje bi postojalo. Nevidljivo telo načinjeno od suptilne materije zadržava sve informacije sakupljene za vreme života i nastavlja postojati. U višim stanjima svesti možete proširiti mogućnost vida iz elektromagnetnih domena do oblasti suptilne materije i tako videti nešto što je sada ili što je nekada bilo povezano s nekom osobom. Prema Dr. K.Volkameru SVI će preživeti smrt jer telo od suptilne materije koristi sva čula, razmišlja i koristi sva stečena znanja.

Suptilna polja imaju osobinu (prirodjenu mogućnost) da se reprodukuju kroz strukturu. Ta polja vode i oblikuju tela biljaka životinja i ljudi. Supstancijalno telo raste i razvija se prema strukturi polja a ne obrnuto. Polje je vodič koji oblikuje strukturu. To se vidi prilikom kristalizacije vode, modre galice i sl. Čuveni snimci kristala leda koje je napravio Dr. Masary Emoto dokazuju da morfologija kristala odražava emocije odnosno informacije pohranjene u polju koje je upila otopina.

Nikola Tesla

Na osnovu svojih istraživanja, Nikola Tesla je još 1891. godine tvrdio da se eter prema čvrstim telima ponaša kao fluid a kao čvrsto telo prema svetlosti i toploti. Smatrao je da se, uz dovoljno visok napon i frekvenciju eteru može pristupiti, što je nagoveštavalo njegova uverenja da su tzv. “slobodna energija” i ant-gravitacione tehnologije realno ostvarive. Kao dokaz njegovog ozbiljnog pristupa ovoj problematici može posužiti dokument u kojem N.Tesla svetlost, čija je priroda elektromagnetna, tretira kao zvuk iako je zvuk mehanička vibracija (”Considering a light as a sound wave …”) ! Poznate su njegove brojne izjave u kojima tvrdi da on u svom radu ne koristi tzv. hertzove talase (klasični, transvetrzalni EM talasi opisani Maxwellovim jednačinama) nego talase koje je nazivao ne-hertzijanskim. Ovde ipak moramo naglasiti njegove reči:

„… želite li struje visokog potencijala, želite veliku količinu vibratorne energije, ali se ona može modifikovati. Odgovarajućim dizajnom i pažljivim izborom talasanih dužina iz mog električnog kola možete dobiti samo 5 procenata energije u formi elektromagnetnih talasa i 95 procenata u obliku struje koja se prostire kroz zemlju … ja ne proizvodim zračenja u mom sistemu, ja slabim elektromagnetne talase”. “Nikola Tesla On His Work With Alternating Currents …”, Published 2002 by Twenty-First Century Books.


iz kojih se jasno vidi da je Tesla uočio veliki značaj kombinacije vibracione frekvencije i oblika (dizajna) objekta koji generiše ili apsorbuje ne-hercijansku formu energije koja je pravi predmet njegovih izučavanja. Naročito naglašavamo da su Tesline izjave o tome da se eter prema čvrstim telima ponaša kao fluid potpuno saglasne sa tvrdnjama Dr. N.A. Kozyreva a što ukazuje na izuzetan nivo Teslinih spoznaja koje je dostigao istraživanjem energetskih fluktuacija i interakcija svojih “ne-hertzijanskih” zračenja sa zemljinim gravitaciono-elektromagnetnim poljem, sunčevim vetrom i sl.

Prednost sagledavanja Prirode na način koji nam omogućuje Model KGE sada dolazi do punog izražaja jer u domenu IV kvadranta obuhvata sve sub-mikroskopske fenomene i/ili duhovne kategorije nudeći nam mogućnost da predvidimo njihove očekujuće kvalitete. Sa jedne strane osnovne postavke važećih teorija (teorije relativnosti i kvantne teorije kao osnovnih stubova savremene fizike) ostaju očuvane a sa druge strane savremenoj nauci se nudi mogućnost da bude u punoj saglasnosti sa najstarijim shvatanjima i tumačenjima sveta.

Iz dijagrama se jasno vidi da svi materijalni objekti nastaju, tj. rastu i razvijaju se jedni iz drugih kao fraktalni niz stabilnih objekata koji “počinje” u donjem desnom uglu našeg energija-prostor dijagrama. Linija M~R^2 (za prvi stepen kvantizacije) ne samo da predstavlja neku vrstu linije “razvoja” našeg svemira po teorijama srodnim teoriji Bing-Bang-a, nego i mnogo više. Energetske transformacije kao (višedimenzionalni) procesi koji odgovaraju “putu” od “dole-desno (duh) ka gore-levo” (supstanca), odnosno “kretanju” od duhovne oblasti preko MikroSvemira do MakroSvemira (i obrnuto), sasvim su analogni Vedskom tumačenju “Brahminog života”, kada se Puruša (svetska dusa) transformiše u Prakrti (materijalni svet).

Iako izgleda paradoksalno, ali na dijagramu se sasvim jasno vidi da svi objekti nižeg reda kvantizacije (gore, levo) sa manjom gustinom energije unutar sebe sadrže (po “babuska sistemu”) sve druge objekte višeg reda kvantizacije (iz dole, desno) koje karakterišu sve manja (prostorna) veličina ali sve veća i veća gustine energije („unutar”).

Postavka našeg Modela, po kojoj je Jedinstvo entitet hologramskog ustrojstva fraktalnog tipa, ukazuje na to da svi „bliski”, sukcesivni Stabilni objekti Jedinstva imaju veoma slične strukture iako se, naravno nakon dovoljnog “broja iteracija”, beskrajno razlikuju. Očito je dakle da su svi oni, u terminologiji fraktalne geometrije, posmatrano u “smeru” od datog objekta ka “slici-roditelju” – sasvim i potpuno analogni svom “energetskom semenu”, tj. svom arhetipu, odnosno svojoj “PRA-IDEJI” !

Po mom mišljenju, ono što se podrazumeva pod pojmom životne sile mogla bi biti neka “hiperfina supstanca” sačinjena od (superluminalnih) objekata (predominantno!) talasnog karaktera, koja pripada “najdubljem”, tj. “sub-plankovskom” energetskom nivou, smeštenom daleko ispod nivoa semi-permanentnosti sveta koji smo do sada spoznali (trenutno, to su kvarkovi). U skladu sa postavkama Modela kvantiranih gustina energije, to bi mogao biti neki od “stabilnih objekata” (reda k>10) iz IV kvadranta našeg energija-prostor dijagrama, dakle iz onog pod-domena Jedinstva kojem smo pripisali duhovni aspekt naše realnosti. Dakle, što se tiče našeg modela – sasvim je opravdano očekivanje da ove objekte karakteriše neka forma svesnosti.

Velike talasne dužine koje su osnovna odlika objekata iz ovog segmenta Realnosti ukazuju na njihovu mirnoću i nekretanje a to su atributi koji se u svim mitovima i religijama sveta pripisuju nekom “duhovnom Apsolutu” iz kojeg “nastaje svet” … Sasvim je logično očekivanje da se u ovoj oblasti nadju objekti primereni emotivnim, mentalnim i spiritualnim aspektima (ljudskog) bića. “Najviši” stabilni objekat koji u sebi “sadrži” sve pomenute (duhovne) kategorije je Stabilni objekat reda k=9, odnosno Teslion !

