Prevela i priredila: Nataša Kostić

Tradicionalna kineska medicina (TKM) nastaje pre 5000 godina u neolitskoj Kini. Osnovni princip TKM je holistički princip. TKM se zasniva na prevenciji bolesti, jedinstvu čoveka i prirode, jedinstvu tela i duha i ravnoteži Yin-a i Yang-a.

U nastanku kineske medicinske nauke veliku ulogu igra mitologija, kao pra-majka folozofije, jer na samom početku razvitka ljudske misli, čovek pokušava da putem mita objasni pojave koje su tajnovite i misterijozne. Osnovni kineski mitovi koji su u vezi sa nastankom TKM su: Pangu – mit o stvaranju, Fuxi i Nüwa – kineski Adam i Eva, Fuxi otkriva 9 akupunkturnih igala, Sui Renshi – kineski Prometej, Shennong isprobava 100 biljaka i Yi Yin otkriva biljne esencije. Ovi mitovi oslikavaju nastanak i ranu fazu razvoja TKM.
U ranoj fazi razvoja TKM se, takođe, prepliće sa magijom i šamanizmom. Šamanizam u Kini nastaje tokom kasnog paleolita (8000. god. p.n.e.) i traje kroz Xia (2100. god. p.n.e. – 1600. god. p.n.e.), Shang (1600. god. p.n.e. – 1046. god. p.n.e.) i dinastiju Zapadni Zhou (1046. god. p.n.e – 771. god. p.n.e.) kada su šamani imali ulogu komuniciranja sa bogovima i lečenja pacijenata.
Period Proleća i jeseni (770. god. p.n.e. – 476. god. p.n.e.) i Period Zaraćenih država (475. god. p.n.e. – 221. god. p.n.e.) odlikuju se nastankom „stotinu škola mišljenja“ – to je period procvata filozofije u Kini. U ovo vreme nastaje i najznačajniji drevni medicinski traktat – „Medicinski kanon Žutog cara“ (Huandi Neijing, u daljem tekstu zvaćemo ga samo Neijing). Najveći doprinos ove knjige bio je da se u empirijsku medicinu integriše i filozofska teorija. Obezbedivši filozofsku i teoretsku strukturu kliničkoj praksi medicine, ovaj kanon je postigao status osnovnog klasika TKM.
Na TKM je uticalo mnogo filozofskih škola, kao na primer konfucijanstvo, moizam, legalizam, ali su najveći uticaj zasigurno ostvarile daoizam Lao Zi-a i Zhuang Zi-a i Yin-Yang škola. Da bi se mogla razumeti teorija TKM, neophodno je shvatiti filozofsko značenje pojmova kao što su: Dao, Qi (ći), Yin i Yang, kineskih 5 elemenata.
Kako možemo ovladati Dao-om? Lao Zi je predlagao održavanje duha u stanju spokojstva, ne-delanja i spontanosti (prirodnosti). Prihvatanjem prirodnog toka stvari i poštovanjem objektivnih zakona prirode, mogu se razumeti prirodne promene Neba i Zemlje. Zhuang Zi je još dalje razvio ideje Lao Zi-a, smatrajući da se ljudi moraju prilagođavati zakonitostima prirodnih promena na koje se ne sme uticati i koji se ne mogu menjati. On je verovao da je čovek neodvojivi deo prirode i da sve stvari čine Jedno. Daoistička filozofija je model harmonične koegzistencije čoveka i prirode.
Daoizam je istakao koncept Qi energije kao poreklo kreacije i osnovnu životnu silu, putem koga su se mogle objasniti misterije ljudskog rođenja, starenja, bolesti i smrti. Yin-Yang teorija smatra da je Qi izvor svih stvari, prisutan pre kreacije u obliku haosa. Kretanjem i transformacijom haos se podelio na Yin i Yang. Opozitna, a ponovo, k  omplementarna veza Yina i Yanga je prisutna u svim stvarima, a priroda i svet su samo manifestacije njihovog večito promenljivog odnosa. Teorija 5 elemenata deli sve stvari u kosmosu u 5 glavnih kategorija: drvo, vatra, zemlja, metal, voda. Osobine 5 elemenata, njihovi uzajamni odnosi stvaranja i razaranja se koriste za analizu i objašnjenje sveta i njegovih prirodnih zakona.

