piše: Miša Vasić
Nakon Riechenbachovog dela, a pre svega inspirisana Mesmerovom slavom te potonjim (terapeutskim, pre svega) radovima njegovih naslednika, javnost evropskih zemalja je bila više nego spremna da se suoči sa ’vitalnom silom’ kao predmetom fascinacije i široke popularnosti. Tome je doprineo Baron Edward Bulwer-Lyttonsa svojim literarno-okultnim konceprom ’vril’-energije.
Baron Edward George Earle Lytton Bulwer-Lytton (1803 –1873), bio je engleski književnik i političar. Pored pulp-fiction-melodramskih romana, koji su mu doneli slavu, pisao je i ozbiljna ezoterijska dela poput “Zanoni, rozenkrojcerska pripovest” i naravno “Vril, moć nadolazeće rase” o čemu će biti reči na ovim stranicama. Radi ilustracije njegove XIX-vekovne popularnosti u Britaniji, napomenimo da je upravo on skovao znamenitu frazu „pero je močnije od mača“.
“Vril” je naučno-fantastični roman (1871.) prvobitno imenovan “Nadolazeća rasa” . Lytton se, pored pisanja i političkog angažmana, bavio ezoterijom i okultizmom. Proučavao je mesmerizam i radove Barona Riechenbacha. Spekuliše se da je bio član ili je ostvarivao bliske kontakte sa “Hermetičkim redom zlatne zore” i drugim tajnim društvima koja su se bavila skrivenim ljudskim moćima i pobuđivanjem vitalne sile na ovaj ili onaj način.