Prema Modelu, Teslion je kvant nosioc Teslinih talasa koji su po mojim teorijskim i praktičnim istraživanjima kvalitativno bitno različiti od hertzovih talasa u istom smislu u kojem se recimo i gama zraci razlikuju od optičkih talasa iako i jedni i drugi pripadaju istom EM spektru. Verujem da je to bio osnovni razlog da ih i sam Tesla nazove Ne-Hercijanskim talasima. Po mom mišljenju, zasnovanom na dugogodišnjim teorijskim i praktičnim istraživanjima, oni su dimenziono složenija forma energetskih fluktuacija od hercovih talasa a jedna od njihovih dimenziono-nižih projekcija u nama dostupan «3D+1T» deo Realnosti, mogla bi biti ono što savremena nauka naziva talasima nepostojanog oblika (evanscent mode) koje karakteriše negativan talasni broj pa, sa aspekta Maxwellove teorije, imaju imaginarne energetske kvalitete (!?). Sa aspekta našeg Modela Teslini talasi su realan Stabilni objekat Jedinstva (k=9), dimenziono bogatije i znatno složenije strukture od hercovih talasa koje pored klasičnih talasnih atributa: amplitude i frekvencije, karakteriše i niz nama nedostupnih i nemerljivih kvaliteta obzirom da su van našeg mernog i perceptivnog opsega.

Moja višegodišnja teorijska i praktična istraživanja ukazala su na opravdanost tvrdnji samog Nikole Tesle o tome da on „ne radi sa hercijanskim talasima …” i da je u stanju da kontroliše procenat emisije energije u formi hercijanske ili ne-hercijanske energije. Iako ova njegova izjava nije objašnjiva sa aspekta Maxwellove teorije, osim delimično preko pojmova specijalnih modova površinskih talasa (Norton wave, Zenneck wave i sl.) ili talasa sa negativnim talasnim brojem, moja teorijska i posebno praktična istraživanja učinjena u poslednje vreme govore u prilog istinitosti Teslinih izjava. Detaljnije informacije o Teslinim talasima, Tajni teslinih kalemova i sl., mogu se naći u ranijim brojevima KPV ili na mom sajtu (http://users.beotel.net/~gmarjanovic/).

Polikontrastna interferentna fotografija je metod zasnovan na interakciji fotona reflektovanih od objekta snimanja sa bioenergetskim poljima što, nakon posebne tehnike (patent dr. Hary Oldfield) obrade snimka  omogućuje vizuelzaciju mnoštva tih, inače „nevidljivh”, entiteta, čak i niza onih iz domena ezoterije kao što su aure, čakre, i sl.

Moja teorijska predvidjanja da Teslini kalemovi specijalne konstrukcije, koje je on nazivao „extra coil”, poput one koju je koristio u svom Magnifying Amplifieru u Kolorado Springsu, emituju energiju u formi Teslinih Talasa, strukturno bitno različitih od klasičnih hercijanskih elektromagnetskih talasa, proverena je primenom ove izuzetno sofisticirane tehnike. Snimanje PIP kamerom i analizu snimaka Teslinih zavojnica je izvršio Prof. Dr. Ljubo Ristovski iz Instituta za bioenergetska merenja i istraživanja iz Beograda (BEMI Institut).

Iako je u eksperimentu korišten isti (MosFet) drajver za obe zavojnice, snimak polikontrastnom interferentnom kamerom je pokazao da klasična zavojnica uprkos ogromnog napona na top-loadu od oko 300.000 V i prisutnosti veoma sjajnih strujnica dužine desetak cm, izgled ambijentalnog polja kakvo je bilo pre uključenja uopšte nije promenjeno. Za razliku od ove, slika zavojnice koja je konstruisana po specijalnim Teslinim principima bitno je izmenila (BIO?)energetsku strukturu svoje okoline. Na snimku se jasno vidi da ona generiše stojeći talas, verovatno skalarne prirode, i emituje bljeskove energije, “zelene” po boji – koja je, kada je reč o bioenergetskim poljima, često povezana sa lekovitim, isceljujućim, zračenjem, energetskim balansom i blagostanjem …

Ipak, ono što je zaista ostavilo najdublji utisak na sve nas je činjenica da ovi snimci verifikuju ideju po kojoj Teslini (ne-hercijanski) talasi emaniraju direktno iz aktivnog etera što neodoljivo asocira ne Tesline principe luminoferoznog etra! Da nije reč o pukoj sličajnosti naglašavamo još jednu eksperimentalno verifikovanu, PIP kamerom zabeleženu činjenicu. Tokom snimanja Teslinog transformatora sa dodatnom zavojnicom utvrdjeno je da struktura bio-polja kakvu je generisala ta zavojnica ostaje gotovo ista i nakon isključenja električnog napajanja. Jedino što smo primetili je da se centralno loptasto polje, zeleno po boji, ipak – ali  veooma sporo i gotovo neprimetno smanjuje. Očito je da je zavojnica na neki način „ekscitirala” „vakuumsku strukturu” tog dela prostora na način veoma blizak Teslinim tumačenjima i što zaista neodoljivo asocira na svojstva torzionih polja N. Kozyreva ili suptilne energije K.Volkamera. Obzirom na to, kada je reč o Teslinim talasima, sasvim je logično očekivati i sve ostale efekte koji su uočeni istraživanjem suptilne energije, torzionih talasa i sl., tako da sve Tesline izjave o superluminalnim efektima i posebnim osobinama propagacije njegove „ne-hertzijanske” forme energije dobijaju na težini.

Imajući u vidu izvršene eksperimente i sudeći po onome na šta nam ukazuje Model KGE – Inteligentne etarske energije, iako nama čulno nedostupne i (za sada) teško merljive  – ipak su deo naše Realnosti a Tesline tehnologije će, najverovatnije, biti osnov najsavremenijih tehnologija 21. veka.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

„Nada u krizi-2012“

Datum postavljanja: 07. 7. 2011.

Reči dr. Broersa koje ostavljaju bez daha, bude nadu, i ohrabruju čoveka da se uspravi

Priredila i prevela sa nemačkog : Branka Mraz

Sunce je naša sudbina

 

 

 

 

 

 

 

 

Reči dr. Broersa:
„Dolazeći događaji, oslobodiće nas iluzije da smo nemoćna bića. Mi sami držimo u svojoj ruci moć da našu prirodnu božanstvenost prepoznamo i prihvatimo.
Naći ćemo se 2012. u savršeno devičanskoj oblasti – i moći ćemo, po prvi put sasvim slobodno, na svim stupnjevima postaviti svoju budućnost.
Ukoliko taj novostečeni autoritet budemo koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, nećemo više testerisati granu na kojoj sedimo.“
„Svako zna kakvu živost uzrokuje Sunce. Poznajemo promenu godišnjih doba. Znamo da je zimska depresija u vezi sa nedostatkom svetla. Osim tih godišnjih postoje i drugi prirodni ciklusi pri kojima Sunce prolazi različite aktivnosti .
Kroz emitovanje naelektrisanih čestica, elekrtona i protona – Sunčevo zračenje utiče na magnetno polje Zemlje. Poznato je da time vrši upliv na biološke sisteme.
Postoje nesumljive veze izmedju intenziteta i kolebanja Zemljinog magnetnog polja i raspoloženja i nivoa svesnosti čoveka. Studije pokazuju jasnu povezanost izmedju izvesnih magnetskih nepravilnosti i stope prijema u psihijatrijske klinike, saobraćajnih udesa, pokušaja samoubistva. Naučnicima iz NASE, kao prof. Francu Helbergu je uspelo da dokaže direktne veze između nastupa srčanih udara sa magnetnim promenama koje je uzrokovalo Sunce. Može se reći da znatan deo civilizacijskih bolesti proizilazi od neujednačenosti magnetnog polja.
Ali postoje i pozitivni primeri. Svaka promena magnetnog polja dokazano vodi do genijalne inspiracije, nadahnuća. Vremenske tačke stvaranja velikih simfonija, pesničkih dela kao i izuzetnih pronalazaka očigledno stoje u povezanosti sa njima.