UTICAJ  KINESKE  DREVNE  FILOZOFIJE  NA NASTANAK  I  RAZVOJ  TRADICIONALNE KINESKE  MEDICINE  (TKM)

Tradicionalna kineska medicina (TKM – nadalje će se u celom tekstu navoditi samo skraćenica TKM u značenju tradicionalne kineske medicine) nastaje pre 5000 godina u neolitskoj Kini. Tokom Perioda Proleća i jeseni (770. god. p.n.e. – 476. god. p.n.e.) i Perioda Zaraćenih država (475. god. p.n.e. – 221. god. p.n.e.) stvara se teoretska osnova TKM. U ovom periodu, najvažnija dela koja se tiču TKM su:

1.    山海经 (Shanhai Jing) – „Klasik o planinama i morima“
2.    黄帝内经 (Huangdi Neijing) – „Medicinski kanon Žutog cara“
3.    神农本草经 (Shennong Bencao Jing) – „Shennong-ov klasik o herbalnoj medicini“

Osnovni princip TKM je holistički princip. TKM se zasniva na prevenciji bolesti, jedinstvu čoveka i prirode (天人合一), jedinstvu tela i duha i ravnoteži Yin-a i Yang-a.

MITOLOGIJA I TKM

U nastanku kineske medicinske nauke veliku ulogu igra mitologija, kao pra-majka folozofije, jer na samom početku razvitka ljudske misli, čovek pokušava da putem mita objasni pojave koje su tajnovite i misterijozne. Osnovni kineski mitovi koji su u vezi sa nastankom TKM su:

1.    Pangu – mit o stvaranju: Kada je praotac čovečanstva Pangu nastao iz haotičnog jajeta on je prvo stvorio Yin i Yang – 2 osnovna elementa kreacije. Sve što postoji, uključujući i ljude, nastaje preplitnjem Yin-a i Yang-a.

2.    Fuxi i Nüwa – Fuxi – bog Sunca i Nüwa – boginja Meseca su otelovljenja Yang-a i Yin-a, oni su praroditelji čovečanstva, kineski Adam i Eva. Vasiona je izgrađena od Yin-a i Yang-a. Yang se originalno odnosi na Sunce (na kineskom se Sunce kaže 太阳, Tai-yang, tj. Uzvišeni Yang), predstavlja pozitivnu, aktivnu silu, dok Yin znači nedostatak Sunca (na kineskom 阴 – Yin znači oblačno, u senci, tamno, sakriveno, Mesec) i predstavlja negativnu silu. Odnos između Yin-a i Yang-a je komplementaran i otelovljuje istovremeno suprotstavljenost i jedinstvo. Teorija o Yin-u i Yang-u koja se razvila iz ovog koncepta formirala je osnovu shvatanja materijalnog sveta drevnih Kineza i postala je teoretska baza za formiranje TKM. Teorija i klinička praksa TKM, uključujući shvatanja psihologije, patologije, prevencije bolesti, lečenja i oporavka, potpuno se razvijaju iz teorije Yin-a i Yang-a.

3.    Fuxi otkriva 9 akupunkturnih igala – Fuxi je legendarni osnivač akupunkture. Po predanju, Fuxi je tvorac 9 vrsta igala koje se koriste u kineskoj akupunkturi:
–    chanzhen – igla u obliku raonika
–    yuanzhen – okrugla igla
–    tizhen – igla sa strelastim vrhom
–    fengzhen – oštra igla
–    pizhen – igla „mač“
–    yuanlizhen – okruglasta oštra igla
–    haozhen – fina igla
–    changzhen – duga igla
–    dazhen – velika igla
Tokom kamenog i bronzanog doba, kamene alatke su igrale veliku ulogu u ljudskom društvu. Bianshi kamen predstavlja jedan od najranijih hirurških instrumenata. To je tanka alatka sa oštrim vrhom ili oštricom, koji se pre svega koristio da otvori čir i iscedi gnoj i krv. Verovatno je korišćen i za terapeutsko stimulisanje specifičnih tačaka na telu u ranoj fazi razvoja akupunkture. Daljim razvojem, bianshi kamenje evoluira u noževe i igle. Bianshi kamenje je korišćeno i nekoliko hiljada godina nakon završetka kamenog doba. Primitivni bianshi evoluira u kamene oštrice i igle, koje počinju da se prave i od bambusa, drveta, kostiju, i kasnije bronze, gvožđa, srebra i zlata.

4.    Sui Renshi – kineski Prometej: otkrio je vatru trenjem drveta. Prema arheološkim iskopinama, na jugu Kine u Yunnan provinciji pronađeni su  tragovi karbonizovanih materijala pored fosilnih ostataka tzv. Yuanmou hominisa starih 1,7 miliona godina. Pronalazak vatre je ključan za razvoj herbalne medicine, za termalnu obradu herbalnih lekova, kao i za aktiviranje i povećanje efikasnosti određenih biljaka. Naravno, moksibustija (stimulacija akupunkturnih tačaka povišenom temperaturom iz pomoć moksa vune koja se pravi od biljke mokse tj. pelina)  je direktno vezana za otkriće vatre.

5.    Shennong isprobava 100 biljaka – tradicionalni kineski lekovi obuhvataju razne vrste životinjskih, biljnih i mineralnih supstanci. Ipak, većinom su napravljeni od biljnih sastojaka. Shennong, kineski bog medicine i poljoprivrede, je po legendi, osnovao TKM kada je za jedan dan isprobao na sebi 100 biljaka, od kojih je 7 bilo otrovno. Shennong je, naime, car Yan, jedan od legendarnih predaka kineskog naroda.

6.    Yi Yin otkriva biljne esencije – Esencija je tip tradicionalnog kineskog leka koji se pravi kuvanjem različitih biljaka u vodi ili izdvajanjem njihovih lekovitih sastojaka. Legenda kaže da je esencije otkrio Yi Yin, premijer kralja Tanga iz Shang dinastije u 16. veku p.n.e. Yi Yin je bio kuvar i lekar koji je otkrio prve esencije zajedničkim kuvanjem različitih kulinarskih ukusa, kao što su cimet, đumbir, sladić, čičimak i božur. Otkriće biljnih esencija je od velikog istorijskog značaja. Biljke su se kombinovale i kuvale na odgovarajućoj temperaturi. Kombinovanje različitih medicinskih supstanci dovodi do nastanka teorije kompatibilnosti lekova. Nastanak biljnih esencija predstavlja početak kineske farmakologije.

MAGIJA I TKM

Ljudi u prvobitnim društvima veruju u božanstva, magiju i rituale. Rituale su obavljali šamani za koje se verovalo da imaju magičnu moć komunikacije sa božanstvima. Šamani su imali višestruku ulogu: divinacija, prinošenje žrtava, molitva za božju zaštitu, predviđanje nebeskih fenomena, medicinska praksa, itd.

Šamanizam u Kini nastaje tokom kasnog paleolita (8000. god. p.n.e.) i traje kroz Xia  (2100. god. p.n.e. – 1600. god. p.n.e.), Shang (1600. god. p.n.e. – 1046. god. p.n.e.) i dinastiju Zapadni Zhou (1046. god. p.n.e – 771. god. p.n.e.) kada su šamani imali ulogu komuniciranja sa bogovima i lečenja pacijenata.

Razvoj kinekog pisma pokazuje blisku vezu između šamanizma i medicine. Hijeroglif za medicinu 医 Yi nekada je obuhvatao i radikal (deo kineskog hijeroglifa koji nosi semantičko značenje hijeroglifa) koji označava magiju 巫 Wu. Na iskopinama kravljih plećki i kornjačinih oklopa iz perioda 1300. god. p.n.e. – 256. god. p.n.e. može se pročitati da su kineski šamani lečili bolesnike kombinacijom tradicionalnih lekova i magijskih rituala. Šamanska praksa imala je 2 komponente: efikasan medicinski tretman, ali i psihološka podrška pacijentu.

HUANGDI NEIJING

– „Medicinski kanon Žutog cara“: teorijska osnova TKM

Period Proleća i jeseni (770. god. p.n.e. – 476. god. p.n.e.) i Period Zaraćenih država (475. god. p.n.e. – 221. god. p.n.e.) odlikuju se  političkom nestabilnošću i čestim promenama vlasti. Na duhovnom planu, ovo je period procvata, pošto preovladava slobodna razmena misli i ideja – nastaje „stotinu škola mišljenja“ (mnoštvo filozofskih škola). Mnogo velikih mislilaca je putovalo kroz kineska prostranstva, predstavljajući svoje ideje o vlasti, kulturi, politici, književnosti, umetnosti i svakodnevnom životu. U to vreme nastaje i ovaj medicinski traktat. Ova riznica TKM sastoji se od 16 tomova i 162 poglavlja. To je kompilacija brojnih medicinskih knjiga, zapisa i studija bolesti.