Kako na nas utiče magnetno polje?

Šesdesetih godina NASA je zadala Maks-Plank institutu za psihologiju ponašanja u Andeksu (u Nemačkoj) specijalni nalog. Trebalo je istražiti kako bi se ljudi ponašali ako bi bili odsečeni od prirodnog elektromagnetskog i magnetskog polja. Više godina su izvođeni nizovi istraživanja:
Zdravi ispitanici bili su u jednom bunkeru isključeni od delovanja prorodnog zemljinog magnetnog polja i zemljinih rezonantnih frekvencija. Sve osobe su provele u tom bunkeru vreme po sopstvenom izboru. Mogli su izabrati ritam spavanja, poneti lektiru za čitanje, sve sem jednog: nisu smeli imati kontakt sa spoljnim svetom i bila im je uskraćena svaka mogućnost procene ili merenja vremena. Desilo se nešto uzbudljivo: odmah nakon napuštanja bunkera bili su pitani koliko su vremena u bunkeru proveli. Pojedini ispitanici bili su ubeđeni da su svega nekoliko dana bili u tom staništu. Stvarno provedeno vreme bilo je daleko duže. Primera radi, jedan od njih je objasnio svoje napuštanje eksperimenta time da mora da ode na sutrašnje venčanje svoga brata. Bio je ubeđen da je proveo najviše tri dana u bunkeru. U stvarnosti je bio tamo devet dana.

Vreme se poništava

Ritam spavanja se promenio. Videlo se jasno kako se ženama remeti menstrualni ciklus, kako se telesna temperatura menja i kako ispitanici su pokazuju povećan stres.
To znači: Sve u nama sledi jedan od spolja zadani takt, koji sinnhrinizuje naše telesne vibracije.
Naše telo reguliše brojne sopstvene ritmove kao srce, mozak, oči, ćelije. Ovi telesni ritmovi deluju kroz prirodna polja, onako podešeni kako ih je zemlja za nas priredila. Naštimovani su kao što su neki stanični satovi podešeni prema centralnom satu. Izostanu li ta prirodna polja ili se promene, reagujemo nekom vrstom desinhronizacije.
Rezultati eksperimenta predani su tadašnjem Svemirskom istraživanju NASE, ulili su se u oblasti primene za astronaute, koji su po prirodi stvari otrgnuti od prirodnog polja Zemlje. Ovi rezultati su bili i objavljeni.
Fenomeni koji utiči na celokupno čovečanstvo
Šta je recimo sa padom Berlinskog zida 1989? Autori Adrijan Gilbert i Moris Koterel dokazali su povezanosti između uspona i pada svetskih carstava i odgovarajućih Sunčevih ciklusa, počevši od Vavilonskog pa do Rimskog carstva sve do epohe kulture Maja.
Sećam se dobro rada jednog kolege iz Postdama, koji je imao rukovodeću poziciju na merenjima „varijacija zemljinog magnetizma“. U toj studiji poređeni su kompleksni merni podatci Zemljinog magnetnog polja sa događajima. Koliko god neverovatno zvučali rezultati, njegova posmatranja su jasno pokazivala da su se mogle prepoznati fundamentalne promene, sve do gašenja Sovjetskog Saveza.
Ono što je započeto sa Glasnoću i Perestrojkom i doživelo ozbiljan kraj sa padom Berlinskog zida, on je mogao direktno porediti sa upisanim vrednostima varijacija zemljinog magnetizma.
Astrofizika poznaje Sunčeve cikluse i može predvideti buduće Sunčeve aktivnosti
Postoje brojni ciklusi koji nastupaju sa različitom učestalošću. Uporedimo li ih sa nama poznatim fizičkim dejstvima rezultiraće jednim instumentom predviđanja od visokog značaja.
Prema svim gledištima očekuje nas do 2012.-kada je naš trenutni Sunčev ciklus na maksimumu-jedna izrazito velika aktivnost Sunca.
Moramo prihvatiti činjenicu da smo pod uticajem spoljašnjinih polja. Kada shvatimo da naše telo samo elektromagnetski održava svoje funkcije i spoznamo da prirodno data spoljna polja upravljaju našim životnim funkcijama, osetićemo poniznost pred „velikim planom života“. Ova vrsta samopredaje nije nikakav fatalizam.
Narod srednje Amerike, Maja, ostavio nam je podatke da će ta „zadnja epoha vremena“ biti usmeravana „kosmičkim planom“.
Takozvani „Sinhronizacioni zrak“ će proizaći iz centa našeg Mlečnog puta- da preusmeri našu Zemlju a s tim i nas ljude. Maje su bili u stanju, da zahvaljujući svom izuzetno visoko razvijenom astronomskom znanju, vremenski odrede mnoge velike događaje. Njihovi u Tzolkinu, Maja-kalendaru ovekovečeni proračuni označavaju 2012. godinu kao poslednji, fundamentalni proces promene. Maje to opisuju kao „Uspon u petu dimenziju“.
Pogledajmo naš, današnji svetski položaj u njegovom kriznom toku koji upućuje na veliko finale, tako se mogu obistiniti njihova predviđanja.
Neće na nas uticati samo magnetno polje Zemlje i elektromagnetsko zračenje Sunca, već još jedna dalja podešena veličina. Ta zračenja su tek od pre 15 godina merljiva. NASA izveštava o senzacionalnim dešavanjima, koja deluju skoro identnično sa tvrdnjama Maja.
Sinhronizacioni zrak, o kome su Maje govorile, potvrdili su i astrofizičari. Oni tvrde, da iz centra naše Galaksije jedan -dosad držan za nemoguć- energetski zrak „kao reflektor iz najdubljih krugova Svemira“ zrači usmeren direktno na našu Zemlju. U toku zadnjih godina su se ta zračenja za više stotina puta povisila.
Nakon trideset godina, kaže Broers, koliko se krećem u toj tematskoj oblasti, mogu reći:
Približava nam se , upravo, jedan nezamislivi preokret, kojim će pre svega naša svesnost biti pogođena.
Vremenski putnici – Maje i kvantna fizika
Nauka tu stoji pred velikom zagonetkom. Ponovo se uključuje u igru kalendar Maja. On kaže relativno konkretno, šta će se kratko pre „Kraja vremena“ zbiti, naime relativno puno haosa na našoj planeti. Kao što je napomenuto kroz taj Sinhronizacioni zrak se sprovodi novo raspoređivanje Univerzuma.
Postavlja se pitanje o poreklu kalendara Maja. Da li su oni hiljdama godina ranije bili tako dobri astronomi, da su ga sami mogli izraditi ili im je možda neka vanzemaljska inteligencija predala kalendar u ruke- kako neki naučnici slute?
Jedno stoji, da su Maje sebe same uvek opisivali kao Vremenske putnike. Vreme, onako kako ga mi znamo je samo jedna dimenzija unutar dvanestdimenzionalne slike sveta.
Danas, preko kvantne fizike, poznajemo da takođe našem vremenskom pravci postoji i jedan u suprotnom smeru. Naše ćelije su u stanju da u tekućem vremenu prizovu informaciju. Sada se radi o tome da se to prenese na makrokosmički plan. Nisu li Maje mogli biti Vremenski putnici u stanju da pomoću mnogih stanja svesti sagledavaju različite vremenske nivoe? Ta teorija postoji, koliko god izgledala neverovatno.
Arheologija je taj kalendar uzimala samo zdravo za gotovo. Opisivan je samo čisto fenomenološki. Ali to je nešto tako frapantno da nauka do danas stoji pred zagonetkom. Maje naprotiv, su bili sigurni da ćemo to doživeti do 2012. Sve se već, prema njihovim predanjima, kvazi desilo. Ako bi to bilo tako, mogla bi se mnoga predskazanja Maja sa svim njihovim pogodcima objasniti.
Koliko god da su neki vidovnjaci dobri, nikom nije uspelo da vidi posle 2012. Time mislim na prave vidovnjake. U Rusiji prakticiraju takozvani ekstrasenzitivi koji upražnjavaju gledanje u budućnost. Osvedočio sam se da niko nije mogao preći kroz barijeru 2012. Prema njima naći ćemo se 2012. u savršeno devičanskoj oblasti – i moći ćemo, po prvi put sasvim slobodno, na svim stupnjevima postaviti svoju budućnost.

Kako će se ispoljiti preokret 2012?

Sigurno da nećemo dobiti velike glave ili drugu građu tela. Po mojim razmišljanjima zbiće se jedan skok u svesti, kao od čoveka ka nadčoveku.
Skok nikako ne protivreči teoriji evolucije. Evolucija sledi kosmički plan, ne odvija se ravnim tokom već „u skokovima“. Ukoliko vrednosti narastanja iskustva budu dovoljne, nastaće nova, bolja vrsta čoveka.
Evolucija se odvija u skokovima
Profesor Peter Rusel koji je studirao fiziku na Kembridžu kod Stivena Houkinsa kaže na to: „Život uvek korača od jednostavnih ka složenijim formama. Strukture su diferenciranije, pojedinosti su sve više međusobno poveznije i organizovanije. Trenutno najviše dostignuće ovog ubrzanog razvitka je čovek i ljudska civilizacija“.
Rasel je proračunao da „Osam milijardi redova“iznose jednu takvu vrednost narastanja. Na primer, potrebno je oko osam milijardi neurona da stvore svesnost. Nadolazeći skok svesnosti na Zemlji stoji u tesnoj vezi sa kritičnom masom broja ljudi a na osam milijardi naći ćemo se uskoro. Koliko god bila fantastična ta teorija, mnogi naučnici je uzimaju za ozbiljno.
Taj proces ćemo primetiti tako, patetično rečeno, što ćemo se setiti svoga kosmičkog nasleđa. Biće nam data mogućnost da se oslobodimo naših zakorelih modela, da se dalje razvijamo, da se oprostimo od starog načina delanja koje uništava našu Zemlju i naše društvo, naime od pohlepe gonjene egoizmom.
Nešto se takvo pojavljuje da se mogu izraziti: Bog će položiti ruku. Kao da preduzima malu korekciju.

Šta će se zbivati u našim glavama?

Takozvani alfa talasi su prag između podsvesti i dnevne svesti. Prekoračujemo ga prilično brzo dok zaspivamo ili kad se budimo. Kosmičkim događajem postići će se da ćemo se zateći u tom stanju svesti i u njemu biti zadržani, tako da ćemo u budnom stanju videti stvari koje su pohranjene u nesvesnom. Prepoznaćemo naše traume, naš prljav veš u podrumu. Gde sam više uzeo nego dao. Gde više dao nego primio. Istovremeno ćemo uvideti šta ima da se popravi.
Kroz dugogodišnja naučna istraživanja smem da tvrdim, da će sa ovim, samo mnogostruko jačim nastupajućim frekvencijama biti izvedeno isceljenje.
Mom timu saradnika i meni je pre mnogo godina uspelo da kliničkim ispitivanjima, pacijente na koje nisu uticale terapije, kroz tačno definisana magnetska polja prebacimo u stanje, gde je spoznajom uzroka bolesti mogao biti izvoden proces izlečenja. Očigledno su obolele ćelije učile da ponovo međusobno komuniciraju, da se socijalizovano ophode. Mikroskopski snimci pokazuju, da bolesne ćelije ponovo započinju da se povezuju sa zdravim. Bile su resocijalizovane. Ta polja su vrlo slična aktuelnom zemljinom polju i tome kako ono na nas upravo deluje. Nastupanje bolesti povezano je sa odstupanjem od nekog prirodnog puta. Iz te perspektive smo mi deca Božja, koja do sada nisu poznavala svoje nasleđe.
Zvuči dramatično, ali u tom trenutku prepoznaćemo našu egzistenciju kao božansku i moći ćemo je je prihvatiti. Tu spoznajem da sam i ja aspekt jedne velike kosmičke celine, i automatski se ponašam etično i socijalizovano.
Bolest pojedinca se može uporediti sa bolešću čovečanstva.
Svaka ćelija raka se ponaša asocijalno. Uzima više nego što daje ali zaboravlja da tako ne može preživeti. Izvlači svom domaćinu mnoge životne osnove a time i sebi samoj. Iskonsko postojanje po meri prirode bazirano je na socijalizovanom ophođenju. Tek kada se ćelije raka podsete na svoje vrline, moći će preživeti.
Trenutni kosmički događaji i time rezultirajući skok svesti dovešće nas u novu situaciju.
Kraj izrabljivanju, ratovima, uništavanju prirode.
Za mene je to čin „milosti Božje“. Siguran sam da će se dve stvari desiti koje se tiču našeg srca i našeg razuma. Postići će se proširenje svesti otvaranjem srca.
Fridrih Šiler je još rekao: „Od Aristotela na ovamo očigledno nismo ništa novo naučili. Od Aristotela znamo šta je demokratija. Umemo da razumemo društveni sklop. Ali smo još ostali varvari. Promeniće se tek onda nešto, kada srcem počnemo razumevati“.
Po mom mišljenju smo upravo u toj fazi. Tom unutrašnjom spoznajom biće upravljano naše delanje. Opremiće nas sa tolikim stepenom slobode i od nas načiniti slobodne ljude. Ukoliko taj novi autoritet budemo koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, nećemo više testerisati granu na kojoj sedimo.

Svi smo jedno

Nedavno sam diskutovao sa izvesnim hrišćanskm vernicima. Čak i u njihovim tvrdokornim karakterima odgajenim u strogom teološkom kontekstu, ne samo da smo sa ovim predstavama mogli započeti razgovor, već su i tekle suze od ganutosti. I to da su ti ljudi pominjali Apokalipsu iz Otkrovenja i druge biblijske atribute.
Još iz detinjstva sam upamtio jednu priču sa nastave veronauke koja mi je bila neshvatljiva. „Poređenje sa izgubljenim sinom“.
Zašto je otac sinova bio nepravedan i kaznio onog ko je ostao u domu a za onog ko se posle lutanja vratio kući priredio gozbu? Šta sam sada shvatio, i šta je ganulo te vernike, da je to poređenje prenosivo na čovečanstvo. Taj sin se dobrovoljno vraća. Ne naredbom. Već kroz spoznaju iz sopstvenih iskustava.
To je slika koju vidim. I nju u srcu osećam. Opremljeni sa postignutim iskustvima koja smo svi stekli, vraćamo se nazad na osnovu spoznanja, da smo svi mi jedno.
Doživeo sam jedan fenomen sa iznošenjem ovih teza. Puno ljudi je reklo da ne razumeju sasvim ali da vide to kao ispravno. I svakim danom ih je više.
Želim još da jedno napomenem:
Dolazeći događaji, bilo koje vrste, oslobodiće nas iluzije da smo nemoćna bića. Mi sami držimo u svojoj ruci moć da našu prirodnu božanstvenost prepoznamo i prihvatimo. Nijedan guru ni učitelj ni sveštenik nam ne može u tome pomoći. Samo mi sami možemo spoznati da smo kao individua povezani u jednu harmonočnu celinu.
Neka bi nas naše traganje spolja darovalo iskustvima da sreća leži u nama iznutra. Ako ovo prihvatimo, shvatićemo da je većina naših dosadašnjih želja bila samo kompenzacija za ono što nam je duboko nedostajalo“.

Dr.Dieter Broers je nemački biofizičar angažovan na:

Tehničkom Univerzitetu u Berlinu
Slobodnom Univerzitetu u Berlinu
Humboldt Univerzitetu u Berlinu
Istraživao u 80 oblasti frekvencija
i regulacione terapije.
Učestvovao i vodio brojna interdisciplnarna istraživanja iz kojih je proizašlo 109. internacionalnih patenata. Sa svojim timom započeo je novu epohu u medicinskim istraživanjima iz kojih su napravljeni novi terapijski aparati.
Internacionalno je priznat po istraživanjima u oblasti frekvencija.

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

„House of Numbers“

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Dokumentarni film koji dovodi u pitanje standardne predstave o HIV/AIDS-u

Piše: Branka Mraz


Kanadski filmski stvaralac Brent Leung napravio je šokantni dokumentarni film „House of Numbers“, intervjui sa lekarima, naučnicima i jednim od pronalazača HI-Virusa (Luc Montagnier), čiji izneneđujući stavovi dovode u pitanje “oficijelno” objašnjenje HIV/AIDS oboljenja.
U filmu se čuju mišljenja brojnih zdravstvenih eksperata, koja mogu promeniti našu svest po pitanju AIDS-a i podriti temelji HIV/AIDS industrije.
Farmaceutska preduzeća zastupaju i neguju poseban mit oko AIDS-a, koji maksimizuje dobit na AIDS medikamenatima i (neuspeloj) vakcini. Taj mit je u „House of Numbers“ demontiran. Ovaj dokumentarac opovrgava ustaljen način mišljenja u vezi AIDS-a.

Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

Senzacionalni naučni dokazi postojanja eterskog polja

Datum postavljanja: 29. 6. 2011.

Priredila: Branka Mraz


U okviru 11. Simpozijuma DGEIM u Heidelbergu dr. Volkamer je održao jedan značajan govor. On već dri decenije sprovodi istraživanja u graničnim oblastima svesti i materije. Njegove revolucionarne teorije značajno doprinose proširenju vidika u prirodnim naukama i objedinjuje oba velika pravca u fizici: Kvantnu mehaniku i Teoriju relativiteta.
Pristup problemima bazira na strogom logičkom i naučnom razmatranju i svoje teze obrazlaže čvrstim činjenicama. Njegovi senzacionalni zaključci potkrepljeni snažnim dokazima se teško mogu pobiti, što bi i mogao biti razlog da je ignorisan od strane konzervativne nauke.
Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

Svet i Srbija – 2012

Datum postavljanja: 07. 7. 2011.

Astrološka analiza Milovana Stankovića

Iako nemaju puno činjenica koje bi mogle da potkrepe njihovu sumnju, neki izvor u ljudima, šalje veoma snažne impulse da bi ta godina mogla da bude neka vrsta prekretnice kako u njihovim ličnim životima, tako i na mundanom nivou za dalji razvoj celokupne civilizacije, kao i same planete Zemlje.
Tri su ključna događaja koja će se dešavati tokom 2012. godine.

Prvi je: pojačana sunčeva aktivnost

Drugi događaj, što znalcima predstavlja čast da lično mogu prisustvovati, je nešto što se ponavlja u veoma dugom vremenskom periodu, a to je poravnavanje sunčevog sistema sa galaktičkim ekvatorom tokom zimskog solsticija.

Treći veoma važan događaj je: prelazak fiksne zvezde Regulus iz sazvežđa Lava, koja se trenutno nalazi na poslednjem stepenu znaka Lava, u znak Device.

 

 

 

 

 

 

 

Čovek svojim samim bivstvovanjem učestvuje u harmoniji Sfera. Kretanjem i pozicijama planeta se mogu razjasniti mnogi događaji, ali ono što je ključno, što je sudbinski, dolazi iz sfere zvezda, koje su udaljenije, i koje imaju mnogo jače zračenje, kako vidljivo, tako isto i nevidljivo, na duhovno-energetskom nivou. Sunce je naravno najvažnija zvezda, jer živimo na planeti koja pripada tom sistemu, i zajedno sa ostalim planetama kruži oko njega. Globalno otopljavanje, rezultat je pojačane aktivnosti u sunčevom sistemu, ali ono se isto tako manifestuje i na ostalim planetama: količina zamrznutog ugljendioksida u blizini južnog Marsovog pola sve se više smanjuje; planete Saturn, Uran i Neptun postale su svetlije; primećene su promene magnetnog polja na Jupiteru i Veneri, koje se povećalo; došlo je do pomeranja polova transcendentnih planeta. Ova aktivnost je naročito izražena od poslednje dve dekade prošlog veka, pa sve do danas. Ta pojačana sunčeva aktivnost, posledica je drugog događaja koji je naveden kao veoma važan u 2012. godini. To je stvar koja se periodično ponavlja, i čiji ciklus ponavljanja iznosi oko 12 godina.
U toku perioda od 36 godina, dobija se pojačan impuls iz samog centra Galaksije, jer samim tim kada se sunčev sistem poravna sa galaktičkim ekvatorom, dolazi do prožimanja sa onim što se nalazi u centru Galaksije. U samom centru Galaksije je crna rupa, koja je centar oko koga se sve okreće, i koja emituje impulse duž cele Galaksije. U ovom periodu, ta aktivnost je enormno povećana, i to je taj značaj koji bi mogao uslediti za zimski solsticij (21.12.2012.). Solarna aktivnost će opadati od 2016. godine, kada se završava period od 36 godina, koliko traje poravnanje sunčevog sistema sa galaktičkim ekvatorom.

Pored tih izraženih solarnih aktivnosti (superponiranje sunčevih pega i uticaja usled poravnanja sunčevog sistema i galaktičkog ekvatora), delovaće i dugotrajni mundani planetarni aspekti: jak kvadrat Urana iz znaka Ovna, i Plutona iz znaka Jarca.
Fiksna zvezda Regulus će 21.12.2012. godine, egzaktno biti na nultom stepenu Device. Ukoliko bismo posmatrali kretanje te fiksne zvezde, kojoj je potrebno 2160 godina da prođe kroz jedan znak, mogli bismo da pratimo sve važne mundane događaje vezane za njen boravak na određenom stepenu

Iz natalnog (04.07.1776. Asc. 8º Škorpiona) i progresiranog (sekundarna progresija) horoskopa SAD-a, vidi se da će ta država biti glavni spiritualni predvodnik u narednom periodu, do 2086, kada će Mars kao vladar natalnog Ascendenta ponovo da započne direktno kretanje. Ono što možemo očekivati je potpuno okretanje sistema vrednosti, introspektivnost i vrednovanje onoga što čini „suštinu bića“.
Možda će baš ključ onoga što će se dešavati 2012. godine biti u rukama Rusije. Njen natalni horoskop (12.06.1990. Asc. 26° Device), zajedno sa progresiranim horoskopima (sekundarni i tercijarni), ukazuje upravo na važnu ulogu te države i njenog predsednika, na ukupnu kolektivnu svest, a samim tim i na očuvanje svetskog mira.

Šta je sa Srbijom?
Posmatrajući horoskop „Berlinske Srbije“, jer je Srbija prvi put 1878. godine u Berlinu dobila nezavisnost, vidimo da je vladar Ascendenta Mars koji se nalazi u uklještenom znato ukazuje na naš osećku Lava. Kako je Mars i u konjunkciji sa južnim mesečevim čvorom,to ukazuje na naš osećaj da smo izuzetni i veliki, ali samo ispoljavanje toga je veoma loše jer se nalazi u uklještenoj kući i na južnom mesečevom čvoru koji predstavlja gubitke. Srbija je arhetipski u znaku Jarca. Dve ključne fiksne zvezde iz horoskopa „berlinske Srbije“ su Akubens iz sazvežđa Raka (Mars na 12 stepenu Lava), i Gomeisa (Sunce na 20 stepenu Raka) iz sazvežđa Malog psa. One ukazuju na mitološki kod našeg naroda. Konstelacija Raka je specifična po tome što se ulazi u borbu sa mnogo nadmoćnijim neprijateljem (borba raka na strani Hidre protiv Herkula), dok su zvezde iz Malog psa Orionovi čuvari, koji su na sebe preuzeli ulogu da brane jedan deo sveta od najezde neprijatelja.
Progresirani horoskop „berlinske Srbije“, pokazuje da se Sunce i Mesec susreću na 3-4 stepenu Strelca, krajem 2012. godine, što označava novi početak za Srbiju, koji će biti bolji od svega što je do sada Srbija okusila.
Međutim, za uspostavljanje identiteta, Srbija će morati da čeka sam kraj ovog veka, tačnije 2098. godinu, na koju ukazuje progresirani horoskop „berlinske Srbije“ (sekundarna progresija). Tada bi mogli da se ostvare snovi o teritorijalnom ujedinjenju srpskih zemalja, ali da bi došlo do toga potrebno je da prođe skoro čitav jedan vek gde će morati da se menja svest ovog naroda.
Svet u celini bi trebalo od 2025 godine da izađe iz krize, tada će Uran biti u znaku Blizanaca i praviće dobar aspekt (sekstil sa Neptunom i Saturnom u znaku Ovna), što će dati pečat novom dobu. Prisetimo se samo da kada je Uran prolazio kroz znak Ovna (30 – tih godina prošlog veka, došlo je do pojave fašizma i nacizma; kada je bio u znaku Bika, II Svetski rat je bio u toku; a tek sa ulaskom u znak Blizanaca, moglo se govoriti o nekakvom prosperitetu, takozvanom „američkom snu“).
Pisac ovih redova rešio je da se poigra astrokockicama, i da bacajući ih, i iščekujući odgovor, upita: Ko su Srbi?
Odgovor je bio: Saturn u Raku u četvrtoj kući! Zar ne liči taj odgovor na to da smo upravo narod koji je prognan iz Raja, koji kao da je okusio onu od najtežih kletvi: Da Bog da imao, pa nemao!

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

Proleće i zdravlje sa gledišta kineske medicine

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Piše:  Dr. Ana Zikić

Po kineskom lunarnom kalendaru proleće je počelo još pre nekih mesec dana, a ipak se ono što mi zovemo prolećem u prirodi vidi tek sada. Po kineskoj medicini, kao što priroda ima svoje cikluse, tako ih ima i naše telo i na zvuk proleća ono počinje da se budi – ali tako da je u svakom organu pojedinačno taj zvuk budjenja drugačiji.

Ovo vreme je jako bitno za novi start i lep početak zdrave godine.

Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

Povećan rizik raka dojke zbog nošenja grudnjaka i hormonske terapije

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Piše:  Branka Mraz


Nošenjem grudnjaka limfna drenaža je onemogućena i time povećan rizik od raka dojke. Dodatim hormonima u menopauzi drastično se povećava rizik i smrtnost od raka dojke.
Da li je moguće da nošenje grudnjaka može uzrokovati rak?

Studije pokazuju da ta mogućnost zaista i postoji jer redovim nošenjem grudnjaka limfna drenaža je prekinuta ili otežana i time uvećan rizik od oboljenja. Limfa –sistem za odvođenje otrova je zakočen Krvotok i limpfni sistem su odgovorni da kiseonik kao i hranljive materije stignu do ćelija i produkti razmene materija i otrovi budu udaljeni iu ćelija. Ako se to ne odvija u dovoljnoj meri tokom vremena se može razviti rak.
Pritisak na limpfni sistem pojačava opasnost od raka. Istraživanje objavljeno u European Journal of Cancer bavilo se faktorima koji dopriose nastanku raka dojke. Utvrđeno je da žene koje ne nose grudnjak se više nego upola manje izlažu riziku da obole. Čak i najlaganiji grudnjak vrši pritisak na limpfni sistem.

Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

Psihoterapija prema matematičkom modelu psihološke strukture čoveka

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

„Uspešna psihoterapijska seansa čini da reakcije klijenta u narednim životnim iskustvima budu adekvatnije spoljašnjim okolnostima za upoznati deo psihološke strukture….“

Piše:  Ljiljana Dešević, psiholog

1. Uvod Psihološki sistem čoveka je složen i savršeno pravilan. Kao i ostali sistemi iz prirode i psihološki sistem se može: opisati rečima, prikazati šematski, izračunati matematički, izmeriti fiziološki i izmeniti terapijski.
Psihologija jos uvek nije postavila kao pedmet svog proučavanja strukturu psihološkog sistema čoveka, zbog čega se i ne nalazi u kategoriji egzaktnih nauka gdje bi joj bilo mesto.
Svaka uspešna praksa uvek se zasniva na poznavanju strukture entiteta kojim se data nauka bavi. Psihologija nema standardizovanu psihodijagnostičku i psihoterapijsku metodologiju.

Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

Sreća ipak nije u novcu

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Koliko je bitan novac i imovina za sreću?

Prevod i obrada: Branka Mraz


Pojam sreće mnogi od nas vezuju sa imovinom a sreću posmatraju kroz posed. Što više može sebi da priušti čovek bi morao biti srećniji. Da li je to istina, proučavao je „istraživač sreće“ i profesor ekonomije Matias Binsvanger iz Švajcarske koji je objavio i knjigu „Vrteške sreće“ („Die Tretmühlen des Glücks“).

Ta tvrdnja je tačna samo do izvesne mere. Ako neko baš ništa nema, ni krov nad glavom, ni hranu naravno da je srećan da sebi priušti nešto za pojesti ili mesto za život, ali što više čovek ima to je slabija veza između osećaja sreće i dobara.

Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

AMBIENT / MARTIAL / TRANCE – TECHNO MUZIKA I NJENI KORENI

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

PUT KA SPIRITUALNOM RAZVOJU
Piše: Miša Vasić


”…vibriranje muzičkih tonova zapravo je emanacija zakona višega reda u odnosu na banalnu svakodnevnicu. Tako muzika predstavlja poziv za postvarenje “harmonije sfera” u polju materijalnog sveta koji nas okružuje…”

Signifikantan fenomen globalne potkulture, pa i masovne kulture, predstavlja Techno-muzika, sa raznolikim aspektima i stilovima koji ona sa sobom nosi. MP3 playeri se masovno koriste duž ulica svetskih metropola, jednako kao i malih provincijskih gradova širom planete. Techno trance/ambient/martial i još mnogo toga sinhronog odjekuje u ušima umetnika, političara, biznismena, naučnika, teenagera, ali i posve prosečnih stanovnika Zemlje, od Tasmanije, Meksika ili Irana, pa sve do Pekinga / New Yorka / Moskve.

Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

FILOZOFSKA KOSMOLOGIJA – KNJIGE PROMENE (JI-ĐINGA)

Datum postavljanja: 20. 6. 2011.

Ustrojstvo kosmosa izraženo heksagramima

Piše mag. Nataša Kostić

Da bi se razumela neraskidiva povezanost između《Knjige promene》i kineske drevne kosmologije, moramo krenuti od analize samog naziva ovog dela. Kao sto je već objašnjeno u prvom delu ovog teksta, pun naziv 《Knjige promene》je 《Promena Zhou-a》. Pored prethodno navedenih značenja, značajno je navesti i kosmoločka znacenja hijeroglifa sadržanih u nazivu 《周易》(《Zhou Yi》):”周”- Zhou je i „nebeska sfera”, dok”易”- Yi (promena) ima višeslojno i bogato značenje. Guo Moruo (1892-1978), poznati moderni kineski književnik, arheolog i proučavalac drevnih spisa, proučavajući zapise o gatanjima mnogo puta je naišao na frazu “易日”- „promena Sunca”, i svaki put je ova fraza bila u vezi sa nebeskim fenomenima i promenama neba. 《Shuowen》, drevno kinesko kosmološko filozofsko delo kaže: „Sunce i Mesec zajedno čine promenu, isto kao Yin i Yang”.《Jicizhuan》, filozofska suština《Promene Zhou-a》kaže: „Kad Sunce zađe, pojavljuje se Mesec, kad Mesec zađe, rađa se Sunce, Sunce i Mesec se smenjuju i rađaju svetlost.” Na osnovu toga možemo zaključiti da “易”- Yi simbolizuje promenu Sunca i Meseca, promenu Yin-a i Yang-a, dok je osnovni uzrok promene Sunca i Meseca, Yin-a i Yang-a kretanje Sunca i Meseca, tj. kretanje neba i kosmosa. Skica „Promene Zhou-a” iz Song dinastije, tzv. skica „Sunca i Meseca koji stvaraju promenu” u potpunosti potvrđuje gore-navedenu definiciju “易”- Yi。Skica „Sunca i Meseca koji stvaraju promenu” (slika 1.) ima strukturu Sunca na vrhu, a Meseca na dnu i naglašava stvaralačku prirodu”易”- Yi. Na osnovu komentara konfučijanaca sadržanih u 《Objašnjenjima promene》, stvaralačka priroda ne zavisi samo od neba, već i od zemlje, zbog čega se kosmologija 《Promene Zhou-a》može nazvati i drevnom kosmologijom neba i zemlje.

Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

KOSMOS, VREME I CRNE RUPE

Datum postavljanja: 23. 6. 2011.

Još u šestom broju KPV je objavljen interesantan članak pod nazivom „TEORIJA O CRNIM RUPAMA“ Nebojše Hafizovića u rubrici “SMELE IDEJE”. Taj članak je ustvari isečak iz nedavno objavljene Hafizovićeve knjige “Oblik vremena” koja je inicirala Velimira Abramovića za sledeće izuzetno izlaganje:

Teorija Velikog praska, osim što je Gamovljeva (Džordž Gamov) matematizacija priče jednog katoličkog sveštenika – astrofizičkog mislioca, je i Gamovljeva svesna igra sa lakovernošću fizičara u pitanjima matematičke korespodencije neobičnih fizičkih zapažanja i još čudnijeg povratnog fizičkog tumačenja tako dobijenih matematičkih rezultata. Gamov se igrao, fizičari su mu poverovali.

Smatram da se Kosmos, ovakav kakav je, ne može širiti naprosto zato što je prostor neelastičan, rigidan, a vreme je konstantno isto: sadašnjost. Činjenica da je crveni Doplerov pomak na sve strane, kud god uperimo teleskop, ne govori nam o tome da se Kosmos širi, nego nas upozorava da dublje istražimo prirodu Doplerovog efekta.

DA LI SE KOSMOS ŠIRI?

Kakva je to uopšte naivna dedukcija po kojoj se ceo Kosmos širi, ako, gledano sa Zemlje, sva tela od nje odlaze ? Ako stojim na beogradskom trgu Slavija i vidim da se svi automobili udaljavaju od mene u raznim pravcima, mogu li na osnovu toga tvrditi da se širi Beograd ? Ajnštajn tvrdi da vreme razlikuje od tačke do tačke u prostoru, i da svaka tačka ima svoje vreme. Medjutim, ako u paru tačaka u prostoru, obe tačke ne bi bile istovremene, ceo prostor sveo bi se na jednu jedinu tačku, dakle, na nešto što se ne rasprostire, a očigledno je da nije tako.

Da li širenje Kosmosa znači da metar prostora postaje dva metra ? Odgovor naučnika je ne, jer se etalon kojim se taj prošireni metar meri, takodje proporcionalno proširuje, pa je njihov odnos isti. Šta je onda uopšte pojam širenja prostora, ako se to ničim ne može registrovati, što direktno znači da to ni na šta i ne utiče ?

Hafizović je u pravu kad kaže da su crne rupe izvrnute zvezde, u njih svo zračenje uvire, dok iz zvezda izvire. Ali, iz ovoga sledi da je kosmos stacionaran, a ne da se širi. Jeste stacionaran, ali je sastavljen od paralelnih realnosti čija vremena su alternativne sadašnjosti. Ova pretpostavka je neophodna da se ne naruši neprekidnost osnovne i jedinstvene beskonačnosti Sveta. Realna fizička beskonačnost nije ništa drugo do sadašnjost, temporalna osnova svakog ljudskog iskustva – fundamentum relationis i takodje jedini inercioni sistem, u odnosu na koji se sva druga tela kreću, to jest menjaju.

Jedino fizičko vreme je sadašnjost, (prošlost i budućnost su slike sadašnjih stanja, to nisu fizička vremena u istom smislu), i prema tome samo Vreme nema tok, niti je ciklično, jer sadašnjost nema nikakvo kretanje, nego je Vreme najopštiji prirodni zakon promene po kome se odigravaju ciklusi prostorno-materijalnih kretanja (materija je kvantovani prostor, dok je sam prostor diskretan i doslovno je svetlosne prirode, to je Teslin Svetlosni Etar – jedinstveni entitet svetlosti i prostora; u pravom smislu te reči, praznog prostora i nema, nego samo stojećih elektromagnetskih talasa).

Tesla je smatrao da planeta Zemlja, kao i svako samostalno živo biće, ima mrežu nervnih puteva kojima prolaze električni impulsi, kao kroz nerve svakog drugog živog bića. Ali, na primer, za razliku od čovekovih nerava koji su dovršene strukture, izolovane od okoline, nervna mreža Zemlje je difuzna, bolje rečeno, radi se o nervnom polju Svetlosnog Etra u koji Zemlja nije samo uronjena, već se od njega i sastoji. Nervni putevi naše planete nisu stalni, nego se otvaraju po potrebi, i možemo ih lako videti golim okom – to su šarolike putanje mnogobrojnih zemljinih munja.

TESLINE MUNJE

Lepota nebeskih električnih pražnjenja opčinjavala je Teslu svojom tako očiglednom naučnom porukom, koju je on odmah razumeo: gledajući s visokih hotelskih spratova oluje nad Njujorkom i munje kako sevaju, on je zapravo proučavao kako ljudski mozak radi iznutra. Inteligentne poruke pražnjenja zemljinog elektromagnetskog polja Tesla je učitavao kao da su na srpskom; bio je ne samo prvi naučnik koji je istraživao tajanstvenu Jonosferu, nego i prvi koji je shvatio da je ona moždani korteks planete Zemlje, koja je cela – veliki mozak; ljudski mozak je samo njena smanjena vremensko-energetska kopija.

Osnovni fizički zakon koji upravlja Svetlosnim Etrom od koga se sastoji sva materija je – vreme, preciznije – večna sadašnjost. Ovo je bio moj putokaz u utvrdjivanju onoga što je zajedničko u odnosu Tesla – Kosmos.

Razmatrajući Teslinu konstrukciju loptastih munja, ubrzo sam shvatio da se bez prave hipoteze vremena ne mogu konstruisati jednoznačni matematicko-fizicki modeli fotona i elektrona, niti se pravilno mogu razumeti temporalne funkcije elektromagnetskog spektra, koje su frekvencom opisane samo delimično.

H. Hercova “frekvenca” je ono što pojedine elektromagnetske entitete u spektru – razdvaja, ali sta je ono sto ih spaja?

Pomislio sam: Tesla je poptuno u pravu. Elektromagnetski spektar mora se posmatrati u celini kao Svetlosni Etar. Drugačije ga ne možemo shvatiti. Zar se može integrisati predstava o funkcionisanju celog okeana, ako se svaki talasić posmatra pojedinačno, kako to rade naivniji naučnici?

Pojam frekvence, taj količnik prostora i vremena, nije do kraja shvaćen i zato su glavne osobine elektromagnetskih talasa ostale neprimenjene. Frekvenca nije elementarni pojam. S frekvencama se ne može izvesti ni jedna osnovna matematička operacija koja ima fizički smisao: 2Hz plus 1Hz nisu 3Hz, 2Hz podeljeno sa 2Hz nije 1Hz, 2Hz pomnoženo sa 2Hz nije 4 Hz, kad se od 4Hz oduzmu 2Hz rezultat nije 2Hz. Ni Plankovo, ali ni Ajnštajnovo shvatanje energije, koje takodje ne dozvoljava direktno integrisanje po raznim frekvencama, ne objašnjava postanak materije, koja je, po Tesli, proizvod upravo jedne takve, po savremenoj nauci nedozvoljive interakcije. Na jednom mestu Tesla je izričit: materija nastaje sintezom elektromagnetskih polja od kojih se sastoji Etar; obrnutim procesom, ona isto tako i rastvara u etru (kao logaritam stvaranja Tesla imenuje etarski vrtlog desnog spina, a rastvaranja – vrtlog levog spina).

Kvantna mehanika samo je podoblast Tesline vremenske fizike.Ni jedan od četiri kvantna broja, a to su glavni, azimutski, magnetski i spin, ne razmatra vreme kao aktivnu komponentu u nastajanju i funkcionisanju atoma. To takodje ne čini ni Hajzenberg u Principu neodredjenosti, u kome je, što zaista bode oči, glavni problem istovremenog merenja impulsa i pozicije čestice. Ova relacija odredjuje do kojih se granica mogu korpuskularne koncepcije primenjivati, a da se ne sukobe sa talasnim svojstvima materije i obratno.

Hajzenberg zapravo replicira na de Broljevu jednačinu, koja povezuje korpuskularnu i talasnu prirodu čestica. Polazeci od dualizma koji je još od ranije bio utvrdjen kod svetlosti, tj. da svetlost ima talasna i korpuskularna svojstva, de Brolj je 1924 postavio hipotezu po kojoj mora postojati jedinstvo prirode, pa stoga ne samo da svetlosni kvanti (fotoni) imaju dualističku prirodu, već i obrnuto, svaka materijalna čestica mase m, koja se kreće brzinom v, mora imati pridružen talas, čija je talasna duzina l, to jest l= h/mv, gde je h Plankova konstanta.

Dualizam tvrde čestice i mekog talasa uočio je još Demokrit iz Abdere, kada je zaključio da nedeljivih atoma ima raznih veličina, i da svetovi od malih atoma mogu prolaziti kroz svetove od velikih atoma, kao kroz prazan prostor. I zaista, u isti prostor gde se već nalazi jedan radio talas od 10 na -1 metara u isti mah možemo smestiti otprilike 10 na 7 talasa ultravioletnog zračenja. I nema za to nikakvih smetnji, a po shvatanju o neprobojnosti fizičkih tela, trebalo bi da ih ima. Pa šta je onda svetlost, je li ona uopste fizičko telo i u kakvom stvarnom odnosu stoje svetlost i masa?

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

TEORIJA O CRNIM RUPAMA

Datum postavljanja: 07. 7. 2011.

Autor : Nebojša Hafizović

Prostorvreme, našeg Kosmosa, nastanjuju zvezde stotinu puta većih masa od sunčeve, a da ga, za razliku od nekih drugih, mnogo manjih masa od Sunčeve, ne deformišu u singularnost, maksimalnu zakrivljenost i tako ne formiraju crne rupe. Ta “razlika” ogleda se u različitoj gustini, pomenutih astronomskih tela. U skladu s zaključkom, da astronomska tela deformišu prostorvreme na osnovu svoje gustine, možemo izneti, odgovarajuću tvrdnju. Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a

SVEDENBORG PIONIR SINTEZE NAUKE I RELIGIJE

Datum postavljanja: 07. 7. 2011.

Pred vama je temeljan rad o velikom naučniku i mistiku Emanuelu Svedenborgu, za koga se malo zna a čije delo je poslužilo i služi kao osnova i inspiracija mnogim klasičnim i najmodernijm tražiteljima. Gete, Štajner, Jung, Čopra… su crpeli sa ovog neizmernog izvora. Ovaj „Buda sa severa“ počeo je put izučavanjem matematike a završio teologijom.
Ideja o jedinstvu duha i tela, čoveka kao božjeg odraza, poziv čoveku da se okrene ka unutra i odgovor na krizu u nalaženju istinske moralnosti, univerzalne su poruke koje ne gube na aktuelnosti.
Preporučujemo za čitanje ovaj veoma nadahnut i sveobuhvatan rad.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor: Miša Vasić

Emanuel Svedenborg je svakako jedna od najvažnijih pojava u duhovnoj istoriji čovečanstva. Rođen u Švedskoj 1688. Tokom 1710, kao mlad čovek, nakon završenih četvorogodišnjih studija na univerzitetu u Upsali, otisnuo se put Engleske ne bi li tamo izučio fundamentalne nauke – matematiku i fiziku. Godine 1716., u svojoj dvadeset i osmoj godini, dobio je nameštenje pri državnoj Direkciji rudnika u Stokholmu, gde je služio preko 30 godina. Dalje »

Podelite članak:
Podelite putem email-a Podelite ovaj tekst na facebook-u Podelite putem Twitter-a
« Prethodni unosi
Novi unosi »