Ključni koncept  „Medicinskog kanona Žutog cara“ je koncept holizma. Najveći doprinos ove knjige bio je da se u empirijsku medicinu ubaci i filozofska teorija. Obezbedivši filozofsku i teoretsku strukturu kliničkoj praksi medicine, ovaj kanon je postigao status osnovnog klasika TKM. „Neijing Tu“ tj. „Mapa medicinskog kanona“ na alegorijski način prikazuje anatomiju unutrašnjih organa čovekovog tela, protok Qi (ći) energije kroz unutrašnje organe i doističku unutrašnju alhemiju.

Mada ima sličnosti između zapadne anatomije i TKM, razlike su mnogo veće. Na primer, u TKM  srce, osim što pumpa krv, takođe kontroliše i um. Jetra kontroliše emocije kao što su depresija i ljutnja, kao i skupljanje krvi u mišićima i zglobovima. Slezina je odgovorna za varenje i raspodelu hranljivih sastojaka i telesnih tečnosti kroz telo, kao i za regulisanje cirkulacije krvi i sprečavanje krvarenja. Bubrezi, osim što služe za izbacivanje urina, regulišu i rast, sazrevanje i reprodukciju. Ovakvi koncepti TKM nemaju paralela u zapadnoj medicini.

Jedna od osnovnih teorija TKM je teorija 5 elemenata. Ona klasifikuje organe i funkcije ljudskog tela u 5 glavnih kategorija: drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Ima 5 zang (punih) organa (jetra, srce, slezina, pluća i bubrezi) i 5 fu (šupljih) organa koji su u paru sa 5 zang organa (žučna kesa, tanko crevo, želudac, debelo crevo i bešika). Svaki zang-fu par organa odgovara jednom elementu.
Zang-fu parovi organa čine jedan zajednički sistem, rade u paru da bi održali normalno funkcionisanje tela. Zang-fu parovi su vezani i za 5 čula (uši, oči, usta, nos, jezik), 5 tkiva (koža, mišići, tetive, kosti i krvni sudovi), 5 glasova (dranje, smeh, pevanje, plač i uzdah), 5 emocija (ljutnja, radost, žudnja, tuga i strah) i 5 pulseva (aritmičan, ubrzan, umeren, usporen i dubok). 5 elemenata se mogu međusobno stvarati i razgrađivati.

Organi tela funkcionišu u stanju fiziološke međuzavisnosti u kompleksnom holističkom sistemu. Bolest je posledica poremećaja harmonije celokupnog organizma. Poremećaj rada bilo kog organa utiče na celi sistem preko procesa povratne reakcije.

DAOIZAM I TKM

Na TKM je uticalo mnogo filozofskih škola, kao na primer konfucijanstvo, moizam, legalizam, ali su najveći uticaj zasigurno ostvarile daoizam Lao Zi-a i Zhuang Zi-a i Yin-Yang škola.

1.  Dao ili Put

Prema Lao Zi-u, Dao tj. Put je izvor kosmosa i prirodnog zakona. Neijing dalje primenjuje ovaj koncept na mnoge osnovne doktrine TKM. Yin-Yang teorija, tj. Dao Yin-a i Yang-a objašnjava promenljivu prirodu svih stvari. Dao kreativne, zaštitne, narastajuće i opadajuće Qi energije opisuje cirkulaciju Qi energije kroz telo. Negovanje zdravlja i dugovečnosti se može porediti sa smenom godišnjih doba, kao Dao rađanja, rasta, žetve i stvaranja zaliha (proleće, leto, jesen i zima). Prema Neijing-u, mada se Dao ne može direktno doživeti čulima, prisutan je u svim stvarima. Dao dominira makrokosmosom – Zemljom i Nebom, kao i mikrokosmosom – svim stvarima i bićima u kosmosu. Dao upravlja i fiziologijom i patologijom ljudskog tela. Razumeti Dao znači razumeti izvor života i na taj način ovladati prevencijom i lečenjem bolesti.

Kratak prikaz knjige:
Traditional Chinese
Medicine

autor: Lin Qian,
izdavac: Ministry of Culture of the Republic of China

Podelite članak: